Domaćin C grupe Evropskog prvenstva u košarci biće Rumunija, tačnije grad Kluž-Napoka ili samo Kluž, kako ga uglavnom svi nazivaju. To je drugi grad Rumunije kada je u pitanju naseljenost. Prestonica je čuvene rumunske oblasti Transilvanije. Možda u Klužu nećete da nabasate na potomke Grofa Drakule, ali ćete imati mogućnost da istražujete veliki broj zamaka, tvrđava, muzeja, parkova i botaničkih bašti. Takođe, grad ima prilično živopisnu umetničku scenu, u kojoj se ogleda njegov tradicionalni duh. Moći ćete da uživate u brojnim pozorišnim predstavama, koncertima svih muzičkih žanrova, ali i sportskim manifestacijama.
Pored "Kluž Arene", jednog od najmodernijih stadiona po UEFA-inom rangiranju, koji je u vlasništvu fudbalskog kluba Univerzitatea iz Kluža, ljubitelji sportova u zatvorenom moći će da posete "Polivalent Halu" (Sala Polivalenta), dvoranu u kojoj će biti odigrane utakmice Evropskog prvenstva 2017. godine. Zvanično je otvorena 21. oktobra 2014. godine. Njena izgradnja, koju je osmislio arhitekta Diko Si Taganaš, koštala je oko 16.5 miliona evra. Samo 10 dana kasnije u njoj je održan prvi koncert, a čast da je otvori je imao engleski muzičar Džejms Blant. Pesme sa njegovog albuma "Mun Lending" slušalo je oko 6.000 ljudi, koliki je kapacitet dvorane. Ipak, nakon Evropskog prvenstva u ritmičkoj gimnastici, koje je održano na istom mestu u aprilu tekuće godine, krenuli su radovi posle kojih će kapacitet dvorane biti povećan na 10.000 mesta. Domaćini hale, tačnije korisnici njenih usluga, su rukometašice ekipe Univerzitatea Aleksandrion, članice prve ženske rukometne lige Rumunije, kao i zvanični šampioni u košarci, Univerzitatea Mobitelko Kluž.
Kao što smo već pomenuli, Kluž je drugi po veličini grad Rumunije, kada bi se gledao broj stanovnika. Prvi je, naravno, prestonica Bukurešt, koja je prilično udaljena od Kluža, čak 324 kilometra, tek nešto više od prestonice Mađarske, Budimpešte, do koje biste vozili 351 kilometar, uglavnom lošeg puta. Prema popisu iz 2011. godine, u Klužu je naseljeno 324.576 ljudi, od čega preko 50.000 (16.4 odsto) čine pripadnici mađarske zajednice. Iz svega ovoga da se naslutiti da će selekcija Mađarske imati možda i najveću podršku na predstojećem takmičenju. Stoga ćemo prvo krenuti sa njenim predstavljanjem.
MAĐARSKA
SASTAV
Plejmejkeri: Kristian Vitman (Solnoki, 32, 185), Andras Rujak (Šopron, 29, 189)
Bekovi: David Vojvoda (Solnoki, 26, 196), Peter Kovač (Solnoki, 28, 189), Zoltan Perl (Trevizo, 22, 195)
Krila: Adam Hanga (Barselona, 28, 201), Čaba Ferenc (Kormend, 32, 194)
Krilni centri: Rosko Alen (Tenerife, 24, 208), Norbert Tot (Falko, 30, 205), Janoš Eilingsfeld (Atomeromu, 26, 198)
Centri: Akoš Keler (Alba Fehervar, 28, 210), Kemal Karahodžić (KTE-Duna, 28, 210)
Selektor: Stojan Ivković (51)
Selekciji severnog suseda Srbije ovo će biti 15. učešće na smotrama najboljih evropskih ekipa. U dosadašnjih 14 nastupa imaju po jednu medalju svakog sjaja i čak tri "drvene". Pojavili su se već na prvom Šampionatu, 1935. godine u Švajcarskoj, gde su u konačnom plasmanu bili jedino ispred selekcije Rumunije. Drugi boravak u Švajcarskoj doneo je mnogo više radosti selekciji Mađarske. Godine 1946. na četvrtoj smotri najboljih selekcija Evrope su stigli do svog prvog odličja. Osvojili su treće mesto, a dodatna satisfakcija bila im je izbor Ferenca Nemeta za najboljeg košarkaša turnira.
Nakon toga usledilo je malo zatišje pred buru. Posle sedmog mesta 1947. u Čehoslavačkoj, te dva propuštena takmičenja, Mađari su 1953. godine u Moskvi stigli do srebrne medalje. I dan danas mnogi osporavaju njihov plasman na tom takmičenju, jer su do njega došli na jedan od najneobičnijih, da se blago izrazimo, načina. Naime, u meču sa Sovjetskim Savezom im je odgovarao poraz sa što manjom razlikom. Kako su obe ekipe bile zadovoljne, Sovjeti pobedom i zlatom, Mađari porazom sa podnošljivom razlikom, severni susedi Srbije su u drugom poluvremenu držali loptu sve vreme bez namere da napadnu koš. Utakmica je završena rezultatom 29:24, a skor u drugih 20 minuta igre bio je 5:2 u korist Sovjeta. Pre svega zbog tog susreta, kao i zbog meča između Jugoslavije i Izraela, koji je imao čak četiri produžetka u kojima su "plavi" sve vreme držali loptu u svom posedu, od narednog Šampionata uvedeno je ograničenje napada na 30 sekundi.
