Nakon pohvala koje smo dobili za uvod u Evropsko prvenstvo u obliku MVP zabavnika, kao i lepih reči za najave grupe A i grupe B, bili smo u obavezi da nastavimo u istom ritmu i kada je grupa C u pitanju.
Zadatak nije bio lak. Lestvica je postavljena visoko i nije bilo jednostavno uhvatiti sse u koštac sa takvim izazovom. Međutim, kažu da je talenat svega 10 odsto uspeha, a da je sve ostalo trening i trud. Mi smo, ovoga puta, dali više od tih 90 odsto svojih mogućnosti.
Kako je to ispalo, šta će nam ponuditi Zagreb, kao i reprezentacije koje nastupaju u grupi C, kakve veze sa hrvatskom slekcijom ima Karmelo Entoni, od koga nikada ne biste očekivali da bude bolji od Dragana Kićanovića, Zorana Slavnića, Dražena Dalipagića, Krešimira Ćosića, Dražena Petrovića i kakve veze ima Prvenstvo iz 1977. godine sa ovogodišnjim saznaćete ukoliko odvojite malo vremena i pročitate naredne redove.
GRUPA C (ZAGREB, HRVATSKA)
Prestonica Republike Hrvatske je ujedno i njen najmnogoljudniji grad. Po popisu stanovništva iz 2011. godine naseljava ga nešto više od 790.000 ljudi. Istorijski podaci kažu da je grad nastao od dva naselja na susednim brežuljcima, Gradeca i Kaptola, koji i danas čine jezgro hrvatske prestonice.
Iskreni da budemo, slabo stojimo sa poznavanjem umetnosti pa ne bismo da pišemo o Baroknoj arhitekturi, o muzejima, kojih i te kako ima u ovom gradu, ne bismo da pominjeemo ni silne spektakle koji se održavaju u koncertnoj dvorani "Vatroslav Lisinski"... Ono na šta ćemo se skoncentrisati kada je Zagreb u pitanju je njegova bogata sportska istorija.
Nabrajati uspešne sportske kolektive iz prestonice Hrvatske zaista bi bio Sizifov posao. Budimo iskreni, ko još nije čuo za Dinamo, kada je fudbal u pitnaju, za košarkaškog velikana Cibonu, a u novije vreme i Cedevitu, te jedno vreme i KK Zagreb koji je iznedrio mnogo talentovanih igrača, sadašnjih reprezentativaca. Ko nije čuo za Vaterpolo klub Mladost, Odbojkaški klub Mladost, za rukometnog giganta Zagreb, kao i RK Medveščak, a i hokejaše Medveščaka?! O svakom od ovih klubova mogli bismo da napišemo poseban blog, bez preterivanja.
Međutim, kada su pojedinačni sportovi u pitanju Zagreb i Hrvatsku je proslavila jedna porodica. Reč je o bratu i sestri, Janici i Ivici Kostelić. Skijaši su zaista pisali istoriju ovog sporta. Janica je osvajačica šest medalja sa Olimpijskih igara, od toga četiri zlata. Pet puta se pela na pobedničko postolje na Svetskim prvenstvima, svih pet puta na najviši stepenik. Čak 30 puta je trijumfovala u trkama za Svetski kup, a 55 puta bila među tri najuspešnije. Tri puta je bila najbolja u generalnom poretku Svetskog kupa, a sedam puta je osvajala to laskavo priznanje u pojedinačnim disciplinama. Dodatni komentar, posle ovakvih brojki, nije potreban.
Nešto manje uspešan bio je njen brat. Po jedna medalja svakog sjaja osvojena je na Svetskim prvenstvima, a na Olimpijskim igrama je četiri puta bio srebrni. U Svetskom kupu ima 26 pobeda, 60 podijuma, jednu titulu najboljeg u ukupnom pretku i pet pojedinačnih titula.
Ipak, ostavićemo skijanje po strani, jer mi smo tu zbog košarke. Pre 26 leta reprezentacija tadašnje SFR Jugoslavije osvojila je zlatnu medalju na smotri najboljih selekcija Starog kontinenta održanoj baš u Zagrebu. Ne osvojila, prošetala se do trona. Nezaboravna generacija je slavila sa 98:77 u finalu. Tada su se mečevi igrali u "Domu sportova". Dvorana je sagrađena u sklopu priprema za Univerzijadu koja je 1987. održana u Zagrebu i sastoji se od šest sala kapaciteta od 4.000 do 12.000 mesta. Ne bi trebalo zaboraviti ni "Košarkaški centar Dražen Petrović" u kome svoje mečeve igra Cibona.
A, ovogodišnji Evrobasket održaće se u "Areni Zagreb" koja može primi do 16.300 ljudi. Nadamo se da će biti puna i da će posetioci uživati i majstorijama koje će im ponuditi selekcije o čijim ćete sastavima, uspesima i zanimljivim činjenicama čitati.
