Управо стигох са свадбе буразера од стрица у Кикинди (где ми живи добар део породице). Оно што ја свакако могу да видим је да тај сепаратзам генерално не постоји. Е сад, увек у кризним временима исплива најгори талог, када не може да се понуди јака платформа на економском плану, онда се крене на таласање политичким темама, и такво таласање још од времена када је (давних година) почела криза спроводи једна мала странка чије су гласило Дрекс цитирао.
Српско војводство је настало у Аустроугарској са циљем да очува идентитет Срба, као награда за то што су бранили царевину од Турака. Његова улога је исцрпљена уједињењем. Касније се поново јавља (крња Војводина без Барање) након другог светског рата када је установљено да је ''Србија превелика у односу на остале републике'' па да је треба уставним променама поступно испарцелисати. Тачно, пре тих неколико деценија, фабрике тамо су радиле, била је већа и запосленост и стандард, али не као последица тога што је постојала (по уставу из 1974 парадржава), него што је ситуација у целој републици била кудикамо боља него сада. И највећа замка тих данашњих аутономашких прича је у томе да повезују некадашњи стандард са старим уставним оквирима, а не са економским приликама које су тада владале у целој држави (шта је укинуто Нишу па је раније радило све живо а данас ништа).
Данас је постојање овакве покрајне реликт прошлости и препрека ефикасној регионализацији која би могла да има позитивне ефекте на Србију у целини. Погледајте систем жупанија који постоји у Хрватској то је идеалан модел за Србију, али како смо нешто већа дражва није искључено направити ни нешто веће регионе (Банат, Подриње, Срем и Бачка, Шумадија... да кажемо 7-8 оваквих). Онда би сви регионални центри били на истој линији, заступали исте интересе и били права антитежа Београду, а њихови интереси се не би тумачили као сепаратизам. Не може држава од 7 милиона становника да има регион попут данашње покрајне у којој живи скоро 2 милиона људи (то могу веће државе али мање не) јер није могуће неколико сличних направити у остатку земље, где без Београда живи једва 3 милиона људи. А показало се раније да свака асиметрија води до разлике у надлежностима, сукобу надлежности и продубљивању проблема.
Србија је на жалост данас и на спољашњем и на унутрашњем плану у границама постављеним на заседању Авноја. Ове прве не можемо да мењамо, али ове друге не само да требамо него би и морали (пођите од тога да постоје опшите са 7 хиљада и са 200 хиљада становника а исте су им надлежности, дакле неопходна је нова организација општинске власти). Ову и овакву покрајну, анахрону творевину која осптаје на носталгији једног дела народа и личном интересу уског круга политичара треба укинути, и треба поставити неки нови принцип регионалне власти. Али основно правило је да тим послом не сме да се бави републичка власт, јер ће медијским спином она само бити представљена као нека нова сила која долази са стране да отима. За тако нешто требају да се изборе искључиво људи у самој Војводини, који требају да препознају колико решење проблема није у томе а се вратимо корак назад на неке поставке од пре пет деценија, него у новом уређењу које одговара новим изазовима и приликама (и зато тим грађанима који протестују у Новом Саду медвеђу услугу направи неки Образовац из Београда који дође да буде сликан у првом реду а заправо не схвата колиико компромитује један велики и потпуно исправан митинг).
Стога - укинути овакву покрајну, ставити Зрењанин као и многе друге градове у Србији у ранг са Новим Садом, направити нови систем општина што ће ''у коначници'' у политичком смислу ојачати Србију. И не гајити илузије да питање територијалног уређења решава економске проблеме, за то је потребна способност оних који воде економске ресоре.