"Da li znaš ko je bio sportski direktor Partizana 1992. godine kada su osvojili titulu prvaka Evrope? Nije sramota ako ne znaš, bio je to Milenko Savović, malo ko danas zna taj podatak. U to vreme ljudi nisu znali ko su košarkaški funkcioneri i rukovodioci, a kod nas se igrala najbolja košarka u Evropi. Danas svi znaju ljude izvan parketa i to nije dobro. Naša ideja je da region bude prepoznatljiv po klubovima, trenerima i igračima jer zbog njih svi dolaze u halu, a Savez je tu da im da tehničku podršku i vetar u leđa", započeo je razgovor, zbunivši našeg novinara, generalni sekretar Regionalnog košarkaškog saveza Istočna Srbija (RKSIS), Dušan Projović. Čovek koji je od 1997. godine na toj funkciji važi za jednog od najodgovornijih za stanje u čitavom regionu, a za "MVP" portal je govorio o aktivnostima Saveza i aktuelnostima u niškoj košarci.
Za početak nas interesuje šta podrazumeva funkcija generalnog sekretara?
"Generalni sekretar je normalna i sasvim obična funkcija administrativca i operativca, koji je možda malo više posvećeniji svom poslu i ima želju i nameru da kroz svoj rad promoviše košarku i prave vrednosti. Ono što je sigurno to je da u košarci nema moćnika ni funkcionera, već svako ko ovu materiju razume i voli stavlja se u ulogu rudara, radnika, kako bi bar malo dao doprinos razvoju ove igre. Glavni i osnovni nosioci razvoja košarke su klubovi, treneri i igrači. Oni su ti koji najviše opredeljuju u kom pravcu će ići ovaj sport."
Niš je talija za reprezentaciju"Nakon dosta godina, 1997. je u Nišu gostovala reprezentacija Jugoslavije koja je odigrala prijateljski meč protiv Francuske. Naredne je taj tim postao prvak sveta u Atini. Sledeće gostovanje u Nišu reprezentacija je imala 2001. godine kada je u "Čairu" igrala protiv Švedske. Sledećeg leta je naša zemlja postala bogatija za još jednu titulu prvaka sveta podvigom košarkaša u Indijanapolisu. Marta 2009. godine organizovan je "Kup Radivoja Koraća" u Nišu. Osam igrača sa tog turnira je leta iste godine nosilo dres Srbije prilikom osvajanja srebrne medalje na Evropskom prvenstvu u Poljskoj. Prošlog leta Niš je bio domaćin utakmice kvalifikacija za Šampionat u Sloveniji koji je pred nama..."
Sta je merilo rezultata jednog regionalnog Saveza, da li su to rezultati seniorskih timova ili nešto drugo?
"Region koji obuhvata prostor Istočne Srbije je jedan od najvećih i, nažalost, najsiromašnijih, a svi znamo da vrhunski rezultati zavise i od dobre materijalne podloge. Naravno da košarku ne možemo izopštiti iz stanja u društvu, pa su nam vrlo često želje, apetiti i namere iznad realnosti. Ono što je važno da kažemo je da ne postoji sala na našem regionu gde ne odskače košarkaška lopta, tako da je to jedan od pokazatelja našeg rada. Naravno, ponavljam da su za to najzaslužniji košarkaški zaljubljenici u tim sredinama, koji izdvajaju mnogo truda i energije da donesu dobro ovom sportu."
Obavljate li još neke poslove u košarci?
"Jedan sam od retkih operativaca Saveza koji u košarci ima samo jednu funkciju. Jedino angažovanje mi je generalni sekretar, nisam delegat, niti službeno lice. Nemam svoj klub, nisam trener, a nemam ni veze sa menadžerskim agencijama i jako sam srećan zbog toga. Nisam najpametniji i najsposobniji, ali mislim da nije moralno da obavljate više funkcija istovremeno, dobro je da otvorite prostor za druge koji će doneti novu energiju i dati radu možda neki novi pravac. Da ne zaboravim, gledalac sam sa kupljenom ulaznicom na svim terenima gde se ona naplaćuje u regionu."
