Godine 1947. održano je Evropsko prvenstvo u Čehoslovačkoj. Na svom prvom učešću na Evrobasketu selekcija Sovjetskog Saveza stiže odmah do zlatne medalje i nagoveštava dalji razvoj situacije. Uskoro postaju velesila i najuspešnija reprezentacija u istoriji Evropskih prvenstava, koja nije uzela učešće samo na dva Šampionata, 1949. godine, kada su otkazali nastup u Egiptu, i 1991. godine u Italiji, jer su neozbiljno shvatili kvalifikacije i senzacionalno izgubili od Izraela i Francuske . Na prvih 11 Prvenstava na kojima su učestvovali osvojili su čak 10 zlatnih medalja. U periodu od 1947. godine do 1971. godine bili su akteri 104 utakmice, a pognute glave su napuštali teren samo u tri navrata. Mora se priznati da su pomenuti rezultati fascinantni i teško ponovljivi od strane bilo kojeg tima, a samim tim i Rusije.
Rusija je svoje debitansko učešće imala 1993. godine u Nemačkoj. Iako su u grupi iznenađujuće izgubili od Švedske, stigli su do finala gde su u neizvesnoj završnici poraženi od domaćina. Četiri godine kasnije, u Barseloni, bili su treći. A onda je usledilo 10 sušnih godina, u kojima im je najveći domet bilo četvrtfinale. Konačno, predvođeni sa klupe Davidom Blatom, kada se tome malo ko nadao, osvojili su Evrobasket 2007. U finalu, u Madridu, savladali su domaćina, koji je važio za apsolutnog favorita. Pau Gasol je promašivao slobodna bacanja u završnici, a Džon Robert Holden je pogodio šut sa poludistance nekoliko sekundi pre kraja za veliko slavlje Rusa. Za MVP-a Prvenstva proglašen je Andrej Kiriljenko. Na poslednjem Šampionatu, u Litvaniji, osvojili su treće mesto.
U Sloveniju dolaze nakon prošlogodišnjeg uspeha, bronzane medalje na Olimpijskim igrama. Ipak, nikako se ne mogu svrstati u grupu favorita. Najvažniji igrači su otkazali igranje u nacionalnom dresu. Nema Andreja Kiriljenka, Viktora Hrijape, Saše Kauna, Timofeja Mozgova, Andreja Voronceviča i Sergeja Bikova, a adekvatnih zamena za tako veliki broj odsutnih nema. Situacija je toliko loša da je nakon nekoliko godina poziv ponovo dobio tridesetčetvorogodisnji veteran Aleksej Savrašenko.
Rezultati u pripremnom periodu Letonija-Rusija 72:52 Letonija-Rusija 67:73 Srbija-Rusija 84:79 Rusija-BiH 80:67 Slovenija-Rusija 84:80 Rusija-Češka 72:74 Litvanija-Rusija 82:51 Finska-Rusija 73:90 Rusija-Ukrajina 86:70
Velikih problema imali su i sa selektorom. Nakon odlaska Blata reprezentaciju je trebalo da preuzme Fotis Kacikaris, koji je, predvodeći Bilbao dobio nagradu za najboljeg trenera Evrokupa minule godine. Sredinom jula Kacikaris iznenada napušta kormilo nacionalnog tima Rusije. Govorilo se da će na upražnjeno mesto selektora doći Sergej Bazarevič, proslavljeni ruski košarkaš. Kao Kacikarisov naslednik pominjao se i Jevgenij Pašutin, takođe bivši reprezentativac i trener Lokomotive Kubanj. Međutim, odluka Federacije pala je na Vasilija Karasjova. Karasjov je kao igrač osvajao brojne medalje na velikim takmičenjima, a prvo odličje, i to zlatno, kao selektor osvojio je na ovogodišnjoj Univerzijadi u Kazanju. Bio je i selektor reprezentacije do 20 godina starosti, 2010. godine, a u međuvremenu je vreme proveo u ruskoj ekipi Trijumf, gde je od 2010. do 2012. radio kao asistent, a zatim postao i prvi trener tima.
Što se igračkog kadra tiče situacija, usled povreda, nije najsjajnija. Prva zvezda tima biće bek Minesote, Aljeksej Šved. Sudeći po pripremnim utakmicama NBA star će imati odrešene ruke i od njegove igre će zavisiti plasman Rusa na Prvenstvu. Pomoć spolja stizaće od odličnog Vitalija Fridzona. Bio je odličan i na Olimpijskim igrama u Londonu, imao je dobru sezonu i ne treba sumnjati da će, uz Šveda, biti glavna snaga "zbornaje". Dobar utisak je, u pripremnom periodu, ostavio i Anton Ponkrašov. Problem Ponkrašovu bi mogla da predstavlja minutaža tokom sezone, jer kod Mesine nije mnogo igrao pa je, usled toga, odlučio da napusti CSKA. Zamena na mestu plejmejkera u Sloveniji biće mu Dmitri Kvostov, igrač kojem je selektor Srbije, Dušan Ivković, još kao sedamnaestogodišnjaku pružio šansu da igra u Evroligi. Prošlu sezonu proveo je u Himkiju. Kvostovovom saigraču Sergeju Monji Šampionat u Sloveniji biće šesti po redu. Centarska linija Rusije je izuzetno tanka. Dmitri Sokolov, Aleksej Savrašenko, Semen Antonov i Jevgenij Valijev ne ulivaju preveliko poverenje stručnjaka, niti strah kod protivnika.
Ono što bi trebalo da raduje Ruse je njihova budućnost. Na šampionatu koji sledi nastupiće dva velika talenta, dva ruska bisera, Sergej Karasjov i Dmitri Kulagin. Sergej, sin selektora Vasilija, je bez dileme najperspektivniji ruski košarkaš. Izuzetan je strelac i već od naredne sezone će zaigrati u NBA ligi. Karasjov je ove godine izabran od strane Klivlenda kao 19. pik na Draftu. Interesantno je da je samo jedan ruski kosarkaš u istoriji bio bolje pozicioniran na Draftu od njega. Varate se ako mislite da je to bio Kiriljenko. Ne, nije ni Hrijapa, a nije ni Šved. Reč je o malo poznatom Jaroslavu Koroljevu, koji je na Draftu 2005. godine, od strane Los Anđeles Klipersa, izabran kao 12. pik. Drugi talentovani momak u dresu "zbornaje" je Kulagin. Iako je imao lošu sezonu u Krasnim Krilima, dobio je priliku da svoj raskošni talenat pokaže u reprezentaciji. Karasjov i Kulagin su dospeli u žižu košarkaške javnosti sjajnim igrama na Svetskom prvenstvu za igrace do 19 godina u Letoniji 2011. godine. Posebno se pamti njihova partija protiv SAD u četvrtfinalu. U utakmici koju su Rusi dobili sa 79:74, Kulagin je postigao 21 poen, uz 12 uhvaćenih lopti, dok je Karasjov utakmicu završio sa 17 poena.
U grupi A bez sumnje bi konkurisali za vrh tabele, ali u grupi D, s obzirom na veliki broj izostanaka i ujednačenost grupe, Rusi će morati dobro da se pomuče ne bi li se plasirali na jedno od prva tri mesta. Već u sredu, 4. septembra, od 21 sat igraće možda i odlučujući meč za plasman u drugu fazu, a rival će im biti Italija.
(foto:http://www.cbc.ca)
