REPREZENTACIJA (1982 - 1993)
Sa reprezentacijom Jugoslavije Dražen Petrović je osvojio šest medalja: dve zlatne (EP 1989, SP 1990), jednu srebrnu (OI 1988) i tri bronzane (OI 1984, SP 1986, EP 1987). Kao kapiten reprezentacije Hrvatske okitio se srebrnom medaljom na Olimijskim igrama u Barseloni 1992. godine.
Trofeji Olimpijske igre: 2 srebra (1984, 1992), 1 bronza (1988) Svetska prvenstva: 1 zlato (1990), 1 bronza (1986) Evropska prvenstva: 1 zlato (1989), 1 bronza (1987) Klupski trofeji: 2 puta prvak Evrope (1985, 1986), 2 Kupa pobednika Kupova (1987, 1989), 1 šampion Jugoslavije (1985), 3 puta Kup Jugoslavije (1985, 1986, 1988), 1 Kup Španije (1989)
U seniorskoj reprezentaciji Jugoslavije debitovao je 1982. godine u prijateljskom meču protiv Italije. U "vatru" ga je gurnuo Bogdan Tanjević, a Dražen je imao 18 godina. Prvo veliko takmičenje mu je bilo Evropsko prvenstvo u Francuskoj naredne godine, na kome je Jugoslavija završila na sedmom mestu. Trener te selekcije bio je Josip Đerđa, a to je bilo i poslednje Evropsko prvenstvo u karijeri Dražena Dalipagića, jednog od najboljih svetskih igrača. Popularni Praja se u izjavi za "MVP" portal prisetio tog šampionata i izneo impresije o Petroviću:
"On je debitovao u reprezentaciji 1983, nakon toga zaigrao u Ciboni, a ja sam u to vreme već bio u Italiji. Nismo imali nešto mnogo zajedničkih dodirnih tačaka jer je razlika u godinama bila prevelika. Video sam da je fantastičan momak, sa neverovatnim radnim navikama. Od samog starta njegove karijere bilo je jasno da će postati veliki igrać", istakao je Dalipagić.
Prvu reprezentativnu medalju Petrović je osvojio na Olimpijskim igrama 1984. u Los Anđelesu. Jugoslavija je bila treća na tom turniru. Naredne godine "plavi" još jednom kiksiraju na Evropskom prvenstvu iznenađujućim porazom od Čehoslovačke u četvrtfinalu i osvajaju sedmo mesto, a 1986. godine na Svetskom prvenstvu Jugoslavija je osvojila bronzanu medalju. Taj šampionat u Španiji ostao je upamćen po kardinalnoj grešci Vlade Divca u polufinalnoj utakmici u kojoj je Jugoslavija prokockala devet poena prednosti u poslednjih 50 sekundi meča i izgubila nakon produžetka od Sovjetskog Saveza. Dražen Petrović proglašen je za MVP-a tog turnira.
Naredne godine Dražen predvodi Jugoslaviju do zlatne medalje na Univerzijadi u Zagrebu, ali na Evropskom prvenstvu u Grčkoj domaćini na krilima Nikosa Galisa osvajaju zlatnu medalju. Na tom putu su u polufinalu izbacili Jugoslaviju, koja je završila na trećem mestu.
Olimpijske igre u Seulu 1988. donose još jedno srebro Jugoslaviji. Sovjetski Savez je još jednom bio bolji, ovoga puta u finalu. Jugoslavija ih je predvođena Petrovićem lako savladal u grupnoj fazi takmičenja, ali u borbi za zlato tim Dušana Ivkovića nije imao rešenja za Sabonisa, Volkova, Kurtinaitisa, Marčuljonisa i ostale...
Broj utakmicaU dresu reprezentacije Jugoslavije je odigrao 155 utakmica i zabeležio ukupno 3.258 poena (21 po meču). Za Hrvatsku selekciju odigrao je 40 utakmica i zabeležio 1.002 poena (25 po meču).