ISTORIJAT Nastupa: 14 Medalja: 3 Najbolji plasman: 1. mesto (1955)
Već na sledećem takmičenju Mađari su pokazali da dobri rezultati iz Moskve nisu bili samo plod pomenute utakmice sa Sovjetima. Kao domaćini stigli su do najsjajnijeg odličja, a najzaslužniji za jedino zlato u istoriji bio je Laslo Benhegi. U ključnoj pobedi nad Sovjetskim Savezom, na čuvenom "Nep stadionu", ubacio je 18 poena, čime je postao nacionalni heroj. Benhegi je za reprezentaciju nastupao dobrih 10 godina, a pored domovine košarkom se bavio i u Engleskoj, gde je igrao početkom 60-ih godina prošlog veka. Ono što je mnogo interesantnije za Lasla je da je bio svetski priznat majstor kung fua, mnogo pre nego što je pomenutu borilačku veštinu kroz filmsko platno proslavio Brus Li.
Nakon osvojenog zlata Mađari su na tri od naredna četiri Prvenstva završili kao četvrti, a negde od sredine 60-ih godina počeo je da se nazire njihov pad. Na Šampionatu u Italiji 1969. osvojili su osmu poziciju i posle toga čak 30 godina nisu bili učesnici smotre najboljih evropskih selekcija. Povratak je usledio na Evrobasketu 1999. godine u Francuskoj, gde su bili puki epizodisti, uz sva tri poraza. Ono što je interesantno za to takmičenje jeste da ih je predvodio prvi i do sada jedini košarkaš koji je zaigrao u NBA ligi, Kornel David. Pored njega poznata imena na tom Prvenstvu bili su Robert Guljaš i tada mladi Ištvan Nemet, koji je poznat ljubiteljima košarke sa ovog podneblja kao član Vojvodine, a kasnije i Solnokija dok je nastupao u ABA ligi.
Nastup u Klužu biće im prvi u ovom veku. U Rumuniju dolaze sa velikim ambicijama. Grupa nije neprolazna, a podrška navijača neće izostati. Među putnicima za Rumuniju naći će se i Adam Hanga, već sad jedno od najvećih imena mađarske košarke. U Kluž je trebalo da putuje i Diandre Kejn, naturalizovani Amerikanac i novi košarkaš Makabija iz Tel Aviva. Ali, njega neće biti u satavu Mađarske. Selektor Stojan Ivković imaće na raspolaganju i Davida Vojvodu, rasnog strelca takođe poznatog ovdašnjim ljubiteljima košarke, kao i Roska Alena, koji brani boje Tenerifa. U ekipi je i Kemal Karahodžić, čiji mlađi brat Kenan je odlučio da bude dostupan selekciji Bosne i Hercegovine. Zanimljivo je to da su i jedan i drugi rođeni u Bačkoj Topoli.
Imajući u vidu da je Rumunija, bez dileme, najslabija selekcija na Šampionatu, a da Česi dolaze prilično oslabljeni, ne bi bilo iznenađenje da Mađari izbore plasman u osminu finala. Sve preko toga bi im bilo previše.
ŠPANIJA
SPISAK
Plejmejkeri: Riki Rubio (Juta, 26, 193), Serhio Rodrigez (CSKA, 31, 191), Giljem Vives (Valensija, 24, 192)
Bekovi: Aleks Abrines (Oklahoma Siti, 23, 198), Huan Karlos Navaro (Barselona, 37, 193)
Krila: Fernando San Emeterio (Valensija, 33, 199), Žoan Sastre (Valensija, 25, 201)
Krilni centri: Huan Ernangomez (Denver, 21, 206), Pjer Oriola (Barselona, 24, 206)
Centri: Pau Gasol (San Antonio, 36, 213), Mark Gasol (Memfis, 32, 216), Vili Ernangomez (Njujork, 23, 211)
Selektor: Serđo Skariolo (56)
Prvi favorit predstojećeg turnira, kako po mišljenju brojnih košarkaških stručnjaka tako i po kvotama svetski priznatih kladionica, jeste reprezentacija Španije.
Na prvo Evropsko prvenstvo u Ženevi, 1935. godine, Španci umalo nisu otputovali. Situacija u zemlji bila je izuzetno loša. Nakon proglašenja republike, 1931. godine, došlo je do društvenih i političkih previranja. Uz sve to, ekonomska kriza je uzela danak, pa je građanski rat mogao da se predoseti. Ipak, Argentinac Marijano Manent, tadašnji selektor, nekako je uspeo da okupi tim koji je pretežno bio sastavljen od Katalonaca i košarkaša rođenih van Španije (Kuba, Kostarika, Panama). Kako bi izborili plasman na Evropsko prvenstvo prvo su, u baražu, morali da savladaju Portugal, što su i učinili pobedivši ih u Madridu sa 33:12. Zanimljivo da je sudija bio upravo Manent. Iako su obezbedili učešće, novca za put nije bilo.
Velikim čudom, u poslednjim trenucima, sredstva su bila skupljena pa su mogli da krenu put Švajcarske i to vozom. Na odredište su stigli svega nekoliko sati pred premijerni meč sa Belgijom. I pobedili su. Trijumf na startu turnira proslavili su tako što ih je selektor Manent izveo na večeru u restoran. Jednom od igrača hrana nije prijala (pokvario je stomak) pa je narednog dana, tokom meča sa Čehoslovačkom, u trenutku dok je imao loptu u svom posedu, na iznenađenje svih, izleteo sa terena u potrazi za najbližim toaletom. Španija je takmičenje okončala porazom u finalu od Letonije rezultatom 24:18 (medalje se još uvek nisu dodeljivale), a Rafael Martin je proglašen za najboljeg igrača Šampionata. Ipak, za ovaj veliki uspeh gotovo da niko u domovini nije čuo. Tadašnje najtiražnije novine svojim košarkašima nisu posvetille nijednu reč.