Za koja takmičenja je zadužen RKSIS?
"Region Istočne Srbije vodi takmičenje u Prvoj muškoj Regionalnoj ligi, Drugoj ženskoj ligi Srbije i vodi lige mlađih kategorija. Takmičenje i stručni rad su krvotok saveza. Da je sistem dobar, ne kažem idealan, pokazuje i to da iz godine u godinu imamo povećanje broja ekipa, pre svega u mlađim kategorijama. To znači da, i pored malo slabijih rezultata u poslednjim godinama, interesovanje za košarku ne opada."
Zašto za košarku mora da bude dobro da ima veliki broj klubova u mlađim kategorijama?
"Mislim na broj ekipa u početnoj fazi, jer veliko interesovanje za košarkom ne može da vam dozvoli da neke koji imaju želju da se bave sportom vratite sa treninga. Sigurno je da iz tog kvantiteta mora doći i kvalitet, a on je, hteli to neki da priznaju ili ne, evidentan. U kasnijoj fazi je važno da određeni broj kvalitetne dece bude u jednoj selekciji, jer kroz taj kvalitet dolazi do jačeg treninga i veće, zdrave konkurencije među igračima. Objasniću i zbog čega je to tako. Na ovu funkciju sam postavljen 1997. godine. Tada je košarka bila na nivou u kome smo imali dva kluba u Prvoj srpskoj ligi, četiri kluba iz Niša u Drugoj srpskoj ligi i odlično se sećam prvog sastanka klubova predstavnika Druge srpske lige (četvrtog ranga), gde je Pirot nakon par godina pauze tražio da igra u sali Pedagoške akademije, koja nije imala uslove po propozicijama. Danas je Pirot već u Prvoj B ligi. Podatak koji sa ponosom mogu da kažem je da ranijih godina nismo imali prepoznatljive igrače i te 1997. godine prvu zlatnu medalju na Region je doneo Miljan Pavković, tada član kadetske reprezentacije Jugoslavije, 1981. godište. Sada imamo situaciju da možemo da konstatujemo da imamo dvadesetak igrača u centru košarkaške pažnje, desetak njih sa značajnim ulogama u Superligi Srbije, nekoliko njih u inostranstvu i nekoliko sa reprezentativnim medaljama u mlađim kategorijama, a da im je prva registracija na ovim prostorima. Ne mora da znači da su se oni afirmisali kroz igre u regionu, ali je vrlo važan podatak da su između fudbalske, rukometne, odbojkaške i košarkaške lopte izabrali ovu poslednju. Ne smemo da zaboravimo imena kao što su Miljan Pavković, Aleksandar Mladenović, Ivan Žigeranović, Boban Marjanović, Nemanja Krstić, Stefan Jović, Milan Milovanović, Uroš Petrović, Ilija Milutinović. U OKK Konstantinu je dosta igrača iz našeg regiona. Tu je i plejada mladih koju predvode Nikola Spasov, Andrija Simović, Jovan Anđelković, Vukan Stojanović, Milan Surlić, Andrija Marjanović. Ponavljam još jednom da je to zasluga njihovih trenera, ali i dokaz da se ovde na regionu nešto radi u interesu košarke i igrača, a ne lične promocije pojedinaca. Na tu temu volim da razgovaram i vodim polemiku i najsrećniji bih bio kada bi o tome svi želeli da razgovaraju, da igrači, treneri, jaki klubovi, budu u centru zbivanja. Tek onda ću biti siguran da smo pogodili temu i da je naša misija prava."
Postoje li karakteristike po kojima je region Istočna Srbija poseban?
