Južni Teksas i dalje slavi. Nekoliko dana nakon što je San Antonio po peti put u svojoj istoriji postao NBA prvak, priče o novim šampionima se ne smiruju. Pohvale stižu na račun struke i menadžmenta, paklenog tandema Ar Si Bjuford - Greg Popovič. Uz njih, najviše kredita se daje velikoj trojci veterana (Tim Dankan, Manu Đinobili, Toni Parker) koji predstavljaju oslonac i igrački identitet ove ekipe. Odmah iza njih svoje mesto na pobedničkom postolju drži i MVP finala, nova zvezda Spursa, Kavai Lenard. Šampanjac su pili i ostali igrači, sjajna grupa 'Mamuza' koja je svojim doprinosom zaokružila ovaj uspeh San Antonija i dala pečat timskom identitetu ove generacije. Peti Mils je pogađao trojke u serijama kao i Deni Grin kada je trebalo, Marko Belineli i Tiago Spliter su dodavali evropski košarkaški šmek svojom nesebičnom igrom, ali najveći teret od epizodista preuzeo je Boris Diao.
Lična karta Ime i prezime: Boris Babakar Diao-Rifiod Datum i mesto rođenja: 16. april 1982. (Karmeli En Parizi, Francuska) Visina: 203 santimetra Pozicija: krilni centar Draft: 21. pik 2003. (Atlanta) Klubovi: Ortez (2001-2003), Atlanta (2003-2005), Finiks (2005-2008), Šarlot (2008-2012), Bordo (2011, lokaut), San Antonio (2012-) Klupske titule: NBA šampion (2014) Reprezentacija: prvak Evrope (2013), vice-šampion Evrope (2011), treći u Evropi (2005) Priznanja: igrač koji je najviše napredovao u NBA (2006), zvezda u usponu u Francuskoj (2002), najbolji francuski igrač u LNB ligi (2003)
Fantastični francuski reprezentativac je odigrao sjajnu sezonu i tako na pravi način zaokružio svoju NBA karijeru, nakon što je veći deo javnosti i analitičara digao ruke od njega. Odlični univerzalac je dugo bio u fazi podsmeha zbog svoje prekomerne kilaže i činilo se da u NBA nema organizacije koja je voljna da ga prihvati. Onda su se pojavili Popovič i Parker i sve se preokrenulo.
Diao je sve samo ne klasičan košarkaš. Od samog početka njegove karijere videlo se da je u pitanju jedinstven talenat sa osobenim stilom igre. Fizičke predispozicije je nasledio od roditelja uspešnih sportista, oca Ise Diaoa koji je bio poznati senegalski atletičar i majke Elizabet Rifo jedne od najboljih košarkašica u francuskoj istoriji. Boris je već sa 14 godina dospeo na INSEP (francuski nacionalni institut za sport), gde je upoznao Parkera, tada cimera u sobi, a danas najboljeg prijatelja, kuma i saigrača u ekipi NBA šampiona. Parker pamti da se već tada naslućivalo koji tip igrača će Diao postati:
"Svi su voleli da igraju sa njim. Bez obzira na to što je fizički bio dominantan, nije forsirao samo sebe već je u svakom pogledu radio za ekipu, kroz asistencije, dobru odbranu. Iako je mogao svakom protivniku da ubaci 30 poena, njega su interesovale druge stvari na terenu".
Parker, Diao, Roni Turijaf i ostatak INSEP-ove generacije rođene 1982. godine došao je i do prvog priznanja na međunarodnoj sceni. Na Evropskom prvenstvu za juniore 2000. godine predstavili su se široj javnosti osvajanjem zlatne medalje u Zadru, pobedom nad domaćinom Hrvatskom (generacija Marka Popopvića i Zorana Planinića). Iako je Parker vukao Francuze kroz čitav turnir, ključnu rolu u finalu tokom produžetka odradio je upravo Diao, potvrdivši svoj pobednički karakter. Nakon završenog staža na INSEP-u drugovima su se putevi razdvojili. Parker je potpisao za Pariz Rasing, a Diao je otišao na jug zemlje, u Po Ortez.
