Liga sa skraćenicom ABA je u našem regionu prepoznatljiva kao takmičenje kroz koje najbolji i najbogatiji timovi pokušavaju da prežive u totalnoj konfuziji koja vlada evropskom klupskom košarkom, sada već, decenijama. Ipak, kada u svetu pomenete ABA i košarku svima će prva asocijacija biti Američka košarkaška asocijacija (American basketball association), liga koja je pokušala da parira čuvenoj NBA u periodu od 1967. do 1976. godine. Upravo njoj ćemo i mi posvetiti naredne redove u vreme kada se navršava tačno 40 godina od kada to takmičenje više ne postoji.
Finalne serije (1968) Pitsburg Pajpers - Nju Orleans Baks 4-3 (1969) Oklend Ouks - Indijana Pejsers 4-1 (1970) Indijana Pejsers - Los Anđeles Stars 4-2 (1971) Juta Stars - Kentaki Kolonels 4-3 (1972) Indijana Pejsers - Njujork Nets 4-2 (1973) Indijana Pejsers - Kentaki Kolonels 4-3 (1974) Njujork Nets - Juta Stars 4-1 (1975) Kentaki Kolonels - Indijana Pejsers 4-1 (1976) Njujork Nets - Denver Nagets 4-2
Te 1967. košarka je u Americi već imala bogatu istoriju, a NBA liga postojala punu 21 godinu i, kao i danas, važila je za neprikosnoveno takmičenje u svetu, a ne samo na prostorima Sjedinjenih Američkih Država. Bila je to era Vilta Čemberlejna i Bila Rasela, sport je konstantno dobijao sve veći prostor u medijima, ali je grupa biznismena koja voli košarku i, naravno, novac odlučila da uđe u novi samostalni projekat. Februara meseca su u Njujorku održani brojni sastanci budućih vlasnika timova i konačna odluka je doneta - takmičenje je startovalo te jeseni. Prvi meč je odigran 13. oktobra 1967. godine. Oklend Ouksi su pobedili Anahajm Amigose rezultatom 134:129.
Ono što se danas navodi kao najveći motiv vlasnika ABA klubova u to vreme jeste privlačenje pažnje i pritisak na NBA ligu da se na neki način infiltriraju u nju. U NBA se vrteo ogroman novac za tadašnje prilike, dok je osnivački kapital ABA timova bio 25 hiljada dolara. Navodno, plan je bio da se jakim marketingom radi ubrzano na popularizaciji ABA i da klubovi podignu svoju vrednost i postanu deo mnogo ozbiljnije priče u kojoj se obrće znatno veća lova.
ABA liga je u prvoj sezoni startovala sa 11 klubova podeljenih u dve divizije. Na Istoku su igrali: Pitsburg Pajpers (Pittsburgh Pipers), Minesota Maskis (Minnesota Muskies), Indijana Pejsers (Indiana Pacers), Kentaki Kolonels (Kentucky Colonels) i Nju Džersi Amerikans (New Jersey Americans). Zapadnu diviziju su predstavljali: Nju Orleans Bakanirs (New Orleans Buccaneers), Dalas Čaparals (Dallas Chaparrals), Denver Rokets (Denver Rockets), Hjuston Maveriks (Houston Mavericks), Anahajm Amigos (Anaheim Amigos) i Oklend Ouks (Oakland Oaks). Tokom godina liga je menjala broj učesnika, a veliki broj timova se selio u druge gradove i menjao imena. Samo su Kentaki Kolonelsi i Indijana Pejsersi svih devet godina bili u istom gradu i sa istim imenom. Pejsersi postoje i danas u NBA ligi, ako neko možda ne zna taj podatak a zalutao je na košarkaški portal. Poslednju sezonu ABA lige igralo je devet timova. Sedam ju je završilo, što je bitan podatak za drugi deo ove priče.
