Blog "MVP portala" pod nazivom "Cirkus KLS" je izazvao neočekivano velike reakcije u košarkaškom svetu. Iako u njemu autor izražava lični stav, a pogotovo što to nije prvi put da se na ovom mestu piše o problemima srpske klupske košarke, iznenadila nas je činjenica što smo nakon dužeg vremena postali mesto koje zavređuje pažnju rukovodećih ljudi našeg trofejnog sporta.
Jedan od onih koji nam se javio po objavljivanju teksta je i Leon Deleon, direktor Takmičenja Košarkaške lige Srbije. Gospodin Deleon nas je pozvao na saradnju i stavio se na raspolaganje da mu se obratimo uvek kada imamo neke dileme oko takmičenja kojim rukovodi. Sa zadovoljstvom smo prihvatili "pruženu ruku" i odmah direktora Takmičenja zamolili za intervju oko brojnih kontroverzi koje su, po našem mišljenju, obeležile ovu sezonu.
Počećemo od najaktuelnijih stvari. Kada će se konačno znati termini i format Superlige?
“Odluka o kalendaru i formatu Superlige je doneta na sednici Predsedništva UKKLS 10. marta 2016. godine. Predsedništvo je tu odluku donelo po ovlašćenju Skupštine UKKLS. Prema njoj, Superliga se igra u dve grupe po četiri kluba i počeće 7, odnosno 8. maja 2016. godine. Još uvek su moguća mala pomeranja ukoliko dođe do promene datuma finala plej-ofa ABA lige."
Zašto je odluka doneta tako kasno?
"Ovim pitanjima smo se vrlo intenzivno bavili praktično godinu dana (tri sednice Skupštine UKKLS, pet-šest sednica Predsedništva UKKLS, pet različitih varijanti formata Superlige i tridesetak varijanti kalendara). Sve ovo je rađeno u, na kraju se ispostavilo, nerealnoj želji da se, ako je ikako moguće, Superliga igra u okviru jedne grupe. Zato je odluka odlagana kako bi se ipak, i pored znatno ranijih obaveza reprezentacije i izvanrednih rezultata Crvene zvezde Telekom, tražilo rešenje za Superligu u okviru jedne grupe. Na kraju, kalendar naše reprezentacije i izvanredni rezultati naših klubova u međunarodnim takmičenjima iznudili su rešenje koje je doneto i kojim, naravno, niko nije zadovoljan. Nadam se da ćemo sledeće godine ponovo imati jedinstvenu Superligu."
Zbog čega niste ranije reagovali oko kalendara i formata Superlige? I pre početka KLS se znalo da će naša reprezentacija igrati kvalifikacije za Olimpijske igre, kao što su se znali i termini Evrolige u kojoj Srbija ima predstavnika.
"Naravno da je najlakše da kažete: zbog reprezentacije sve moramo da završimo do 10. juna. Ako Zvezda igra uspešno završiće negde u maju. Znači nema vremena da se Superliga igra kao jedna grupa, odmah formiramo dve grupe, utvrđujemo datume i problema nema. Ali, mi smo na svaki način želeli da održimo takmičenje u okviru jedne grupe. Da su Zvezdini rezultati bili lošiji, a složićete se da smo posle prvih kola u prvoj fazi svi bili sigurni da Zvezda neće ući ni u TOP 16, a kamoli u TOP 8, što je sada prilično realno, danas ne bismo imali ova pitanja jer bi se igrala jedna grupa, znale bi se prednosti i svi bi bili zadovoljni. Ovako liči da je sve neorganizovano i haotično, a u stvari se vrlo pažljivo i strpljivo pokušavalo da se ipak dođe do najboljeg rešenja. Ove podakte iznosim kao odgovor na pitanje, ali i kao odgovor na tekst "Cirkus KLS" iz koga ću navesti kao najkarakterističnije dve rečenice, a mogao bih naravno i brojne druge: "Da li su nezainteresovani, nesposobni ili zavisni od drugih u vođenju takmičenja sada stvarno više nije bitno. Došao je kraj još jedne sezone uz totalnu konfuziju koja krasi ovo takmičenje godinama". Nažalost, ovako olako etiketiranje, vređanje i omalovažavanje bez pravog uvida je dugogodišnji manir brojnih naših novinara, pa u ovom slučaju i Vas. Nadam se ubuduće boljoj saradnji, uz naravno najoštriju kritiku svega što stvarno nije dobro."
