Najnovije vesti

Intervju



(MVP BLOG) Već viđeno

Dragan Panajotović
sreda, 19 jun 2019 11:06 Facebook Facebook Google

Paradoksalno je da ovakvo stanje u srpskoj klupskoj košarci odgovara najvećem delu učesnika u njoj.
(MVP BLOG) Već viđeno
Gotova je još jedna Košarkaška liga Srbije. Po tradiciji, završena je skandalom, kao i uvek od kad se igra u ovom formatu. Dok se reprezentativna euforija polako ne vrati na prvo mesto, sledi nam još nekoliko dana navijačkog prepucavanja, analize grešaka sudija u finalnoj seriji, poređenja sa prethodnim godinama, pozivanja na odgovornost, valjanja u blatu... Nakon toga će se sve zaboraviti, domaća liga će ponovo postati "nebitna" svima i sledeće sezone ćemo je opet gledati istu ovakvu.

Već godinama na ovom portalu pokušavamo da ukažemo na brojne anomalije u našoj klupskoj košarci, ali ne ide baš najbolje. Svakom tekstu se broje "crveno" i "crno-bela" krvna zrnca, pa se u zavisnosti od toga kojih se više nađe, tako tekst i doživi, uglavnom kao nedobronameran po jednu grupu "ugroženih" navijača. Interesantno je to kako su u našoj zemlji najugroženija dva najbogatija kluba, koja se, eto, sami protiv svih uspešno bore decenijama i za svaki trofej su zaslužne njihove nadljuske sposobnosti, dok su za svaki neuspeh krivi svi ostali, nikako oni sami. Nego, to je neka druga, više puta ispričana priča...

Pre par godina smo tekstom "Cirkus KLS" pokušali da skrenemo pažnju na loše postavljene stvari u domaćem takmičenju, pa smo čak i izazvali reakcije rukovodstva lige. Direktor takmičenja Leon Deleon nam se javio i odgovorio na naša pitanja i nedoumice, tom prilikom i izjavio da je naše takmičenje najkvalitetnije u regionu. Nama se ipak čini da, kako godine prolaze, kvalitet lige konstantno opada, a nije da je bio preveliki ni u vreme kada smo se zainteresovali za ove teme. To da li je, i ako je, najkvalitetnija u regionu, ništa ne znači pravom zaljubljeniku u ovaj sport koji je gleda u dvoranama, a ne čita hvalospeve o njoj. Kako godine prolaze, učestvovanje u njoj ima sve manje smisla, a brojna obećanja o napretku su ostala samo na papiru.

Šta je paradoks u kompletnoj klupskoj košarkaškoj slici države nam Srbije? Ovakvo stanje odgovara gotovo svima koji imaju uticaj u košarci! Ne odgovara samo publici i igračima, ali oni nisu ni bitni za postojanje ovog sistema.

Hijerarhija sa ABA ligom kao vodećom dovela je do potpune nezainteresovanosti "ostatka sveta" za pravljenje konkurentnih ekipa. Nakon par uspešnih ali kratkotrajnih pokušaja u Vršcu i Kragujevcu, pa manje uspešnih u Novom Sadu i Valjevu, došli smo do toga da ostanemo sa samo dva beogradska takmičarska kluba u regionalnoj ligi. Uz njih imamo i dve beogradske razvojne ekipe kojima rezultat nije u prvom planu, što automatski tu ligu čini neregularnom. Ali, to je problem regiona, dok našim učesnicima odgovara takvo stanje.

Od preskupe igračke zvane ABA liga odustali su svi ostali iz Srbije, a koliko su nezainteresovani za rezultat najbolje govori i sastav ekipa za narednu sezonu u KLS i Drugoj ligi Srbije. U drugoligaškom takmičenju imaćemo klubove iz najvećih srpskih gradova, legendarne Slogu iz Kraljeva i BKK Radnički, zatim Radnički iz Kragujevca, pa još i timove iz Niša, Subotice, Zrenjanina, Čačka, Leskovca... Sve velike košarkaške baze koje poseduju uslove za bolje rezultate. Dok u elitnom srpskom košarkaškom rangu imamo timove iz Čajetine, Aleksinca, Starih Banovaca, Lazarevca... Bez namere da se iko uvredi, svaki od ovih klubova zaslužuje mnogo više pažnje i priče za sebe, jer je njihov uspeh posledica pre svega entuzijazma ljudi koji ih vode, iz koga je proistekao ogroman rad na terenu i posle dosta godina nagrada u vidu plasmana u KLS. Poenta je da su to sredine koje nemaju mogućnost da "prave" svoje igrače za najviši rang, jer je to jednostavno nemoguće zbog broja stanovnika i dece koju bi trebalo usmeriti na košarku. Oni koji imaju sve uslove za to su nezainteresovani. Imaju osigurane budžete iz lokalnih samouprava, lepo se zaradi i od članarina u mlađim kategorijama, a Zvezda i Partizan su im alibi za sve. Jer, protiv njih se ne može, prema njihovim potrebama se prave takmičenja, rasporedi, kalendari...