Sa reči na dela čelnici ABA su prešli u prvoj sezoni. Dužnost komesara lige poverili su NBA legendi Džordžu Majkanu, koji je uveo neke veoma zanimljive inovacije bitne za istoriju košarke, aktuelne i danas. Jedna od najbitnijih je šut za tri poena, koji je NBA dugo ignorisala, ali 1979. godine ipak uvela u pravila. Zamislite današnje Golden Stejt Voriorse u igri bez šuta za tri poena i uopšte košarku bez trojke? Džordž Majkan je igrao na poziciji centra i verovatno nikada u karijeri nije šutnuo sa udaljenosti preko šest metara, ali je bio dovoljno mudar da kroz ABA ligu promoviše jedan izuzetno bitan i atraktivan element igre.
Osim trojki, bilo je tu još mnogo stvari različitih u odnosu na NBA koja je tih godina bila pomalo "uštogljena". Robovala je brojnim pravilima. Jedna od najprepoznatljivijih karakteristika ABA lige bila je plavo-belo-crvena lopta kojom se igrala, a koja je delovala mnogo interesantnije širokim narodnim masama. Ipak, pored tolike pažnje marketingu neverovatno zvuči da su vlasnici lige zaboravili da zaštite svoj brend, pa su takve lopte ubrzo imali svi ulični tereni širom Amerike, a ABA liga nije imala profit od toga.
U prvim sezonama je počela prava bitka za publikom. Igra ABA klubova je bila dosta brža, sa brzim završetkom akcija, težilo se atraktivnim potezima. Cene ulaznica su bile niske, a kada su vlasnici procenjivali da je malo publike (to se baš često dešavalo u prvih nekoliko godina) otvarali su vrata dvorana i puštali gledaoce besplatno. Malo novca za budžete igrača i organizacije je ostavilo traga i na ozbiljnost u igri, pa su prve sezone obeležile i velike tuče igrača, propusti sudija, selidbe timova...
Novcem nisu mogli da pariraju NBA franšizama, pa su vlasnici zato doneli znatno slobodnija pravila oko angažovanja igrača, dok su u NBA i tada važila stroga Draft pravila, doduše dosta drugačija nego danas. Na taj način ABA je stizala do nekih kvalitetnijih igrača koji još uvek nisu stekli pravo da zaigraju na NBA terenima. Zbog konstantnog traženja rupa u zakonima i podrivanja NBA lige usledili su brojni sudski sporovi sa njom. Prva velika igračka zvezda koja je iz NBA prešla u ABA bio je Rik Beri, koji je zaigrao za Oklend Oukse, a prvu sezonu je zbog sudskog spora proveo bez prava ulaska u igru.
MVP priznanja (1968) Koni Houkins (Pitsburg) (1969) Mel Denijels (Indijana) (1970) Spenser Hejvud (Denver) (1971) Mel Denijels (Indijana) (1972) Artis Gilmor (Kentaki) (1973) Bili Kaningem (Karolina) (1974) Džulius Irving (Njujork) (1975) Džulius Irving (Njujork) / Džordž MekGinis (Indijana) (1976) Džulius Irving (Njujork)
Za fanove Sakramenta sa kraja 20. i početka 21. veka, Rik je otac Džona Berija, nekadašnjeg saigrača Vlada Divca i Peđe Stojakovića. Otac je i Brenta Berija, koji je imao solidnu karijeru i dve NBA titule u dresu San Antonija (2005, 2007), a ostaće upamćen kao belac koji ume da skače. Pobedio je na jednom takmičenju u zakucavanju (1996) nakon što je zakucao iza linije za slobodna bacanja. Da ne zaboravimo, Rik je imao i trećeg sina košarkaša. Najmlađi Dru je takođe promenio par NBA timova, igrao je i po Evropi, ali se njegovih partija malo ko seća.
Nego, pobegosmo od teme. Rik je bio velika zvezda NBA košarke, jedan je od najboljih 50 igrača u njenoj istoriji i njegov prelazak u ABA ligu je izazvao velike reakcije. On je kao mlad igrač prešao u ABA ligu u kojoj je tada mogao da dođe do unosnijeg ugovora.
