Koliko god nekome bili iritantni, profesionalni sportisti koji iskaču iz već uhodanih klišea obično sa pravom privlače pažnju. U NBA svetu se vrlo lako može sastaviti kalup izgleda i ponašanja prosečnog profesionalnog košarkaša. Jedan od retkih koji se izdvaja na krajnje orginalan način je Žoakim Noa, startni centar Čikago Bulsa. Način igre, a posebno stvari koje ga određuju van terena, na najbolji način govore da se ekscentričnost ne može postići sa namerom. Jednostavno takav moraš da se rodiš.
A, Žo je po rođenju bio deo zaista specifičnog okruženja. Njegov otac je Janik Noa, poznati francuski teniser kamerunskog porekla, osvajač Rolan Garosa 1983. godine, a danas rege muzičar i kontroverzni kolumnista pariskog "Le Monda". Majka mu je Sesilija Rod, mis Švedske iz 1978. godine, potom poznati top model, a danas konceptualna umetnica i priznati skulptor na njujorškoj sceni. Žoakim je od samog rođenja bio deo "putujućeg cirkusa" koji je podrazumevao karijere njegovih roditelja, živeo je u Parizu i Njujorku i često je putovao. Košarku je otkrio po dolasku u Njujork sa 13 godina (1998) nakon razvoda roditelja i tada je počeo organizovano da je trenira. U srednjoj školi je počeo da se ističe visinom i tada su počele prve naznake velike karijere. U završnoj godini pred maturu već je bio jedan od najboljih srednjoškolskih igrača Amerike, zajedno sa takođe budućim NBA centrom Dvajtom Hauardom.
Dok je Hauard odmah posle srednje škole, kao prvi pik na Draftu, otišao u NBA, Noa je na zahtev roditelja odličio da provede određeno vreme na koledžu. Dobio je stipendiju poznatog Univerziteta Florida gde je bio deo sjajne klase brucoša zajedno sa takođe budućim NBA igračima, Korijem Bruerom i Alom Horfordom. Prva godina je prošla u privikavanju na novu sredinu, a onda je mladi trio naglo napredovao i u drugoj sezoni Florida Gejtorsi su nenadano eksplodirali. Izabranici Bilija Donovana su odradili sjajan turnir "Martovskog ludila" i na kraju su doneli prvu titulu u istoriji svoje škole u finalu protiv izuzetno jakih UCLA Bruinsa sa čak pet budućih NBA igrača (Daren Kolison, Luk Ričard Mba a Mute, Džordan Farmar, Rajan Holins, Aron Aflalo). Noa je bio najdominantnija figura u pobedničkoj ekipi. U finalu je ubacio 16 poena, uz devet skokova i čak šest blokada. Pored impresivne partije, nakon meča se javnosti predstavio i u jednom drugom izdanju, u pobedničkom fristajl plesu.
U tom periodu mladi Francuz se vodio kao jedan od najboljih koledž igrača u Americi i bio je glavni favorit za zvanje prvog pika na Draftu 2006. godine. Ipak, na iznenađenje kompletne sportske javnosti u SAD-u, udarni trio Gejtorsa (Noa-Horford-Bruer) je na proslavi titule objavio da ne izlazi na Draft i da će ostati još jednu godinu na koledžu.
Udarno jezgro Floride je i naredne sezone igralo vrhunsku košarku i uspeli su da odbrane titulu pobedom nad Ohajo Stejtom (generacija Greg Oden - Majk Konli) u finalu. Gejtorsi su tako postali prva generacija koja je vezala dve titule nakon Djuka 1992. godine. Noa je u sezoni 2006/07 više bio podređen ekipi i imao je nešto slabije brojke nego obično. To se odrazilo i na njegov Draft status, pa je na leto 2007. izabran kao deveti pik od strane Čikago Bulsa.
