KK Crvena zvezda 2012/13

Novica-Ubica napisao/la:

AjmoAjde napisao/la: Ovo nije projekat evropske Zvezde Vesica prodavaca magle, Covic je ozbiljan covek koji ni ove ni prosle sezone nije dozvolio neke stvari koje su poznate u KKCZ..Ne moze da se vrati KKCZ na staru adresu jer stecajni postupak traje 5 godina. Ja znam da vas nervira Covic i skorasnja pojacanja ali dajte nemojte da budete ostrasceni...Posto Covic ugrozava vase interese pa ajde Covicu kreni od beton lige.
Isto moze tako i KKP da zavrsi u stecaju zbog duga.
Dajte pravi budzet a ne pozajmice i polu budzete zadnjih 10 godina pa da vidimo kako bi se sve zavrsilo.
KkCZ je platio svoju cenu i niko nema prava da trazi jos kaznjavanje kluba.

Sto se tice prvog, sustina je da KKCZ NIJE u stecaju i stecajni postupak nije pokrenut,

http://pretraga2.apr.gov.rs/publicdocsvc/doc/getdocbyid?id=0000062128421&hash=6CA2B7A2E126EAE80BA4354B51C092AE5B999E6E

mlekadzija napisao/la:

Državna preduzeća u prethodnoj dekadi dala Zvezdi 3,6 miliona evra, tvrdi Nebojša Čović.


Predsednik Košarkaškog kluba Crvena zvezda Telekom Nebojša Čović na konferenciji za novinare govori o novcu koji je ulagan u klub u prethodnih 11 godina.

Prema njegovim rečima, od 1. januara 2001. do poslednjih dana 2012. godine Zvezda je od državnih preduzeća dobila 3.653.904 miliona evra.

U istom periodu, Grad Beograd je uplatio 260.338 evra, a Ministarstvo sporta 202.736 evra.

Od 2001. godine do 12. avgusta 2011. godine klub je na ime poreza uplatio 2,5 miliona evra (2.585.185 evra), a od tog dana do danas 428.313 evra.

AjmoAjde napisao/la: Prihodovala znaci dobila para od svih, a ne samo od prodaje igraca.Znaci misli se na sponzore.

Kure napisao/la:

mlekadzija napisao/la:

Državna preduzeća u prethodnoj dekadi dala Zvezdi 3,6 miliona evra, tvrdi Nebojša Čović.


Predsednik Košarkaškog kluba Crvena zvezda Telekom Nebojša Čović na konferenciji za novinare govori o novcu koji je ulagan u klub u prethodnih 11 godina.

Prema njegovim rečima, od 1. januara 2001. do poslednjih dana 2012. godine Zvezda je od državnih preduzeća dobila 3.653.904 miliona evra.

U istom periodu, Grad Beograd je uplatio 260.338 evra, a Ministarstvo sporta 202.736 evra.

Od 2001. godine do 12. avgusta 2011. godine klub je na ime poreza uplatio 2,5 miliona evra (2.585.185 evra), a od tog dana do danas 428.313 evra.

Ne slažete se u milion evra, ali dobro, milka gore-dole... www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:4125...na-Malom-Kalemegdanu

Nego meni je zanimljiviji deo Čovićeve izjave koje si "ispustio", a on veli:" Crvena zvezda je za poslednjih 12 godina prihodovala 27. 779. 000 evra."

Jebote, ovoliki prihod je sigurno od prodaje igrača.

Pa najtalentovanije igrače u proteklih 10 god (Vujketa, Luku, Radmana, Bjelicu, Kešelja i Nedovića) ste prodali za smešne pare ili su sami otišli bez ikakvog obeštećenja.... Sve ukupno na sve pobrojane igrače niste uzeli 2,5 milke evra to mogu da potpišem...da ste na hot lajn dahtanje uzeli još 5 milki evra (u šta sumnjam), oklen, bre, još 20 milki evra? Oklen? Kažite mi, molim vas....od Den tane i Žike Pauka?