MAKEDONIJA
SASTAV
PG: Vlado Ilievski (Orlandina, 35, 188), Aleksandar Kostoski (Kumanovo, 27, 186), Andrej Magdevski (Klinika Rinkon, 19, 192)
SG: Vojdan Stojanovski (Andora, 27, 194), Marko Simonovski (MZT Skoplje Aerodrom, 26, 191), Darko Sokolov (Karpoš, 29, 190)
SF: Damjan Stojanovski (MZT Skoplje Aerodrom, 27, 197), Vladimir Brčkov (Kožuv, 25, 197), Stojan Đuroski (Levski, 23, 203)
PF: Ričard Hendriks (Unikaha, 28, 203), Bojan Trajkovski (Sigal, 28, 208), Marjan Janevski (Kumanovo, 27, 203)
C: Predrag Samardžiski (bez kluba, 29, 215), Ljubomir Mladenovski (MZT Skoplje Aerodrom, 20, 210), Kiril Nikolovski (Feni, 27, 210)
Selektor: Marjan Srbinovski (40)
Iza Makedonaca je veoma turbulentno leto. Srpskom stručnjaku Aleksandru Džikiću je povereno kormilo reprezentacije u želji da dokažu da Evropsko prvenstvo u Litvaniji 2011. godine nije bio samo trenutni bljesak. Ipak, nesporazumi na relaciji između Košarkaškog savez Makedonije i Džikića su bili preveliki, čule su se dve potpuno različite verzije ovog sukoba, a rezultat je takav da će na Evrobasketu 2015. godine ekipu Makedonije predvoditi Marjan Srbinovski. Ovaj stručnjak nema mnogo uspeha u karijeri. Bio je pomoćnik Alešu Pipanu na Prvenstvu 2013. godine, a bio je projektovan i za Džikićevog asistenta.
Pripreme Makedonija - Izrael 75:58 Makedonija - Ukrajina 81:51 Makedonija - Izrael 69:64 Makedonija - Litvanija 62:68 Makedonija - Turska 68:85 Makedonija - Španija 63:94 Makedonija - Španija 54:88 Makedonija - Letonija 69:85
Makedonija ne spada u red košarkaških sila. Svoje prvo učešće na Evrobasketu ostvarili su 1999. godine i to baš u Francuskoj. Makedonci su čekali 10 godina na novi put na Evropsko prvenstvo, te su 2009. godine u Poljskoj ostavili veoma dobar utisak i takmičenje završili na devetoj poziciji. U kratkoj i ne toliko bogatoj košarkaškoj istoriji ove zemlje ističe se učešće na Evrobasketu 2011. u Litvaniji. Senzacionalna Makedonija je u četvrtfinalu pobedila domaćina Litvaniju rezultatom 67:65 i našla se među četiri najbolje ekipe Starog kontinenta. Tu ih je dočekala prejaka Španija, a selekcija predvođena naturalizovanim Boom Mekejlebom i Perom Antićem nije uspela da se domogne medalje, jer je u meču za treće mesto Rusija bila bolja rezultatom 72:68.
Četvrto Prvenstvo za Makedonce, 2013. godine u Sloveniji, pokazalo je da je epizoda u Litvaniji nije bila plod temeljnog rada i nešto što bi mogli ponovo da napadnu u bliskoj budućnosti. Makedonija se propisno obrukala upisavši samo jednu pobedu u grupi i to protiv Srbije rezultatom 89:75. Takmičenje je okončala na 21. poziciji. Ono što je sigurno bilo najbolnije svim ljubiteljima košarke u ovoj zemlji je to što je miljenik nacije Pero Antić nakon neuspeha objavio povlačenje iz reprezentacije.
Selektor Srbinovski za predstojeći Evrobasket na raspolaganju ima nekolicinu internacionalaca, ali će veći deo njegove ekipe činiti igrači iz domaćeg prvenstva. Čak polovina od 14 košarkaša, koliko ih je trenutno na spisku, hleb zarađuje u domovini. Makedonci su nastavili trend naturalizovanja Amerikanaca. Na Evrobasketu u Poljskoj 2009. godine njihov dres nosio je Džeremaja Mesi, dok je u periodu od 2011. do 2013. godine tim predvodio pomenuti Bo Mekejleb. Ovoga puta makedonski pasoš za potrebe košarkaške selekcije dodeljen je novoj akviziciji Unikahe - Ričardu Hendriksu.
Ovaj sjajni centar biće glavna uzdanica Makedonaca u borbi za drugu fazu takmičenja, a pored njega čvrstinu u reketu daje svima dobro poznati Predrag Samardžiski. Na trenutnom spisku poziciju pet pokriva još mladi Ljubomir Mladenovski sa svojih 210 centimetara. U nekim kombinacijama sigurno treba očekivati Hendriksa i Samardžiskog zajedno na parketu, jer su akvizicije Makedonaca na poziciji krilnog centra ne baš toliko pouzdani Bojan Trajkovski, koji je prethodnu sezonu završio u Sigalu iz prištine, i as Kumanova Marjan Janevski.
Na spoljnim pozicijama izdvajaju se blizanci Stojanovski, Vojdan i Damjan. Po sopstvenom priznanju, kada nemaju broj na dresu ni trener ih ne razlikuje, a "jedan na jedan" ne igraju jer se uvek završi svađom. Vojdan trenutno brani boje Andore u Endesa ligi, dok je Damjan u domovini gde igra za MZT iz Skoplja.
Tu je još jedan član MZT-a koji će uzimati ozbiljne minute na spoljnim pozicijama. Reč je o Marku Simonovskom kojeg odlikuje dobar šut, a pogotovo je opasan kada uđe u seriju.
Istorija Učešća: 4 Zlata: 0 Srebra: 0 Bronze: 0
Pozicija organizatora igre rezervisana je za prekaljenog Vladu Ilievskog koji sa punih 35 godina predvodi ovu selekciju kao kapiten. Njegova zamena će biti plejmejker Kumanova Aleksandar Kostoski, a na spisku se nalazi još i Andrej Magdevski. Mladi reprezentativac Makedonije bio je u centru pažnje javnosti kada je napustio mladi tim Partizana i otišao u Real Madrid, a prvi profesionalni ugovor je potpisao 2014. godine sa Malagom, koja ga je odmah prosledila na pozajmicu u Kliniku Rinkon.
