Hoteli najčešće nemaju 13 sprat, niti sobu. Moj drug iz odeljenja proklinjao je svoje prezime svakoga dana, jer je zbog njega u dnevniku pored njega stajao broj 13. Imam drugaricu koja 13. u mesecu gotovo da ne izlazi iz kuće. Sujeverni, pa čak i oni koji to nisu, gledaju da ga izbegnu, ali se On nikada nije krio. Najčešće ga je nosio na leđima i tako se upisao na stranice košarkaške istorije kao 'Zlatni dečak'. Ovo je priča o Šarunasu Jasikevičiusu...
Lična karta Ime i prezime: Šarunas Jasikevičius Datum i mesto rođenja: 5. mart 1976. (Kaunas, SSSR) Visina: 195 santimetara Pozicija: plejmejker Koledž: Merilend (1994-1998) Draft: nije izabran Klubovi: Lijetuvos Ritas (1998/99), Olimpija Ljubljana (1999/00), Barselona (2000-2003), Makabi Tel Aviv (2003-2005), Indijana Pejsers (2005-2007), Golden Stejt Voriors (2007), Panatinaikos (2007-2010), Lijetuvos Ritas (2010), Fenerbahče Ulker (2011), Panatinaikos (2011/12), Barselona (2012/13), Žalgiris (2013/14) Klupski trofeji: 4 Evrolige (2003-05, 2009), Kup Slovenije (2000), 2 puta prvak Španije (2001, 2003), 3 puta Kup Kralja (2001, 2003, 2013), 2 puta prvak Izraela (2004, 2005), 2 puta Kup Izraela (2004, 2005), 3 puta prvak Grčke (2008-10), 3 puta Kup Grčke (2008, 2009, 2012), prvak Turske (2011), Kup Turske (2011), prvak Litvanije (2014) Reprezentacija: prvak Evrope (2003), bronza na Olimpijskim igrama (2000), bronza na Evropskom prvenstvu (2007) Priznanja: MVP Fajnal fora Evrolige (2005), MVP Evropskog prvenstva (2003), MVP ACB lige (2003), MVP Kupa Grčke (2012), Mister Evropa igrač godine (2003), 2 puta najbolji igrač Evrope (2004 2005), Sportista godine u Litvaniji (2003), 50 najuticajnijih košarkaških radnika u istoriji Evrolige (2008)
Teško da za profesionalnog sportistu postoji nešto veće i lepše od učešća na Olimpijskim igrama. San snova, vrhunac karijere - najčešći su epiteti koji se izgovaraju prilikom diskusija o tom događaju. Rita Jasikevičius se spremala za Olimpijske igre u Montrealu 1976. godine sa rukometnom Reprezentacijom SSSR-a kada je saznala da se nalazi u drugom stanju. U Sovjestkom Savezu to je izazvalo polemike, ali je majčinska ljubav donela odluku. Krajem zime, tačnije 5. marta 1976. godine, rodio se Šaras.
Kada se rodite u Litvaniji prvo naučite da pogađate trojke, a onda da govorite i da pišete. Brzo je bilo jasno da Šarunas u sebi nosi nešto vredno divljenja. Sa 14 godina nastupao je za kadetsku reprezentaciju (igrači do 16 godina) i tada je shvatio da košarka za njega neće biti samo hobi. Usledio je poziv Žalgirisa, ali istovremeno i poziv jedne američke srednje škole. Napustiti roditeljski dom, drugove i zavičaj nije nikada lako, uraditi to sa 16 godina je izuzetno hrabar i smeo potez. Sledeća stanica bila je Pensilvanija.
I pored urođenog košarkašog instikta, neverovatnog pregleda igre i litvanske "praćke", osporavali su ga. Govorili su da je atletski inferioran, loš u odbrani... Defanzivni koordinator je otišao toliko daleko da je rekao da nije siguran da li bi Jasikevičius sačuvao i samoga sebe. Ipak, uspeo je svojim igrama da obezbedi školarinu na Univerzitetu Merilend.
Prve dve godine u NCAA ligi bile su za zaborav. Ugalvnom je mahao peškirom sa klupe, a kada bi ušao u igru minute je provodio na poziciji krila. To mu nije prijalo i bio je jasan povodom toga:
"Nisam samo šuter. Postoji toliko stvari koje ja na terenu mogu da uradim", govorio je tada Šaras.
U juniorskoj i seniorskoj sezoni stvari su došle na svoje. Litvanac je dobio pravu ulogu na terenu i rezultati su bili tu. Pojedini skauti su govorili kako će sledeće godine nositi NBA dres, kako je napredovao u poslednjoj sezoni...
"Nisam napredovao, već sam samo dobio pravu priliku. Ja sam sve ovo imao u rukama od samog početka", odbrusio je Jasikevičius.