Početak profesionalne karijere za Borisa je bio odličan. U dresu Orteza je nastupao u Evroligi i tu je sticao preko potrebno iskustvo na velikoj sceni. Tada je već izrastao do 203 santimentra, uz ogroman raspon ruku, ali je i dalje igrao u spoljnoj liniji pokrivajući sve tri pozicije. Takav talenat nije mogao da promakne NBA skautima, pa je 2003. godine izabran na Draftu kao 21. pik prve runde od strane Atlante.
Diaov početak u Americi nije bio lak i tu je prvi put naišao na probleme vezane za svoj stil igre. U izuzetno lošim Hoksima, koji su bili u procesu rebildinga, veći deo rostera su zauzimali mladi igrači željni dokazivanja i nametanja kroz lične statistike. U takvom okruženju Diao je bio čist višak, jer njegova želja za koletktivnom igrom i kruženjem lopte nije imala nikakvu šansu. Tog perioda se seća i Majk Vudson, tadašnji trener tima iz Džordžije:
"Pokušavao sam da objasnim Borisu da preuzme odgovornost, da uzme svoju kvotu šuteva, ali bio sam svestan da to nije u njegovoj prirodi. Svi smo videli da nije srećan u ovom timu i da će teško naći svoje mesto".
Dvogodišnji period agonije je završen 2005. kada je Diao konačno promenio sredinu. On je bio deo paketa Atlante koji je završio u Finiksu u trejdu za Džoa Džonsona. Bio je to ključni preokret u njegovoj karijeri, jer je došao u ekipu koja mu savršeno odgovara. Finiks Sansi sa polovine prošle decenije bili su jedan od najatraktivnijih timova u istoriji košarke. Leteću družinu iz Arizone sa klupe je predvodio trener Majk D'Antoni, a ključnu ulogu na terenu je imao Stiv Neš, dvostruki najbolji igrač Lige. Diao se uklopio u ostatak tima gde su svoja mesta još imali Amare Stodemajer, Šon Merion, Leandro Barbosa, Radža Bel... Diao je prosto eksplodirao sa 13.3 poena, 6.9 skokova i 6.3 asistencije po meču, čime je već u prvoj sezoni dobio nagradu za igrača koji je najviše napredovao.
Bila je to njegova najbolja košarka u karijeri. Delio je teren sa nesebičnim igračima i Sansi su u brzom ritmu lomili otpor većine rivala, sa neverovatnih 110 postignutih poena po meču. Na njihovu žalost, taj stil košarke se pokazao nedovoljnim u plej ofu, gde su Sansi u teškim serijama padali od fizički jačih San Antonio Spursa njegovog kuma Parkera. I dalje se pamti razbijeni nos Stiva Neša nakon kojeg su Sansi izgubili ključni meč u finalnoj seriji Zapada i šansu da se bore za NBA prsten.
Bio je to početak blagog pada ove generacije Finiksa i usledio je niz poteza kojim je ekipa potpuno promenjena. Krajem 2008. godine na red je došao i Diao, koji je zajedno sa Belom trejdovan u Šarlot Bobketse za Džejsona Ričardsona i Džereda Dadlija. Usledile su dve solidne sezone u kojima je pomogao Stivenu Džeksonu da po prvi put odvede ovu franšizu u plej of, ali nakon toga je usledio pad i novo renoviranje ekipe koje se najviše odrazilo na njega. Bobketsi su postali jedna od najlošijih generacija u istoriji Lige, a Boris je ponovo ostao okružen mladim revolverašima kojima su lične statistike bile ispred timskog interesa. Ponovo je upao u košarkašku apatiju, za nepunih godinu dana dobio je više od 20 kilograma i postao je predmet podsmeha mnogih u NBA krugovima.