Kao što i danas diktiraju mnoge trendove u svetu košarke, Španci su to činili i u prethodnom veku. Naime, njihova federacija je jedna od pionira naturalizovanih košarkaša u dresu nacionalnog tima. Klifor Luik i Vejn Brabender, tada jedan od najboljih drugova Mirze Delibašića, bili su prvi Amerikanci koji su zaigrali u dresu Crvene furije, a ujedno i prvi stranci u nacionalnim timovima. Baš njih dvojica su bili najzaslužniji za srebrnu medalju na Šampionatu 1973. godine, gde je Brabender proglašen i za najboljeg igrača.
ISTORIJAT Nastupa: 30 Medalja: 12 Najbolji plasman: 1. mesto (2009, 2011, 2015)
Reprezentativci Španije su u susretu sa Italijanima na Prvenstvu u Jugoslaviji 1975. godine nosili crni flor na dresu u znak počasti prema Fernandu Hereri Tehedoru, preminulom sekretaru ozloglašene Frankove partije. Organizatorima turnira se ovakav potez nije svideo, a mnogi su ovaj čin protumačili i kao žestoku provokaciju. Odnosi Jugoslavije i Španije u periodu od 1939. pa sve do smrti Fransiska Franka bili su izuzetno loši (1950. meč između ovih rivala na Svetskom prvenstvu u Argentini nije ni odigran). Tek su od 1977. uspostavljene diplomatske veze i otvorene ambasade u Madridu i Beogradu. Iskrneo verujemo da bi baš ove dve selekcije mogli da gledamo u finalu predstojećeg Evrobasketa i naravno da bismo voleli da Orlovi trijumfuju. Ali, to će biti pakleno teško.
Još jedan meč Italijana i Španaca u okviru Evropskog prvenstva ostao je urezan u istoriji. Reč je o susretu odigranom 1979. godine, kada je u okviru finalne grupe Italija slavila sa 81:80. Renato Viljalta, reeprezentativac Italije, postigao je koš sa preko osam metara kojim je njegova selekcija stigla do pobede. Ipak, koš je postignut debelo nakon isteka 40. minuta. Grčki sudija Colakidis, kao i zapisnički sto, tvrdili su da je sve bilo u skladu sa propisima. Španci su uložili prigovor koji je odbijen.
Meč sa Evropskog prvenstva u Zagrebu 1989. između Holandije i Španije obeležio je jedan bizaran detalj. Utakmica je kasnila čitavih pola sata, jer je Hoze Antonio Moreno polomio obruč zakucavanjem tokom zagrevanja. Glavni sudija, Luboslav Kotleba iz Čehoslovačke, dodelio mu je tehničku grešku, pa su Holanđani pre početka susreta izveli dva slobodna bacanja. Inače i Arvidas Sabonis je tokom jednog treninga Sovjetskog Saveza deformisao čitavu konstrukciju koša. Problem je ležao u tome što organizatori nisu nabavili odgovarajuće zglobne konstrukcije.
Već na narednom šampionatu, 1991. godine, Španci su osvojili bronzanu medalju, za koju su od matičnog saveza nagrađeni sa tada neverovatnih 46.000 dolara po košarkašu. Još zanimljivije je da su članovi nacionalnog tima bili nezadovoljni nagradom i smatrali su da su zaslužili više.
Uprkos izostanku nekolicine izuzetnih košarkaša, pre svih Serhija Ljulja, Serža Ibake i Nikole Mirotića, Španci izgledaju izuzetno moćno. Okosnicu tima čine prekaljeni NBA košarkaši poput Paua i Marka Gasola i Rikija Rubija. Svi uspesi Crvene furije u 21. veku vezuju se baš za starijeg od braće, kao i za Huana Karlosa Navara, koji je od 15. avgusta 2017. godine postao košarkaš sa najviše nastupa u nacionalnom dresu. Za popularnog La Bombu je to bio 240. susret u dresu Španije, čime je pretekao čuvenog Huana Antonia San Epifanija, koji je upisao 239 nastupa. Iza Navara su i Felipe Rejes sa 236 utakmica u nacionalnom timu, Francisko Buskato sa 222, Rudi Fernandez sa 211, dok je Pau Gasol na 195. Međutim, pojavile su se neke informacije po kojima ovi podaci nisu tačni, te da popularni Epi ima 224 utakmice, dok je Navaro na "samo" 218. Španska federacija je to brzo demantovala saopštenjem u kome je navela da su za nju bitni zvanični protokoli u kojima se košarkaš našao, a ne i to da li je ulazio u igru.
Ovaj respektabilni sastav sa klupe će predvoditi Serđo Skariolo, koji će pojuriti svoju četvrtu medalju kao selektor. Prethodne tri su mu bile zlatne. Rekorder u ovoj oblasti je čuveni Antonio Miguel Diaz, koji je čak 27 godina (423 utakmice) proveo na klupi nacionalnog tima i u tom periodu stigao do pet odličja. Ipak, Skariolo je jedini selektor koji je donosio zlata sa reprezentacijom i kompletna javnost očekuje da to ponovi ove godine.
HRVATSKA
SASTAV
Plejmejkeri: Roko-Leni Ukić (Cedevita, 32, 196), Marko Popović (Fuenlabrada, 35, 185)
Bekovi: Krunoslav Simon (Anadolu Efes, 32, 197), Filip Krušlin (Cedevita, 28, 196)
Krila: Bojan Bogdanović (Indijana, 28, 203), Marko Tomas (Cedevita, 32, 201), Ivan Ramljak (Cedevita, 27, 203)
Krilni centri: Dario Šarić (Filadelfija, 23, 208), Dragan Bender (Finiks, 19, 216), Ivan Buva (Istanbul, 26, 208)
Centri: Darko Planinić (Dinamo Sasari, 26, 211), Luka Žorić (Cibona, 32, 211)
Selektor: Aleksandar Petrović (58)
Pitanje svih pitanja pred predstojeće Evropsko prvenstvo je da li reprezentativci Hrvatske konačno mogu da skinu kletvu silaska sa postolja 1995. godine?! Selektor Aleksandar Petrović na raspolaganju ima kombinaciju mladih i iskusnih košarkaša, predvođenu NBA zvezdama Dariom Šarićem i Bojanom Bogdanovićem. U svom trećem boravku na klupi nacionalnog tima Aca Trica ima, reklo bi se, jedinstvenu priliku za dobar rezultat. Kada već pominjemo selektora ove selekcije, interesantan je podatak da je prvi put nacionalni tim Hrvatske predvodio u novembru 1992. godine, u susretu protiv Italije. Bio je to prijateljski meč u kome su Hrvati ubedljivo slavili sa 102:79. Petrović, koji je tada bio prvi pomoćnik, se našao na čelu tima nakon što je tadašnjem selektoru, Petru Skansiju, preminuo otac.