Da se razumemo, Šaras je uvek bio arogantan, drzak... Slobodno izaberite i neku grublju reč. Jedan moj prijatelj ga je čekao sat vremena na snegu nakon utakmice kako bi mu se potpisao na dres. Nije ni primetio... Ono što bi trebalo imati u vidu je da kada odeš u Ameriku prvo što naučiš je da nemaš pravih drugova i da moraš da brineš o sebi.
Na Draftu 1998. godine nije bio izabran, pa je usledio povratak u Evropu.
Iako je rođen i odrastao u Kaunasu, prvi profesionalni tim za koji je nastupao bio je Lijetuvos Ritas, njihov najveći rival. Napokon je bio u svojoj zemlji. Šaras je plesao po terenu beležeći 16.8 poena i 4.8 asistencija po meču u jakom Saporta kupu. Odlične partije nisu ostale nezapažene. Zmago Sagadin je brzo reagovo i doveo talentovanog plejmejkera u ambiciozni tim Olimpije iz Ljubljane. Pored Jasikevičiusa, osnovu su činili: iskusni Jure Zdovc, Marko Milić, Primož Brezec i Sani Bečirović (da nije bilo povreda verovatno bio bi jedan od najboljih evropskih bekova).
Sezona 1999/00 bila je sezona pune afimacije Šarunasa Jaskivičiusa. Trenirao je po sedam-osam sati dnevno, a na treningu ga je "uništavao" Zdovc. Oni koji su ga gledali znaju kakav je to defanzivac bio. Legenda kaže da Jasikevičius nije preterano koristio levu ruku, što je Zdovc koristio. Non-stop ga je usmeravao u levu stranu, kupio mu lopte na prednjoj polovini terena i tako naterao Litvanaca da još više unapredi svoj igru.
U kakvog se igrača Jasikevičius razvio na svojoj koži osetio je Olimpijakos. U osmini finala Evrolige ekipa Olimpije je bila bolja od Grka rezultatom 2-1. Šaras je ubacio 30 poena (7/7 za tri!) u trećem meču i tako tim iz Pireja poslao kući. U četvrtfinalu Barsa je bila bolja od Zmajčeka.
Olimpijske igre u Sidneju 2000. godine Reprezentacija Srbije (tada Jugoslavije) ne pamti po dobru, između ostalog zbog poraza u četvrtfinalu od Litvanije. Jonas Kazlauskas poveo je jako mlad tim (prosek nešto preko 25 godina), a udarna igla bio je Jasikevičius. U polifinalu ih je čekao'drim tim'.
Koja god ekipa da izađe na megdan Amerikancima imala je i imaće male šanse. No, kako je utakmica odmicala rasle su šanse za pobedu Litvanije. Bivša sovjetska republika je u tih 40 minuta stala. Kaunas, Viljnus - sve oči su bile uprte u TV ekrane. Srca Litvanaca su lupala sve jače, zemlja košarka je bila na nogama, ali pobeda je izmakla za dlaku. U neizvesnoj završnici, pri rezultatu 85-83 za Amere, Šaras je promašio trojku. Bila je to teška situacija iz okreta, preko dve ruke.
Nikada se nije libio da preuzme odgovornost. Liderske sposobnosti, hrabrost, lucidnost i vizija su stvari koje su ga pratile tokom čitave karijere. Nakon Olimpijskih igara usledio je poziv koji se ne odbija - Barselona. Uz dovođenje Jasikevičiusa, Barsa je u vatru gurnula dvojicu juniorskih igrača. Pau Gasol i Huan Karlos Navaro su zajedno za Litvancem predvodili novu generaciju katalonskog tima.
Nije počelo prema očekivanjima. Povrede su Šarasa naterale da odigra samo osam mečeva u Evroligi, a Barselona je emilisana u TOP 16 fazi. Litvanac se oporavio, te je Barsa osvojila "Kup kralja", a zatim i Šampionat. Godina iza toga je bila još manje uspešna. Tadašnja Taukeramika tukla ih gde je stigla, nisu imali rešenja za tim iz Baskonije.
Nakon istorijskih titula sa Reprezentacijom Jugoslavije 2001. i 2002. godine, Svetislav Pešić je preuzeo Barselonu. Odmah je doveo Dejana Bodirogu i svima je bilo jasno da se sprema "kaznena ekspedicija". Uz to, Fajnal for Evrolige se 2003. godine igrao upravo u glavnom gradu Katalonije.
Na završni turnir plasirali su se: CSKA, Beneton, Sijena i Blaugrana. Počelo je igrom reči. Dušan Ivković (CSKA) je govorio da je pritisak na Barseloni jer je domaćin. Sa druge strane, Pešić je tvrdio da će lakše osvojiti Evroligu nego Šampionat Španije. Bilo kako bilo, titula je zavšrila u rukama domaćih igrača i to je bila prva titula Evrolige za Jasikevičiusa.
Trogodišnji ugovor sa Kataloncima je istekao. Predsednik Žoan Laporta hteo je da mu ponudi novi, Šaras je želeo da ostane, ali to se nije desilo. Kari Pešić je rešio da se zahvali jednom od najboljih evropskih plejmejkera. To je bila jedna od najlošijih odluka u karijeri iskusnog stručnjaka.