Makedonci posle dugo vremena ne računaju na Todora Gečevskog i Gjorgija Čekovskog, koji su baš kao i Pero Antić rekli zbogom reprezentativnom dresu u Ljubljani 2013. godine. Takođe, nema ni popularnog Boška Mekejlebovskog, a nedovoljno iskustvo sa klupe i ispod prosečni rezultati na pripremama ne daju Makedoncima prava na previše optimizma. Ako su u grupi C dva mesta za put u Lil rezervisana za Hrvatsku i Grčku, borba za preostala dva će biti bespoštedna. Čini se da su Slovenci najbliži, a Holanđani najdalji plasmanu u drugu fazu, te da će se Makedonci sa Gruzijom boriti za preostalo mesto pod suncem.
HOLANDIJA
SASTAV
PG: Šarlon Kluf (Retimno, 25, 191), Leon Vilijams (Cvole, 24, 187)
SG: Vorti de Jong (Lejden, 27, 193), Janik Frenk (Groningen, 19, 193), Arvin Slahter (Den Boš, 29, 191)
SF: Kis Akerbum (Den Boš, 31, 200), Ralf de Pahter (Den Boš, 26, 200)
PF: Nikolas de Jong (Šole, 27, 211), Robin Smuldres (Oldenburg, 28, 208), Mohamed Kerazi (Lejden, 25, 200)
C: Henk Norel (Saragosa, 27, 211), Roland Šaftenar (Retimno, 27, 211)
Selektor: Tun van Helfteren (64)
Prva pomisao je bila šta pisati o njima što bi moglo da vas zainteresuje. Pominjati Luja van Gala ili Johana Krojfa, fudbal? Ne. Ovo je košarkaški portal. Onda smo se setili da bi uvek moglo da se piše o nekim ranijim godinama i istorijskim podacima.
Pogled na učešća na najvećoj smotri evropske košarke kaže da će Lalama ovo biti 15. učešće. Medalje nemaju. Ali, mišljenja smo da su bili uspešni. Kako drugačije nazvati četvrto mesto na Evrobasketu 1983. godine?! Iako su ubedljivo poraženi od Italije u polufinalu, a još ubedljivije od Sovjeta u borbi za bronzu, Holanđani su se našli ispred Francuske, Izraela, ali i ispred Jugoslavije. Biti bolje plasiran od selekcije za koju su nastupali Dragan Kićanović, Goran Grbović, Rajko Žižič, Zoran Slavnić, Krešimir Ćosić, Ratko Radovanović, Peter Vilfan, Dražen Dalipagić i Dražen Petrović je zaista veliki uspeh.
Pripreme Holandija - Italija 52:64 Holandija - Nemačka 55:59 Holandija - Austrija 49:58 Holandija - Belgija 49:65 Holandija - Island 55:80 Holandija - Island 73:65 Holandija - Ilinoj 81:54 Holandija - Velika Britanija 69:63 Holandija - Portugal 82:57 Holandija - Filipini 89:62 Holandija - Island 65:67 Holandija - Estonija 58:60 Holandija - Grčka 80:92 Holandija - Litvanija 72:94 Holandija - Turska 94:95
Predvodnik te generacije bio je Mičel Plat, koji je na Prvenstvu prosečno ubacivao 14.9 poena. Sa tim učinkom nije bio u vrhu liste strelaca, za razliku od njegovog sunarodnika šest godina ranije. Na Šampionatu u belgijskom Liježu 1977. godine Kis Akerbum je sa prosekom od 26.4 poena bio lider među košgeterima, a sigurni smo da svaki poznavalac košarke u zemlji vetrenjača prepričava legendarnu utakmicu i trijumf nad Španijom, kada je Akerbum postigao 38 poena.
Kakvu sličnost nosi turnir u Liježu sa ovogodišnjim? Ponovo će se na spisku holandske reprezentacije naći ime Kisa Akerbuma. Ne, nije u pitanju isti košarkaš koji je uvršten u idealni tim Prvenstva u Liježu. U pitanju je njegov sin, istog imena i prezimena i istih šuterskih predispozicija, jedan od nosilaca igre holandske reprezentacije.
Da vam pišemo o ostalim "vedetama" ove selekcije smatramo da nema mnogo smisla. Ne potcenjujemo ih, naprotiv. Ali, izuzev Henka Norela, koji nastupa za špansku Saragosu, gotovo da nema imena poznatog široj javnosti. Od izabranika Tuna van Helfterena mi bismo izdvojili Šarlona Klufa i Vortija de Jonga, lepe i jeftine kupovine ukoliko igrate naš "MVP Menadžer".
Ali, kada je Holandija u pitanju postoje stvari koje su interesantne za čitanje. Na primer, za početak ćemo vam dati zadatak i pomenuti da je u kvalifikacijama za Holandiju nastupao Kreg Osaikhvuvuomvan. Ko je pročitao iz prve, bez zastajanja, da se javi autorima teksta i preuzme nagradu.
Kada već pominejmo te kvalifikacije, bilo je problema, igrala su i sa dva naturalizovana igrača. Ali, sve se dobro završilo pa će ponovo biti učesnici Evropskog prvenstva. Šta je u tome zanimljivo? Zanimljivo je to što su prethodni put svoje mesto među evropskom elitom našli 1989. i to baš u Zagrebu.