"Regionalni savezi se bave manjim nivoom košarke, vodimo amaterske lige i mlađe kategorije i radimo pripreme mladih za reprezentativne selekcije. Ono što ovaj Savez izdvaja od drugih je što radimo neke stvari koje nas razlikuju od njih. Razvojno-trenažni centar je nešto na šta sam ponosan, projekat koji je dobio najveće ocene od svih relevantnih stručnjaka. Najtalentovaniju decu iz svih niških klubova nakon selektivnog programa okupljamo bez tenzija i pritisaka, stvorimo im dobre uslove, damo kvalitetan rad i oni iz treninga u trening sve više napreduju individualno i tehničko-taktički. Taj projekat smo sproveli pre dve godine kada su se nakon tog trenažnog centra sva deca našla u jednoj selekciji i postali vice-šampioni Srbije. Ove godine očekujemo dolazak najboljih domaćih trenera (poput Maljkovića, Vujoševića, Nikolića...) i podizanje ovog projekta na još viši nivo. Polažemo dosta i na edukaciju službenih lica. Naš saradnik Marinko Golubović je jedan od stručnijih ljudi. Njegov prevod FIBA izmena Pravila igre koriste svi na ovim prostorima i preuzimaju sa našeg sajta. Jedni od retkih smo koji su dobili FIBA licencu za turnir u basketu "3 na 3", koji se igra na našem regionu. Jedini smo imali specijalizovanu emisiju o košarci u medijima, gde smo promovisali rad klubova, trenera i mlade igrače. Takođe, mislim da je javnost i transparentnost u radu ono što je prepoznatljivo, a sve se može videti na našem sajtu."
Kakvi su odnosi Saveza sa klubovima u regionu?
"Imamo jako korektne odnose, živimo sa njihovim problemima, uvek smo tu da ih saslušamo i pokušamo da pomognemo u okviru mogućnosti, koje su ograničene. Slikovito rečeno, odnosi su "bliski" kada su u problemu, dolaze da se žale, da traže pomoć, razumevanje... Čim je klubu dobro, onda i nema potrebe za tim i tada malo ko dolazi u Savez. Nažalost, u današnje vreme jako je malo takvih."
Dakle, RKSIS nema nikakav uticaj na rad klubova u regionu, ne može da favorizuje timove sa boljim rezultatima u smislu bolje promocije ili novčane pomoći?
"Neprimereno i nemoralno je da se Savez meša u stvari kluba, na to nema nikakvo pravo. Odnosi su jasno definisani i situacija je uglavnom obrnuta, jer klubovi čine Savez. Klubovi imaju kontrolu nad Savezom, a ne obrnuto. Mi organizujemo takmičenja, kontrolne treninge i sprovodimo normativna akta kojima je uređen odnos između nas i klubova. Naravno, kada imaju probleme logično je da se klubovi obrate matičnoj organizaciji. Moj lični stav je da ne mogu biti izopšten od njihovih problema, nisam srećan ukoliko im je teško. Želim da živim i sa lepim i sa manje lepim trenucima sa kojima se suočavaju i da dam lični doprinos, ukoliko je to moguće i ukoliko me žele. Favorizovanje je neprimerena reč i odgovorno kažem da ukoliko kroz moju glavu prođe misao da nekoga treba da favorizujem tog trenutka ustajem i odlazim. I to znaju svi. Želimo da pomognemo svakome, posebno onima koji daju celog sebe košarci, koje vodi entuzijazam. Želimo da nagradimo one koji najbolje rade, da njihov rad bude primer drugima, ali je tren taj koji određuje pobednika. Želimo da zaista najbolji na terenu ostvaruju plasman u viši rang. Savez i iz objektivnih razloga nema toliko vremena da se bavi mnogo problemima klubova. Mi, pored muške, imamo obaveze i prema ženskoj košarci koju pokušavamo da podignemo."
Kolo sreće se okreće"Kada je 1995. godine niški Viner Broker igrao odlučujuću utakmicu za ulazak za Prvu ligu protiv FMP-a, trener tima iz Železnika tada je bio upravo Boško Đokić, a njegov tim je pre tog poslednjeg kola već obezbedio plasman u elitni rang. Nišlije su, zahvaljujući izuzetnoj partiji jednog od najboljih niških košarkaša svih vremena, Aleksandra Jocića, nakon dva produžetka slavile i plasirale se među najbolje. Posle 18 godina u Nišu je situacija bila obrnuta, Železniku je bila potrebna pobeda, a niški tim se plasirao u Superligu kolo pre kraja. Samo što se ispostavilo da pobeda gostiju u Nišu nije bila dovoljna, jer se nešto pitala i ekipa iz Užica. Za 18 godina se situacija totalno okrenula."
