Dolazi iz zemlje u kojoj postoji samo jedan profesionalni košarkaški klub. Nikada nije igrao u NBA ligi ili u nekom iole jačem evropskom timu. Fizički je više podsećao na sumo rvača nego na košarkaša. Nije mogao da zakuca. A, opet je ostavio značajan trag u svetskoj košarci.
Šon Pero Mekferson Kameron rođen je 5. juna 1974. godine u gradiću Tokoroa na Novom Zelandu. Ime Pero je dobio po drvoseči poreklom iz bivše Jugoslavije. Po ocu je Škot, a po majci Maor. Talenat je nasledio upravo od mame Mate koja je dugo igrala košarku, a kasnije se bavila i trenerskim poslom. Sestra Džodi je takođe bila reprezentativka svoje zemlje. Učestvovala je na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine. Košarkom se bavio i brat Rejmond, a sestre Dženi i Zeta su bile juniorske reprezentativke Novog Zelanda.
Debitovao je za nacionalni tim kao osamnaestogodišnjak. Prvo veliko takmičenje na kome je nastupio bile su Olimpijske igre u Sidneju 2000. godine. Učešće na turniru Novi Zeland je osigurao pobedom nad reprezentacijom Guama rezultatom 125:43. Kiviji su izgubiliu sve utakmice u grupi, ali su pružili snažan otpor Litvaniji i posebno Italiji. Podsmevali su se italijanski igrači Kameronu kada su ga ugledali na zagrevanju, a Pero ih je na samoj utakmici "častio" sa pet trojki.
Iako nisu ostvarili zapažen rezultat, ispostavilo se da je u Sidneju napravljen kostur tima koji će se proslaviti na Svetskom prvenstvu dve godine kasnije. Plasman u Indijanapolis obezbedili su iznenađujućim trijumfom nad "večitim rivalom" Australijom. Ekipu je sa klupe predvodio harizmatični Amerikanac Tab Boldvin. Njegova desna ruka bio je Nenad Vučinić, Beograđanin koji se početkom devedesetih godina prošlog veka doselio na Novi Zeland. Centar Šon Marks važio je za najboljeg pojedinca u reprezentaciji. U karijeri je promenio nekoliko NBA timova, ali bez uspeha. Godinama je u raznim anketama biran za najgoreg igrača NBA lige. Danas je operativac u San Antonio Sparsima.
Igrom su dirigovali Mark Dikel (nakon završetka igračke karijere kratko je bio selector Albanije) i Pol Henare (imao je neuspešnu avanturu u OKK Beogradu). Bek Fil Džons je zajedno sa Kirkom Penijem bio glavna opcija u napadu. Na svakoj utakmici na Šampionatu ubacili su bar po jednu trojku. Drugi centar Ed Buk je takođe umeo često da pogodi sa distance.
Posebno interesantna ličnost bio je Paora Vinitana. Krilni košarkaš je dugo godina bio član reprezentacije, ali je malo vremena provodio na parketu. Na jednom duelu u novozelandskom prvenstvu postigao je 95 poena. Kada je postao mormonski sveštenik utakmice nije igrao nedeljom.
Pred početak svakog meča Novozelanđani su izvodili tradicionalni ratni ples Maora - "Haku". Običaj je da ih za vreme plesa protivnik gleda pravo u oči. Rivali su ih u Indijanapolisu uglavnom gledali sa čuđenjem. U čudu su bili i Rusi koji su na startu Svetskog prvenstva poraženi od popularnih 'Tol Bleksa'. Tada još uvek aktuelni vice-šampioni sveta nisu imali rešenja za Kamerona. Pero je postigao 22 poena. Njegov direktni čuvar na utakmici Andrej Kiriljenko je zaradio pet ličnih grešaka za samo 14 minuta u igri. Nominalno krilo sa svojih 196 santimetara i preko 130 kilograma Kameron je čuvao i centre. Na meču protiv Kine košarkaši Novog Zelanda nisu mogli da pariraju Jao Mingu. Niko, osim Pere. A kineski div je 30 santimetara viši.
Pobedom u četvrtfinalu nad Portorikom četa Taba Boldvina stigla je do senzacionalnog plasman u polufinale i duela sa Jugoslavijom. Nakon velikog trijumfa protiv Sjedinjenih Američkih Država "plavi" su u meč sa Novim Zelandom ušli opušteno, potcenivši protivnika. Iako bez povređenog Marksa, 'Tol Bleksi' su tokom prvog poluvremena imali dvocifrenu prednost. Kameron je u tom periodu postigao tri trojke. U nastavku utakmice kvalitet Vlade Divca, Dejana Bodiroge i drugova je došao do izražaja i bajka "košarkaša u crnom" se završila. Novi Zeland je takmičenje završio na četvrtom mestu, ispred Španije, SAD, Brazila, Rusije. Stekli su velike simpatije navijača svojom borbenošću i "ran en gan" igrom za koš više. Kameron je uvršten u prvu petorku Šampionata, zajedno sa Peđom Stojakovićem, Pau Gasolom, Manuom Ðinobilijem i Dirkom Novickim. Kada su ga novinari upitali koliko mu znači to priznanje Pero je jednostavno odgovorio:
"Moja mama ce biti jako srećna".
U to vreme Kameron je nastupao u Engleskoj za ekipu Čester Džetsa. Pre Engleske je igrao u Maleziji. Početkom 2003. godine Pero je posetio Beograd. Bio je na korak od potpisivanja ugovora sa OKK Beogradom. 'Klonfere' je trenirao njegov veliki prijatelj Nenad Vučinić. Do saradnje, ipak, nije došlo. Tokom jedne sezone Pero je nosio dres Banvita, gde mu je saigrač bio bivši košarkaš Partizana Miroslav Radošević. Karijeru je završio sa čak devet titula prvaka Novg Zelanda i po tome je apsolutni rekorder u svojoj zemlji.
Reprezentaciju je predvodio i na Olimpijskim igrama u Atini. Iako su po mnogim ocenama pružili i bolje partije nego u Indijanapolisu ponovo nisu prošli grupu. Ipak, ostaće upamćena pobeda 'Kivija' nad Srbijom i Crnom Gorom. Karijeru u državnom dresu okončao je na Svetskom prvenstvu u Turskoj 2010. godine. Sa trideset i šest godina "čika Pera" je okačio patike o kiln. Danas je trener i to veoma uspešan.
(foto: odt.co.nz; basketball; fiba.com)
