Za sve nas koji volimo košarku i doživljavamo je kao najlepši sport, danas je važan datum. 6. novembra 1861. godine rođen je Džejms Nejsmit, čovek koji je najzaslužniji za postojanje magične igre pod obručima.
Kada je prohladnog dana pre 151 godine u malom kanadskom gradiću rođen dečak u siromašnoj imigrantskoj porodici, malo ko je očekivao da će se njegov lik i delo pamtiti decenijama nakon njegovog života. Ipak, omaleni dečak će kasnije neočekivano svoje ime upisati u istoriju.
Kao mlad i okretan momak Džejms Nejsmit se bavio svim sportovima za koje je znao, od običnog fudbala (sokera), preko kanadskog fudbala, lakrosa do atletike. Sport mu je bio primarna delatnost i nakon što je otišao na studije na Univerzitet MekGil u Montrealu. U svojoj 27. godini dobio je diplomu profesora fizičkog vaspitanja. U početku je nastavio da radi na svom matičnom fakultetu, ali je ubrzo dobio poziv da pređe u SAD. Mladi Nejsmit se nije dvoumio oko ove ponude, obzirom da je sport bio daleko razvijeniji u Sjedinjenim Državama nego u njegovoj Kanadi.
Džejms Nejsmit je počeo kao instruktor fizičkog vaspitanja na koledžu u Springfildu, u američkoj državi Masačusets 1890. godine. Prvi njegov zadatak je bio da osmisli novu igru za studente po nalogu svog nadređenog, profesora Lutera Gulika. Kako je u tom delu Amerike klima izuzetno hladna, Nejsmit je dobio instrukcije da predloži novu igru koja će se odvijati u zatvorenom prostoru i koja će podrazumevati manje grubosti nego u fudbalu. Nejsmit je tako počeo sa idejom da je fizički kontakt među igračima zabranjen, a za razliku od današnje košarke tada nije bilo driblinga već se lopta mogla kretati samo dodavanjem. Kako bi "postizanje cilja" učinio težim sam cilj je postavio iznad igrača, na 10 stopa od zemlje, a kao prvi koševi poslužile su dve korpe od breskvi. Tako je i sport dobio svoj naziv, prema engleskoj reči za korpu (basket).
Prvi košarkaški meč je odigran u decembru 1891. godine kao novi projekat profesora Džejmsa Nejsmita sa svojim studentima. Ubrzo je nova igra postala popularna među svim studentima koledža u Sprinfildu, da bi potom počela da se širi i dalje po državi.
Nakon pet godina u Springfildu Nejsmit je prešao u Denver, gde je takođe radio kao instruktor fizičkog vaspitanja, a prvu veliku priliku za popularizaciju novog sporta dobio je na prestižnom Univerzitetu Kanzas, gde je došao 1898. godine. Ambiciozni profesor je na novom koledžu oformio novi tim i vredno je radio i na treninzima sa ekipom i na popularizaciji košarke u drugim sredinama. U prvom košarkaškom timu Kanzasa kao Nejsmitov učenik je radio i Forest "Fog" Alen, kasnije i sam trener i čovek koji je trenirao Adolfa Rapa i Dina Smita, čuvene koledž trenere Kentakija i Severne Karoline u drugoj polovini 20. veka.
Ubrzo se rad entuzijasta sa Kanzasa isplatio kada je košarka uvrštena u program Olimpijskih igara u Sent Luisu 1904. godine kao demonstracioni sport. Nakon što je ostvario svoj pionirski poduhvat, Nejsmit se posvetio svom stručnom usavršavanju i vojnoj karijeri kao pešadijski kapetan u američkoj vojsci. Košarci se vraćao samo na proslavama i svečanostima, kao što je bila dodela medalja na košarkaškom turniru Olipmpijskih igara 1936. godine u Berlinu. Tri godine kasnije Nejsmit je preminuo u Lorensu, sedištu Univerziteta Kanzas, gde je proveo veći deo svog života.
Danas se u opštoj kulturi i istoriji sporta Džejms Nejsmit vodi kao izumitelj košarke. Pod njegovim patronatom odigrana je prva košarkaška utakmica, a kao njegov legat stoji i "Knjiga 13 pravila", prvi pisani dokument koji je obuhvatao osnove košarke. Po čuvenom profesoru je nazvana i Kuća slavnih (Hall of fame) u Springfildu, institucija koja svake godine odaje priznanja ljudima i organizacijama koji su zaslužni za razvoj košarke. NCAA (američka organizacija studentskog sporta) svake godine dodeljuje Nejsmitove nagrade najboljem igraču i treneru tokom sezone.
Danas znamo da košarku igra preko 400 miliona ljudi u bukvalno svakom kutku sveta, znamo i da je gleda više od dve milijarde ljudi, da igrači tokom karijere zarade više desetina miliona dolara, da TV kuće i sponzori zarađuju milijarde dolara... Kada sve to znamo, možemo da se prisetimo i Džejmsa Nejsmita i da mu se zahvalimo, jer bez njega možda i ne bi bilo ove magične igre.
(foto: urbanchristiannews.com)