Osim Španije, i donekle Crne Gore, Hrvati neće imati ravnopravne rivale u grupi, te na miru mogu da tempiraju formu za dalji tok takmičenja. Interesantno je da će im jedan od protvnika biti Rumunija, selekcija koju su na kvalifikacionom turniru za Evropsko prvenstvio u Nemačkoj 1993. godine tukli sa 119:86. Bio je to jedan od poslednjih mečeva legendarnog Dražena Petrovića. A, kada već pominjemo Evrobasket u Nemačkoj red je i da se osvrnemo na susret sa Francuskom u grupnoj fazi. Na šest minuta pre kraja Galski petlovi su vodili sa 15 poena razlike (74:59), ali su Hvati, pre svega zahvaljujući odličnom šutu za tri poena, uhvatili priključak i na kraju, posle produžetka, slavili sa 100:95.
Na istom takmičenju ostvarili su i svoju najubedljiviju pobedu u istoriji Evropskih prvenstava, deklasirajući Tursku sa 113:63. Sa tog meča je posebno frapantan podatak da su hrvatski košarkaši imali 48 skokova, dok su Turci sakupili svega 14. Priču iz Nemačke zaokružićemo konstatacijom da su na svom prvom Evrobasketu od osamostaljenja stigli do bronzane medalje, dok je Dino Rađa bio izabran u idealnu petorku.
ISTORIJAT Nastupa: 12 Medalja: 2 Najbolji plasman: 3. mesto (1993, 1995)
U Grčkoj 1995. godine ponovo su stigli do bronzane medalje. Međutim, nije sve krenulo sjajno po "njih. U kvalifikacijama za to takmičenje doživeli su jednu od najvećih blamaža u istoriji, kada su poraženi od Švedske sa 94:71. Ipak, to im nije smetalo da obezbede plasman na Evrobasket. Do poslednjeg trenutka se nije znalo da li će Rađa moći da putuje u Atinu. Problem je predstavljalo neregulisano osiguranje sa Boston Seltiksima. Na kraju je sve rešeno pozitivno i Hrvati su sa najjačim snagama krenuli u pohod na Evropu. Bilo je to i prvo Evropsko prvenstvo za Tonija Kukoča, kada govorimo o nastupima za Hrvatsku. Prethodno je propustio zbog priprema za NBA ligu. U Atini je pokazao sav svoj potencijal. Bio je najbolji asistent turnira sa 5.3 asistencija po meču, dok je u susretu sa Finskom zabeležio tripl-dabl učinak sa 15 poena, 12 skokova i 11 asistencija. Ipak, u polufinalu su zaustavljeni od strane Litvanije, a o kasnijem silasku sa pobedničkog postolja je mnogo puta do sada pričano.
Da im leže susreti sa domaćinom C grupe pokazali su i u kvalifikacijama za Šampionat 1997. godine, kada je Rumunija deklasirana sa 115:55. To i dan danas predstavlja njihovu drugu najubedljiviju pobedu gledajući sva takmičenja. Revanš u Klužu je bio samo za nijansu "teži". Posle 40 minuta igre na semaforu je pisalo 108:65 u korist Hrvata. Sa Evrobasketa iz 1997. godine navijači zapadnih suseda Srbije sigurno će se sećati trojke Aleksandra Đorđevića, ali i podatka da je Damir Mulaomerović bio najbolji asistent takmičenja sa 6.4 dodavanja koja su njegovi saigrači pretvarali u poene po meču. Statističari će upisati 11. mesto i podatak da su tada jedini put vezali pet uzastopnih poraza.
Prilika za popravni bila je Francuska 1999. godine. Međutim, u odlučujućem susretu u četvrtfinalu poraženi su od Nemačke sa 102:85, a dželat im je bio Dražen Tomić, košarkaš hrvatskog porekla koji je ubacio 32 poena. Ostaće upamćeno da su i treći put u nizu imali najboljeg asistenta turnira. Ponovo je to bio Toni Kukoč, ovoga puta sa 6.3 asistencija u proseku. Takođe, ostaće upamćena i pobeda nad Italijom (70:68), kasnijim osvajačem zlatne medalje, iako su na poluvremenu imali zaostatak od 19 poena.
Prvenstvo u Turskoj 2001. godine je bilo nova šansa za hrvatski nacionalni tim. Premijera je bila protiv Jugoslavije, a sadašnji selektor i tada je predvodio nacionalni tim. Interesantna je bila njegova izjava:
"Nikada u svojoj trenerskoj karijeri nisam izgubio meč protiv Srba."
Za sve postoji prvi put. Jugoslavija je slavila sa 80:66 i tako krenula u pohod na zlato, dok će se njene komšije prisećati nesrećnog poraza od domaćina rezultatom 87:85, uprkos vođstvu od 56:37 sredinom trećeg kvartala. Kasnije je selektor Petrović grmeo na sudije tog susreta.
