(BLOG) Milan Mažić: Vruć teren u Kruševcu

Pozdrav ljubitelji dobre košarke! Za početak, još jednom vam želim da se ne ponovi prethodna godina, a da nova bude ispunjena više zdravljem, a manje strepnjom, više druženjem i lepim momentima sa vašim najmilijima i ponekim putovanjem.

Krećemo i u novoj godini u istom ritmu, sa sećanjima koja su obeležila moju sudijsku karijeru. Ali, još više sa sećanjima koja će sačuvati od zaborava kakva se košarka (i gde sve na ovim prostorima) igrala nekada. Puno je igrača i trenera koji nisu ostali upamćeni među košarkaškom publikom, ali su ostavili ozbiljan pečat u našoj košarci i meni je drago ako se neki od njih pronađu u mojim redovima ili, još bolje, na snimcima utakmica koje vam prezentujem.

Za početak ove godine sam izabrao utakmicu Prve srpske lige iz sezone 1995/96 između Napretka iz Kruševca i gostujućeg Borca Nektar iz Banja Luke, koja se igrala pred sam kraj sezone. Pre svega da bih malo više pisao o Kruševcu i njegovoj ozbiljnoj ulozi u srpskoj košarci.

Sezona u kojoj se ova utakmica igrala je bila prilično turbulentna u strukturama KSS-a (da podsetim, tada je postojao i KSJ - Košarkaški savez Jugoslavije kao viša instanca). Bili su izbori na putu i tadašnji Generalni sekretar KSS Tiho Bubalo, koji je sa Komesarom prve košarkaške lige (YUBA) čika Rašom Šaperom već dogovorio podmlađivanje lista, spremao sa da dužnost preda. Sa sudijama se ozbiljno radilo te godine, pa nije čudno što je 10 kolega bilo predviđeno da te sezone podmladi listu savezne lige. Nas desetorica, uz pomoć starijih kolega sa liste, te godine smo sudili sve teške i važne utakmice, kako bismo se što bolje pripremili za viši rang.

I klubovi su te godine bili izuzetno jaki i našpanovani. Srpska liga bila je "kao grom", pa je odlučeno da se igra superliga (osam klubova) koja će odlučiti ko će te godine ući u savezni rang takmičenja (I B ligu). Pored Napretka i Borca, bili su tu još i Vrbas, Hemofarm, Zemun, Klik iz Arilja... Verujem da je ovih par klubova tada igralo na nivou sadašnje ABA 2 lige.

U Kruševcu je hala uglavnom bila solidno ispunjena. Publika je bila bučna i neprijatna, ali je osećala košarku i reagovala uglavnom na sumnjive situacije. Iako su uvrede bile uobičajene, sudije su bile svesne toga da su možda i pogrešile ako se publika bučnije oglasila. U to vreme trener i moj prijatelj Nebojša Raičević dočekivao nas je uz obaveznu kafu u kafiću blizu sportskog centra. Put do Kruševca je bio lagan i bilo je zadovoljstvo suditi tu.

Ma kakvu ekipu Napredak imao, nikome nije bilo lako da tamo dobije utakmicu. Sve ekipe su se mučile, što zbog bučne publike, što zbog igrača Napretka koji su na domaćem terenu davali 150 odsto svojih mogućnosti. Konkretno, u utakmici koju vam prezentujem Borac je po rosteru bio neuporedivo jači protivnik, ali se na poluvreme otišlo sa malim rezultatom 28:29 i sa samo pola koša razlike za goste. Igrala se tvrda košarka i za svaki poen moralo se dobrano potruditi.

Na kraju pet poena za goste, reklo bi se očekivano. Te sezone Napredak je namučio mnoge ekipe. Verujem da i mojim kolegama nije bilo svejedno kada su dobijali delegiranje za Kruševac i da su se svi posebno pripremali presvalčeći se u malenoj kancelariji na samom ulazu u halu.

Eto, iako nisam pomenuo nikoga od igrača (možete čuti njihova imena prilikom predstavljanja), nadam se da sam mnoge podsetio na još jedan vruć teren u centralnoj Srbiji, na kome se igrala dobra i ozbiljna košarka i koja je iznedrila i obučila mnoge košarkaške koji su ostavili ozbiljan pečat u srpskoj košarci.

Uživajte!



(foto: Privatna arhiva Milana Mažića)