Agonija je trajala sve do proleća 2012. godine, kada je u finišu regularnog dela sezone Diao otpušten. Kada su svi mislili da je njegova NBA karijera završena i da ga više niko ne želi, Boris je dobio poziv Popoviča. Iskusni trener je po savetu Parkera znao da se u 130 kilograma pokretnog šifonjera krije majstor košarke koji bi mogao da pomogne novim Spursima. Naime, to je bio period u kojem je Popovič transformisao svoj tim od defanzivnog mastodona koji se u napadu osvreća na post igru Dankana, na ultra brzu pucačku ekipu koja svoje protivnike melje tempom i neprestanim pikenrolom. Jedna od ključnih stvari za taj tip košarke je sposobnost visokih igrača da deluju licem prema košu i da budu dobri dodavači. Diao je u načelu bio savršen za taj sistem, a dve godine kasnije stigla je i konačna potvrda u vidu osvojene šampionske titule.
"Boris je zaista jedinstven košarkaš. Veoma je talentovan, sa mnogo veština, a odlično se snalazi na nekoliko pozicija. Verujte mi, još uvek učim kako da ga koristim u igri. Jednostavno, ima toliko prednosti i stvari koje radi vrhunski. Tokom plej ofa igra zaista savršeno. Ovo je, po meni, njegova najbolja forma od kada ga pratim", nedavno je izjavio Greg Popovič.
Stvar je za Spurse bila jasna. Njihovi centri možda ne mogu da pokidaju obruč nakon zakucavanja kao većina današnjih igrača u Ligi, ali savršeno čitaju situacije, kreću se bez lopte, imaju odličan pregled igre i pas ka slobodnom saigraču. Forsiranja na niskom postu nema, osim u mis meč situacijama do kojih često dolazi jer protivnici moraju da preuzimaju kada lopta brzo kruži. Diao je u proteklih 10 godina prošao transformaciju od ol raund spoljnog igrača do teškaša koji može da čuva protivničke "petice" i to je u njegovj igri sada veliki kapital. Još se pamti prošlosezonska finalna serija u kojoj je sjajno čuvao Lebrona Džejmsa, najboljeg igrača današnjice. Svoje plejmejkerske sposobnosti Diao je pokazao mnogo puta tokom svoje karijere, a jedan od najlepših poteza ovogodišnjeg plej ofa pripada upravo sjajnom francuskom košarkašu.
Diao je i van NBA tokova izuzetno zanimljiva ličnost. Posebno je posvećen reprezentaciji Francuske za koju nikad nije otkazao nastup, slično kao i njegov najbolji prijetalj Parker. Kruna višegodišnjeg igranja za 'Galske petlove' došla je prošle jeseni u Ljubljani, gde su po prvi put u istoriji postali evropski prvaci. Diao je imao nekoliko vrhunskih predstava, posebno u polufinalu gde je vodio veliku bitku sa Markom Gasolom. Privrženost domovini je pokazao i tokom 2011. godine, kada je u vreme NBA lokauta nastupao za Bordo, ekipu čiji je i predsednik (slično kao i Parker koji je glavni čovek ASVEL-a). Pored toga, nije zaboravio ni svoje orginalno senegalsko poreklo, obzirom da je pokrenuo humanitarnu organizaciju koja pomaže obrazovanje siromašne dece u Senegalu.
Nakon osvojene titule ovog juna, Diao je ponovo slobodan igrač. Međutim, čini se da ovog puta neće biti neizvesnosti oko njegove dalje karijere. Uprkos nezavidnoj fizičkoj građi, Boris je pokazao da je izuzetno koristan igrač u moćnoj mašineriji Spursa. Navijači očekuju da će i naredne sezone biti deo njihovog tima i da će uz isto jezgro napasti još jednu šampionsku titulu.
(foto: zimbio.com, espn.com, examiner.com)