"Znam da sam 2006. bio daleko bolje kotiran pred Draft, ali ne kajem se što sam se povukao", rekao je Noa. "Uživao sam igrajući još jednu godinu sa svojim prijateljima na koledžu i nikad ne bih ovu drugu titulu menjao za bilo koju individualnu nagradu, pa ni zvanje prvog pika na Draftu".
Izjava nakon Drafta i odelo u kome je izabran su samo najavili ono što će Noa predstavljati u NBA ligi, ultimativnog timskog igrača na pod košem i otkačenog čudaka van terena.
Početak Noine NBA karijere nije bio lak. Ekipa Bulsa se mučila da nađe balans između razigravanja mladih igrača i potrebe za dobrim rezultatima, a Noa je u svemu tome često bio žrtva. Energični centar se prvi put predstavio najširoj javnosti tokom sjajne plej of serije između Čikaga i Bostona 2009. Okršaj Bulsa i Seltiksa se produžio na sedam utakmica tokom kojih je viđeno čak šest produžetaka, a Noa se posebno proslavio u šestoj utakmici kada je ukrao loptu i zakucao preko Pola Pirsa rešivši tako meč u trećem produžetku. Iako je Boston u sedmoj utakmici slavio i plasirao se dalje, NBA javnost je upoznala novu mladu generaciju Čikaga sa Derikom Rouzom, Luolom Dengom i Žoakimom.
Naredne sezone Noa se ustalio u početnoj petorci Čikaga i postao je jedan od glavnih oslonaca ove ekipe. Potpunu igračku afirmaciju doživeo je po dolasku Toma Tibodoa na klupu Čikaga. Novi trener je prepoznao defanzivni potencijal francuskog centra i oko njega je izgradio verovatno i najbolju odbranu u NBA ligi prethodnih nekoliko sezona. U njoj je do izražaja došla igračka inteligencija Noe. Kao poslednji čovek u reketu odlično se postavlja, prati igru, odlikuje se čitanjem protivničkih poteza, pravovremenim udvajanjima i pomeranjima na stranu pomoći. Bulsi su jedna od retkih ekipa koja igra kolektivnu odbranu u NBA ligi po uzoru na evropsku košarku, a Noa je ključni faktor te odbrane.
Što se tiče napada, Noa je od početka bio svestan da nema kvalitet da bude prva opcija svoje ekipe. Njegov repertoar post poteza nije previše bogat, ali zato ima dovoljno drugih stvari u kojima je koristan. Izuzetno je pokretan, prati igru i često je sam na ziceru, jedan je od najbržih centara u Ligi i aktivno trči kontre. Pored toga, u pozicionom napadu je često na visokom postu odakle razigrava ostatak ekipe zbog sjajnog pregleda igre. Kada tome dodamo neverovatnu energiju kojom obično zarazi celu ekipu, dobijamo igrača koji ima mesta u svakom timu. Njegova borbenost, agresivnost i napadanje skoka u svakom momentu čine ga ultimativnom dabl-dabl mašinom, a to je prepoznala i uprava Čikaga koja mu je leta 2010. produžila ugovor na još pet godina tokom kojih će primiti čak 60 miliona dolara.
Nažalost, ostaje problem usporenog razvoja ekipe Čikaga, zbog serije povreda Rouza. Kada su mladi Bulsi došli do finala Istoka 2011. godine (poraženi od Majamija) svi su očekivali da će narednih sezone biti glavni protivnici Lebronu Džejmsu i ekipi u pohodima ka titulama. Nažalost, kolena mladog pleja nisu u najboljem stanju, a bez njega Bulsi nisu ista ekipa, uprkos herojskim utakmicama i snažnom otporu i Bruklinu i Majamiju u prošlosezonskom plej ofu. Noa je jedan od igrača koji i dalje drže visok nivo igre, a za to je nagrađen i prvim pozivom na Ol Star meč u februaru 2013. godine.