EDIT: Ako je sve "transparentno", i ako se "otvaraju" finansijke knjige, dajte onda da vidimo i ko su "privatn sponzori i donatori kluba" kako "precizno" kaže Čović, i koliko je ko od tih dobronamernih ljudi novaca dao...

U tom dvanaestogodišnjem periodu država je, a pod nju spadaju Republika, grad Beograd, Ministartsvo za sport i omladinu, odnosno državna preduzeća, uložila u klub 4.301.272 evra –

AjmoAjde napisao/la: Transparentnost ako je ovo tacno sto kaze Covic je dovoljna, ne moze bolje od ovoga u Srbiji, treba biti i time zadovoljan.

Kure napisao/la:

AjmoAjde napisao/la: Transparentnost ako je ovo tacno sto kaze Covic je dovoljna, ne moze bolje od ovoga u Srbiji, treba biti i time zadovoljan.

Bravo, maksima za budućnost. "Koliko košta? Šta te briga? To mi reci jer je transparentnost "dovoljna"...".

Drago mi je što se i spam teme u izbegavanju odgovora na moje direktno, i nezlonamerno pitanje, računa kao pokušaj odgovora...

Da se razumemo KKP je, po meni, još gori jer se on nije ni potrudio da laže i glumi "otvaranje finansijskih knjiga"...

Kure napisao/la:

mlekadzija napisao/la:

Državna preduzeća u prethodnoj dekadi dala Zvezdi 3,6 miliona evra, tvrdi Nebojša Čović.


Predsednik Košarkaškog kluba Crvena zvezda Telekom Nebojša Čović na konferenciji za novinare govori o novcu koji je ulagan u klub u prethodnih 11 godina.

Prema njegovim rečima, od 1. januara 2001. do poslednjih dana 2012. godine Zvezda je od državnih preduzeća dobila 3.653.904 miliona evra.

U istom periodu, Grad Beograd je uplatio 260.338 evra, a Ministarstvo sporta 202.736 evra.

Od 2001. godine do 12. avgusta 2011. godine klub je na ime poreza uplatio 2,5 miliona evra (2.585.185 evra), a od tog dana do danas 428.313 evra.

Ne slažete se u milion evra, ali dobro, milka gore-dole... www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:4125...na-Malom-Kalemegdanu

Nego meni je zanimljiviji deo Čovićeve izjave koje si "ispustio", a on veli:" Crvena zvezda je za poslednjih 12 godina prihodovala 27. 779. 000 evra."

Jebote, ovoliki prihod je sigurno od prodaje igrača.

Pa najtalentovanije igrače u proteklih 10 god (Vujketa, Luku, Radmana, Bjelicu, Kešelja i Nedovića) ste prodali za smešne pare ili su sami otišli bez ikakvog obeštećenja.... Sve ukupno na sve pobrojane igrače niste uzeli 2,5 milke evra to mogu da potpišem...da ste na hot lajn dahtanje uzeli još 5 milki evra (u šta sumnjam), oklen, bre, još 20 milki evra? Oklen? Kažite mi, molim vas....od Den tane i Žike Pauka?

EDIT: Ako je sve "transparentno", i ako se "otvaraju" finansijke knjige, dajte onda da vidimo i ko su "privatn sponzori i donatori kluba" kako "precizno" kaže Čović, i koliko je ko od tih dobronamernih ljudi novaca dao...

Rakočević za MOZZART Sport: Hoću da ubijem nekog kad izgubim!


Njegov dugo očekivani povratak na Mali Kalemegdan definitivno je učvrstio veru navijača Crvene zvezde da će ovo biti ta „sledeća sezona“. U velikom novogodišnjem intervjuu za MOZZART Sport trostruki osvajač priznanja za najboljeg strelca košarkaške Evrolige otkrio nam je mnogo toga o sebi, pa i priznao da ima „bolestan takmičarski duh“, zbog kojeg su ga svojevremeno „banovali“ na čuvenoj kompjuterskoj igrici World of Warcraft !