A, sada je red da pomenemo i istinske zvezde lala, one koje su ih predstavljale "preko bare". Ne može da se priča o holandskoj košarci a da se ne pomene Rik Smits, dugogodišnja NBA zvezda. Međutim, Holandija je dala i neke evropske pionire u najjačoj ligi na svetu. Jedan od njih je Hank Benders. Kao dete se odselio u Ameriku i u premijernoj NBA sezoni je sa velikim uspehom nastupao za Providens Strimrolerse. Sa prosekom od 12 poena po meču bio je drugi strelac ekipe. Tokom karijere igrao je za još dva kluba, ali bez većih uspeha. Jedan od njih bio je Boston, u kojem je nastupao noseći broj šest koji je kasnije nasledio legendarni Bil Rasel.
Istorija Učešća: 14 Zlata: 0 Srebra: 0 Bronze: 0
Da se vratimo na Smitsa... Popularni Dankin Dačmen je čitav igrački vek proveo jureći narandžastu loptu u dresu Indijane. Koliko je bio uspešan govori i podatak da je 1998. godine zaslužio poziv na Ol star meč. Klupsku karijeru okončao je 2000. godine porazom Indijane u velikom finalu NBA lige od Los Anđeles Lejkersa, ali se i posle toga odazvao nacionalnom timu u pokušaju da im pomogne da se plasiraju na završni turnir najboljih evropskih ekipa 2001.
Kada su u pitanju holandski igrači u NBA ligi trebalo bi izdovjiti i Franciska Elsona. Dok je igrao u Evropi stigao je do dresa Barselone, a svoju karijeru okončao je u Iranu.
Za kraj najzanimljivije. Tamnoputi holandski košarkaš koji je igro u NBA ligi sa srpskim prezimenom?! U pitanju je Den Gadžurić. Punih osam godina igrao je za Milvoki, potom bio član Golden Stejta, Nju Džersija i Njujorka. Gadžurićeva majka je poreklom Srpkinja i to objašnjava mnogo toga o ovom momku.
Toliko o Holanđanima. Koliko su pokazali tokom pripremnog perioda i kolike šanse imaju na ovom Prvenstvu dobili su previše prostora. Idemo na malo ozbiljnije reprezentacije, a Lalama želimo puno sreće. Trebaće im ukoliko žele da izbegnu najgori plasman u svojoj istoriji. Najlošiji rezultat do sada su im 16. mesta iz 1963. i 1967. godine.
GRUZIJA
SASTAV
PG: Džejkob Pulen (Cedevita, 25, 185), Georgi Cincadze (MIA Akademi, 29, 192)
SG: Manučar Markoišvili (Darušafaka Doguš, 28, 197), Duda Sanadze (San Diego, 23, 196), Besik Ležava (Dinamo Tbilisi, 29, 192)
SF: Levan Pacacia (Nižnji Novgorod, 26, 198), Beka Burjanadze (Basket Korunja, 21, 201)
PF: Tornik Šengelia (Laboral Kuća, 23, 206), Viktor Sanikidze (TED Ankara, 29, 203)
C: Zaza Pačulia (Dalas, 31, 211), Giorgi Šermadini (Andora, 26, 216), Nika Matreveli (MIA Akademi, 24, 211)
Selektor; Igor Kokoškov (43)
Gruzija je postala samostalna država 1992. godine i od tada nije imala previše uspeha. Prvi nastup na smotri najboljih selekcija Starog kontinenta upisala je 2011. godine u Litvaniji. Takmičenje su okončali na 11. mestu. Bili su akteri i narednog Prvenstva u Sloveniji, kada su završili kao 17. Sve bi to moglo da se promeni u Hrvatskoj, gde imaju lepe izglede za plasman u drugi krug, a tada, na jednu utakmicu, možda i jednu loptu - sve je moguće.
Pripreme Gruzija - BiH 78:73 Gruzija - BiH 67:82 Gruzija - Estonija 90:55 Gruzija - Letonija 78:76 Gruzija - Italija 67:87 Gruzija - Belgija 70:68 Gruzija - Francuska 53:95 Gruzija - Italija 90:91 Gruzija - Rusija 69:81 Gruzija - Mičigen Stejt 71:70
Svoj optimizam baziraju na solidnom igračkom kadru, ali i odličnoj taktičkoj pripremi. Selektor ekipe je Igor Kokoškov, srpski stručnjak koji sa uspehom radi u najjačoj ligi na svetu. Njegova supruga je Amerikanka i silno se obradovala onoga trenutka kada joj je suprug predočio da je odlučio da preuzme kormilo nacionalne selekcije Gruzije (eng. Georgia). Naime, ona je pomislila da je u pitanju Džordžija, jedna od američkih saveznih država i država u kojoj je ona rođena, jer se izgovara potpuno isto. Ne bi trebalo pominjati kakav izraz lica je imala kada je shvatila da se radi o bivšoj sovjetskoj republici.
Kada pominjemo Sovjetski Savez, nije zgoreg podsetiti da su i košarkaši iz Gruzije učestvovali u osvajanju medalja nekadašnje košarkaške velesile. Ukupno ih je šestorica, a među njima bismo istakli strica i sinovca, Otara i Mikeila Korkiu.
Gruzija u Hrvatskoj neće pucati na medalju. Realno, kapacitet za tako nešto nema. Ipak, NBA zvezda Zaza Pačulia predvodiće jednu odličnu generaciju u pohodu na što bolji plasman. Selektor Kokoškov će, pored pomenutog Pačulie, na raspolaganju imati i Manučara Markoišvilija, doskorašnjeg košarkaša CSKA iz Moskve, a od ove sezone člana Darušafake Doguš. Oni su najzvučnija imena ove selekcije, ali...
