Dvanaesto izdanje regionalne košarkaške lige se bliži kraju. U četvrtak počinje završni turnir četiri najbolje ekipe koji će se odigrati u Laktašima i dobro bi bilo napraviti retrospektivu ABA (Adriatic Basketball Association), način rada i ulogu u košarci na ovim prostorima od osnivanja do danas.
U prvim godinama nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat na prostorima bivše Jugoslavije, počeli su povremeni izlivi "jugonostalgije", osećaja kojim se (ne)opravdano glorifikuje period pre rata. Jednima je glavna asocijacija na to ekonomski stabilna zemlja i visok životni standard, drugima zavidan kvalitet zabavne muzike, filma i ostalih oblika ispoljavanja popularne kulture, a neki su pojam "ex Yu" najviše vezivali na jedinstvene sportske lige u kojima je kvalitet bio na značajno višem nivou nego u pojedinačnim ligama razdvojenih republika.
Vrlo brzo se pojavila ideja o ponovnom ujedinjenu na sportskom polju, a prvi korak u tom cilju načinila je košarka. Nakon godina stidljivih najava i pregovaranja, prvi konkretan potez je osnivanje firme "Sidro" u čijem okviru je formirana organizacija ABA leta 2001. godine. Ugovorena je eksperimentalna sezona preko koje će se opipati puls medija, javnosti i košarkaških radnika u regionu i stvoren je brend Jadranska liga, a glavni sponzor je bila kompanija "Goodyear" po kojoj je takmičenje i nazvano.
Što se tiče klubova iz tadašnje SR Jugoslavije, u prvoj sezoni učešće je uzela jedino podgorička Budućnost. Ipak, kako su Crnogorci tada igrali i domaću Frikom Yuba ligu i Evroligu, brzo su se odlučili da ne pridaju veliki značaj regionalnom takmičenju gde su nastupali uglavnom bez obaveza i sa rezervnim sastavom, što je kumovalo razočaravajućem plasmanu na kraju (9. mesto) obzirom na kvalitet tima. Završnica sezone odigrana je preko Fajnal for turnira u dvorani "Tivoli" u Ljubljani, gde je domaća Olimpija u finalu savladala Krku i tako uzela prvu, a za sada jedinu titulu regionalnog šampiona zahvaljujući sjajnom Marinu Baždariću koji je bio najbolji strelac i MVP sezone.
Naredne godine Budućnost se zbog slabijeg finansijskog stanja povukla. Međutim, Liga je dobila na atraktivnosti zahvaljujući ulasku Crvene zvezde i Makabija. Dva marketinški jaka kluba su doprinela prepoznatiljivosti lige i interesovanje je značajno poraslo. Fajnal for je ponovo održan u Ljubljani, a ovaj put mečevi su bili znatno neizvesniji. Navijači Zvezde se sigurno sa knedlom u grlu sećaju sjajnog polufinala u kojem im je Kanađanin Majkl Miks trojkom u poslednjoj sekundi oteo borbu za titulu. Zadar je i u finalu napravio iznenađenje i slavio je protiv Makabija zahvaljujući sjajnom Marku Popoviću. Odlična generacija crveno-belih, koju su tada predvodili Skuni Pen i Obina Ekezi, je ostala bez trofeja.
Zadovoljstvo uprave Crvene zvezde motivisalo je klubove iz naše zemlje da ponovo preispitaju svoje stavove po pitanju Jadranske lige. Kompanija "Sidro", na čelu sa Radovanom Lorbekom i Romanom Liscem, je u to vreme vukla ispravne strateške poteze i u sukobu između FIBA-e i ULEB-a odabrali su organizaciju koja je odnela pobedu. Đordi Bartomeu je ujedinio najbogatije evropske klubove i dobio je potpunu autonomiju u organizaciji Evrolige. Čelnici ABA su to iskoristili da porpave svoje pozicije u tihom sukobu sa domaćim šampionatima bivših republika i ubrzo je članstvo u ABA ligi postalo uslov za igranje ULEB-ovih evro-kupova.
U sezoni 2003/04 Budućnost se vratila u ABA, a srpska košarka je dala još jednog predstavnika. KK Refleks iz Želznika je pod vođstvom Vlade Đurovića igrao sjajno celu sezonu, plasirao se na Fajnal for (na kome ih je nakon iznenadne smene Đurovića vodio Boško Đokić), gde su priredili prvorazredna iznenađenja pobedama nad Crvenom zvezdom u polufinalu i Cibonom u finalu. Posebno inspirativan bio je finalni meč u KC "Dražen Petrović" gde su momci iz Železnika slavili u finišu odličnom igrom tandema stranaca Redži Frimen - Kimani Frend i prelomnom trojkom Branka Jorovića sa osam metara.