Ostaje da se vidi kako će se dalje razvijati situacija sa Rouzom i da li će ova generacija Bulsa ostati na okupu da bar još jednom (zdravi) pokušaju da napadnu titulu. U međuvremenu, Noa garantuje da će čak i oslabljeni Bulsi skupo prodati kožu, pogotovo starim rivalima poput Majamija. To se posebno videlo pre mesec dana kada je Hit gostovao u Čikagu. Uprkos problemima sa povredama, Čikago je slavio, a Noa je još jednom potvrdio svoj antagonizam prema Majamiju.
"Ne volimo ih. Kada osvane dan utakmice protiv Majamija osećam da ceo Čikago živi za to da ih dobijemo. Uvek će tako biti".
Može se reći da je mržnju izazvao Lebron Džejms, čovek na koga odavno ima pik. Noa i Lebron su više puta bili na ivici fizičkog obračuna, a dok je Kralj igrao za Klivlend bile su to burne utakmice, sa provokativnim izjavama pre i posle meča. Rivalitet je otišao toliko daleko da je Noa imao negativan stav o celom gradu Klivlendu.
Ne bi trebalo napominjati da je Noa i danas na meti navijača Kavalirsa, svaki put kada gostuje u njihovoj dvorani.
Pored Džejmsa i Klivlenda, Noa nije omiljen ni navijačima Bostona, a posebno njihovom nekadašnjem krilnom centru Kevinu Garnetu. Nakon utakmice u kojoj su izazvali incident Noa je bio jasan:
"On je veoma zao čovek. Ne voli nikoga oko sebe. Uz to, jako je ružan".
Lista igrača kojima Noa nije omiljen protivnik je poduža. Najnoviji incident je imao sa Kendrikom Perkinsom, pred svlačionicom nakon utakmice sa Oklahomom Siti. Žoakim nije tip koji će da odstupi i uvek je znao da odgovori na provokacije i niske udarce protivnika. Dok je kod domaćih navijača zbog toga omiljen, protvnici ga ne vole na drugoj strani. Njegov slobodan način života se često ne uklapa u stereotipe profesionalnog sportiste i zbog toga često ima probleme.
Na početku karijere je tokom letnjih meseci imao problema sa alkoholom, a dolazio je u sukob sa zakonom zbog posedovanja marihuane. Zajedno sa ocem i njegovim bendom jedan je od retkih zagovornika legalizacije marihuane među profesionalnim sportistima. Za razliku od većine tamnoputih NBA košarkaša koji se protiv rasizma bore deklarativno i kroz komercijalne rime hip hop hitova, Noa je u toj problematici daleko dublje, van korporativnih okvira i isključivo u ličnim aranžmanima, donacijama i predavanjima u Africi i SAD-u. U tim akcijama je prvi put počeo sebe da predstavlja kao Crnog Vikinga, kombinujući pri tome svoje afričko i švedsko poreklo. Pored toga, zajedno sa majkom je osnivač Fondacije "Nojeva barka" (Noah's Arc Foundation) preko koje se bori za prava dece.
Čitav niz vankošarkaških aktivnosti pokazuje i onu drugu stranu Žoove ličnosti, nevezanu za borbu i svađe na terenu. Svejedno da li radi sa ocem u muzici, sa majkom u umetnosti, sa sestrom u modi ili samostalno u humanitarnom radu, Noa dokazuje da ne moramo da ga gledamo samo kao siledžiju na utakmicama ili uživaoca lakih droga u provodu. Zanimljivo je i prisetiti se Evropskog prvenstva 2011. u Litvaniji i utakmice između Srbije i Francuske u prvoj fazi takmičenja. Nakon što je naš Duško Savanović u poslednjim sekundama promašio zicer za pobedu, Noa je bio jedan od prvih koji je tešio našeg asa, pa tek onda slavio pobedu svog tima, kao i ostatak izuzetno korektne francuske reprezentacije.
Bez obzira na česta preterivanja u mnogim stvarima, Noa je jedan od ljudi koji unose svežinu u NBA karavan i razbijaju često jednoličnu svakodnevnicu američke košarke.
(foto: espn.com, theonion.com, grandland.com)