Jasno Vam je da ciljamo na OKK Konstantin i dešavanja koja su pre određenog vremena potresla košarkaški Niš. Odlazak prvog trenera Boška Đokića na način koji nije do kraja razjašnjen nije naišao na odobravanje javnosti. Osim ljudi iz vrha kluba, navijači kao "krivca" za takav rasplet vide i funkcionere regionalnog Saveza. Iz izjava, sada bivšeg trenera niškog tima, nakon odlaska se isto to može zaključiti. Trener Đokić je posebno bio rezigniran činjencom da je Savez najavio kandidaturu za organizaciju Fajnal fora ABA lige, a njegov klub nije mogao da funkcioniše zbog nedostatka finansija u to vreme.
"Teme završnog turnira ABA lige su se dotakli u Kragujevcu kada je Roman Lisac gostovao ekipi Radničkog i mi nismo imali nikakve veze sa tim. U razgovoru o košarkaškim dešavanjima stigli su i do organizacije, pa je u jednom trenutku i Niš bio pomenut kao moguća dobra destinacija jer je neutralan teren, a ima aerodrom, odličnu dvoranu i hotelske kapacitete, kao i prepoznatljive organizacione reference. Tu informaciju koju sam dobio iz Kragujevca sam i pomenuo na Predsedništvu Regiona, više kao priznanje, da je naš rad prepoznatljiv i primećen u okruženju. I došli smo do zaključka da, ukoliko nas neko kontaktira, dobro je da budemo spremni da to organizujemo. Samo pominjanje Niša u kontekstu organizatora tako velikog takmičenja je velika čast za Grad i naš Regionalni Savez, promociju košarke i zaista najvećeg uspeha košarke na regionu, jer je OKK Konstantin tada već bio jednom nogom u Superligi. U tim razgovorima nije pominjan novac koji se vrteo po medijima tih dana, niti mi imamo tolike pare. Postoji mnogo načina na koji se takva saradnja može dogovoriti, ali to je odavno završena priča kojoj je dat preveliki značaj u medijima."
Očigledno je da Boško Đokić ne misli tako?
"Nakon sastanka Predsedništva, pročitavši vest iz medija ili moguće "dojave" trener Konstantina je izražavao nezadovoljstvo i pitao se odakle Savezu novac za Fajnal for ABA lige, a nema ga za Klub. Mada, videli smo se mi i posle toga, kada su u poseti OKK Konstantinu bili Dejan Bodiroga i Dragan Tarlać, kao predstavnici KSS, sedeli sa ljudima iz Kluba i razgovarali o uspehu Konstantina, daljim planovima, kao i uopšte o stanju košarke na regionu i mogućnostima da se neko značajno prvenstvo za mlade svetskog ili evropskog nivoa održi u Nišu. Na kraju, upravo je on želeo da napravi tim koji će da igra ABA ligu i da će već 2014. godine klub u kome radi biti taj koji će otvoriti vrata Jadranske lige, pa ne vidim šta je sporno što smo mi imali nameru, ukoliko nas kontaktira neko da organizujemo taj turir i zašto bi neko bio ljut. U to vreme se znalo da ćemo organizovati i završni turnir juniorki u Sokobanji, pa zar će sada muške kategorije tog gradića da se ljute što želimo da se tamo igra ženska košarka i što namećemo obavezu da pored muške, oforme i žensku selekciju. Ista je situacija sa turnirom pionirki u Boru. Pokrovitelji tih turnira su lokalne samouprave Sokobanje i Bora i mi smo im zahvalni zbog toga. Mi želimo da ravnomerno razvijamo košarku. Pored promocije pravih vrednosti imali smo želju da eventualnu dobit usmerimo u košarku i pomoć klubovima, kao što smo to činili uvek, da unapredimo rad Saveza i rad sa mladim igračima. Klubovi na regionu su imali priliku da se u to uvere, jer su svi opremljeni trenerkama, loptama i tehničkim stvarima koje im služe da lakše prevaziđu teškoće u kojima su... Jeste, želeli smo da ostvarimo prihod od turnira, to nije tajna. Uzgred, nisam video da trener Igokee nije bio zadovoljan