Navijači Crvene zvezde 31. decembra u ponoć neće biti posebno zainteresovani za Deda Mrazov rad na terenu. On je iznad Malog Kalemegdana proleteo još letos i ispustio paket sa poklonom koji su Delije tražile godinama. Datum kada im se vratio Igor Rakočević, 12. avgusta 2012, može da se slavi kao „Zvezdina Nova godina”.

U intervjuu za MOZZART Sport upoznajte drugačijeg Igora, kakvog poznaju samo odabrani...
„Da krenemo od povratka? Ma sve može... Poslednji put sam bio u Zvezdi 2003/2004, bila je to odlična sezona. Uzeli smo kup na neverovatan način, imali jaku ekipu, ali se u plej-ofu desilo ono nesrećno prekinuto polufinale u Vršcu i nisamo imali priliku da osvojimo i titulu. Tada sam se vratio iz NBA lige, trener je bio Zmago Sagadin, dosta me je naučio i imao sam veliki napredak u igri“, počinje priču Rakočević.

Slovenac se tada hvalio da te je naučio da asistiraš?
„Da znaš da jeste. Kod njega sam bio plejmejker, prvi asistent u našoj i Jadranskoj ligi. Ta sezona mi je ostala u lepom sećanju, a na kraju je moj dres s brojem osam odlukom tadašnjeg predsednika Žike Anđelkovića povučen iz upotrebe. Dobio sam ga uramljenog, što je najveća počast koju jedan klub može da ukaže igraču. Niko nije nosio osmicu do ove sezone, kada sam je ponovo uzeo“.

Jedini si igrač u istoriji Zvezde čiji je dres povučen?
„Da, to je ogromna čast“.

Da li se sećaš 1998. godine kada si po osvajanju titule u Železniku sam sebi napravio posekotinu ispod oka, pošto si se udario šampionskim peharom?
„Bio sam presrećan što smo osvojili trofej. Kad su nam predali pehar, svi smo bili toliko uzbuđeni da smo se maltene otimali ko će ga zagrliti. Ja sam ga malo jače cimnuo ka sebi i posekao lice. Još imam neki mali ožiljak od toga. To je srećan ožiljak!“.

Hoće li u 2013. biti još nekog „srećnog ožiljka“?
„Nadam se da hoće. Verujem da ćemo osvojiti neki od trofeja. Jaki smo!“

Uradio si sve što si mogao u karijeri, uzeo sve osim trofeja Evrolige, što i nije tolika šteta...
„Ma kakva crna šteta! Mnogo je veća stvar osvojiti zlato na Svetskom prvenstvu sa reprezentacijom, nego jednu Evroligu. Karijera mi je do sada bila fantastična, izvukao sam maksimum iz sebe. Za sve ove godine nisam nijednom preskočio trening zbog lenjosti, igrao sam i bolestan i povređen, uložio ceo svoj život u košarku i to mi se vratilo. Posebno ponosnim me čini to što sam postigao ovako visok nivo, kvalitet igara i osvajanja trofeja, a imao sam jak vetar u lice i dosta spoticanja u karijeri. Međutim, sve to sam uspeo da pobedim“.

Šta misliš kada kažeš „vetar u lice“?
„Evidentno je da je bilo vrlo teško probiti se iz dresa Crvene zvezde u neki veći klub u Evropi. Igrači Zvezde su poslednjih 10 i više godina mnogo manje cenjeni nego što zaslužuju. Čak je bilo dosta teže dobiti ulogu i napraviti nešto i u reprezentaciji, biti ozbiljnije shvaćen, samo zato što dolaziš sa Malog Kalemegdana. To je i jedan od razloga mog povratka u klub – vraćanje Zvezde tamo gde joj je mesto. U vrh!“

