Oni su tim koji na svojim leđima nosi "prokletstvo" već 21 godinu, tim koji su svi otpisali i tim koji je uradio ono što nisu mnogi pre njega, a bivalo ih je sa mnogo zvučnijim imenima. Pod komandom brata jednog od najboljih košarkaša u istoriji Hrvatske, koji je bio "primoran" da preuzme funkciju selektora jer niko drugi nije hteo, preko dodatnih kvalifikacija su se plasirali u Rio. Oni su već pobedili, a na Igrama neće pucati iz prazne puške. Naprotiv!
Aleksandar Petrović je raskrstio sa prošlošću. Nosioci igre nacionalnog tima koji je u prethodnih desetak godina doživeo previše tragičnih poraza nisu više tu, kao ni Amerikanci upitnog kvaliteta. Sastavljena je ekipa od koje se najbolje očekuje tek na narednim Olimpijskim igrama, uz određene dodatke u vidu Dragana Bendera, Ante Žižića, Ivice Zupca... Odrešene ruke su dobili Bojan Bogdanović i Dario Šarić, koji je kroz mlađe selekcije reprezentacije naučio kako se stiže do vrha.
Istorijat Učešća: 3 Medalje: 1 (srebro) Najbolji rezultat: 2. mesto (1992)
Ali, da se podsetimo prošlosti...
Hrvatska je svoj prvi meč u istoriji kao nezavisna država odigrala protiv Slovenije 20. maja 1992. godine. Pobedila je rezultatom 93:74, a najefikasniji igrač na meču je bio Dražen Petrović sa 18 poena. Prvu utakmicu vezanu za Olimpijske igre je odigrala na Olimpijskom kvalifikacionom turniru u Španiji i tada je izgubila od Nemačke, koju je vodio selektor Svetislav Pešić. Rezultat je bio 84:76 za Pancere. Utakmica je odigrana u Mursiji, a organizatori turnira su napravili veliku grešku pošto su u dvorani okačili srpsku, umesto hrvatske zastave.
Do kraja kvalifikacija Hrvati su izgubili još i od Litvanije, ali su uspeli da se plasiraju na Igre. Pobedili su Rumune, Islanđane, Portugalce, Grke, Zajednicu nezavisnih država (ZND), Sloveniju, Čehoslovačku i Izrael. Protiv Italijana su odigrali najbolju utakmicu. Slavili su sa 108:62, uz devet blokada Stojana Vrankovića u prvom poluvremenu. Vranković je i igrač koji je zabeležio najviše blokada na jednom meču Olimpijskih igara od kada se vodi statistika. U Seulu 1988, kao reprezentativac Jugoslavije, protiv Portorika je imao devet rampi.
Hrvatska je na Igrama u Barseloni bila znatno bolja. Do finala je stigla sa samo jednim porazom, a drugi je lako mogla da ga doživi u polufinalu protiv ZND-a. Gubili su sa 74:73 i na dvadesetak sekundi do kraja meča Aleksandar Volkov je promašio dva slobodna bacanja. Zatim je na istu poziciju sa druge strane terena stao Dražen Petrović. Bio je precizan i njegova selekcija je povela. ZND je imala napad za plasman u finale, ali je Vladimir Gorin, na nešto više od sekunde pre kraja susreta, promašio zicer. Doduše, možda je bio i fauliran. Hrvatska se našla u finalu sa verovatno najjačim timom koji je košarka videla i izgubila je rezultatom 117:85, što je bila najmanje ubedljiva pobeda američkog Drim tima na tom turniru.
Zanimljivo je pomenuti da Hrvati prvi meč sa američkim NBA zvezdama nisu odigrali 1992, već daleke 1964. godine u Zagrebu, a potom i u Karlovcu. Najbolji američki profesionalni košarkaši su tada gostovali u Jugoslaviji. Igrali su mečeve protiv reprezentacije Beograda (98:51 i 100:52) i selekcije Hrvatske (93:71 i 110:65). SAD je došla u sastavu koji je sa klupe predvodio Red Oerbah, a igrali su: Bob Kouzi, Bil Rasel, Oskar Robertson, Bob Petit, Džeri Lukas, Kej Si Džons... Najpoznatiji košarkaši koji su nastupili tada za Hrvatsku bili su: Petar Skansi, Josip Đerđa, koji je nosio nadimak Bob Kouzi jugoslovenske košarke i već tada, šezdesetih godina prošlog veka, je dobijao snimke utakmica njegovog idola iz Sjedinjenih Američkih Država, a da niko ne zna na koji način, Mirko Novosel... Igrao je i Nemanja Đurić, koji je u tom trenutku bio na služenju vojnog roka u Karlovcu. Možda vam njegovo ime ne znači puno, ali to je jedna izuzetno svestrana ličnost. Okušao se i u fudbalu i u rukometu i u odbojci, a završio je kao košarkaš Crvene zvezde, kao i reprezentacije Jugoslavije. Posebno je interesantno ime Zvonko Petričević. On je tada bio povređen i nije mogao da pomogne svojim saigračima, ali u pitanju je prvi reprezentativac Jugoslavije koji je pokušao da se izbori za NBA angažman. Visoki centar je 1968. bio na probi u Čikago Bulsima, ali nije uspeo da dobije ugovor.