zbog Laktaša. Verovatno bi sa tim novcem za organizaciju imao kvalitetniji tim. Pa naš Savez je 2005. organizovao Evropsko prvenstvo u Beogradu, a sad zamislite kakve bi timove imali Zvezda, Partizan, FMP, OKK Beograd, Radnički ili Mega Vizura da su prema njima bila upućena ta sredstva. To jednostavno nema veze jedno sa drugim. Inače, neko je nekada rekao da ako imaš cilj i ideš tim putem ne možeš da se obazireš na svakog psa koji laje na njemu. OKK Konstantin je stvorio ambijent da postane interesantan renomiranim trenerima. Nikako ne treba nipodaštavati niti omalovažavati rad ljudi u tom klubu. Oni su u njemu zbog opšteg interesa, a istovremeno omogućavaju nekim drugima da ostvare lične interese i egzistenciju. Odajem priznanje ljudima iz OKK Konstantina, oni su za mene heroji. Uspeli su da prođu nezavidne situacije kroz godine, ispadali iz lige, vraćali se i na kraju stvorili uslove da dovedu i dobro plate vrhunskog stručnjaka."
U kakvim ste odnosima sa Boškom Đokićem?
"Ne čujem se sa njim i nemam nikakvu komunikaciju, tako da se o nekom odnosu ne može ni govoriti, I to je njegovo opredeljenje. Mislim da sam dao dosta energije i vremena prilikom njegovog boravka u Nišu da se oseća prijatno i to znaju mnogi sportski i košarkaški radnici, ne samo u Nišu, već i šire, a i on sam, pa nemojte očekivati neku moju negativniju reakciju ili da svoj sud o nečemu ili nekome menjam u zavisnosti od potrebe, raspoloženja ili da bi zadovoljio nečiju sujetu. Kako mogu, recimo danas, da kažem za Vas da ste novinar koji je prevazišao nivo sredine u kojoj radi i da ste novinar za najozbiljnije časopise, a sutra o Vama kažem da ne možete da pišete ni za najgori list žute štampe. Ili da vas oslovljavam sa Gago, Gagice, a potom vam koristim prvo slovo G i poredim sa recimo nekom ružnom reči. Pa to bi više govorilo o meni nego o Vama ili bi prilikom bilo koje iznešene kvalifikacije bio lažov. Takav ne umem da budem. Sigurno ima još takvih primera, ali to neka ostane za neki drugi put, možda... Izuzetno cenim njegov rad, elokventnost, kulturu govora i pisanja, jer objavljivanjem svojih stručnih analiza umnogome je doprineo posećenosti našem portalu. Mislim da bi svi, zbog svega urađenog, trebalo da mu odaju zahvalnost... Ne znam u koliko teškim uslovima je radio i da li je prilikom dolaska u Niš znao za to, ali bi mi bilo jako žao ako za svoj rad nije adekvatno finansijski nagrađen. Uvek ću se zalagati, koliko je u mojoj moći, makar i deklarativno, i stati na stranu da svako ostvari pravo za svoj pošteno zarađeni novac, kao i što smatram da je moralno da svako reguliše svoja dugovanja, bez obzira gde se nalazio i boravio. To je moralno, zar ne? Kvalitet nečijeg rada prepoznatljiv je i po tome koliko prijatelja ponese iz sredine u kojoj je boravio i kakav trag ostavi iza sebe, a mislim da je ostavio neizbrisiv trag u klubovima gde je radio, pre svih Profikoloru, FMP-u, Ibonu, Zdravlju, Mašincu, Svislajonsu... Stvorio je sijaset velikih igrača koji su gradili budućnost tih klubova u vremenima koja su dolazila. Vi ste prepoznali da je mene apostrofirao u medijima? Ne verujem, zbog čega bi? Zbog eventualne organizacije Fajnal fora? To nije moja odluka nego Predsedništva RKSIS. Uostalom, on bi to meni i rekao u lice i razjasnili bismo stvar. Najgore je kad ljudi zaćute, jer tada sumnja ima prava na život. I tvoja i moja. Inače, njemu lično želim sve najbolje i da u budućem radu ima mnogo uspeha, kao i uslove za rad, uvažavanje, poštovanje, mir i više nego što je imao u ovoj sredini i okruženju."