Možete li da objasnite taj sistem dodeljivanja prednosti domaćeg terena u finalnoj seriji Superlige koji je bio predmet raznih polemika u košarkaškom svetu?
"Godinama se Superliga igrala u okviru jedne grupe i pred početak plej-ofa bilo je potpuno jasno ko ima prednost i u polufinalu i u finalu. Ove godine, kada smo primorani da igramo u dve grupe, javio se i problem prednosti domaćeg terena. U polufinalu igraju A1 protiv B2 i B1 protiv A2 i tu je jasno da prednost imaju prvaci grupa. Kada je reč o finalu i borbi za treće mesto pojavile su se delimično netačne informacije o prednosti. Naime, u pojedinim medijima, pa i na vašem portalu, netačno je navedeno da prednost domaćeg terena ima bolje plasirani klub u ABA ligi, bez obzira ko je imao bolji plasman u grupi. Prvi kriterijum koji se primenjuje je plasman u grupi tako da A1 i B1 uvek imaju prednost nad A2 i B2 i tu ništa nije sporno. Problem nastaje ako se u finalu i borbi za treće mesto sastanu A1 - B1 i A2 - B2, jer tada nema bolje plasiranog u grupi. U takvoj situaciji realna su bila dva moguća rešenja. Ili bolji plasman iz liga iz kojih dolaze (teoretski je moguće da oba kluba u jednom paru budu iz KLS) ili žreb. Članovi Predsedništva su glasanjem 5:1 odlučili da je bolje da se uključi makar posredni sportski rezultat nego da se prednost utvrđuje žrebom. Naravno, apsolutno su legitimna i suprotna mišljenja i to svakako nije bila najsrećnija situacija."
Da li ste mogli da reagujete kad su iz ABA lige odlučili da umesto 12 klubova regionalno takmičenje igra 14 ekipa? Tom odlukom je ABA dobila četiri dodatna kola koja su opteretila kalendar.
"Apsolutno ne. Odluke u okviru ABA lige donosi rukovodstvo te lige i klubovi koji u njoj učestvuju. Naša liga ni na koji način ne participira u funkcionisanju ABA lige."
Da li je neko od rukovodilaca KLS postavio pitanje zašto Srbiji nije ponuđeno jedno mesto u kvalifikacijama za popunjavanje ABA lige? Bez obzira što te kvalifikacije nisu odigrane i što je Sutjeska dobila to poslednje mesto, da li su srpski klubovi bili nezainteresovani? U nekim ranijim javnim nastupima ljudi iz UK KLS data je podrška ABA ligi kao interesu srpske klupske košarke, pa zbog toga i čudi što nije bilo reakcije na ovakvu odluku ABA?
"Odgovor je praktično isti kao i na predhodno pitanje. KLS nema nikakve mogućnosti da utiče na odluke ABA lige. To se, naravno, ne odnosi na naše klubove. Ipak, znam da je opštim aktima ABA lige utvrđeno da nijedna država čiji klubovi igraju ABA ligu ne može imati više od četiri kluba u njoj. Naravno sva pravila se mogu menjati, ali tada je važilo to."
Koji je onda put do ABA lige u slučajevima poput ovakvih kakav je bio prošlog leta? UKKLS čine klubovi, ali uticaj u ABA ligi imaju samo njeni učesnici. U kakvoj su situaciji onda ostali timovi? Šta u slučaju da iz ABA reše da ligu igra 20 klubova, a Srbiji ne ponude mesto?
"Ponovo ponavljam da ABA ligu vode klubovi koji u njoj učestvuju, pa samim tim i klubovi iz Srbije. Oni utvrđuju šta je za njih najbolje i najprihvatljivije i to većinom glasova. Pri utvrđivanju broja klubova ABA lige, odnosno broja klubova iz svake države iz okvira ABA lige koji bi u njoj igrali, osnovni kriterijum je jačina liga i klubova pojedinih država. Samim tim je nemoguće da se, u hipotetičkoj situaciji koju pominjete i koja je praktično neizvodljiva, ABA liga proširi na 20 klubova, a da Srbija ne dobije još neko mesto. Naravno, naši klubovi bi mogli biti preglasani, ali verujem da onda ne bi ni učestvovali u tako nerealno koncipiranoj ABA ligi. Naša KLS kao celina ne bi mogla formalno da se uključi u taj proces, ali bi mogla biti mesto gde bi naši klubovi, članovi ABA lige, eventualno zauzeli zajednički stav u interesu srpske košarke. Naravno da bi to bilo pitanje kojim bi se vrlo ozbiljno i energično bavio i Košarkaški savez Srbije."