Istorija Učešća: 2 Zlata: 0 Srebra: 0 Bronze: 0
Sigurno je da će protivnici morati dosta pažnje da obrate na Viktora Sanikidzea, Giorgija Šermadinija, Tornika Šengeliju, kao i naturalizovanog Džejkoba Pulena. Interesantno je pomenuti da je Pulen, inače novi član zagrebačke Cedevite, vlasnik jednog rekorda u najjačoj evropskoj ligi. Nastupajući u Endesa ligi, kao član Barselone, 8. marta 2014. godine uspeo je da, u meču sa Valjadolidom, čak 12 puta ubaci van linije od 6.75 metara.
Struka je tu, igrački kadar izgleda sasvim pristojno, grupa nija bauk, a pripremni period pokazuje da mogu da namuče ozbiljne timove. Svi preduslovi za plasman u drugu fazu su tu, a mi iskreno verujemo da će uspeti da dođu i do najboljeg plasmana u istoriji, što im od srca i želimo.
HRVATSKA
SASTAV
PG: Dontej Drejper (Lokomotiva Kubanj, 31, 180), Roko-Leni Ukić (bez kluba, 30, 196), Rok Stipčević (Dinamo Sasari, 29, 186)
SG: Bojan Bogdanović (Bruklin, 26, 200), Krunoslav Simon (EA7 Emporio Armani, 30, 197), Mario Hezonja (Orlando, 20, 201)
SF: Damjan Rudež (Minesota, 29, 207), Marko Tomas (TED Ankara, 30, 201)
PF: Dario Šarić (Anadolu Efes, 21, 208), Luka Žorić (Cedevita, 30, 211), Tomislav Zubčić (Cedevita, 25, 211), Željko Šakić (Lukoil, 27, 204)
C: Ante Tomić (Barselona, 28, 217), Miro Bilan (Cedevita, 26, 213)
Selektor: Velimir Perasović (50)
Domaćin grupe odavno nije imao veća očekivanja. Razumljivo je. Kockasti su već godinama viđeni kao jedni od favorita, nekada udarnih, a nekada iz senke. Ali, od sramotnog silaska sa postolja 1995. godine u Atini na isti se nisu vraćali. Najbliži su bili na poslednjem Evrobasketu, kada su stigli do polufinala i na kraju završili kao četvrti. Da li je vreme da se to promeni?
Pripreme Hrvatska - Novi Zeland 70:68 Hrvatska - BiH 74:62 Hrvatska - Nemačka 74:72 Hrvatska - Nemačka 80:63 Hrvatska - Turska 74:66 Hrvatska - Litvanija 72:59 Hrvatska - Estonija 66:63 Hrvatska - BiH 97:79 Hrvatska - Izrael 86:76
Ako pitate navijače Vatrenih onda definitivno jeste. Ako, pak, pitate košarkaške analitičare oni će vam reći da ovaj tim ima dosta toga, ali da mu i dosta toga fali. Selektor Velimir Perasović imao je peh da mu se jedan od ključnih igrača, Oliver Lafajet, povredi samo dve nedelje pre starta Prvenstva. Na njegovo mesto pozvao je Donteja Drejpera.
Amerikanac ne može da se pohvali velikom minutažom i zapaženom ulogom u pripremnim utakmicama. Ali, ono sa čime može jeste poznanstvo sa Karmelom Enotnijem. Zvezda Njujork Niksa i hrvatski plejmejker upoznali su se još u ranom detinjstvu, kada su imali po devet godina, u Baltimoru. Dok je branio boje Cedevite, Drejper je razvio veliko prijateljstvo sa tadašnjim fudbalerom Dinama, Samirom.
Pored Drejpera, na mestu organizatora igre naći će se Roko-Leni Ukić i Rok Stipčević. Reklo bi se prilično tanko za medalju. Međutim, kada pomenete imena Bojana Bogdanovića i Marija Hezonje u spoljnoj liniji, kao i Krunoslava Simona koji radi sve na parketu, ili Ante Tomića i Darija Šarića pod košem, jasno je da ih niko ne sme otpisati i olako shvatiti. Naravno, nema više jednog Dražena Petrovića, Dina Rađe, Arijana Komazeca ili Tonija Kukoča, koji je, recimo, na već pomenutom Evrobasketu 1995. godine u meču sa Finskom, koji su su Hrvati dobili rezultatom 92:77, ostvario tripl-dabl učinak (15p, 12sk, 11as).
Ono što Hrvatskoj ne ide u prilog jeste atmosfera koja se kreirala u jednoj od zemalja domaćina, a tiče se same organizacije. Godinama već kruže priče kako se u Savezu loše radi, a poslednji primer je baš ovo Evropsko prvenstvo. Dok je Francuska objavljivala kako je prodala 80 odsto karata, a Berlin i Riga radili na promociji, Hrvatska je gubila vreme. Nije iskorišćena velika šansa da se košarka postavi na mesto gde i pripada, da se uhvati zamah i iskoristi potencijal mlađih selekcija, iz kojih prete da izrastu budući velikani ovog sporta, da se iskoristi čevrto mesto sa prethodnog Evrobasketa...
Sponzorski ugovori potpisani su sa slovenačkim firmama, a karte su kupovali samo slovenački navijači. A, moglo je da bude drugačije. Pored Slovenije, i Makedonci su jako blizu, Grci su fanatici za sportom, a Holanđani su poznati kao jako dobri turisti. Imali su organizatori iz Zagreba za sve vremena, a vreme im je iscurelo. Kasna priprema i polazak u realizaciju projekta ostavili su ih bez gomile velikih kompanija koje su bile spremne da ulože novac, ostavili su ih i bez dobre prodaje karata, jer je navodno rezervisano nekih 50 odsto od ukupnog broja. Ne prodato, rezervisano.
