OKLAHOMA SITI
Leta 2012. činilo se da je samo nebo granica za poletnu ekipu Tandera. Nakon što je jezgro sastavljeno od mladih igrača stiglo u veliko finale sa dostojnim otporom Majamiju, mnogi su smatrali da je samo pitanje vremena kada će ova generacija i sama ugrabiti šampionski prsten. Ipak, ubrzo se javio standardni problem koji prati sve ekipe sa malih tržišta. Nije bilo prostora za potpis ugovora sa svim mladim telantima. Odnosno, vlasnici tih ekipa ne tolerišu probijanje seleri kapa. Oklahoma je morala da se odrekne jednog od svojih "kapitalaca", a izbor je pao na Džejmsa Hardena. Kao uteha iz Hjustona je stigao veteran Kevin Martin, ali on je tamo trajao samo jednu godinu i sada je već u Minesoti. OKC se i bez Hardena dobro kotirala, bili su prvi na Zapadu, ali nakon povrede Rasela Vestbruka na startu plej ofa sve je palo u vodu i Oklahoma je u drugoj rundi pala protiv Memfisa, bez otpora.
Takav scenario je do kraja ogolio sve mane Oklahome. Kevin Durent i Vestbruk su sami po sebi igrači sposobni da nose franšizu, ali bez jednog od njih Oklahoma se pretvara u prosečnu plej of ekipu. Serž Ibaka je nominalno treće ime, ali on je više igrač koji deluje iz drugog plana i svakako nema kapacitet da preuzme veću odgovornost u igri. Ostatak tima je daleko ispod kriterijuma sastava koji juriša na sami tron. Tabo Sefološa je defanzivni specijalac sposoban da veže nekoliko trojki u momentima inspiracije, Kendrik Perkins je svoje najbolje partije odigrao još pre tri, četiri godine, a u naredne dve će Oklahomu koštati čak 17.5 miliona dolara. Sa ovako postavljenim timom i platežnim škripcem, Oklahoma nema previše razloga za optimizam.
Jedan od izlaza u koji menadžment veruje je nagli uspon mlađe generacije koja je do sada bila u senci. Džeremi Lemb, Stiven Adams i Andre Roberson su igrači velikog talenta, ali pitanje je koliko su spremni na velike uloge već ove sezone. Stoga, Tanderima ostaje dodatna opcija u vidu amnestije ili trejda Perkinsovog ugovora, čime bi se otvorilo mesto za neko zvučnije pojačanje, ali pitanje je koliki je manevarski prostor GM-a Sema Prestija u klimi totalne štednje koju zagovara vlasnički bord sa Klejom Benetom. U svakom slučaju, imaćemo još jednu sezonu u kojoj će Durent i Vestbruk nemilosrdno trpati protivničke odbrane, ali za eventualni povratak u veliko finale trebaće im pomoć koju u ovom trenutku nemaju i pitanje je da li će je uopšte dobiti tokom ove sezone.
Prva petorka: Rasel Vestbruk, Tabo Sefološa, Kevin Durent, Serž Ibaka, Kendrik Perkins;
Klupa: Redži Džekson, Džeremi Lemb, Peri Džons, Nik Kolison, Stiven Adams.
DENVER NAGETS
Uprava Nagetsa je uprkos dobroj prošloj sezoni ovog leta napravila veliki zaokret. Dugogodišnji strateg Džordž Karl zamenjen je perspektivnim Brajanom Šoom, a i sam roster je pretrpeo značajne promene. Denver je prošle godine igrao najbržu košarku u Ligi, a sada će im to ići znatno sporije bez Andrea Igudale koji se preselio u Golden Stejt. Kada tome dodamo da zbog oporavka od povrede Danilo Galinari neće igrati do januara, možemo reći da Nagetse čeka težak start nove sezone. Ponovo će sve polaziti od turbo brzog pleja Taja Losona i verovatno većih problema u napadu neće biti. Ipak, ostaje veliki problem odbrane jer su tim napustili defanzivni stubovi iz prošle sezone, Igudala u spoljnoj liniji i Kosta Kufos pod košem.
Reket Nagetsa sada čuva trio pokretnih i eksplozivnih visokih, ali bez previše suvog odbrambenog kvaliteta. Sa Kenetom Faridom, Džavejlom Mekgijem i Džej Džej Hiksonom pod tablom kladioničari slobodno mogu forsirati "plus" na utakmicama Denvera. Svoje mesto u rotaciji naći će i krilo Vilson Čendler, kao i rezervni plej Andre Miler, a to je samo po sebi garancija da će Denver uprkos svim problemima biti u igri za plej of do kraja. Za nešto više od toga, na ovako jako Zapadu, nema šanse.
Denver ima dovoljno aduta, počevši od uigranog brzog napada, preko možda i najjačeg domaćeg terena u Ligi, ali tesan plasman u doigravanje i ispadanje u prvoj rundi su maksimum ovako skrojenog rostera.
Prva petorka: Taj Loson, Rendi Foj, Danilo Galinari, Kenet Farid, Džavejl Mekgi;
Klupa: Andre Miler, Evan Furnije, Vilson Čendler, Deril Artur, Džej Džej Hikson.
JUTA DŽEZ
Odlazak Ala Džefersona i Pola Milsapa označio je kraj jedne ere u Solt Lejk Sitiju i prethodno leto je označeno kao novi početak. Juta je godinama simbol pažljivo vođene franšize pod iskusnim GM-om Kevinom O'Konorom, te niko nije sumnjao u novi početak nakon što se stara generacija izgubila negde na kvalitativnoj sredini Zapada bez šanse za nečim većim. Naredne sezone pod košem će starovati možda i najpotentniji mladi centarski tandem u Ligi, Enes Kanter - Derik Fejvors. Pored njih, jezgro ekipe će činiti nešto iskusniji Gordon Hejvord, kao i ruki plejmejker Trej Burk. Naravno, ovako sastavljen nukleus mladih nosilaca govori da Džezeri ove godine nemaju plej of ambicije i da će se posvetiti razvijanju sadašnjeg sastava, uz lov na neki od velikih talenata na narednom Draftu.
Odličan potez uprava je napravila trejdom sa Golden Stejtom, gde su prihvatili ogromne ugovore skupih veterana Ričarda Džefersona i Andrisa Biedrinsa. Kako oba ističu leta 2014. Juti ostaje dovoljno prostora da može da produži ugovore svojim mladim igračima, ali i da se uključi u trku za nekim zvučnim slobodnim agentom.
Sve ovo garantuje još jedan uspešan proces rebildinga Jutinog menadžmenta. Dok nekim franšizama treba i po četiri, pet ili više godina da prebrode smenu generacija, uz malo sreće Juta će već 2015. imati šansu za plej of. U međuvremenu, ostaje nam da pratimo kako se razvija ova mlada ekipa i može li Derik Fejvors da opravda očekivanja mnogih NBA analitičara koji ga smatraju budućim Ol Star centrom.
Prva petorka: Trej Burk, Alek Burks, Gordon Hejvord, Enes Kanter, Derik Fejvors;
Klupa: Džon Lukas, Brendon Raš, Marvin Vilijams, Rudi Gober, Andris Biedrins.
(foto: espn.com)
