Što je bilo, bilo je, Evrposko prvenstvo u Sloveniji može da počne. Nema više mnogo mesta za pripremu i promenu taktika, problemi će se rešavati u hodu. Rezultati iz pripremnih utakmica ne važe više, sada kreće ono pravo, ono što se računa.
Kao predstavnik "MVP" Portala imam tu sreću da se nalazim u ovogodišnjoj prestonici košarke. Slobodan dan pred prvi takmičarski iskoristio sam da obiđem "Stožice". Dok je u maloj dvorani Union Olimpija vredno trenirala, ja sam ušao u veliku. "Ko će odavde na kraju izaći kao apsolutni pobednik", su reči koje sam rekao sam sebi. Srce, naravno, govori da će Nenad Krstić upravo tu podići pehar, ali po mom skromnom mišljenju prvi favorit je Grčka. Bez nekog posebnog razloga, jednostavno Vasilis Spanulis je već dve godine unazad pokorio Evropu. Selektor Andrea Trinkijeri je izuzetno simpatičan i ne ostavlja ravnodušnim, mada evidetno je da će imati velikih problema pod samim košem.
Kako to da Španci nisu broj jedan? Neosporiva je činjenica da će Mark Gasol biti jedan od najdominatnijih igrača na Takmičenju, ali videćemo da li je to dovoljno. Nema starijeg brata koji donosi jednu sasvim novu dimenziju u igru Španije i nema Huana Karlosa Navara koji će sa jedne noge utrpati 20 poena kada je to najpotrebnije.
Reprezentaciju Srbije na startu čeka Litvanija u meču koji može mnogo toga da odredi. Činjenica je da nam poslednjih godina ne leži tim iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Nikako nismo mogli da neutrališemo njihovu bekovsku liniju koja je uvek uspevala da ima neverovatne procente šuta za tri poena. Na poslednjem našem susretu pikenrol Šarunasa Jasikevičijusa i Jonasa Valančijunasa nas je "uništio". Nismo imali rešenja za to, još kad se na to doda nekih 70 odsto pogođenih šuteva za tri poena u trećoj četvrtini, jasan je ishod. Sigurno je da tog dana bar polovina navijača Srbije, uključujući i mene, počupala pola kose na glavi i izgovorila znatnu količinu psovki. Ipak, ova Litvanija nema puno sličnosti sa tadašnjom. Plus, ekipa kojoj je stratni plejmejker Mantas Kalnietis nije za najveće domete.
Igra im je znatno sporija i akcenat je na unutrašnjoj igri, bekovi nisu više dominantni. Nema više ni Šarasa, a mlađani Jonas je radio na svojoj mišićnoj masi, pa se čini da je malo izgubio na svojoj brzini. Što se tiče atmosfere i navijača u Ljubljani, upravo dominiraju Litvanci. Već su zakupili dva lokala u centru grada, okačili zastave i spremili hektrolitre piva.
Sigurno je da "orlovi" imaju više neko dobre šanse da pobedom započnu Evropsko prvenstvo. Igre na pripremni mečevima su iznenadile mnoge, a navijači gaje optimizam. Neki nisu hteli da se odazovu selektoru, neki nisu mogli da se odazovu, ali se čini da oni koji su tu deluju jako homogeno i na terenu i van njega. Selektor Dušan Ivković je prošle godine u finalu Evrolige pokazao da zna kako da igra protiv Jonasa Kazlauskasa. Dok pišem ovo pročitao sam odličnu rečenicu kolege Vujadina Tomkovića, novinara "Večernjih novosti".
"Duda Ivković je jedan od onih trenera koji da povede na Evropsko prvenstvo 12 nasumično izabranih prolaznika, verovao bih da će uzeti medalju", napisao je on.
Za početak toliko od mene, čeka me put za Jesenice, a i novi album "Arktik Mankisa" je upravo došao u moje šake, pa vredi to odlušati pre nego što sve počne. Čitamo se...
(foto: Facebook / Eurobasket 2013; izveštač "MVP"-a iz Slovenije Stefan Đorđević)