Ni takmičenje u Švedkosj 2003. godine nije donelo boljitak. Najpre su na premijeri poraženi od Grčke sa 77:76, tako što su promašili svih šest slobodnih bacanja u poslednjih 43 sekunde. Mnogo zanimljivije je bilo nakon poraza od Turske u grupnoj fazi od 75:72. Mirsad Turkdžan je najpre pljunuo Damira Mulaomerovića, a potom i pokazao srednji prst prema delu tribina na kome su bili smešteni navijači Hrvatske. Nastao je opšti haos, pojedini turski navijači su čak i utrčali na teren, ali je brzo sve dovedeno u normalu.
Naplata dugova Turskoj usledila je 2005. godine, kada su Hrvati u grupnoj fazi slavili sa 80:67, a tokom meča napravili neverovatnu seriju od čak 32:0. Međutim, i ovo takmičenje su završili četvrtfinalu nakon poraza od Španije, posle kojeg je opet bilo mnogo pritužbi na arbitre. U grupnoj fazi 2007. godine načinili su senzaciju savladavši upravo Crvenu furiju, ali ponovo je prepreka bila četvrtfinale, baš kao i 2009. godine. Između dva debakla, u Litvaniji 2011. godine i u Francuskoj na poslednjem Evrobasketu, imaju jedno polufinale iz Slovenije, ali i ubedljiv poraz od Španije (92:66) u borbi za medalju.
Na svoje 13. učešće na Evropskim prvenstvima odlaze sa željom da konačno skinu kletvu i osvoje neko od odličja. Sigurno da u Šariću i Bogdanoviću imaju lidere koji bi mogli da zadovolje očekivanja nacije. Takođe, imaju i iskusnog selektora, ali i njegovu produženu ruku na terenu, Roka-Lenija Ukića. Njegov otac Zoran je bio dugogodišnji bubnjar splitskokg rok benda "Daleka obala". Sinu je ime dao po svom ocu, a srednje ime po čuvenom bubnjaru Leniju Vajtu. Kako krv nije voda, nije iznenađenje da se i Roko latio udaraljki. Ostaje nam da vidimo hoće li imati priliku da nešto odsvira u čast treće medalje svoje selekcije na Evropskim prvenstvima.
CRNA GORA
SASTAV
Plejmejkeri: Tajris Rajs (Barselona, 30, 185), Nikola Ivanović (Orlandina, 23, 190), Nikola Pavličević (Solnoki, 29, 192)
Bekovi: Vladimir Mihailović (Oldenburg, 27, 194), Nemanja Vranješ (Mornar, 29, 188)
Krila: Suad Šehović (Budućnost VOLI, 30, 197), Dino Radončić (Real Madrid, 18, 202)
Krilni centri: Bojan Dubljević (Valensija, 25, 205), Marko Todorović (Himki, 25, 210), Nemanja Đurišić (Telekom Bon, 25, 203)
Centri: Nikola Vučević (Orlando, 26, 213), Filip Barović (Budućnost VOLI, 27, 206)
Selektor: Bogdan Tanjević (70)
Selekcija Crne Gore odlazi na svoj treći Evrobasket, čvrsto rešena da po prvi put prođe u eliminacionu fazu. Nakon osamostaljenja Đetići su na mesto selektora postavili Duška Vujoševića, koji je napravio respektabilan sastav, prošetao se kroz B diviziju i omogućio Crnogorcima da se nadmeću sa najboljim evropskim selekcijama. U tom periodu imali su čak 13 uzastopnih pobeda u zvaničnim susretima, sve do poraza od selekcije Izraela.
Kvalifikacije za Šampionat u Litvaniji 2011. godine završili su kao prvi u grupi. Svima se činilo da je centarski tandem Nikola Vučević - Nikola Peković nešto neodbranjivo i da će imati šta da pokažu na Prvenstvu. Tim je sa klupe predvodio Dejan Radonjić, koji se kasnije proslavio radom u Crvenoj zvezdi. Tresla se gora, rodio se miš. Otprilike tako bi mogao da se opiše premijerni nastup Crnogoraca na smotri najboljih evropskih selekcija. Samo jedna pobeda i to na premijeri protiv Makedonije, kasnije najvećeg iznenađenja Prvenstva, iz pet utakmica, uz dva do sada rekordna poraza od po 16 poena razlike od Hrvatske i Grčke, i rana eliminacija razočarali su kompletan auditorijum u zemlji, a i šire.
ISTORIJAT Nastupa: 2 Medalja: / Najbolji plasman: 17. mesto (2013)
Usledila je promena trenera. Na kormilo je došao Luka Pavićević, koji će ostati upamćen po fenomenalno odrađenim kvalifikacijama za Evrobasket 2013. godine. Crna Gora je završila kao prva u grupi sa maksimalnih 10-0. Svakako da će ostati zabeleženo i da su u tim kvalifikacijama dva puta savladali selekciju Srbije, u njihovim prvim odmeravanjima snaga nakon razdvajanja državne zajednice. Ljubitelji košarke u obe zemlje još uvek pamte trojku Nikole Ivanovića u poslednjoj sekundi susreta. pred 18.000 gledalaca u "Kombank Areni", kojom je Crna Gora trijumfovala sa 73:71. Međutim, nisu se proslavili ni u Sloveniji. Istini za volju imali su bolji skor. Ovoga puta upisali su dve pobede, ali ponovo nisu otišli dalje od grupne faze.