Naredne sezone ni ostali srpski klubovi nisu imali izbora, pa su svoje brodove na Jadran uputili Partizan i Hemofarm. Usledila je sezona potpune dominacije srpskih klubova, a te godine prvi put se šampion tražio kroz Fajnal ejt, završni turnir sa osam ekipa. Domaćin je bio Beograd i hala "Pionir", ali ostaje gorak utisak zbog slabe posete u sablasno praznoj dvorani. Navijači Partizana su bojkotovali turnir koji se održavao u vreme uskršnjih i prvomajskih praznika, a svež je bio i skandal sa zabranom igranja Milana Gurovića u Hrvatskoj zbog sporne tetovaže. Hemofarm (sjajna generacija Nebojše Bogavca, Jasmina Hukića, Milenka Topića...) je u finalu slavio protiv Partizana i to se ispostavilo kao i jedini njihov trofej u dosadašnjoj istoriji.
Usledila je još jedna sezona u kojoj su srpske ekipe igrale glavnu ulogu. Novi član društva bila je Vojvodina, a ona je kao peti predstavnik iz Srbije i Crne Gore ušla na završni turnir osam ekipa u Sarajevu. Partizan je ponovo ušao u finale, ali nisu mogli protiv Železnika koji je osvojio još jedan prsten, zahvaljujući sjajnom Aleksandru Rašiću koji je kasnije i postao igrač Partizana.
Tih godina vođstvo Lige je nastavilo sa lutanjima u organizaciji. Svake godine izlazila su nova pravila, što po pitanju popune lige iz domaćih šampionata, što po pitanju plasmana u evro-kupove (uvođenje sistema koeficijenata koji je ostavljao puno prostora za različita tumačenja i špekulacije). ABA i ULEB su išli ruku pod ruku i sve manje je postao bitan rezultatski momenat, a u igru su ulazile finansije, organizaciona pitanja, uvođenje A i B licenci, sistem zatvaranja lige... Nažalost, srpski klubovi su zbog hronične razjedinjenosti tih godina ostali bez svog stava u ključnim pričama, a može se reći da zbog toga ispaštaju i danas.
Novina za sezonu 2006/07 bilo je izbacivanje sistema finalnog turnira i uvođenje plej ofa. To nije zadovoljilo vođstvo koje se već naredne sezone vratilo na stari princip Fajnal fora. To nije smetalo ekipi Partizana koja je pod vođstvom Duška Vujoševića stvarala moćan tim čija je dominacija počela 2007. godine pobedom nad FMP Železnikom sa 2-0 u plej of seriji. Bila je to prva generacija Partizana koja je u novom veku izborila Top 16 Evrolige, a uz gomilu mladih igrača predvodili su je iskusni Vontigo Kamings i Predrag Drobnjak.
Crno-beli su narednih godina nastavili da seju strah celim regionom. 2008. godine na krilima Nikole Pekovića prošetali su se Ligom do konačnog trijumfa nad Hemofarmom. Godinu dana kasnije Fajnal for je organizovan u "Beogradskoj Areni", gde je u odličnom finalu Partizan (Novica Veličković, Stefan Lazme, Rašić...) srušio jaku Cibonu koju je predvodio odlični Alan Anderson.
Najzanimljivija završnica viđena je 2010. godine kada je Cibona tražila revanš i organizovala Fajnal for u svojoj "Areni". Pred 16.000 gledalaca viđena je epska završnica u kojoj je svoje ime u istoriju trajno upisao Dušan Kecman. Snimak čudesne trojke obišao je svet i ABA liga je dostigla vrhunac svoje popularnosti.
Nažalost, Lorbek, Lisac i društvo su ponovo zloupotrebili svoj položaj i rezultatski momenat takmičenja su ugrozili forsiranjem tzv. plaćenog wild-carda, tj. motivisanjem ostalih ekipa van "ex Yu" regiona da plate svoje učešće u ovom takmičenju. Tu šansu je prvi prihvatio češki Nimburk, naredne sezone se vratio i Makabi (interesantno je da je učešće ove dve ekipe trajalo samo po jednuu godinu), a od ove sezone u igri je i mađarski Solnok (ne računamo uključenje skopskog MZT-a koje je, ipak, prihvatljivo).