Zlatna serija reprezentacije kreće 1989. u Zagrebu na Evropskom prvenstvu, Jugoslavija sa lakoćom osvaja zlatnu medalju, a Dražen Petrović je ubedljivo najbolji igrač turnira. Tako lako osvojenu zlatnu medalju u evropskoj košarci nikada niko nije osvojio, a ta generacija se po dominaciji može izjednačiti sa originalnim američkim "drim timom" koji se pojavio par godina kasnije. Dražen je bio drugi strelac tog turnira sa 30 koševa prosečno po meču (Galis je bio prvi sa 35.6), ali je istovremeno bio i prvi asistent takmičenja sa šest uspešnih dodavanja po utakmici.
Dražen je bio dominatan kvalitetom i u timu koji su činile istinske zvezde igre pod obručima: Toni Kukoč, Vlade Divac, Dino Rađa, Žarko Paspalj, Stojan Vranković, Predrag Danilović, Jure Zdovc, Zoran Čutura, Zdravko Radulović, Zoran Radović, Mario Primorac i trener Dušan Ivković. Na tom prvenstvu je Jugoslavija protivnike pobeđivala 22 poena razlike u proseku. U finalu je savladana Grčka rezultatom 98:77 u, većim delom, egzibicionom meču.
Usledilo je Svetsko prvenstvo u Argentini 1990. godine i nova zlatna medalja Dražena Petrovića na velikom takmičenju. Jugoslavija izbacuje Sjedinjene Američke Države u polufinalu iz borbe za zlato, a u finalu pada i Sovjetski Savez. Nakon tog prvenstva Amerikanci su počeli da šalju profesionalne NBA košarkaše na takmčenja.
Neke igrače koji su nosili reprezentaciju do najvećih uspeha tih godina za "MVP" portal je komentarisao i legendarni srpski trener Božidar Maljković.
"Dražen, Zoran Savić, Dino Rađa... Njihova radna energija se retko viđa. Takvi igrači pomeraju trening za kvalitet više. Kada imate igrača koji pre zagrevanja potrči puni sprint ostali će svi za njim", rekao je Maljković.
I na Evropskom prvesntvu u Rimu Jugoslavija osvaja zlato, ali njega je Dražen Petrović preskočio. Zvaničan razlog bila je želja kapitena reprezentacije da se što bolje pripremi za NBA sezonu i nastupe u dresu Nju Džersija.
Netsi povukli "3"Početkom sezone 1993/94 u Nju Džersiju je Draženu odata velika počast. Povučen je iz upotrebe dres sa brojem "3" koji je nosio "Petro", kako su ga zvali u Americi. Dres koji je podignut pod svodove dvorane na teren su uneli Derik Kolmen i Čak Dejli.
Svoju treću olimpijsku medalju Dražen je osvojio u dresu reprezentacije Hrvatske 1992. godine. Dražen je sa linije slobodnih bacanja u polufinalnom meču protiv Zajednice Nezavisnih Država doneo pobedu svom timu i čast da u finalu odmere snage sa originalnom postavom američkog "drim tima". Sve oči su bile uprte u duel Majkla Džordana i Dražena Petrovića, Dražen je ubacio 24 poena, ali je Amerika ubedljivo trijumfovala. Ipak, srebrna medalja je bila veliki uspeh u to vreme, Hrvatska se na Olimpijadu plasirala kroz vanredne kvalifikacije, a na Igrama je pokazala ogroman kvalitet. Petrović je predvodio izuzedno jaku ekipu u kojoj su, između ostalih, igrali još i Toni Kukoč, Dino Rađa, Stojan Vranković...
"Uživao sam da igram protiv Dražena. Veliki igrač, nije se plašio, uvek maksimalno skoncetrisan, borben i samouveren. Kad god smo igrali jedan protiv drugog, igrao je snažno protiv mene, kao i ja protiv njega. Protiv Dražena drugačije nije moglo. Naši dueli su uvek bili maksimalni, na ivici. Imali smo nekoliko sjajnih okršaja. Nažalost, kratko je trajalo. I pored toga je ostavio dubok trag. Bez straha se upustio u NBA avanturu i svim Evropljanima pokazao kako mogu da dođu do uspeha", govorio je Majkl Džordan o Petroviću.