Da li je ovakav razvoj situacije korektan prema ljudima, istina malom broju njih, koji od početka KLS ima sasvim drugačiju predstavu o Superligi? Šta sa po 200 najvernijih navijača klubova četiri prvoplasirana tima koji su navijali za svoj klub i iz razloga što će u Superligi moći da ga bodre protiv svih najjačih srpskih ekipa? Šta sa igračima i trenerima iz KLS koji su takođe očekivali duele protiv "večitih" i 14 dodatnih utakmica, a ne samo šest? Kakva je ovo poruka njima od strane UK KLS?
"Naravno da smo svesni problema koje je odluka da se Superliga igra u dve grupe izazvala, da nam je žao, da smo svesni da je jedna grupa košarkaški mnogo bolja i za košarku i za Ligu, a pre svega i najviše za klubove koji će u njoj igrati i njihove navijače. Ali, već sam vrlo detaljno objasnio šta smo sve radili kako bi to bilo tako, na žalost to ove godine nije bilo moguće."
Da se vratimo na Prvu mušku ligu Srbije koja je minulog vikenda završena. Ko su četiri učesnika Superlige i kakav je problem ispao sa ekipom Jagodine, iako su mediji koji prate dešavanja iz domaće lige najavili Tamiš u Superligi, a i sam klub iz Pančeva proslavio što će drugu sezonu u nizu biti u borbi za titulu, po navodima iz Saopštenja UK KLS od 28. marta vidi se da superligaš može postati i zemunska Mladost Admiral?
"U ovom trenutnku (29.03.2016) znamo tri učesnika Superlige: KK FMP, KK Borac i KK Konstantin. Ja nemam nikakvu dilemu da će za dan ili dva to biti i KK Tamiš. KK Jagodina ima određena dugovanja prema KLS i u skladu sa Propozicijama takmičenja je suspendovana i registracija utakmice KK Sloga - KK Jagodina je odložena par dana. Ukoliko Jagodina do tada ne bi platila svoj dug utakmica bi bila registrovana službenim rezultatom, Jagodina bi zbog dve izgubljene utakmice na taj način bila prebačena u dva ranga niže takmičenje, njeni rezultati u KLS bi se brisali i to bi onda dovelo do toga da bi se u Superligu plasirala KK Mladost Admiral. Po mom mišljenju ovo su sve nerealne spekulacije, siguran sam da će Jagodina platiti dug i da će se sve završiti u skladu sa sportskim rezultatima."
Bez obzira na ishod, zar je moguće da se ni ovakva situacija nije mogla ranije rešiti? Zašto su dugovanja tolerisana do trenutka da mogu ugroziti regularnost takmičenja? Hipotetički, da su čelnici Tamiša znali da mogu da dođu u ovakvu situaciju mogli su i sami da izmire dugovanja Jagodine koja nisu toliko velika u odnosu na štetu koju bi pretrpeo klub iz Pančeva. Na drugoj strani imamo Mladost, koja je u vrlo neugodnoj poziciji, sa razlogom može da gaji nadu da će učestvovati u Superligi. Još jednom su u najlošijoj poziciji igrači koji ne znaju da li im je sezona završena ili ne?
"Situacija jeste ranije rešavana. Jagodina je tokom sezone više puta suspendovana zbog dugova i svaki put ih je izmirivala i nastavljala takmičenje. Ovo su dugovi koji su dospeli u poslednja dva kola i Jagodina je i pre takmice u Kraljevu izmirila polovinu tih dugova. Imajući u vidu da se ne radi o velikoj sumi (još 24.000 dinara) siguran sam da će i to izmiriti u roku koji im je ostavljen. Kada već pominjete KK Tamiš, mada ih ja ne bih uplitao, oni i sad mogu da pozajme Jagodini da plati dug, ali to je već njihov odnos i ja ne bih ulazio u to. Što se tiče KK Mladost Admiral mislim da su i oni sigurni da će dug biti plaćen i da u tom smislu ne očekuju ništa."
Zašto utakmice poslednjeg kola Prve muške lige Srbije nisu odigrane u istom terminu?