Usledile su teške godine za reprezentativnu košarku. Lutalo se sa naturalizovanim strancima, nije izboren plasman na Evrobasket u Francuskoj, Nemačkoj, Hrvatskoj i Letoniji 2015. godine, uprkos startnoj pobedi u Izraelu. Iznenađujuće su im Holanđani naneli dva poraza, te su Crnogorci takmičenje morali da gledaju putem TV prijemnika. Rez je morao da bude napravljen. I jeste! Selekciju je preuzeo Bogdan Tanjević, prekaljeni košarkaški stručnjak rodom iz Pljevalja. Popularni Boša postao je trener davne 1971. godine, a u svojoj neverovatno dugoj karijeri trenirao je OKK Beograd, Bosnu, sa kojom je bio prvak Evrope, Kazertu, Trst, Limož, Budućnost, Asvel, Virtus iz Bolonje, kao i Fenerbahče. Pre 36 godina na Evropskom prvenstvu u Pragu vodio je selekciju Jugoslavije sa kojom je osvojio srebrnu medalju. Punih 18 godina kasnije je sa Italijom bio prvak na Evrobasketu u Francuskoj. Sa selekcijom Turske je 2010. godine bio drugi na Svetskom prventvu. Sada se latio posla i sa Crnom Gorom. Veliki broj ljubitela košarke na ovim prostorima zauvek će ga osporavati zbog polufinalnog meča sa Srbijom na pomenutom Svetskom prvenstvu, posebno zbog slučaja Omera Ašika i povređenog oka. Ipak, ono što niko ne može da ospori je da Bogdan Tanjević već 46 godina opstaje u surovom svetu košarkaških trenera, gde se, posebno u novije vreme, apsolutno ništa ne prašta.
Na predstojećem takmičenju Crnogorci najviše očekuju od Tajrisa Rajsa, naturalizovanog Amerikanca, koji je 2014. godine bukvalno sam doneo Makabiju titulu najboljeg na Starom kontinentu. U reketu će biti i više nego jaki sa fantastičnim duom koji čine Bojan Dubljević i Nikola Vučević. U reprezentaciji će mesto naći i već pominjani Nikola Ivanović, kao i nekolicina zanimljviih košarkaša, koje bi najkraće mogli da opišemo kao "odlični šljakeri". Ipak, stiče se utisak da im za iskorak nedostaje jedna dobra klasična "dvojka". Ono što je sigurno je da im je grupa dobra, da su bolji i od Rumunije i od Mađarske i od Češke, da gotovo sigurno prolaze u osminu finala, a tamo, na jedan meč, uz lisca kakav je Bogdan Tanjević i košarkaške virtuoze Rajsa, Dubljevića i Vučevića, nikome neće biti lak i poželjan rival.
ČEŠKA
SPISAK
Plejmejkeri: Tomaš Satoranski (Vašington, 25, 201), Jakub Širina (Opava, 28, 186)
Bekovi: Tomaš Kizlink (Venecija, 24, 195), Jaromir Bohačik (Nimburk, 25, 197)
Krila: Jirži Velš (Nimburk, 37, 199), Martin Križ (Nimburk, 24, 200), Lukaš Paliza (Glivice, 27, 202), Vojtek Hruban (Nimburk, 28, 202)
Krilni centri: Patrik Auda (Manresa, 27, 206), Šimon Puršl (Svitavi, 20, 203)
Centri: Martin Peterka (Nimburk, 22, 205), Kamil Svrdlik (Pardubice, 30, 205)
Selektor: Ronen Ginzburg (53)
U ovoj grupi se nalazi još jedna selekcija koja može da se podiči slavnom prošlošću, kao i time da je bila najbolja na Starom kontinentu. U pitanju je reprezentacija Češke. Prvi meč na teritoriji Čehoslovačke odigran je 1897. godine. Jasno je da imaju dugačku košarkašku istoriju. Kao takvi su i otputovali na prvo Evropsko prvenstvo, gde su doživeli samo jedan poraz. Nakon pobeda nad Francuskom od 23:21, te domaćinom Švajcarskom 25:23, poraženi su u polufinalu od Španije sa 21:17. Na kraju su osvojili treće mesto. Najistaknutiji pojedinac u njihovim redovima bio je Jozef Klima. Pored toga što se bavio košarkom, Klima se istakao i kao odbojkaš. Nakon završetka igračke karijere bavio se trenerskim poslom, a bio je i internacionalni sudija. U međuvremenu je završio i medicinski fakultet, pa je postao jedan od najuglednijih sportskih lekara u Čehoslovačkoj. Njego sin, istog imena i prezimena, takođe se bavio košarkom, a za reprezentaciju Čehoslovačke je odigrao 40 mečeva.
Pored Klime, jedno od najbitnijih imena u svetu košarke u Čehoslovačkoj je bio Jozef Moc. On se smatra jednim od pionira košarke u ovoj zemlji, a bio je član tima koji je osvojio bronzu na premijernom Evropskom prvenstvu. Ipak, njegova uloga za košarku na ovom podneblju ogleda se u tome što je kao zaposleni u Ministarstvu saobraćaja izdejstvovao izglasavanje velikog broja projekata vezanih za izgradnju dvorana širom zemlje.
ISTORIJAT Nastupa: 4 (28) Medalja: / (12) Najbolji plasman: 7. mesto (2015) (1. mesto (1946))
Jedinu zlatnu medalju Česi, kao naslednici uspeha Čehoslovačke, su osvojili na turniru 1946. godine. Prvobitni plan je bio da se to takmičenje održi godinu dana ranije, ali iz dobro poznatih razloga to nije bilo moguće. Do zlatnog odličja su stigli pobedama nad Švajcarskom (20:17), Belgijom (38:33), Mađarskom (48:28) i u finalu Italijom (34:32). Najefikasniji košarkaš finalnog susreta bio je Jozef Kržepela sa čak 15 postignutih poena, dok je Emil Velenski dodao osam.
Godinu dana kasnije Prag je bio domaćin smotre najbolji selekcija Evrope. Očekivanja domaće publike su bila velika. Međutim, Čehoslovačka nije uspela da ponovi uspeh. Morali su da se zadovolje drugim mestom. Na kontinentalnim prvenstvima po prvi put se pojavila selekcija Sovjetskog Savzea i odmah stgla do zlatne medalje, te tako započela dugogodišnju dominaciju.