Dražen je karijeru i završio nastupajući za reprezentaciju Hrvatske u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Nemačkoj. U jednoj od svojih poslednjih utakmica, 31. maja 1993, je selekciji Estonije ubacio 48 poena. Nekoliko dana kasnije niko nije mogao da pretpostavi kako će utakmica protiv Slovenije biti poslednja Draženova u karijeri. U porazu od Slovenije, 6. juna u Poljskoj, Petrović je postigao 30 koševa. Zadnji poen zabeležio je sa linije slobodnih bacanja.
7. JUN 1993.
Do tog ponedeljka, 7. juna, Dražen Petrović je bio pobednik. Nije bilo bitke iz koje nije izašao jači i uspešniji. Tog kišnog dana u Nemačkoj nije mogao da "preokrene meč".
Dan nakon utakmice protiv Slovenije u Varšavi, reprezentacija Hrvatske se avionom vraćala u Zagreb, letom preko Frankfurta. Dražen se prilikom presedanja javio saigračima da neće nastaviti put sa njima, već će sa devojkom kolima prvo otići do Minhena. Tog dana je bilo nevreme u Nemačkoj. Na auto-putu u blizini, od tog dana poznatog, grada Denkedorfa je teretni kamion proklizao, probio zaštitnu ogradu i prešao u suprotnu traku. U susret njemu išao je automobil marke "Golf" u kome se nalazio Dražen Petrović. Njegova devojka je bila za volanom. Zbog loše vidljivosti kasno je primetila šta se desilo sa kamionom i kada je ukočila Dražen je udario u prednje staklo i na licu mesta poginuo.
Sahrani u Zagrebu je prisustvovalo oko 500.000 ljudi. Od tog dana, svakog 7. juna odaje se pošta jednom od najvećih svetskih košarkaša ikada. Njegovi savremenici, saigrači, treneri, navijači sa setom se prisećaju perioda provedenog u blizini Dražena i stalno otkrivaju nove anegdote i događaje iz njegovog života i sa košarkaških terena.
"Na desetogodišnjicu smrti pozvali su me njegova majka Biserka, Šibenčanka, i otac Jole, Zemunac, znajući da sam bio vezan za njega od malih dana. Trenirao sam tada ekipu Reala iz Madrida. Iako mi nije odgovaralo, jer sam bio u cajtnotu, doveo sam ih na revijalni meč. Igrali smo u Šibeniku. Biserka mi je dala prvu seriju maraka sa njegovim likom. Ne bavim se filatelijom, ali to mi je veoma draga uspomena", istakao je Božidar Maljković, zaokruživši za "MVP" sećanje o Draženu Petroviću.
I jedan od najuticajnih ljudi u svetu košarke, komesar NBA lige Dejvid Štern, o Draženu je govorio samo u superlativima:
"Bio je izuzetan mladić, pionir košarke kao svetskog pokreta. Zvezda u Evropi, NBA, na Olimpijskim igrama. Pokazao je da je košarka globalni sport, bio je idol navijačima širom sveta".
Čovek koji ga je uveo u seniorski tim, Zoran Slavnić, u razgovoru za "MVP" portal ističe da posle Dražena nikada nije video igrača sa tolikom motivacijom i željom za uspehom:
"Ne, nikad pre i posle toga nisam video igrača sa većom željom da uspe u košarci. Iako je danas mnogo veći novac u igri, nisam primetio da neko ima veću motivaciju nego što ju je on imao. To je samo dokaz da je najvažnije da nešto voliš i da imaš želju da u tome uspeš. Dražen je obožavao košarku, nije je igrao zbog novca", izjavio je popularni Moka.
Prošlo je 20 godina od njegove smrti. U međuvremenu se promenilo mnogo toga. Jugoslavije više nema, Hrvatska od 1995. godine nije osvojila medalju na velikom takmičenju. Košarka u Šibeniku nije za primer, a ni Cibona se nešto nije proslavila na internacionalnom planu. Domaće titule uglavnom osvaja pred polupraznim tribinama. Netsi su se preselili u Bruklin... Mnogo toga se promenilo, ali sećanje na Dražena nije izbledelo.
Kraj
MVP: Dvadeset godina bez Dražena (1/4)
MVP: Dvadeset godina bez Dražena (2/4)
MVP: Dvadeset godina bez Dražena (3/4)