KRIVO MI JE ZBOG REPREZENTACIJE, A SAD JE VEĆ KASNO

Stalno se provlači priča o tvom povratku u reprezentaciju iako imaš 34 godine? Poslednjih godina bilo je tu mnogo nedoumica, ni u jednim novinama nisi ispričao pravu istinu.
„Istina je jednostavna... Bio sam pozvan 2008. ili 2009. od strane selektora Dušana Ivkovića, kada me je posetio u Vitoriji. Rekao sam mu tada da ću igrati, ali sam na kraju sezone imao velikih problema s Ahilovim tetivama. Bio sam kod našeg doktora, videlo se na snimcima da mi treba rehabilitacija posle strašno naporne sezone u Taukeramici. Jednostavno, morao sam da napravim pauzu i da se zalečim, što mi je u ogromnoj meri pomoglo da oporavim telo, dobijem želju i snagu za narednih nekoliko godina. Posle tog leta više nikada nisam bio pozvan u reprezentaciju, iako sam imao želju da u nekom momentu igram za Srbiju“.

Ko je kriv za to?
„Jednostavno, moja filozofija je takva da ne pljujem u bunar iz kojeg pijem vodu. Sa reprezentacijom sam osvojio evropsko i svetsko zlato, a da ne govorim o uspesima u mlađim selekcijama, tako da je meni nacionalni tim doneo mnogo dobrih stvari. Možda je moglo i bolje da ispadne, možda sam mogao da imam bolju i veću ulogu, ali to nije bitno. Kada je u pitanju nacionalni tim, ne gledaju se lični interesi, već je bitan rezultat, a mi smo ga pravili. Ako pitaš da li mi je krivo što nisam više godina igrao za reprezentaciju, odgovor je – jeste! Ali šta je tu je, teško da ću biti u prilici da do kraja karijere ponovo igram za svoju zemlju, jer ću za nekoliko meseci napuniti 35 godina i u nogama imam dosta košarkaških kilometara. U suštini, kada se pomene reprezentacija, imam samo lepa sećanja. Nema tu nikakve gorčine“.

Šta bi bilo kada bi te selektor Ivković pozvao za sledeću akciju, na pripreme za Evropsko prvenstvo u Sloveniji 2013?
„U ovom momentu bih odbio, s obzirom na moje godine. To je moje trenutno mišljenje, ali ko zna šta može da se desi. Nikad ne reci nikad! Videćemo...“

Uskoro ćeš napuniti 35, ali to se na terenu ne primećuje?
„Da, ne vidi se... Ne znam da li je genetika ili nešto drugo. Kad razmišljam, kraj karijere bi trebalo da dođe uskoro po svim tim parametrima, jer sam počeo da treniram sa 11 godina. Međutim, fizički se osećam fantastično. Nemam nekih znakova usporenja, gubitka eksplozivnosti. Verovatno je to posledica malo genetike, malo moje bolesne želje za košarkom“.

IZBACILI ME IZ IGRICE JER NISAM ZNAO DA GUBIM

Kad smo već kod te želje, više puta smo se uverili da mrziš da gubiš, da u tim situacijama reaguješ dosta burno?
„Imam neverovatan problem, čak i sa najbližim prijateljima, jer ne mogu ništa da igram, čak ni običnu društvenu igru, Monopol ili Ne ljuti se čoveče, a da to za mene nije vrlo ozbiljno takmičenje. To je neki bolesni takmičarski duh. Jednostavno, ne trpim poraze! Ja hoću da ubijem nekog kad izgubim!“

Koliko puta se posvađaš sa bliskim ljudima zbog toga?
„U jednom periodu smo nas šestorica najboljih drugara igrali tri na tri video-igricu Unreal tournament – Capture the flag. Dešavalo se da posle borbe sedam dana ne razgovaramo, pa smo preko nekih trećih lica ugovarali novi rat i nove borbe. To je ta bolesna kompetitivnost i koliko zna da bude neugodna u privatnom životu – jer ne možeš da odeš sa drugarima i normalno igraš karte ili jamb, pošto stvaraš veliku tenziju – toliko je jako dobra i pozitivna za košarku. Mislim da je to jedna od stvari koja me gura dalje, da treniram, dajem maksimum, da uvek želim da budem najbolji“.