Jasikevičiusa nije bilo teško iznervirati. Uzmite bilo koju njegovu utakmicu i videćete 50 nijasni lica ljutog čoveka. Mrzeo je kada neko napravi glupost na terenu. Po slobodnoj proceni, pogledom je ubio više saigrača nego Džejms Bond negativaca u svojim filmovima. Ogorčen je stigao na pripreme reprezentacije za Evropsko prvenstvo u Švedskoj 2003. godine. Bio je rešen da ide do kraja i nije bilo te sile koja je mogla da ga zaustavi.
Redom su momci sa Baltika gazili protivnike predvođeni upravo Jasikevčiusom, uz pomoć Arvidasa Macijauskasa i Ramunasa Šiškauskasa. Nažalost, mi smo opet nastradali u četvrtfinalu (ubacili nam skoro stotku). Tada sam bio klinac i najviše na svetu sam mrzeo Jasikevičiusa. Nije mi bilo jasno kako to da mi možemo da izubimo od bilo koga?
Posle Evrobasketa potpisao je ugovor sa Makabijem iz Tel Aviva. U naredne dve sezone Evropa je gledala kako Jasikevičius u tandemu sa Entonijem Parkerom dominira na terenu. Niko nije mogao da ih zaustavi i dve titule Evrolige završile su u vitrinama Ponosa Izraela. Postoje neke stvari u evropskoj košarci koje se ne menjaju. Timovi bankrotiraju, najbolji igrači idu u NBA, Željko osvaja titule, Šaras pravi čuda na ternu. U to vreme mu nije bilo ravnog.
Šaras je bio na vrhuncu i jedini logičan potez bio je odlazak u NBA. Vagao je, odrekao se većih ugovora jer je smatrao da je Indijana tim za njega. Prevario se. Dve slabe sezone, nedostak atletskih sposobnosti, upitna odbrana i NBA san je bio gotov. Naravno, ličnost kao što je Šaras nikada to neće priznati. Kriv je bio tim, nisu igrali njegovu košarku... Povratak u Evropu bio je realnost.
"Jasikevičius u Olimpijakosu", brujale su grčke novine. Šaras je putovao sa svojom reprezentijom tog leta, a navijač Olimpijakosa, videvši ga, je pokušao da mu okači šal oko vrata. Već je bio viđen u crveno-belom delu Atine. Na iznenađenje javnosti i nevericu navijača iz Pireja, potpisao je za Panatinaikos. Preko noći je postao najplaćeniji sportista u grčkoj istoriji. Dobio je "jači" ugovor nego Dominik Vilkins ili Rivaldo. Sredina za njega bila je odlična. Najbolji trener u Evropi, koji gaji stil koji njemu odgovara.
Željko Obradović je poznat kao trener koji volji da vrti centralni pikenrol sve dok njegov igrač ne dođe u situaciju koja mu odgovara. Jasikevičius je bio majstor takve igre. Imao je taj instikt kada da doda loptu koji je bio gotovo nepogrešiv. Podvaliće vam iza leđa, iza glave, kroz vaše noge ili pored vaših ušiju a da ni ne trepnete. Garantujem da bi uz njega i ja sa visinom beka i kilogramima centra bio legitimna "petica" u Evropi sa njim u timu.
Proveo je tri godine u Grčkoj. Naravno, tu je uspeo da osvoji Evroligu i tako postane jedini igrač koji je to uradio sa čak tri tima. Nakon toga vratio se u Lijetuvos Ritas, imao epizodu u Fenerbahče Ulkeru, da bi usledio povratak u Pao 2011. godine
Godine su učinile svoje, više se raspravljao sa sudijama i tapkao loptu pored aut linije nego što je pravio čuda na terenu. Ali, umeo je da bjesne s vremena na vreme. Usledila je još jedna epizoda u Barsi, da bi na kraju stigao kući. Tek u svojoj poslednjoj igračkoj sezoni postao je igrač Žalgirisa. Mesto gde je napravio prve korake bilo je mesto gde je svoje patike okačio o klin.
U doba plejmejkera koji ne vide ni levo ni desno već samo pravo u koš. U vremenu kada košarkaški više liče na atletičare nego li na košarkaše teško da ćemo skoro videti nekoga kao što je bio Šaras. Pogled u jednu stranu, lopta u drugu...
"Mrzeo" sam ga kada nas je svojom igrom uništavao. "Mrzeo" ga jer je bio toliko nadmen i arogantan. Ali, nedostajeće mi da ga gledam sredom i četvrtkom u Evroligi. Bio si veliki, jedan od najvećih.
(foto1: FIBA Europe / Castoria / Kulbis; foto2: KK Olimpija Ljubljana; foto3: FIBA Europe / Castoria / Metlaš: foto4: Euroleague; foto5: Euroleague; foto6: Euroleague)