Istorija Učešća: 11 Zlata: 0 Srebra: 0 Bronze: 2
Najbolji pokazatelj nezainteresovanosti je poslednji prijateljski turnir, koji u "Areni Zagreb" nije mogao da okupi više od dve do tri hiljade posmatrača. Kada se neko dosetio da bi utakmica mogla da se pomeri za 21 čas, kada će Hrvati uglavnom i igrati svoje mečeve, automatski se i poseta popravila. Sve u svemu, razloga za nerviranje zbog propuštene šanse je na pretek.
Ali, možda u svemu ovome ima i nečeg pozitivnog?! Možda je sama organizacija neki dobar znak za hrvatsku reprezentaciju. Pre 26 godina Zagreb je bio taličan domaćoj selekciji. Pored toga, hrvatski gradovi Split, Rijeka i Karlovac su, uz Beograd, bili domaćini Evrobasketa 1975. godine. I tada je domaća selekcija osvojila zlato. Mogu li Hrvati da nastave tradiciju? Teško. Ipak, ubitačan skor na pripremnim utakmicama i svih devet pobeda daju im za pravo da se nadaju da mogu makar do postolja, čime bi se i oni zadovoljili.
GRČKA
SASTAV
PG: Nik Kalates (Panatinaikos, 26, 198), Nikos Zisis (Brose Baskets, 32, 197), Kostas Slukas (Fenerbahče, 25, 190)
SG: Kostas Papanikolau (Denver, 25, 203), Vasilis Spanulis (Olimpijakos, 33, 193), Vangelis Mancaris (Olimpijakos, 25, 196)
SF: Janis Adetokunbo (Milvoki, 20, 211), Stratos Perperoglu (Barselona, 31, 203)
PF: Kostas Kajmakoglu (Uniks, 32, 206), Jorgos Printezis (Olimpijakos, 30, 203)
C: Kosta Kufos (Sakramento, 26, 213), Janis Burusis (bez kluba, 31, 216)
Selektor: Fotis Kacikaris (48)
Pored Hrvatske, glavni favorit C grupe je reprezentacija Grčke. I ne samo svoje grupe. Selektor Fotis Kacikaris izabrao je 12 fenomenalnih košarkaša za ovo takmičenje. Gledajući sa strane, stiče se utisak da Grci nemaju slabu tačku. Ali, da li je zaista tako?!
Bez sumnje, glavna atrakcija ovog sastava je član Milvokija, Janis Adetokunbo, o kome smo pisali pre dve godine. Izabran je na Draftu 2013. sa 15. pozicije na od strane Baksa. Sezonu 2012/13 je proveo u grčkom drugoligašu, da bi naredne godine bio uvršten u drugu ruki petorku. Momak koji igra na pozicijama beka i niskog krila visok je 211 centimetara. Zanimljivo je da je popularni Alfabet, kako ga zovu u Sjedinjenim Američkim Državama zbog komplikovanog prezimena, iako tamnoput i iako poreklom iz Nigerije pravoslavne veroispovesti. Njegov najmlađi brat Kostas takođe kuca na vrata reprezentativne selekcije. Trenutno je srenjoškolac u Americi, a fenomenalnim partijama zaludeo je mnoge koledže, koji bi ga rado videli u svojim redovima. Pre svih to su Market, Kanzas, Merilend i Ajova Stejt.
Pripreme Grčka - Belgija 59:64 Grčka - BiH 78:60 Grčka - Turska 64:73 Grčka - Češka 70:56 Grčka - BiH 83:44 Grčka - Rusija 80:65 Grčka - Holandija 92:80 Grčka - Turska 62:58 Grčka - Litvanija 67:62
Uz Janisa i Kostasa, košarkaška publika je čula i za trećeg brata, Tanasisa Adetokunboa. Pored toga što je nedavno potpisao profesionalni ugovor sa Njujorkom, ovaj košarkaš je u sprskoj javnosti poznat i po ljubavnoj vezi sa Nikolijom Jovanović, ćerkom estradne umetnice Vesne Zmijanac.
Grčka i NBA, kao što možete da vidite iz slučaja porodice Adetokunbo, imaju bliske veze. Prvi Grk u NBA ligi bio je Lu Ciropulos. Iako je rođen preko bare, bek je sa ponosom isticao svoje grčko poreklo. Tokom karijere osvojio je titulu u NCAA sa Univerzitetom Kentaki 1951. godine, a bio je uspešan i u najjačoj ligi na svetu, gde je sa Bostonom dva puta stigao do šampionskog prstena, 1957. i 1959. godine. Pre nešto više od nedelju dana, 22. avgusta, Ciropulos je okončao svoj život.
Prvi reprezentativac Grčke koji je jurio basketaru po terenima NBA lige bio je Džejk Cakalidis. Pored ovoga, interesantan je i zbog priče da je rođen u Gruziji, da mu je pravo ime Aleksej Ledikov, ali da je odrastao u Grčkoj, što je i odredilo njegov dalji put.
Ne prestajemo sa zanimljivostima vezanim za Grke i NBA ligu. Dugogodišnji selektor Helena, a ujedno i jedan od njihovih najboljih košarkaša svih vremena, Panajotis Janakis, bio je jedan od prvih igrača koji je draftovan a da nije studirao u Sjedinjenim Američkim Državama. Izabran je na Draftu 1982. godine. Kao 205. pika u devetoj rundi njega su birali Boston Seltiksi.