Ko te redovno pobeđuje i u čemu?
„Igrao sam dugo preko interneta World of Warcraft. Tu je bio neki lik koji me je stalno pobeđivao. Toliko sam bio poludeo, da sam počeo preko intereneta da mu pretim i isključili su me iz igre. Kako se kaže – „banovali“ su me i zabranili mi ulazak u tu igricu! To je bilo pre nekoliko godina. A bilo je zanimljivo, imao sam svoju grupu od 120 ljudi i bukvalno smo igrali maksimalno profesionalno, napravili smo veliki uspeh u toj igri. Nažalost, završilo se tako što su me izbacili kontroleri, jer sam pretio da ću naći tog dečka koji je bio bezobrazan“.

Koliko ti je pomogla ta crta tvog karaktera, jer si inače miran tip?
„Što se tiče sporta, ta ludačka crta može samo da ti pomogne, nikako da odmogne. Ja sam, recimo, čuo priču da je Majkl Džordan svojevremeno igrao stoni tenis protiv nekog šampiona i nije mogao da ga pobedi. Onda je krenuo da laže i izmišlja pravila samo da bi ga pobedio. I prvi put kad ga je dobio, rekao je „Ne igram više, pobedio sam!“ Jednostavno, ne da ti da izađeš iz sale dok on ne pobedi. Dakle, to ne može da bude loša stvar“.

TRENIRAO SAM KAO MANIJAK, ALI POGREŠIO SAM KLUB U NBA

Kad si već pomenuo Džordana...
„Znam šta ćeš da me pitaš... Uvek mi je bio san da zaigram u NBA ligi, to mi je bilo cilj koji sam sebi postavio još kao klinac i ostvario sam ga već sa 23 godine. Presrećan sam zbog toga. Igrao sam u NBA, imao sam doduše minornu ulogu, ali sam, ipak, bio tamo. Sećam se, recimo, kada je Mirko Pavlović bio prvotimac Zvezde, a ja junior od 15-16 godina, da sam mu rekao „nednog dana ću igrati u NBA“, a on mi se nasmejao u pozitivnom smislu i rekao „kako to misliš“... Poželeo mi je tada sreću, i to se ostvarilo“.

Činjenica je da si mogao više u NBA ligi?
„Jesam, ali nisam dobio šansu. Nisam imao sreću da upadnem u pravu ekipu, u pravo vreme. Siguran sam da bih, da je bilo drugačije, i taj posao odradio kako treba. Ali ne žalim, imao sam predivnu karijeru u Španiji i kod nas, vratio sam se u Zvezdu što mi je bila velika želja i što sam obećao“.

Po čemu pamtiš Ameriku?
„Sve je nekako drugačije, nije toliko ozbiljno... Porazi se ne shvataju tragično, nego se ide dalje. Mnogo je opuštenije, pravi biznis. Jedino što pamtim je da sam, pošto nisam mnogo igrao, bio toliko ljut i naelektrisan da sam trenirao kao manijak. Bukvalno dođem dva sata pred utakmicu, treniram, onda tokom meča odigram nekoliko minuta, pa ostanem još posle da šutiram. Sećam se da mi je devojka ludela od toga, govorila je „nema te šest sati kod kuće, smiri se malo“, ali je nisam slušao. Trenirao sam kao manijak i sve mi se vratilo“.

Jesi li se smrzao u Mineapolisu?
„Bilo je baš hladno. Izađeš iz kola i dok pređeš ulicu, skore ti se farmerke od minusa. Stvarno je bilo tako“.

I dalje si kao klinac kada su u pitanju video-igrice?
„Kad već stariš u telu, ne moraš i u duhu. Obožavam te video-igrice, igram ih i sa sinom. Sad pravim kolekciju onih koje nisam stigao da igram i završim. Imam jedno dvadesetak kod kuće i čim prestanem da igram košarku, ima sve da ih završim“.

Šta je trenutno aktuelno?
„Igram sa sinom Ivanom „Spajdermena” i takve stvari“.