"Kao što znate u pretposlednjem, 25. kolu su četiri utakmice, čiji rezultat je bio od značaja za plasman u Superligu i ispadanje iz KLS, igrane u isto vreme. Nema nijednog razloga da takvu odluku ne bih doneo i u poslednjem, 26. kolu. U njemu se na tri utakmice rešavala dilema koji četvrti klub ulazi u Superligu i još koja dva kluba ispadaju iz KLS. To su utakmice OKK Beograd - Tamiš, Napredak Rubin - Mladost Admiral i Vojvodina Srbijagas - Vršac Swisslion. Sala u "Šumicama", gde igra OKK Beograd je bila zauzeta za vikend, pa je OKK Beograd tražio dozvolu da utakmicu protiv Tamiša igra u četvrtak. Imajući u vidu da odigravanje utakmice ranije ničim ne ugrožava ostala dva para, već samo može eventualno štetiti onima koji igraju ranije odgovorio sam im da moraju da imaju saglasnost Tamiša. Kada je Tamiš prihvatio nije bilo razloga da im ne odobrim da svoju utakmicu odigraju ranije. Ostale dve utakmice nisu imale nikakve veza jedna sa drugom. Jedna je odlučivala o plasmanu u Superligu i bila je vezana za istovremeno odigravanje sa Tamišem, a druga o ispadanju iz KLS i bila je vezana za istovremeno odigravanje sa OKK Beogradom. Kada je odobreno da se utakmica OKK Beograd - Tamiš igra ranije, što je ponavljam moglo eventualno da šteti samo njima, koji su to tražili i prihvatili, nije bilo razloga da se ostale dve utakmice, koje jedna sa drugom nisu imale veze, igraju u isto vreme."
Zašto mislite da o tome nije bilo potrebe obavestiti i preostala četiri zainteresovana kluba, da čujete da li su i oni saglasni sa takvom odlukom?
"Ne vidim nijedan razlog zbog koga bi preostala četiri kluba mogla biti oštećena time što je utakmica njihovih rivala odigrana unapred. Njima to može samo da koristi pošto unapred znaju kakav rezultat treba da postignu. Ipak, i pored toga, prihvatam Vašu sugestiju da bi bilo još bolje da je tražen stav i tih klubova."
U domaćoj košarkaškoj javnosti su sudije vrlo često predmet razgovora. U tekućoj sezoni se postavljalo pitanje njihovog delegiranja. Iz samih klubova smo dobili dosta primedbi na njihovo selektiranje, ali malo ko o tome želi da govori javno.
"Pitanjima oko suđenja i sudija ja lično se relativno malo bavim. Mi imamo sportskog direktora Branka Jovanovića koje se bavi, po mom mišljenju odlično, ovim pitanjima. On bi sigurno mnogo preciznije i kvalitetnije odgovorio, ali pokušaću ja, da ne bi pitanje ostalo bez odgovora. Kao prvo i možda najvažnije bih istakao pitanje koje ovde nije eksplicitno navedeno, ali je u Vašem tekstu "Cirkus KLS" posebno apostrofirano. To je zašto se sudije više ne određuju žrebom nego se delegiraju. Nemam nikakvu dilemu da je sistem delegiranja neuporedivo bolji od sistema žrebanja. Valjda se svi slažemo da će stručno i kvalifikovano lice koje se studiozno bavi delegiranjem sudija to uraditi mnogo kvalitetnije i bolje nego slučajni izbor žrebom. Na taj način se izbegava da najbolje sudije igrom slučaja ne sude najvažnije utakmice, a i neki drugi negativni aspekti koji se žrebanjem mogu desiti. U materijalnoj situaciji u kojoj su naši klubovi nije zanemarljivo ni to što se delegiranjem mogu značajno smanjiti i troškovi putovanja, a da se time ne ugrozi kvalitet suđenja. Naravno, da bi sistem delegiranja imao smisla neophodan je uslov da osoba koja delegira sudije ima poverenje klubova, a sportski direktor Branko Jovanović je za to dobio jednoglasnu podršku Predsedništva UKKLS."
Može li se rešiti problem otvorenih ugovora u domaćem takmičenju? U praksi imamo timove koji u toku jedne sezone ostanu bez velikog broja igrača, rosteri na početku i kraju takmičenja imaju malo dodirnih tačaka. Ove godine smo imali primer Smedereva koji je sa jednim sastavom obezbedio plasman na "Kup Radivoja Koraća", a sa totalno drugim ga igrao, bez teoretske šanse da "oznoji" protivnika? Da li takvi nastupi štete ugledu domaćeg takmičenja koje nakon takvih nastupa javnost gleda drugim očima, kao totalno nekonkurentno?