Definitivno najveća zvezda ABA lige bio je Džulius Irving, poznatiji kao Doktor Džej. On je od 1971. do 1973. nosio dres Virdžinija Skvajersa, a od 1973. do 1976. Njujork Netsa. Upravo je sa Netsima osvojio dve ABA titule (1974, 1976) i u njihovom dresu bio tri puta MVP lige (1974, 1975, 1976). Pored njega, trebalo bi pomenuti i Džordža Gervina, Artisa Gilmora, Lerija Brauna... Bili su to igrači ogromnog kvaliteta zbog kojih je i NBA liga počela sve više da razmišlja o tome kako pronaći kompromisno rešenje sa tvrdoglavim vlasnicima ABA timova. Vilt Čemberlejn je bio jedan od onih koji je trebalo da zaigraju u ABA ligi, odnosno da bude u dvostrukoj ulozi, trener-igrač San Dijego Konkvistadora. Međutim, NBA liga je sudskim putem sprečila takav razvoj događaja, pa je Čemberlejn ostao upisan samo kao trener u ABA ligi u sezoni 1973/74.
Godine su prolazile, a 1976. je konačno došao kraj tužbama, pregovorima, a i definitvno kraj jednom veoma zanimljivom košarkaškom takmičenju koje je za samo devet sezona postalo deo istorije svetske košarke. Vlasnici ABA klubova su bili finansijski iscrpljeni u neravnopravnoj trci sa NBA ligom i te 1976. godine su konačno pristali na kompromis. U stvari, oni su i ispunili plan koji su imali prilikom osnivanja. Došlo je do jedne vrste integracije sa NBA ligom. NBA je bila odlučna u nameri da prekine osipanje pažnje gledalaca zbog, ipak, sve primetnijeg kvaliteta ABA lige i ponudila im je dogovor. Četiri ABA kluba (Denver Nagetsi, Njujork Netsi, San Antonio Spursi i Indijana Pejsersi) su integrisani u NBA ligu. Igrači iz ostalih klubova su postali slobodni agenti, a vlasnicima tih timova je ponuđena odšteta od 3.3 miliona dolara, što je bila velika suma novca u to vreme. Vlasnici Sent Luis Spiritsa, braća Ozi i Deniel Silna, koji su svoj klub kupili dve godine ranije za 1.5 miliona dolara, nisu prihvatili sporazum. Oni su zahtevali nešto drugačije uslove, što zaslužuje poseban tekst jer se ispostavilo da je to verovatno najbolji ugovor u istoriji svetskog sporta.
Poslednja utakmica u ABA odigrana je 13. maja 1976. godine. Njujork Netsi su u šestoj finalnoj utakmici pobedili Denver Nagetse rezultatom 112:106 (ukupno 4-2 u seriji), a meč je obeležio najbolji igrač lige Doktor Džej koji je zabeležio 31 poen i 19 skokova. Integracija četiri tima u NBA ozvaničena je 17. juna iste godine što je bio i zvanični kraj ABA lige.
Mnogo je zanimljivosti vezanih za ovo takmičenje. Kroz njega je prošao veliki broj košarkaša, a obeležili su ga problemi, afere, marketing, novac, slava, usponi i padovi... Jedna klasična američka priča čije ste obrise mogli da vidite i kroz neke holivudske filmove, a ako su vas ovi redovi iznad zainteresovali preporučujemo dokumentarni film "LongShots - The life and times of the American Basketball Associations" u kome možete videti mnogo detalja iz ove lige i čuti izjave aktera.
Na kraju, potrebno je reći da je 1999. godine u Americi osnovana, a od 2000. počela sa radom, američka poluprofesionalna liga koja nosi ime ABA (American Basketball Association). U njoj igra veliki broj timova, trenutno 84, iz SAD, Kanade, pa čak i Japana. Liga nema nikakvih dodirnih tačaka sa originalnom ABA, osim što je uspela da u saradnji sa NBA uzme licencu za korišćenje imena.
(foto: cincodays.com)