Posebno poglavlje grčke košarke ispisao je Nikos Galis.
"Jeste da mi je Dražen brat, ali ja glasam za Nikosa Galisa", govorio je Aleksandar Petrović, dok je legendarni Dražen takođe imao samo reči hvale o najboljem grčkom igraču svih vremena:
"Voleo bih da igram sa njim i da mu asistiram dok on zabija. Ako sam ja "đavolji sin", Galis je sam đavo".
Čak 11 puta je bio najbolji strelac grčke lige. Vodeći je košgeter Evrolige, i po broju poena i kada se računa prosek po meču. Osam puta je bio najbolji strelac Evrolige, najkorisniji je igrač Evropskog prvenstva 1987, kada je poveo svoju selekciju do prvog zlata u istoriji ovog takmičenja. Dva puta je biran za najboljeg igrača Evrope, a pet puta je bio MVP grčke lige. Respektabilno!
Galis je jedan od najvećih košarkaša Grčke ikada i to je nesporno. Njegov uticaj na razvoj magične igre kod Helena bio je enorman. Verovali ili ne, ali Galis je uspeo velikom Majklu Džordanu da ubaci preko 50 poena. Bilo je to na egzibicionom meču na "Dimitria festivalu". Nakon susreta Džordan je izjavio da nikako nije mogao da očekuje da će pronaći tako dobrog napadača u Evropi, posebno ne u grčkoj reprezentaciji.
Koliko je Galis bio ubojit govore i sledeće brojke. Na Prvenstvu 1987, pored toga što je osvojio zlato i bio MVP, Galis je sa 37 poena u proseku bio i ubedljivo najbolji strelac. I na naredna dva Šampionata uspevao je da bude kralj strelaca. U Zagrebu je 1989. godine sa 35.6 poena prosečno iza sebe ostavio Dražena Petrovića, Stefana Ostrovskog, Antonela Rivu, Rišara Dakurija i mnoge druge, dok su mu u Rimu u leđa gledali Antonio Martin, Georgi Mladenov, reprezentativni kolega Janakis, Đordi Viljakampa, Toni Kukoč... Tada je njegov prosek po meču iznosio 32.4 poena.
Istorija Učešća: 25 Zlata: 2 Srebra: 1 Bronze: 2
Da napomenemo da je, pored "najvećeg", još jedan Grk bio najbolji strelac Evropskih prvenstava. U pitanju je Jorgos Kolokitas, koji je laskavo priznanje poneo u dva navrata, 1967. i 1969. godine.
Nakon godina velikih uspeha Grci su malo lutali, a na pravi kolosek ih je vratio Vasilis Spanulis, jedan od najzaslužnijih za drugo zlato na Evropskim prvenstvima 2005. u Beogradu. Nakon toga Heleni su osvojili bronzu u Poljskoj 2009, što im je i poslednje odličje na velikim takmičenjima. Predviđanja, a i "teorije velikih brojeva", kažu da je vreme za naredno. Pored Adetokunboa i Spanulisa, do šeste medalje sa Evrobasketa Grke će pokušati da dovedu i igrači koji znaju kako se osvajaju titule. Među njima su Jorgos Printezis, Kostas Slukas, Vangelis Mancaris, Kostas Papanikolau, Nikos Zisis, potom "Amerikanci" Kosta Kufos i Nik Kalates, dojučerašnji Realovac Janis Burusis, kao i Stratos Perperoglu, čija je supruga, Erin, bivša WNBA košarkašica.
Dosadašnja dva zlata, jedno srebro i dve bronze mogu lako da se "podebljaju". Igračkog i trenerskog kapaciteta za tako nešto imaju. Grupa im je, naizgled, prosečnog kvaliteta, a i kasnije ukrštanje im ide na ruku. Svi preduslovi su tu, a da li će Bili Spanulis uspeti da se izbori sa pritiskom i još jednom povede svoje saigrače do velikog uspeha ostaje nam da ispratimo u danima koji slede.
SLOVENIJA
SASTAV
PG: Jaka Klobučar (Ulm, 28, 198), Luka Rupnik (Union Olimpija, 22, 186)
SG: Jaka Blažič (Crvena zvezda Telekom, 25, 196), Klemen Prepelič (Union Olimpija, 22, 191), Nebojša Joksimović (Krka, 33, 193)
SF: Zoran Dragić (Himki, 26, 196), Mića Nikolić-Smrdelj (Union Olimpija, 24, 200)
PF: Miha Zupan (Ušak, 32, 205), Jure Balažič (Gazijantep, 34, 204), Saša Zagorac (Union Olimpija, 31, 206)
C: Alen Omić (Gran Kanarija, 23, 216), Uroš Slokar (Estudijantes, 32, 210), Žiga Dimec (Krka, 22, 212)
Selektor: Jurij Zdovc (48)
Krenuli smo od Vardara i stižemo do Triglava. Košarkaši poreklom iz ove malene alpske zemlje osvajali su prstnje u NBA ligi, nekolicina ih je napravila zavidne karijere, nije mali broj igrača koji pune notese skauta najboljih evropskih klubova. Ali, kada nesumnjivi kvalitet treba ovekovečiti u vidu neke reprezentativne medalje stvari krenu naopako. Do četvrtfinala i nekako, a dalje samo jednom. Upoznajte reprezentaciju Slovenije.
