Naporno je radio za ovo. Nebesa znaju da nije hodao po ružinim laticama, već po trnju. Odrekao se mnogo toga. Dugo nije znao ni šta je njegova svrha. Šta ako nije bilo dovoljno? Šta ako nije adekvatan?
U tom trenu mu je, kao ognjeni mač, um proburazio bljesak svetlosti. Odjednom se našao u stolici podešenoj na njegovu visinu. Gledao je u svoje tanke i duge prste koje su same stvarale božansku harmoniju prebirajući po hladnim i glatkim dirkama, a muzika koja je izlazila iz drvene kutije bila je skoro mehanička. Naravno, nije tako. Ovo je mnogo više od toga.
Komentar njegovog oca ga je vratio u realnost. Ono što će se dogoditi direktno će uticati na njegovu budućnost. Dobio je obećanja, uveravali su ga da će sve biti u redu. Ali, šta ako ne bude?
Zvuk klavijature koji se čuo iz televizora se ponavljao jednom, tri puta, 14, 21... Misli su mu letele ubrzano kao Oskar Piterson u elementu. Dobio je garancije. Mora da je dovoljno.
Melodija se ponovila. Na ekranu se po ko zna koji put pojavio čovek od koga sve zavisi. Bio je okružen rudarskim pijucima, još jednom ga podsetivši na sve što je prošao. Odgovarajuća metafora.
"Sa 22. pikom NBA Drafta 2020. godine Denver Nagetsi su izabrali Zika Nažija, sa Univerziteta Arizona."
Nismo sigurni da su se na ovaj način stvari odvijale te večeri, ali znamo da se Izikijelu Nažiju ostvario san. Postao je NBA igrač.
Ali, šta je sve prethodilo ovom događaju?
Ovaj košarkaš je rođen 9. januara 2001. godine u Mineapolisu od oca Nigerijca i majke Amerikanke. Po govoru i stavu se može zaključiti da je drugačije vaspitavan u odnosu na drugu decu iz svoje generacije.
Recimo, tek u srednjoj školi je dobio svoj prvi mobilni telefon i to zato što mu je bio neophodan kako bi odgavarao na brojne pozive od strane skauta i trenera. Video igrice mu nisu bile dozvoljene.
Način na koji je odgojen je možda ispravan, možda i ne, ali se definitivno pozitivno odrazio na mladog Zika kada je u pitanju naporan rad, upornost, ali i skromnost.
Mada, njegov život je mogao da ode u potpuno drugom smeru. Prva ljubav nije bila košarka, već muzika. Još nije bio upisan ni u vrtić kada je počeo da se zanima za klavir i vrlo brzo se pokazao kao iznadprosečni talenat.
Veština koju je posedovao i koju dan danas poseduje iznenadila je i Nažijeve roditelje.
"Istog momenta sam ostavila ono što sam radila. Bila sam šokirana", rekla je jednom prilikom Džanel, njegova majka.
"Znali smo da je dobar, ali nivo sposobnosti sa tako zahtevnim instrumentom koju je odjednom prikazao je zaista redak."
Izikijel nije slučajno zavoleo muziku. Upravo su majka, ali i njegova baka bile umešne za klavirom. Prva je čak svirala i trombon u jednom džez bendu.
Jednog dana njegovi roditelji su procenili da je vreme da se promeni privatni učitelj, jer je Zik veštinom prerastao tadašnjeg. Imao je samo osam godina.
Afam, inače otac junaka naše priče, u rodnoj Nigeriji se bavio pevanjem.
"Pevanje je za mene oduvek bilo važno. Kada sam upoznao svoju suprugu, s obzirom da je i ona došla iz muzičke porodice, jedna od prvih stvari koju smo uradili je da smo kupili klavir. Ostalo je istorija. Pre nego što je košarka preuzela naše živote, imali smo običaj da u prizemlju kuće džemujemo. Karaoke, sviranje, bilo koja vrsta muzike koja bi mogla da nam padne na pamet."
Zik Naži je odrastao uz razne žanrove muzike. Kao skoro svaki umetnik, radi se o čoveku širokih shvatanja, pa zato nemojte da se začudite ako čujete njegov šarolik repertoar: od džeza, preko popa i soula, do regtajma i klasike.
Poseban izazov za Zika je bila Mocartova Sonata u c-duru. Pogodite. Savladao ju je kada je imao samo devet godina! Ozbiljno dostignuće za nekog tako mladog.