"U potpunosti se slažen sa Vama kada je naša liga u pitanju. Nekada je prelazni rok bio krajem juna ili početkom jula i tada su se formirali kompletni sastavi ekipa koji su onda u letnjem periodu prolazili kroz ozbiljne bazične i individualne i taktičke pripreme i u punom sastavu igrali veliki broj prijateljskih utakmica. Naravno da su onda i u samo takmičenje ulazili na znatno višem i kvalitetnijem nivou. Neko je verovatno, smatrajući da će time podići interesantnost takmičenja (taj argument delimično i stoji), dozvolio takoreći permanentnost prelaznih rokova. To su dozvolile i daleko kvalitetnije i jače lige od naše što, ponavljam, ne mora biti argument sam po sebi. Ipak, Zvezdina transformacija ove godine, koja je skoro neverovatna, ide u prilog sadašnjim rešenjima. Kada je naša liga u pitanju, ipak sam pristalica rešenja koja bi uslovila stabilnije sastave tokom sezone. Ne podržavam otvorene ugovore, mada sam svestan da većina naših klubova ne može da plati, uslovno rečeno, skupe igrače i da onda koriste da oni za njih igraju dok ne nađu bolji angažman u inostranstvu."
Zašto iz godine u godinu imamo situaciju da je sve manji broj timova iz Srbije konkurentan za takmičenje u ABA ligi ili nekom evropskom takmičenju? Kako ocenjujete domaće takmičenje u odnosu na ostale lige u državama koje imaju predstavnike u ABA ligi? Kako smo došli do toga da su srpski igrači plaćeniji u Bosni, Makedoniji i Crnoj Gori nego u klubovima iz unutrašnjosti Srbije?
"Ovde se ne bih složio sa Vama. Naši klubovi su, bar kad je region u pitanju, godinama najkvalitetniji u ABA ligi i evropskim takmičenjima. Javljaju se i novi klubovi. Metalac iz Valjeva je, na primer, prošle sezone ušao u ABA ligu, ako se ne varam, sa šeste pozicije i odmah izborio plasman u Evrokup. Na ovogodišjnem završnom turniru "Kupa Radivoja Koraća" tri kluba iz KLS su ravnopravno igrala sa tri naša kluba iz ABA lige. Sve to govori, makar u okviru regiona, o jačini naše Lige koja je nesumnjivo izrazito najkvalitetnija u regionu.N aravno da se time ne zavaravam i da mislim da je to vrhunski kvalitet kojim treba da budemo zadovoljni. Naprotiv, jasne su mi brojne slabosti, nisam zadovoljan ukupnim kvalitetom, ali zadatak je i Lige i Saveza, a prvenstveno klubova, je da pokušamo da, pre svega, popravimo materijalni položaj, što je preduslov za sva dalja napredovanja. To, naravno, ne zavisi samo od košakaških struktura nego i od ukupne situacije u zemlji i odnosa političkih rukovodstava prema sportu i košarci. Tu negde leži i odgovor na poslednji deo Vašeg pitanja."
Šta je domaćoj ligi donela činjenica da takmičenje vodi UKKLS, a ne KSS?
"Ja lično nemam nikakvu dilemu da je prirodno i bolje i logičnije da klubovi sami vode svoje takmičenje, umesto da to radi neko umesto njih. Ako su rukovodstva naših najboljih 18 klubova sposobna da vode svoje klubove koji igraju u najvišem rangu takmičenja, zašto ne bi uspeli da vode svoje takmičenje. Uz svo uvažavanje i poštovanje rukovodstva Košarkaškog saveza Srbije, ne vidim zašto i kako bi oni bolje znali šta su stvarni interesi klubova od samih tih klubova. Meni bi to malo ličilo na tutorstvo nad maloletnom decom. Znam da će kontraargument biti da su klubovi pristrasni, da svako ima svoje interese koji se često ne podudaraju i da to može dovoditi do problema. Po mom shvatanju najbolji pristup ovom pitanju je da na početku svake takmičarske sezone klubovi utvrde pravila funkcionisanja Lige, a da onda izabrano profesionalno rukovodstvo, u skladu sa tim, samostalno vodi takmičenje. Na kraju nekog dogovorenog preioda ili njegovim tokom, u slučaju grubih grešaka, klubovi bi, ako su zadovoljni, nastavili saradnju ili bi birali novo rukovodstvo. Uostalom, to je praksa i svih najboljih i najznačajnijih liga u Evropi, mada ne smatram da su sva rešenja uslovno rečeno boljih i uspešnijih unapred argument da to tako treba" - zaključio je Deleon.
(foto: MVP)