Pripreme Slovenija - Novi Zeland 73:68 Slovenija - Australija 79:70 Slovenija - Australija 51:66 Slovenija - Poljska 98:97 Slovenija - Letonija 66:72 Slovenija - Ukrajina 66:60 Slovenija - Finska 80:59 Slovenija - Italija 76:67 Slovenija - Srbija 70:79 Slovenija - Srbija 88:95
Nakon što su 1992. godine pristupili organizaciji FIBA, Junaki nikada nisu propustili smotru najboljih selekcija Starog kontinenta. Na svoje 12. učešće dolaze prilično oslabljeni. Erazema Lorbeka i Jake Lakoviča već neko vreme nema u nacionalnom timu, a od ovog leta nećemo gledati ni Boštjana Nahbara. Priča o Benu Udrihu je ista svakog leta...
Na veliku žalost ljubitelja košarke, neće biti ni prve zvezde ove ekipe Gorana Dragića. Momak koji je svojevremeno trenirao hokej, tenis, stoni tenis i fudbal počeo je da se bavi košarkom nakon povrede zbog koje je morao da napusti igru na travnatom terenu. A, ona stara "ko zna zašto je to dobro" pokazala se u pravom svetlu. Goran Dragić je trenutno jedna od najvećih košašrkaških zvezda na ovim prostorima. U sezoni 2013/14 proglašen je za igrača koji je najviše napredovao u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. Tada je bio član Finiksa. U međuvremenu je prosleđen Majamiju, sa kojim je po završetku prethodne sezone potpisao izuzetno jak ugovor koji će mu u narednih pet godina doneti 90 miliona dolara.
Seletoru Dežele, Juriju Zdovcu, udarna igla biće Goranov brat, Zoran Dragić, koji se vratio u Evropu i potpisao ugovor sa ekipom Himkija. Beogradska publika će imati mogućnost da ga vidi u narednoj sezoni kada sa svojim timom bude gostovao Crvenoj zvezdi Telekom u okviru Evrolige. Baš iz te beogradske ekipe dolazi još jedan adut Slovenije u bekovskoj liniji. Reč je o Jaki Blažiču. Pored njih, pretnja protivničkim odbranama biće Klemen Prepelič, ubojiti šuter, kao i nekadašnji član Partizana NIS, Jaka Klobučar.
Pod košem će iz igre "dva na dva", koju Slovenci forsiraju, glava opasnost biti Alen Omić. Jedan od ljubimaca selektora Zdovca, Jure Balažič, startuje na poziciji krilnog centra, a menja ga jedan od ljubimaca nacije i generalno svih onih koji cene borbu, Miha Zupan. Naime, Zupan je veći deo svog detinjstva proveo u školi za gluve kako bi pokušao da nauči da priča. Slušni aparat mu je kasnije omogućio da čuje dovoljno kako bi razumeo govor. Do 14. godine se nije družio sa košarkaškom loptom, trenirao je fudbal i odbojku. Ali, basketara je nakon toga postala njegov život. Sa njim, kao prvom zvezdom tima, slovenačka reprezentacija gluvih je dva puta stigla do finala Evropskog prvenstva. Sa 17 godina Zupan je potpisao svoj prvi profesionalni ugovor i to sa Slovanom. Potom je igrao za Union Olimpiju, Trikalu, Spartak iz Sankt Peterburga, Turk Telekom i Ušak iz Turske.
Istorija Učešća: 11 Zlata: 0 Srebra: 0 Bronze: 0
Dirigentsku palicu pored terena drži Jurij Zdovc. Tokom igračkih dana profilisao se kao dobar šuter i odličan odbrambeni igrač, toliko dobar da je komandovao odbranom jedne takve reprezentacije kakva je bila Jugoslavija u Rimu 1991. godine. Na njegovu žalost, politika je tada debelo umešala prste u sport, pa Zdovc svojim zlatnim odličjima sa Evrobasketa 1989. i Svetskog prvenstva 1990. nije mogao da pridruži i treće zlato. Naime, pred polufinalni duel protiv Francuske, koja je osvojila drugo mesto u B grupi, u danu odmora za igrače, iz Slovenije je stigla naredba da svi sportisti iz te republike prestanu sa nastupima za SFRJ. Tog 27. juna 1991. godine Jurij Zdovc se oprostio od plavog dresa, bez prilike da se bori za medalju. Ostatak ekipe se nije dao pokolebati i sigurno je odradio posao zbog kojeg je i došao u Rim.
Može li Zdovc sada, kao selektor dosta slabije ekipe, da nadoknadi propušteno?! U grupi sa Hrvatskom i Grčkom nemaju previše izgleda za prvo mesto. Ipak, prolazak među 16 najboljih se ne dovodi u pitanje. Žreb im ide na ruku. Ukrštaju se sa grupom D i u potencijalnoj osmini finala bi mogli na slabijeg rivala nego što je njihov rejting. Ali, šta dalje? Godinama Slovenci dolaze do četvrtfinala i tu se za njih završava put (2005, 2007, 2011. i 2013). Najbliži odličju bili su u Poljskoj 2009. godine. Ali, Srbija je bila bolja od njih u polufinalu posle produžetka, uz 32 poena Miloša Teodosića. U borbi za treće mesto savladala ih je Grčka. Da li će ovoga puta imati više sreće?
(foto1: FIBA Europe / Castoria / Cukic; foto2: europeanarenas.com; foto3: FIBA Europe / Elio Castoria; foto4: FIBA Europe / F. Nelissen; foto5: FIBA Europe / Elio Castoria; foto6: FIBA; foto7: FIBA; foto8: FIBA Europe / Castoria / De Massis)