2011. godine Liga je nastavila trend organizovanja završnih turnira u velikim multifunkcionalnim arenama i na red je došla dvorana "Stožice" u Ljubljani. Partizan je ponovo bio neumoljiv i pod trenerom debitantom Vladom Jovanovićem dobio je Olimpiju u finalu zahvaljujući momentima inspiracije sjajnog Kurtisa Džerelsa. Bila je to peta uzastopna titula Partizana, kojom je ovaj klub postao prva prava šampionska dinastija u istoriji takmičenja.
Sezonu 2011/12 obeležio je Makabi koji je relativno lako uzeo titulu obzirom da je imao za klasu kvalitetniji sastav od svih konkurenata. Na ruku im je išla i poverena organizacija Fajnal fora u "Nokia Areni" u Tel Avivu, gde je u finalu pala ambiciozna ekipa Cedevite.
Što se tiče tekuće sezone, rasplet očekujemo u narednih par dana, a protagonisti su Igokea, Crvena zvezda, Radnički iz Kragujevca i Partizan.
Neki konačan sud o opravdanosti Jadranske lige teško je dati bez široke i sveobuhvatne debate. Ona je prošla veliki put od probnog takmičenja bez obaveza do konačnog filtera za evro-kupove. Prvih godina Lige teret su iznosile mnoge ekipe koje više nisu nikakav faktor u košarkaškim dešavanjima regiona (Šibenka, Triglav Osiguranje Rijeka, Borac Banja Luka, Sloboda Tuzla, Bosna Sarajevo, Lovćen, Geoplin Slovan), a neki velikani su proživljavali teške finansijske situacije, ispadanja i totalne reorganizacije tokom svog staža u ABA (Crvena zvezda, Split, Hemofarm, FMP, Zadar, Zagreb, Pivovarna Laško). O najnovijoj blamaži i potpuno apsurdnom tumačenju pravila pri određivanju putnika u Evroligu ne treba ni govoriti.
U vlasničkoj strukturi i dalje nema nikakvog uticaja srpskih klubova, iako je pri dogovoru o učešću to bilo najavljeno. Mnogi sportski radnici koji učestvuju u Ligi imaju velike primedbe po pitanju organizacije takmičenja, biranja domaćina završnog turnira, delegiranja sudija... Nus pojava učešća naših klubova je totalna marginalizacija ostalih timova i domaćeg takmičenja, koja je dovela do velikog pada interesovanja za košarku i njenog svođenja na amaterski nivo u sredinama u unutrašnjosti. Uz to, primetan je manjak produkcije košarkaša. Nakon dugo vremena nemamo nijednog igrača u NBA ligi sa značajnom ulogom, a broj onih sa značajnom minutažom u vodećim evropskim klubovima je sve manji. Trenutna situacija nije povoljna jer je ABA član ULEB-a koji je iskoristio svoj monopol da regionalno takmičenje učini jedinim prohodnim putem za evro-kupove našim klubovima. Ostaje da se vidi kako će se stvari odvijati u budućnosti, jer slična problematika vlada i u hrvatskoj košarci koja je uz Srbiju glavni oslonac ABA lige. Komšije svakako ne mogu biti zadovoljne scenarijom koji im ostavlja samo "mrvice" pri raspodeli evro-pozicija (naredne sezone tek Cedevita može da očekuje učešće u Evrokupu).
Naravno, treba biti realan i sagledati mogućnost po kojoj kroz koju godinu isti scenario čeka i naše klubove, pogotovo ukoliko dođe do smanjivanja ulaganja države u košarku (a iskustvo iz prethodnih godina govori da je to vrlo moguća opcija). Pitanje je kako bi se u toj situaciji ponašali današnji pobornici ABA lige u Srbiji, o protivnicima da i ne govorimo.
Uglavnom, nadamo se da će vodeći srpski klubovi i Savez početi da rade na zajedničkom stavu po pitanju regionalnog takmičenja. Potrebno nam je jedinstvo u cilju najboljeg rešenja, kako god ono izgledalo. Da li će preovladati sadašnji status, pri čemu bi se tokom sezone uporedo igrala i domaća liga sa svim klubovima, možda opcija uvođenja druge ABA lige ili potpuno odustajanje od Jadrana uz dogovor sa ULEB-om... Kako god, potrebno je trajno i održivo rešenje u interesu ljubitelja košarke u Srbiji i reprezentacije, a ne u interesu jedne privatne kompanije sa sedištem u Ljubljani.
(foto: ABA League)
