Verujem da ni najvećim košarkaškim zaljubljenicima ime Jogi Bau ne znači mnogo. Čak se ni na Vikipediji na engleskom jeziku, koja danas ima preko pet miliona članaka ne može pronaći ništa o dotičnom. Najveći deo igračke i trenerske karijere proveo je u gotovo nepoznatim švajcarskim klubovima koji više ne postoje. Reč je o prvom tamnoputom Amerikancu koji je zaigrao u Evropi.
Bau je rođen davne 1923. na Devičanskim ostrvima. Imao je dve godine kada se sa porodicom preselio u Njujork. U srednjoj školi se pokazao kao izuzetno talentovan u mnogim sportovima, a uz to je bio i odličan đak. Sa izbijanjem Drugog svetskog rata dobrovoljno se prijavio u vojsku, a bilo mu je tek 19 godina. Jedno vreme je proveo i u četi čuvenog generala Džordža Patona, po čijem je životu snimljen film nagrađen sa čak sedam Oskara. Nakon okončanja rata Jogi se vratio u Sjedinjene Američke Države, gde je dobio stipendiju na Sent Frensisu i postao prvi crnac koji je zaigrao košarku za ovu školu.
Iako je tada rasizam i dalje bio veoma izražen, saigrači u timu su ga odmah prihvatili i zavoleli. Uglavnom je ulazio sa klupe i prosečno je postizao svega dva poena po meču. Omaleni plejmejker se isticao borbenošću i dobrom odbranom. Kada je 1950. diplomirao filozofiju i psihologiju uputio se u Švajcarsku na dodatno usavršavanje. Košarku je nastavio da igra i to za Univerzitet u Lozani, a zatim i za klubove iz Ženeve i Lugana, a 1954. je dobio poziv sa Apeninskog poluostrva.
Vareze je bio među prvim italijanskim klubovima koji su počeli da dovode strane košarkaše. Uz Jogija, u tim su stigla dva Grka, Toni Flokas i Faidon Maceu. Interesantno je da Bau nije prvi Amerikanac u italijanskoj košarci, s obzrom da je 1947. za selektora reprezentacije imenovan tamnoputi Eliot Van Zandt. Njegova životna priča je takođe veoma zanimljiva. U pitanju je još jedan veteran Drugog svetskog rata, koji je nakon završetka sukoba ostao da živi u Firenci. Pored toga što je postao košarkaški selektor učio je Italijane bejzbolu, softbolu, badmintonu, a kasnije je dobio posao u fudbalskom klubu Milan kao kondicioni trener.
Bau je 1955. postao igrač-trener u Varezeu. Klub je tu sezonu završio na osmom mestu od ukupno 12 timova. Jogi je u Italiji ostao još nekoliko godina nastupajući za timove iz Bolonje i Pavije. Igračku karijeru je konačno okončao u Luganu. Imao je nameru da obuče dres švajcarske reprezentacije, ali mu se ta želja nikada nije ostvarila. Okušao se ponovo u trenerskim vodama, ali bez mnogo uspeha. Početkom šezdesetih godina prošlog ekipu Viđevano nije uspeo da spasi ispadanja iz italijanskog elitnog ranga. Zabeležili su samo jednu pobedu u 22 prvenstvena kola. Potom je trenirao i jednu žensku ekipu sve dok se klub nije ugasio. Nakon toga više se nije bavio košarkom, ali je ostao da živi u svojoj drugoj domovini, Švajcarskoj, sve do smrti 2008.
Verovali ili ne, prvi inostrani košarkaš ikada u Jugoslaviji je zaigrao u Nišu. U pitanju je bio Viktor Antonio, student iz Gvineje, koji je davne 1961. došao u našu zemlju. Takođe, interesantno je da je za selektora Jugoslavije 1947. imenovan jedan Francuz, koji se zvao Anri El. Doduše, nije se dugo zadržao na klupi Plavih.
(foto: Getty Images)
