Kako uskoro još jednu deceniju ostavljamo iza nas, došao je red i da napravimo malu retrospektivu kako bi je na simboličan način zaokružili. Zato smo se odlučili da kreiramo idealnu petorku reprezentativaca Srbije koji su u prethodnih 10 godina na neki način obeležili povratak iste na veliku scenu.
S obzirom da je naša zemlja iznedrila veliki broj sjajnih košarkaša, ovaj izbor nije bio nimalo lak, a oni koji su nažalost morali da budu izostavljeni nadamo se da nam neće previše zameriti.
Kriterijum je bio takav da su se u obzir uzimale brojne karakteristike igrača, te je o njima kreirana celokupna slika. Dakle, u izbor nisu ušli oni sa najvećim individualnim kvalitetom.
PG: STEFAN MARKOVIĆ
Uz dužno poštovanje Stefanu Joviću i Vasilijiu Miciću, prema mišljenju našeg portala, plejmejker decenije u reprezentaciji Srbije je Stefan Marković. Mnogo puta se videlo koliko su njegov kvalitet, karakter, zalaganje na terenu i volja da se podredi timskoj igri bili od značaja prvo za selekciju Dušana Ivkovića, a zatim i Aleksandra Đorđevića.
Čak je i sam Teodosić mnogo puta istakao značaj popularnog Pefija na njegovu igru, a koliko je njihova simbioza jaka pokazuju ove godine i na klupskom nivou, jer dele svlačionicu u Virtusu iz Bolonje. I igraju veoma dobro, što je za mnoge i bilo očekivano.
Marković je nažalost iz ličnih razloga možda i prerano okončao reprezentativnu karijeru, ali zbog onoga što je svojoj zemlji doneo i koliko je žrtve zarad nje podneo, niko ne bi trebalo da mu zameri. Govorimo o pogibejno požrtvovanom košarkašu, čije su svaka borba za loptu i bacanja u noge protivnika propraćene gromoglasnim aplauzima. Upravo ovakvim potezima je nebrojeno puta dizao ponekad učmalu atmosferu među saigračima u reprezentaciji.
Naš portal je čak napravio i omaž Markoviću, kako bi njegovu naizgled neprimetnu ulogu na terenu učinili primetnom i zabeleženom.
Marković je nosilac dve od tri osvojene srebrne medalje u ovoj deceniji: sa Olimpijskih igara i Svetskog kupa. Statistički parametri mu nisu impozantni, ali kada je igrač kao što je on u pitanju i ne moraju da budu. Ovaj rođeni Beograđanin na parketu radi mnogo stvari koje brojke nikada neće moći da prikažu. Za seniorsku reprezentaciju je odigrao 72 zvanične utakmice u periodu od 2007. do 2016. godine.
SG: MILOŠ TEODOSIĆ
Ovaj izbor je bio pomalo "škakljiv", jer Miloš Teodosić nominalno ne pokriva poziciju beka, ali je toliko puta igrao u paru sa Markovićem, da je nemoguće ne staviti ga u petorku decenije zajedno sa njim. Popularni Teo je još od Evrobasketa 2007. godine neizostavan deo seniorske reprezentacije, a trenutno obavlja i funkciju kapitena iste. Sa mlađim selekcijama je redom osvajao zlatne medalje Evrobasketima od 2003. do 2007. i od samog starta se znalo da se radi o ogromnom potencijalu.
Pričamo o kreatoru gotovo svakog većeg uspeha Orlova u poslednjoj deceniji, apsolutnom lideru na terenu i igraču za koga je tipično da u momentima lucidnosti svom timu donese velike stvari. Teodosić je sa nacionalnim timom, kao i Stefan Marković, osvojio dve srebrne medalje u deceniji iza nas, uključujući i onu najvredniju, sa Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru.
Teodosić je za Srbiju odigrao 76 zvaničnih utakmica u periodu od 12 godina i za sve to vreme je u proseku beležio impozantnih 12.1 poena, 2.7 skokova i 5.6 asistencija. Gotovo da nije imao slabo izdanje na nekom takmičenju! Zbog svega pobrojanog, Valjevac zaslužuje mesto u MVP petorci decenije kada je srpska reprezentacija u pitanju.
