Ljubiteljima košarke u Evropi ostao je u sećanju čin košarkaša Hrvatske na dodeli medalja u Atini '95. Stajali su tada "vatreni" na najnižem stepeniku pobedničkog postolja i demonstrativno ga napustili kada je na isti stupila selekcija Jugoslavije, koja je trijumfovala na tom Šampionatu. Takav gest je i simbolično označio odlazak hrvatske košarke sa vrha "kraljice igara" na Starom kontinentu. Od tada nisu uspeli da se umešaju u borbu za medalje, a najveći uspesi su im šesta mesta iz Španije 2007. i Poljske 2009. godine.
Hrvatima će Evropsko prvenstvo u Sloveniji biti 11. od osamostaljenja. Nisu propustili nijedan Evrobasket, a uspeli su da osvoje dve bronze (1993, 1995). Na rezultate ove zemlje sigurno je veliki uticaj imala i prerana smrt Dražena Petrovića. Jedan od najboljih hrvatskih košarkaša u istoriji poginuo je 7. juna 1993. godine u 29. godini života.
Selektor "kockastih" je Jasmin Repeša, kojem je ovo drugi mandat na klupi reprezentacije. U klupskoj karijeri je osvajao titule u Hrvatskoj, Turskoj i Italiji, ali sa nacionalnim timom nije mogao dalje od četvrtfinala na velikim takmičenjima.
Pripreme-rezultati Hrvatska-Makedonija 74:78 Hrvatska-Makedonija 72:67 Grčka-Hrvatska 87:85 Francuska-Hrvatska 92:60 Nemačka-Hrvatska 73:63 Hrvatska-Crna Gora 72:60 Hrvatska-Letonija 81:66 Hrvatska-Letonija 71:71 Hrvatska-Srbija 71:88 Turska-Hrvatska 81:52 Belgija-Hrvatska 55:77
Igrački kadar kojim Repeša raspolaže verovatno bi poželeo svaki selektor u Evropi. Pod košem su neprikosnoveni Ante Tomić i Luka Žorić. Centar Barselone iza sebe ima najbolju sezonu u karijeri. Dospeo je u najbolju petorku Evrolige samo godinu dana nakon odlaska iz Real Madrida, gde nije uspeo da pokaže ni delić svog potencijala. Na predstojećem Prvenstvu trebalo bi da pokaže liderske sposobnosti koje bi nagovestile bolje dane za hrvatsku košarku. Žorić je bio jedan od najboljih igrača Unikahe, te je poziv Željka Obradovića da bude deo "drim tima" iz Istanbula stigao kao nagrada i kruna karijere. Ovaj dvojac će, između ostalog, biti potpomognut od strane Damira Markote. Košarkaš koji nosi nadimak 'Šveđo' ima čudan košarkaški put. Odrastao je u Švedskoj, gde je počeo da trenira košarku, a 2001. je na internetu pronašao podatak da Cibona traži talentovane košarkaše. Prijavio se i ostavio bez daha sve prisutne. Predviđali su mu blistavu karijeru, ali do nje nije došlo zbog onoga što se u našem narodu često opisuje kao mladost-ludost.
Spoljnu liniju čine Marko Tomas, Bojan Bogdanović i Krunoslav Simon, dok bi šansu trebalo da dobije i supetalentovani Dario Šarić. Upravo je mladi Šarić neko ko bi mogao da bljesne i svoju surovu dominaciju na FIBA takmičenjima mlađih kategorija pretoči u seniorski kvalitet. Bogdanovića je ovog leta želela ekipa Bruklina, koja ima šampionske ambicije u NBA ligi, što dovoljno govori o njegovim kvalitetima. Jedan je od najboljih bekova u Evropi i mnogima će u Sloveniji zatrpati koš.
Organizatori igre su Roko-Leni Ukić i "Hrvat" iz Baltimora, Dontej Drejper. Ukićev otac, Zoran, je bubnjar grupe Daleka obala. I sam Roko svira u slobodno vreme, a da bi Hrvatska stigla do neke od medalja moraće na terenu da bude ono što su u muzičkom svetu Led Cepelin ili Red Hot Čili Pepersi, njegove omiljene grupe.
Hrvatska ima čime da preti, a da li će sa sebe skinuti "prokletstvo" četvrtfinala saznaćemo sredinom septembra.
Prvi duel u Sloveniji igraju sa Španijom, a rivali u grupi C biće im još domaćin Slovenija, Gruzija, Poljska i Češka.
(foto: FIBA Europe / Castoria / Georgopoulos)