Raspored 7. avgust: Španija (00.00č) 10. avgust: Argentina (03.30č) 11. avgust: Brazil (19.15č) 14. avgust: Nigerija (03.30č) 16. avgust: Litvanija (03.30č)
Na narednim Olimpijskim igrama, 1996. u Atlanti, Hrvati nisu prošli tako slavno. Takmičenje su završili u četvrtfinalu, pošto su izgubili od Australije rezultatom 73:71. Ključni detalj dogodio se 34 sekunde pre kraja susreta. Pri nerešenom retultatu 66:66 Toni Ronaldson je pogodio trojku uz faul, a nakon toga je realizovao slobodno bacanje. Faulirao ga je veliki tragičar Dino Rađa, koji se na tom meču nije upisao u strelce.
Usledila je pauza i Hrvatska je propustala takmičenja u Sidneju i Atini. Vratila se 2008. u Pekingu, gde je stigla do četvrtfinala. Tamo je izgubila od Španije rezultatom 72:59. Propustila je takmičenje u Londonu i na mala vrata se vratila ovog leta. Dobili su pozivnicu za Olimpijski kvalifikacioni turnir u Torinu, odakle su se preko Grčke i domaće Italije iznenađujuće plasirali u Rio.
Tim Hrvatske koji putuje u Rio je sastavljen od domaćih igrača, iako je ova zemlja naturalizovala Donteja Drejpera i Olivera Lafajeta. Deo tima za Olimpijske igre trebalo je da bude Džastin Hemilton, ali je on odustao od nastupa zbog straha od povrede koja bi mu ugorzila NBA angažman. Centar koji iza sebe ima sjajnu sezonu u Valensiji je jedan deo detinjstva proveo u Hrvatskoj, gde je godinu dana išao u osnovnu školu. Razlog?! Majka mu je Hrvatica, pa se njegov slučaj u velikoj meri razlikuje u odnosu na Drejpera i Lafajeta.
Najvažniji igrač tima je Bojan Bogdanović. On je odlaskom Džoa Džonsona u Majami dobio slobodu u igri Bruklin Netsa i iskoristio ju je na najbolji mogući način. U prethodnoj sezoni je beležio 11.2 poena i 3.2 skokova po meču. Uz to, izjednačio je rekord Dražena Petrovića po broju postignutih poena na jednom NBA meču od strane nekog hrvatskog košarkaša. Bogdanović je Filadelfiji isporučio čak 44 poena.
Velike nade Hrvati polažu i u mladog Darija Šarića, koji će od naredne sezone nastupati u najjačoj ligi na svetu kao član Siksersa. On je na Olimpijskom kvalifikacionom turniru u Torinu bio najkorisniji igrač, a u proseku je beležio dabl-dabl učinak sa 14 poena i10 skokova, uz 2.2 asistencije.
Ostatak tima čine dobri evropski igrači, uz nekoliko veoma talentovanih momaka. Poziciju beka će pokriti Krunoslav Simon i Mario Hezonja, od koga se u Orlandu očekuju velike stvari u budućnosti, dok će posao pod košem obavljati Miro Bilan i Darko Planinić. Slaba tačka ove selekcije je pozicija plejmejkera, gde Petrovića računa na Roko-Lenija Ukića i Roka Stipčevića.
Kao i pred svako velike takmičenje, hrvatsku selekciju je pratilo nekoliko skandaloznih događaja. Počelo je sa izborom selektora. Velimir Perasović je pred početak Olimpijskog kvalifikacionog turnira trebalo da preuzme nacionalni tim, ali mu tadašnji klub, Laboral Kuća, nije dozvolio. Hrvatska se našla u velikom problemu, pa je poslala ponude Andrei Trinkijeriju i Nevenu Spahiji. Obojica su odbili, a za drugog je Dino Rađa, predsednik Stručnog saveta u Košaraškom savezu Hrvatske, imao pogrdne reči:
"Zvali smo i Spahiju, ali se on pok**** po nama".
Usledio je turnir u Torinu, a koliko javnost u domovini nije imala vere u svoje košarkaše najbolje govori podatak da nacionalna televizija nije prenosila mečeve iz Italije. Šlag na torti je bio put reprezentativaca na turnir u Kordobu od 36 sati. Bogdanović je tvitovao u lošoj organizaciji istog, što je izazvalo još jedan skandal u Hrvatskoj.
Aca Petrović je bio jedini spreman da se prihvati odgovornosti u Hrvatskoj i možda je vreme da zatvori krug. Bio je selektor nacionalnog tima koji je 1995. u Atini napravio jedan od najsramnijih poteza u istoriji igre pod obručima i od tada nije uspeo da se domogne pobedničkog postolja. Da li je došlo vreme da se Hrvatska oslobodi "kletve" koja je prati? Počeli su dobro u Torinu. Nema sumnje da imaju velike šanse da se domognu četvrtfinala u Riju, gde će se takmičiti u B grupi protiv selekcija Španije, Argentine, Brazila, Litvanije i Nigerije.
SASTAV
PG: Roko-Leni Ukić (31, 196, Kantu), Rok Stipčević (30, 185, Dinamo Sasari)
SG: Krunoslav Simon (31, 197, Emporio Armani), Mario Hezonja (21, 203, Orlando), Filip Krušlin (27, 196, Cedevita)
SF: Bojan Bogdanović (27, 200, Bruklin), Luka Babić (24, 201, Cedevita)
PF: Dario Šarić (22, 208, Filadelfija), Marko Arapović (20, 207, Cedevita), Željko Šakić (28, 203, Cibona)
C: Miro Bilan (27, 213, Cedevita), Darko Planinić (25, 211, Laboral Kuća)
Selektor: Aleksandar Petrović (57)
(foto: FIBA)