Kako gledate na rezultate Konstantina?
"Konstantin je bio u jako teškoj situaciji i napredovao je postepeno, preko B lige, pa ulazak u A ligu u poslednjem kolu, konstantno teška finansijska situacija... Najveće zasluge za uspeh Konstantina imaju ljudi iz kluba. To je projekat Jovice Antonića, oni su stvorili ambijent i mogućnost da tako dobar trener dođe i verovatno odbije sijaset ponuda od kojih se može zavrteti u glavi. Šta mislite, da li je to bila realnost pre samo par godina? Pa sa trenerima tog rejtinga mogla se samo popiti kafa i promeniti neka rečenica o košarci. Ponuda bi bila neumesna. Baš zbog toga odajem priznanje svima koji su dali bilo kakav doprinos da se ta slika danas promeni. Pogledajte ovu situaciju oko igrača: Miloš Trailović, Nemanja Gudžić, Vladimir Đorđević i Mladen Vitković su ispadali iz Prve lige, igrali B ligu i vratili se u elitno društvo. To je veliki, ogroman proces. Na tim rezultatima svima zaslužnima treba odati priznanje. Naravno da se radujem tom uspehu, jer bi bilo neprirodno da se ne radujete uspehu kluba sa vaših prostora. Klub predstavlja instituciju, a ne pojedinci. Svaki dobar rezultat obavezuje, mobiliše da se još bolje radi i svaki uspeh, pored radosti koju donosi, čini ponosne sve koji rade u košarci. To isto važi i za ostale klubove na regionu i zaista se ne mogu oteti utisku da iako je jedan period košarke u Aleksincu obeležila generacija u kojoj sam igrao, neopisiv je sada vidite novu generaciju koja iz godine u godinu podiže standard kluba i piše najsvetlije strane i bogati dobre temelje postavljene pre vise od 50 godina. Pogledajte Pirot posle koliko godina se vraća na put stare slave. To su zaista lepe stvari."
Kup u Nišu ili bez gledalaca“Nakon finalnog turnira “Kupa Radivoja Koraća” u Kragujevcu se šaljivo o Nišu govori kao jedinom mestu za održavanju takve manifestacije pred gledaocima. Povod su nemile scene u Kragujevcu zbog kojih je pehar dodeljen bez prisustva navijača, a prethodni finalni turnir van Niša je bio u Železniku. Tada zbog visokih cena ulaznica takođe nije bilo mnogo publike u dvorani, pa se Niš nameće kao najbolje rešenje. Otuda i opaska da se Kup igra na dva načina - u Nišu ili bez publike.”
Ima li Savez još planova za period pred nama?
"Na Fajnal for ABA lige, "Kup Radivoja Koraća" i ostale akcije koje sprovodimo i radimo gledam sa istim entuzijazmom kao i na to što će se igrati finalni turniri juniorki u Sokobanji i pionirki u Boru, što se ove godine prvi put igra košarka u mlađim selekcijama Babušnice, Bele Palanke i Sokobanje. Jedino mesto u regionu u kome se ne igra košarka je Svrljig. Ovih dana razgovaramo o načinu kako da se i tamo čuje košarkaška lopta. To je posao sekretara Saveza, da razgovarate sa ljudima, da ih ubeđujete kako je dobro za decu da se bave košarkom. Ljudi u klubu su odgovorni koje selekcije će imati taj klub i koje trenere će imati u svojoj organizaciji. Ne može za nestručni rad da bude odgovoran Savez, a ne onaj ko je postavio takav sistem i angažavao trenere. Pri tome ne mislim na formalno angažovanje i "pokrivanje" licencom, već faktičkim stanjem i radom sa decom na terenu. Očekujem da ljudi od stručnog autoriteta pomognu tim klubovima i ukažu ljudima koji vode te timove na eventualne propuste."