"Jedan od uzora mi je definitivno Mocart. Biti tako talentovan tako mlad je fantastično", rekao je u jednom intervjuu Naži.
Kako je onda počeo da se bavi košarkom? Zanimljivo je da mu ona nije bila ni drugi, ni treći, pa ni četvrti izbor. Prvo se bavio bejzbolom, a kasnije "klasičnim" i američkim fudbalom. Činjenica da je brzo porastao do dva metra visine ga je navela da pređe na igru pod obručima. Kao i za većinu, logičan sled događaja.
I u ovome se brzo pokazao izuzetno talentovanim. Kao srednjoškolac je osvojio titulu jednog regionalnog takmičenja u državi Minesoti. Nastupajući kao senior je bio lider svoje ekipe i počeli su da dolaze pozivi sa najvećih košarkaških univerziteta.
A, kako su ga "mamili"? Pa, muzikom, naravno. Tokom jedne nezvanične posete UCLA-ju, dočekali su ga sa klavijaturom i čitavom postavom Bruinsa. Kada je završio sa nastupom dali su mu mobilni telefon. Na drugoj strani veze je bio Brus Hornsbi, poznati kantautor i pijanista.
"Hej Zik, to je bilo sjajno. Ako dođeš na UCLA snimiću ploču sa tobom", rekao mu je on.
Koliko god ova ponuda bila primamljiva, Naži je izabrao Arizonu. Ispostavilo se da je ta odluka bila pun pogodak.
U prve dve utakmice u NCAA ligi je poneo priznanja za najboljeg frešmena i prvi je igrač Vajldketsa od 2012. godine koji je u prva tri meča imao bar 20 poena i 10 skokova. Kasnije je dobio i nagradu Pek-12 konferencije za najboljeg debitanta takmičenja.
Iako možda ne deluje tako, bio je to dug period aklimatizacije.
"Prve nedelje kada sam stigao u Arizonu imao sam glavobolje svaki dan. Bilo je mnogo vruće. Inače sam pio dosta tečnosti, ali za klimu kakva je u Minesoti. Ovde dole je potpuno drugačije."
Na ovom koledžu Zik nije dobio priliku da pokaže samo košarkaško znanje, već i muzički talenat. Pred jednu od utakmica Arizone svirao je himnu Sjedinjenih Američkih Država. Na tribinama je tada bilo 14.000 ljudi!
"Nikada nisam svirao pred ovolikom publikom i sve vreme sam razmišljao "nemoj da zabrljaš, nemoj da zabrljaš". Pre toga sam možda nastupao pred najviše 20 ili 25 ljudi. Ali, kada je došao trenutak da počnem nisam uopšte razmišljao. Sve je prošlo veoma brzo. Sve što sam video su dirke i ništa više.“
Ukoliko ne možete da prepoznate melodiju, to je zato što ju je Zik izveo na svoj način, u regtajm stilu. Još jedna odlika sjajnih umetnika.
Kada se sezona završila nije želeo da čeka narednu u NCAA ligi. Odmah se prijavio za NBA Draft. Bio je visoko kotiran, stekao je određenu reputaciju i nije časio časa.
Ređali su se intervjui sa raznim televizijama, portalima i novinama i gotovo ni u jednom od njih nije propustio priliku da iskaže svoju strast prema muzici.
"Kada naporno radiš i ne vidiš rezulate to te obeshrabri. Natera te da prestaneš da radiš naporno. Ali, raditi naporno na klaviru i videti toliko različitih rezultata zahvaljujući kojima sam u stanju da sviram pesme koje ranije nisam mogao, videti tako nešto, ohrabri te. Tako i u košarci. Klavir mi je pomogao da shvatim da se naporan rad isplati i naučio me je da ga cenim."
Stivi Vonder, Skot Džoplin, Ludvig van Betoven, Volfgang Amadeus Mocart, Džekson 5, Boston, Kanzas, ABBA, Bob Marli, Sem Kuk, Doli Parton... Svi oni i mnogi drugi nalaze se na plejlisti mladog košarkaša Denvera. A, od početka ove sezone ime Izikijela Nažija se nalazi u skauting izveštajima NBA ekipa.
Vreme je da se Mesečeva sonata čuje i u najjačoj ligi sveta.
(foto: ozy.com; Nnaji family photo)