Četiri godine kasnije, 1951. u Parizu, ponovo su Sovjetski Savez i Čehoslovačka zauzeli prva dva mesta. U meču za zlato gledali smo jedno od najkontroverznijih finala, a Sovjeti su slavili sa pola koša razlike (45:44). Za najboljeg košarkaša turnira jednoglasno je proglašen Ivo Mrazek. Istu titulu poneo je i Jirži Baumruk u Sofiji 1957. godine, kada su Česi zauzeli treće mesto.
Česi su 2001. godine izabrali najboljeg košarkaša u 20. veku. Tu nagradu poneo je čuveni Jurži Zidek. On je u drugoj polovini 60-ih godina dominirao evropskim terenima. U najbolju petorku Evropskih prvenstava uvršten je 1967. godine u Finskoj, kada je nejgova selekcija zauzela drugo mesto, ponovo iza selekcije Sovjetskog Saveza. Toga puta im nije pomogla ni maestralna partija Zideka, koji je meč završio sa 23 postignuta poena.
Poslednju medalju osvojili su 1985. godine u Nemačkoj, tačnije Zapadnoj Nemačkoj. Tada su u četvrtfinalu šokirali Jugoslaviju nanevši joj poraz rezultatom 102:91. Pogađajte ko ih je pobedio u finalu? Naravno, stari rival Sovjetski Savez i to sa ubedljivih 120:89. Kamil Brabanec, sjajni strelac koji je učestvovao na čak osam Evropskih prvenstava, je predvodio ovaj tim i petorku koja je u proseku bila stara preko 31 godine, ali koja je fantastično iznela turnir. Međutim, bilo je očigledno da sjajna generacija Čehoslovačke polako silazi sa scene, a da pravih naslednika nema. Usledio je raspad u svakom smilu. Raspala se zemlja, kao i košarka.
Čak 12 medalja, jedna zlatna, šest srebrnih i pet bronzanih, ostalo je u amanet pravnom nasledniku, selekciji Češke. Kao samostalna se prvi put na Evrobasketu pojavila 1999. godine u Francuskoj. Na startu je senzacionalno savladala Litvaniju, predvođenu Arvidasom Sabonisom. Dvojica devetneastogodišnjaka tada su oduševila mnogobrojne zaljubljenike u igru pod obručima. U pitanju su bili Luboš Barton i Jirži Velš. Barton je takmičenje završio kao drugi strelac i prvi kradljivac lopti.
Nakon toga nije ih bilo do 2007. godine, a učestvovali su i na poslednja dva Šampionata. U Francuskoj su ostvarili i najveći uspeh u novijoj istoriji, kada su zauzeli sedmo mesto. U odnosu na taj tim ove godine će, usled brojnih otkaza, biti dosta promena. Vođa generacije, koju sa kupe vodi izraelski stručnjak Ronen Ginzburg, je Tomaš Satoranski. Od plejmejkera Vašingtona se očekuje da ovaj tim povede do druge faze takmičenja. Pomoć neće imati od Jana Veselog i Blejka Šilba, između ostalih, ali mladi Martin Peterka (22 godine) i nešto stariji Jaromir Bohačik, uz dobar šuterski dan, mogu da pomrse račune mnogima.
RUMUNIJA
SPISAK
Plejmejkeri: Oktavian Kalota-Popa (Temišvar, 32, 189), Katalin Petrišor (Oradea, 25, 184)
Bekovi: Andrei Mandake (Oradea, 29, 187), Nandor Kuti (Kluž, 20, 196)
Krila: Rado Palićuk (CSU Sibiu, 28, 200), Bogdan Nikolesku (Oradea, 20, 199)
Krilni centri: Vlad Moldoveanu (Bujukčekmece, 29, 206), Titos Nikoara (Oradea, 29, 203), Roland Torok (Kluž, 26, 203)
Centri: Katalin Baću (Steaua, 29, 214), Emanuel Kce (Prat, 20, 206), Aleksandru Olah (Kluž, 23, 213)
Selektor: Marsel Tenter (48)
Za kraj smo ostavili selekciju domaćina. Rumunija je definitivno najslabiji učesnik predstojećeg šampionata, a mnogi stručnjaci idu toliko daleko da ih svrstavaju u red najslabijih selekcija koje su se ikada pojavile na smotri najboljih na Starom kontinentu. Jedan su od 10 nacionalnih timova koji su se pojavili na premijernom takmičenju 1935. godine. Naravno, "osvojili" su poslednje mesto sa tri više nego ubedljiva poraza. Od domaćina su izgubili sa 42:9, od Francuske sa 66:23 i na kraju od Mađarske "samo" 24:17.
Tokom 20. veka bili su redovni učesnici Evrobasketa. Ipak, presedan su napravili 1951. godine. Naime, Rumuni su izborili učešće na Prvenstvu u Francuskoj, sli su u poslednjem trenutku odustali od odlaska. Pošto se nisu pojavili u Parizu, a žrebom su bili svrstani u A grupu, svi njihovi mečevi su registrovani rezultatom 2:0 u korist protinika (Bugarska, Portugal i Grčka), a oni su zvanično završili kao poslednjeplasirani.
Najbolji plasman im je peto mesto i ostvarili su ga u dva navrata, 1957. godine u Bugarskoj i deceniju kasnije u Finskoj. Učestvovali su i u Jugoslaviji 1961. godine, kada su bili sedmi, a sa tog takmičenja je zanimljivo izdvojiti učinak Armanda Novačeka, koji je u meču sa Francuzima čak 16 puta šutirao sa linije slobodnih bacanja i svih 16 puta bio precizan. Samo dve godine ranije, u Turskoj, Novaček je sa 22.3 poena bio drugi strelac Prvenstva, odmah iza Radivoja Koraća.
Poslednje učešće na Evrobasketu, do ovogodišnjeg, zabaležili su 1987. godine u Grčkoj. Zauzeli su poslednje, 12. mesto sa svih sedam poraza, a interesantno je da se u njihovom sastavu tada našao Konstantin Popa, šesnaestogodišnji centar koji je do danas najmlađi košarkaš koji je ikada zaigrao na na Evropskom prvenstvu.