SF: BOGDAN BOGDANOVIĆ
Splet okolnosti nas je naterao da Bogdana Bogdanovića spustimo na poziciju niže. Što i nije prevelika omaška, s obzirom da je sposoban da pokrije sve tri spoljne pozicije. O njegovoj ulozi u reprezentaciji ne mora da se troši puno reči. Već nekoliko godina unazad je njen najbolji igrač, inicijator gotovo svih akcija i realizator kako mogućih, tako i nemogućih pogodaka. A, kada se na ubojito košgetersko umeće doda i kreacija u igri iz pikenrola, dobijamo ofanzivnu mašinu kakva je član Sakramento Kingsa.
Trebalo bi istaći da se Bogdanović neko vreme tražio kao lider i igrač sa gore opisanim atributima. Na početku reprezentativne karijere je igrao po sistemu "toplo-hladno", što je donekle i normalno. Lopta mu je prvi put bila u potpunosti poverena 2017. godine na Evrobasketu, gde je sebi upisao fenomenalne brojke. Tada mu je oko vrata okačena srebrna medalja, treća u njegovoj reprezentativnoj karijeri i u ovoj deceniji.
Zanimljivo je da Bogdanović od 2013. godine, otkako je srpski reprezentativac, nije propustio nijedno takmičenje! Najbolje se pokazao na nedavno održanom Svetskom kupu u Kini, gde je bio možda i jedina svetla tačka u selekciji Aleksandra Đorđevića.
Iako je Srbija osvojila peto mesto, popularni Bogi se (zasluženo) našao u idealnoj petorci šampionata. Koliko je bio dobar pokazuju i brojke: 22.9 poena, 4.1 skokova, 4.4 asistencije, uz neverovatnih 53 odsto preciznosti van linije 6.75 metara, na 8.2 uzetih šuteva u proseku po utakmici! Ovaj izbor nije bio težak kada je pozicija "tri" u pitanju.
PF: NEMANJA BJELICA
Od teškog izbora naš portal nikada nije bežao, pa tako neće ni sada. Na poziciji krilnog centra, između Milana Mačvana i Nemanje Bjelice, izabrali smo potonjeg. U korist prvog ide jedna osvojena srebrna medalja više u ovoj deceniji, a u korist drugog veći broj odigranih utakmica. Ono što je nažalost moralo da donese prevagu je statistički parametar, jer je popularni Beli nešto bolji u tom segmentu.
"Profesor" iza sebe ima jednu srebrnu medalju, sa Svetskog kupa 2014. Nažalost po njega, zbog povrede je morao da odsustvuje sa Olimpijskih igara dve godine kasnije, a nema sumnje da bi tada predstavljao veliko pojačanje za reprezentaciju Srbije.
Pomenuti nadimak je zaradio pogađajući važne šuteve, što je činio kako u klupskoj, tako i u reprezentativnoj karijeri. Kada je teško, loptu slobodno možete da date Nemanji Bjelici. Neće on upadati u preveliku euforiju. Za njega su hladan izraz lica i usijano srce tipične osobine.
C: NENAD KRSTIĆ
Na poziciji centra je lako mogao da se nađe i Miroslav Raduljica. Ali, Nenad Krstić je toliko dao reprezentaciji u ovoj deceniji da ova petorka nije mogla da prođe bez njega. Radi se o kapitenu iste, apsolutnom vođi na terenu i verovatno svojevremeno najboljem igraču.
Uprkos problemima sa povredama pri zalasku karijere, redovno se odazivao pozivima selektora i bio je spreman na bilo kakvu ulogu u timu, iako je igrač svetske klase. Najbolji primer toga je situacija na Svetskom kupu 2014. godine, kada mu je minutaža opala sa preko 20 minuta u proseku na oko 10.
Ali, upravo su potezi kakav je popularni Krle tada načinio uticali da se vrati kult reprezentacije i u tim unese nestvarna hemija i pozitivna atmosfera koja je bila jedan od glavnih razloga zbog kojih je naša reprezentacija bila tako uspešna u deceniji iza nas.
(foto: MVP)