Možete li da izdvojite stvari koje rad RKSIS čine različitijim od drugih?
"Pomenuti Regionalni trenažni centar je stvar na koju smo ponosni, "Kup Radivoja Koraća" u Nišu je nešto za šta dobijamo samo reči hvale. Prvi smo region koji je uveo livestream uz pomoć Elektronskog fakulteta i našeg saradnika Gorana Kovčića. Sada putem interneta mogu direktno da se prate utakmice klubova iz ovog dela zemlje. Ima sigurno još stvari koje mogu da pomenem, ali to nije suština. Ponoviću, želja nam je da ovaj sport bude prepoznatljiv po igračima, trenerima i klubovima, jer zbog njih ljudi dolaze u halu. Niko neće doći zbog komesara, generalnog sekretara, niti službenog lica. Mi smo pomoćno osoblje koje pomaže, servisira klubove i daje vetar u leđa stvaranjem ambijenta da je lepo ulagati u košarku. Zato sam ponosan na pomenute igrače sa početka razgovora. Savez može kroz akcije da napravi neki dobar ambijent, animira ljude, ali igrači se formiraju kroz klubove. Za one koje ne znaju, sredine u kojima se košarka razvijala u klubovima imali su rezultate i obrnuto. Čini mi se, moguće je da grešim, da naše najveće košarkaške veličine potiču iz manjih sredina, čast izuzecima, manjih klubova, gde nije bilo "filozofa", onih koji su bili entuzijasti, posvećeni igraćima i koji su iste učili pravim vrednostima. Inače, malo sam sit naknadne pameti i reči kritizera, koji se o interesima košarke u određenoj sredini brinu do poslednjeg dinara i dok njihovo interesovanje traje samo dok su u toj sredini. A navešću i primer, pa kad su tadašnjem Ergonomu "isčupali" srce odvođenjem gotovo kompletnog kadetskog tima u FMP Železnik niko nije lamentirao nad sudbinom niške košarke, već su to predstavljali kao izuzetan potez svoje uprave koja dovodi mlade igrače, ne obazirući se na sudbinu košarke u Nišu. Niko toj deci ne reče, dečaci mnogo bolje i brže ćete se razvijati u svojoj sredini i na vama se treba graditi budućnost košarke u Nišu. Lično smatram da su generacije davale poseban pečat klubu i pravile klub jačim i od njega instituciju. Pri tome zaista nisam čuo niti pročitao nijednog košarkaškog stručnjaka da se oglasio o brizi za nišku košarku."
Šta biste poručili za kraj razgovora košarkaškim radnicima?
"Treneri su u mlađim kategorijama malo više opsednuti rezultatima, nažalost i pritskom roditelja, a ne dozvoljavaju veliku kreativnost igračima. Mlade igrače je potrebno istrpeti i trener koji uspe da napravi balans između kreativnosti i odgovornosti napravio je uspeh. Košarka, koliko god napredovala u segmentu snage, brzine i eksplozivnosti, ipak je kreativan sport. Veliki problem igre je što je sve manje entuzijasta. Možda je neprimereno da ja to kažem, ali ranije su treneri obilazili škole i mala mesta, jer su retki slučajevi da se kvalitet pokazao tako što je dete došlo i javilo se na oglas i upisalo u školu košarke. Specifičan je sport jer ga igraju visoka deca, pa su zbog uzrasta vrlo osetljivi i primarnija funkcija od samog rada na terenu je da trener bude pedagog koji će napraviti od njih dobre ljude. Ono što raduje i što daje novi motiv je ambijent u kome se nalazi košarka na regionu. Mnogo je domaćih igrača u klubovima, mladi u jedinstvenim juniorskim i kadetskim ligama se ravnopravno nose sa svojim vršnjacima, a na region stižu i medalje mladih reprezntativaca nacionalnih selekcija. To je resurs na kome treba praviti planove da košarka u regionu igra značajnu ulogu na košarkaškoj mapi Srbije."
(foto: RKSIS)