ISTORIJAT Nastupa: 16 Medalja: / Najbolji plasman: 5. mesto (1957, 1967)
Kada pominjemo istorijat košarke u Rumuniji prvo ime koje se nameće je Andrej Folbert. Neki su ga zvali Nada, drugi "čarobnjak pod obručima", ali su svi u jednom složni - Folbert je najbolji košarkaš Rumunije ikada! Bio je kapiten nacionalnog tima čak 25 godina, osvojio je 16 nacionalnih titula, a krasio ga je odličan dribling i fenomenalan šut. Ostaće je upamćen kao "klač" igrač, koji je bio u stanju da pogodi nemoguće šuteve kada je trebalo da se reši susret. Poznavaoci prilika tvrde da se ne zna broj utakmica koje je ovaj velikan rešio na taj način. Fenomenalna radna etika pomogla mu je da odličnom šutu doda i sjajno baratanje loptom, koje mu je, uz urođenu brzinu, značajno poboljšalo i unapredilo igru. Sve u svemu, Folbert je neko ko je odskakao iz svog vremena.
Negde iza njega nalazi se i Georgi Murešan, mnogo poznatiji novijim generacijama. Ako nije najbolji bar može da se pohvali visinom. Zajedno sa Manuteom Bolom, Murešan je najvišlji košarkaš koji je zaigrao u NBA ligi. Sa svojih 231 centimetara zaista je predstavljao pravu atrakciju. Osim visine, imao je Murešan još košarkaških kvaliteta i pravo je pitanje u kom smeru bi išla njegova karijera da nije bila ispresecana povredama. Kao član Vašington Vizardsa, tačnije tada Bulitsa, 1996. godine je proglašen za košarkaša koji je najviše napredovao, dok je u pomenutoj i narednoj sezoni predvodio Ligu u procentima šuta za dva poena. U svojoj karijeri je odigrao preko 300 mečeva u NBA sa prosekom od nešto manje od 10 poena, uz 6.4 skokova i 1.5 blokada. Poslednju utakmicu za reprezentaciju odigrao je u februaru 2003. godine, u meču kvalifikacija za Evropsko prvenstvo sa Izraelom.
Pored košarkaškog terena, Murešan se proslavio i u "sedmoj umetnosti", gde je sa Bilijem Kristalom glumio u filmu "My giant". Oprobao se i u muzici, gde je bio gost danas čuvenog repera Eminema i to u njegovom debitantskom singlu "My name is". Učestvovao je i u snimanju mnogobrojnih reklama za jednog od najvećih proizvođača čokoladica, kao i za jednu prejaku medijsku kuću na teritoriji Amerike. Potpisuje se i kao jedan od autora na dve knjige o zdravlju i fitnesu posvećene mladima. Godine 2006. nacionalna televizija Rumunije napravila je listu od 100 najpoznatijih Rumuna, gde je u konkurenciji sportista zauzeo treće mesto, odmah iza Nađe Komaneči i Georgija Hadžija. Danas je nastanjen u Sjedinjenim Američkim Državama, a njegov stariji sin Džordž probacuje loptu kroz obruč na Univerzitetu Džordžtaun.
Jedno od većih imena u svetu rumunske košarke bio je i Džon Nojman. Igrao je i u ABA i u NBA ligi, a najzvučnija stavka u njegovom CV-ju je ta da je dve sezone branio boje Los Anđeles Lejkersa. On je u junu 2010. godine bio postavljen za selektora Rumunije, ali nije imao većih uspeha sa nacionalnim timom.
Da se vratimo na aktuelni momenat rumunske košarke, a on je daleko od sjajnog. Selektor Marsel Tenter ostao je uskraćen za usluge naturalizovanog Amerikanca. Kao što smo već pomenuli, ekipa im je izuzetno slaba, a procena je bila da najviše škripi na poziciji organizatora igre. Zbog toga se krenulo u poteru za Amerikancem. Najpre je na skeneru bio Malkolm Armsted, košarkaš kojeg mnogi poznaju kao bivšeg organizatora igre Krke iz Novog Mesta. Nakon njega gotovo izvesno je bilo da će dres Rumunije na Šampionatu poneti Skoti Vilbekin, član Darušafake. Pregovori su išli u pravom smeru, ali je američki košarkaš rešio da ne uzme pasoš nijedne evropske zemlje, jer smatra da ima kvalitet da se vrati u NBA. Nacionalni savez se okrenuo ka Džordanu Votsonu, u to vreme članu Le Mana. On je prihvatio ponudu, čak i potpisao za aktuelnog šampiona Rumunije, ekipu Kluža, u kojoj bi tako nastupao kao domaći igrač. Međutim, o nivou košarke i rada u rumunskom savezu najbolje govori podatak da puna dva meseca nisu uspeli da završe papire i pasoš za Votsona.
U takvoj situaciji kao lider se nameće Vlad Moldoveanu, krilni centar sa iskustvom igranja i u Evroligi. Međutim, pored njega Rumuni nemaju nijednog košarkaša koji bi mogao da donese prevagu niti bude neki "X faktor". Kao takvi, smatraće uspehom svaku egal završnicu sa rivalima, a kamoli pobedu. Kvota od 970 za osvajača Evrobasketa svakako govori u prilog tome.
Na kraju da pomenemo i to da će Srbija imati svog čoveka u redovima jednog od domaćina. Pomoćnik u stručnom štabu Rumunije je Milorad Perović, koji je dugo godina, sa velikim uspehom, radio u Novom Bečeju. Nakon toga je u Rumuniji vodio veliki broj timova, a rezultati koje je postigao doveli su ga u stručni štab Marsela Tentera.
(foto: FIBA)