Ovakav košarkaški sistem u Srbiji odgovara i menadžerima. Ambicioznim roditeljima lako "puca film" u učmalim sredinama koje ne jure rezultate i lako se odlučuju da za svoju decu potraže "bolja" rešenja. Ni treneri mlađih kategorija ne prolaze loše. Popularnost košarke je i dalje izuzetno velika kod nas, članarine su pristojne, a dolazi leto, individualni rad, kampovi...

Sistem posebno odgovara razvojnim, popularno nazvanim "menadžerskim" klubovima bez takmičarskih ambicija. Lagane sezone bez uzbuđenja i pritiska, broj utakmica onoliki koliko oni procene da im je potreban. Plasmani u ligi ionako više nisu bitni, odavno se već zna da ukoliko zatreba viši rang do njega se može doći plaćanjem neke "vajld kard", zamenom ranga ili na raznorazne načine.

Da se ne lažemo, ovakav sistem odgovara i "večitim rivalima", ponosu naše košarke. Oni za sve dobro i loše imaju jedni druge. Ako je dobro imaju koga da kinje i ponižavaju, a ako ne krene kako treba taj drugi im služi kao alibi za sva "zla" koja su ih snašla. Armije vernih navijača, veštih na tastaturama i poslušnih na tribinama, slepo sprovode ono što "vođe" istaknu kao najbitnije u zavisnosti šta im je kada potrebno.

Na kraju, ali nikako najmanje bitno, ovakav sistem odgovara i ljudima iz Košarkaškog saveza Srbije, koji su pristajanjem da ne učestvuju u organizaciji elitnog košarkaškog takmičenja dali ogroman doprinos da naša košarka u ovom periodu bude na naslovnim stranama evropskih i svetskih medija, ali ne zbog kvaliteta.

Upravo je činjenica da su našu najveću košarkašku instituciju po uticaju na klupsku košarku odavno prestigla dva kluba i nekoliko košarkaških radnika i menadžera ključni razlog ovakvog stanja u domaćim takmičenjima. Da li su u Americi veći brend Lejkersi i Niksi ili NBA liga? Uporedite to sa Zvezdom i Partizanom i KLS. Našom ligom teoretski upravljaju svi klubovi učesnici u njoj. U praksi vidimo da se rukovodstvu te lige uglavnom podsmevaju ljudi iz klubova, čak i kad ono strogo sprovodi propozicije takmičenja za koje su svi učesnici glasali. KLS jednostavno nema kontrolu nad dva naša sportska giganta i nekoliko istaknutih košarkaških radnika i dok je tako napretka neće biti. Jedina institucija koja ima u svojim rukama sve aparate da košarku vrati na pravi kolosek je Košarkaški savez Srbije. Ipak, kada je reč o domaćoj ligi u toj instituciji "glava ja u pesku". I njima se izgleda ne zamera previše sa vodećim klubovima u državi i par istaknutih košarkaških radnika, ali pri tome zanemaruju činjenicu da srpsku košarku ne čine samo dva kluba i par istaknutih pojedinaca, nego da podjednake uslove i šansu za napredak, u ovom slučaju postizanje vrhunskih rezultata, zaslužuju svi. U reprezentativnim kategorijama, takmičenjima za mlađe kategorija, pa koliko toliko i u ženskoj košarci, sve to nekako ide svojim tokom, osmišljen je sistem. Menja se iz sezone u sezonu, pokušava se u skladu sa realnom situacijom napraviti najbolje. Ali, u najatraktivnijoj i najpopularnijoj, muškoj seniorskoj košarci, već godinama se ide u rikverc.

Zato smo i došli u situaciju da je takmičenje za prvaka Srbije "nebitno", a koliko to nije istina vidimo svake godine u finalnoj seriji. Svojom petom uzastopnom titulom u "nebitnoj" ligi Zvezda je došla u situaciju da na dres prišije drugu zvezdicu (za dvadesetu titulu prvaka države) koju će sa ponosom nositi narednih godina. Epitet "najvećih" i "najboljih" srpskih klubova večiti rivali imaju upravo zbog broja osvojenih titula nacionalnih prvaka, naravno i evropskih titula, pa tek onda zbog drugih "bitnih" takmičenja.

Pred nama je još jedno leto, dobro vreme da podsetimo učesnike KLS i Superlige naredne sezone da se u tom periodu donose odluke o nošenju sakoa na konferencijama, helanki na utakmicama i ostalih stvari koje dobro dođu kao alibi za loš izgled na terenu. Podsetnik i svima koji iskreno vole košarku i mogu da utiču da njeno elitno takmičenje pamtimo po igrama na parketu, a ne van njega, da je sad vreme da se pokuša nešto promeniti na bolje. Ipak, podsednik i za nas koji želimo nešto više od nacionalnog takmičenja, napravljeni sistem je najbezbolniji za sve učesnike u njemu. Nego, mi da se okrećemo polako reprezentaciji i tražimo plave dresove po povoljnim cenama za uživanje u septembru (crvene ne bacajte ako se opet predomisle).

(foto: Getty Images)
Tagovano

Srodni članci

981 komentara

Ostavi komentar

Blog

© 2013 - 2017 Mvp.rs. Sva prava zadržana.