Šon Mej je odlučio da okonča svoju igračku karijeru i da se priključi stručnom štabu Sverne Karoline, koledža koji je pohađao i kome je doneo NCAA titulu 2005. godine. Bio je srednjoškolska zvezda u najkošarkaškijoj državi na svetu. Iznenadio je, možda čak i izneverio fanove, odlaskom na Čapel Hil, a onda su mu povrede uništile snove o velikoj NBA karijeri.
Lična karta Ime i prezime: Šon Gregori Mej Datum i mesto rođenja: 4. april 1984. (Čikago, Ilinoj) Visina: 206 centimetara Pozicija: Krilni centar Koledž: Severna Karolina (2002-2005) Draft: 13. pik 2005. (Šarlot) Klubovi: Šarlot (2005-2009), Sakramento (2009/10), Nju Džersi (2010), Fenerbahče Ulker (2010/11), Zagreb (2011/12), Montegranaro (2012), Pari-Levaloa (2012/13), Ruen (2014), Orlean (2015)
Rođen je u Čikagu, a detinjstvo je proveo u Blumingtonu (Indijana). Njegov otac, Skot Mej, bio je velika zvezda Hušersa, sa kojima je osvojio NCAA titulu 1976. godine, da bi potom igrao u NBA ligi i Italiji. Po završetku košarkaške karijere postao je uspešan biznismen u Blumingtonu, gde se bavi hotelijerstvom i zapošljava više stotina ljudi.
Imajući u vidu Skotov ugled u društvu i reputaciju u čitavoj Indijani, Šon je neprijatno iznenadio odlaskom na Nort Karolajnu. Očekivalo da nastavi očevim stopama i pokuša Hušersima da donese šestu titulu. Ipak, nije pogrešio. Ekipa koju su činili Rejmond Felton, Marvin Vilijams, Rašad MekKants i Mej osvojila je titulu 2005. godine, a Mej je proglašen za MVP-a Fajnal fora. U finalu protiv Ilinoja je upisao 26 poena i 10 skokova, uz šut iz igre 10/11!
Šon je osvajajem NCAA šampionata Skota i sebe učinio tek četvrtim parom otac-sin koji uspeo da se domogne titule u koledž košarci. Nakon toga je odlučio da se ne vraća na Čapel Hil tokom seniorske sezone. Prijavio se na Draft i bio deo generacije Severne Karoline koja je dala najviše lutrijskih pikova. Čak četvoricu. Atlanta je birala Vilijamsa sa druge, Šarlot se odlučio za Feltona sa pete i za Meja sa 13, dok je Minesota uzela MekKantsa sa 14. pozicije. Ipak, Mej je uspeo da završi studije i dođe do diplome 2009.
Već u decembru 2005. bio je početak kraja njegovih NBA snova. Povrede kolena i stopala su se nizale kao na traci i za četiri sezone u dresu Bobketsa odigrao je samo 82 meča. Partije koje je pružao bile su bile više nego dobre, ali zdravlje mu nije dozvoljavalo da ostavi dublji trag u najjačoj ligi na svetu.
Nakon Šarlota odigrao je jednu sezonu za Sakramento (2009/10), a potom potpisao ugovor sa Netsima na godinu dana. Fraktura stopala tokom trening kampa dovela je do otkaza i odlučio se za prelazak preko okeana. Njegov prvi tim je bio Fenerbahče Ulker, a stigao je i do ABA lige, gde je nastupao za Zagreb (2011/12). Usledila je epizoda u Montegranaru, pa tri kluba u Francuskoj, gde je okončao svoju karijeru.
U NBA ligi je upisao 119 nastupa, od toga 25 kao starter. Prosečno je beležio 6.9 poena i četiri skoka. Najbolja sezona mu je bila 2006/07 kada je uspeo da bude zdrav na 35 mečeva i da na njima ostvari učinak od 11.9 poena, 6.7 uhvaćenih lopti i 1.9 asistencija.
Gde god da je igrao pratile su ga povrede. Ako se tome dodaju i konstantni problemi sa kilažom jasno je da je oporavak za ovog momka bio težak proces. Meju se, jednostavno, nije dalo da iskaže svoj potencijal i u 32. godini je odlučio da se povuče sa terena i sedne na klupu. Na Čapel Hilu će pokušati da izgradi trenersko ime.
(foto1: NCAA; foto2: ABA League)