Pucačine iz prvog lica?
„Ne toliko pucačine, volim više neke umne igre i avanture“.

A NBA 2K13?
„Kakav crni NBA, najbolje još da kod kuće na „soniju“ igram košarku! Bilo bi previše...“

Da li mali Ivan Rakočević juri loptu?
„Naravno! Ima četiri godine i stalno trči, jurca, šutira loptu, ubacuje u koš. Biće sigurno dobar atleta“.

Kapiten Crvene zvezde je inače pre nekoliko dana po drugi put postao otac.

Kako si se osećao kao veliki fan igrica kada si otišao u Minesota Timbervulfse, pa si imao priliku da sam sobom upravljaš u igrici NBA Live ili NBA 2K?
„Da, igrao sam je tada... Stavili su mi neke slabe karatkeristike, pa sam išao na EDIT i nabudžio sve kako treba, a-ha-ha...“

NE SMARAJTE SA UVEK ISTIM PITANJIMA O KOŠARCI

Velika si zvezda i na evropskom nivou. Kako nosiš to breme?
„Recimo, u mojoj familiji i među prijateljima, zabranjeno je da se razgovara o košarci. Gde god krenem, ili kada čekam na semaforu, neko stane pored mene kolima i pita me nešto, pa mi daju podršku, pa mi šalju poruke preko interneta, zaustavljaju me u prodavnici... Mnogo mi je teško da stalno odgovaram na ista pitanja i to me baš guši. Generalno, dosta je opterećujuće da ne možeš da odeš bilo gde, a da te ne gnjave košarkom. Dakle, apelujem na vaše čitaoce – molim vas, ako me sretnete negde u gradu, nemojte ništa da me pitate u vezi s košarkom“.

Koje pitanje novinara te je najviše smaralo tokom 20 i kusur godina karijere?
„Ono kada izgubiš, pa te pitaju „kako ste izgubili, kako si izgubio...“? Pa igraj ti! U stvari, najviše me smara kada odeš negde u instranstvo, uđeš u lift, a babe i dede stranci se oduševe kada vide koliki si, pa ti kažu „jao, koliko si visok!“. Ili najgore mi je kada u avionu sednem pored nekog, a on počne da me davi u stilu „gde putujete, s kim igrate, u koliko sati je utakmica“, a on putuje u totalno drugi grad. Pa šta te briga u koliko je sati utakmica kad je nećeš gledati?“

Koliko je teško živeti kad ne možeš normalno ni da izađeš u grad, popiješ, pobiješ se, a da nisu sve oči uprte u tebe?
„ Sve je to cena slave. Nešto dobiješ, nešto ti se oduzme u životu. Ne može sve da bude idealno. To je neka tamnija strana. Jeste da ti prija kada te svi prepoznaju, uvek dobiješ neki popust, neke bolje uslove, ali sve to zna da bude opterećujuće. Kada ti dobro ide, onda i nije tako teško, ali kada stvari idu loše...“

Ti si dosta kontroverzniji nego što se spolja vidi. Ljudi misle da si po „PS-u“, a nije baš tako. Kako to godinama kriješ?
„To je tačno, to si dobro prepoznao. Kada izađem na teren, ja sam maksimalni profesionalac, tako je i van parketa, a sve u svojstvu ekipe. Tako sam, jednostavno, sportski vaspitan. Ali van košarke sam totalno drugačiji i samo ljudi koji me stvarno poznaju znaju kakav sam „psiho“. Naravno, u pozitivnom smislu. Pun sam energije“.

Na kraju, poruka za Delije. Da li je ovo ta „sledeća sezona“?
„Nema šta, pokazali smo ove sezone da imamo šansu da napravimo rezultat. Najbitnija stvar nije srušiti Partizan, nego ostvariti plasman u Evroligu. Ali želimo i domaću titulu, radi prestiža. Poručujem svim Delijama da ih mnogo volim. Hvala im na divnim momentima u mojoj karijeri, a nadam se da će ih biti još“.