Nakon dugog niza godina velikih ulaganja, ekipa Metalca Farmakom je uspela da ostvari zacrtani cilj i plasira se u regionalno takmičenje. A, u njemu nisu razočarali. Naprotiv. Sa osam pobeda i devet poraza nalaze se u sredini tabele. Sa malo više iskustva u ovako jakoj ligi Valjevci bi imali bolji skor, jer su nekoliko utakmica izgubili na jednu loptu.
Lična karta Ime i prezime: Marko Ljubičić Datum i mesto rođenja: 23. jul 1987. (Novi Sad) Visina: 196 centimetara Pozicija: plejmejker Klubovi: Superfund (2004-2009), Budućnost (2009/10), Metalac (2010/11), Ikaros (2011/12), Čerkasi (2012/13), Meridiana (2014), Manresa (2014), Metalac (2014-) Dostignuća: MVP Košarkaške lige Srbije (2011), zlatna medalja sa reprezentacijom Srbije na Univerzijadi u Šenženu (2011)
Jedan od nosilaca igre ekipe Metalca je plejmejker Marko Ljubičić, povratnik u Valjevo. U razgovoru za naš portal on je pričao o timu, svojim inostranim iskustvima, ali i o problemima koji muče srpsku košarku. No, da krenemo od početka i prvih koraka sa narandžastom loptom:
"Počeo sam da treniram u novosadskoj Neoplanti, a zatim sam prešao u Beopetrol. Potom me je uzeo istoimeni klub iz Beograda. Sa svojih 15 godina sam prešao u Lavove 063 , a sa 17 godina u Superfund, gde sam igrao Drugu srpsku ligu, Prvu Srpsku ligu i Prvu B ligu. U Superfundu se dosta kvalitetno radilo. Imali smo odlične uslove za rad i dobrog trenera, Vuka Stanimirovića, od koga sam dosta toga naučio. Posle Superfunda ukazala mi se prilika da odem na probu u Budućnost na nagovor Srđana Flajsa, gde sam zadovoljio i potpisao ugovor na četiri godine godine. Trener mi je bio Dejan Radonjić koji mi nije dao šansu prve godine tako da sam ubrzo raskinuo saradnju. Ipak, godina provedena u Budućnosti je bila izuzetno bitna za mene jer sam napredovao dosta i osetio šta je profesionlizam", počeo je priču za "MVP" organizator igre Valjevaca, a potom nastavio o klubu u kojem je doživeo potpunu igraču afirmaciju:
"Metalac je bio moja prekretnica u karijeri. Bila je to izuzetna godina za mene, gde su se, kako kažu ljudi, sklopile sve kockice. Tim je bio odlično sastavljen, uslovi u Metalcu su bili veoma dobri, što je samo rezultiralo sjajnim igrama tima. Trener Velimir Gašić me je doveo u Metalac , sa njim sam imao izuzetan rad i odnos, da bi posle njega došao Milovan Stepandić koji je znao kako sa mnom i izvukao je iz mene maksimum. Sakrio je sve moje mane, a na površinu su izašle samo dobre strane. Zvali smo ga "veliki mag". Znao je kako da pronađe žicu svim iračima".
Ljubićić je rođen 1987. godine i deo je jedne od najtrofejnijih generacija srpske i jugoslovenske košarke kada su takmičenja mlađih selekcija u pitanju. Ipak, pored Miloša Teodosića, Nenada Mijatovića i Milenka Tepića nije bio blizu plavog dresa. Ali, nakon što je u sezoni 2010/11 poneo MVP priznanje u domaćem takmičenju bilo je za očekivati da se neđe na širem spisku Orlova pred početak priprema za Evropsko prvenstvo u Litvaniji. Ipak, Dušan Ivković ga nije uvrstio među kandidate.
"U mlađim kategorijama nisam imao priliku da igram za nacionalni tim jer je period sazrevanja kod mene išao dosta sporo. Međutim, istina je da sam očekivao poziv posle te godine u Metalcu, gde sam bio MVP. Nadao sam se pozivu makar na širi spisak. To se nije dogodilo, ali nije bilo vremena za tugovanje", konstatovao je Ljubičić, koji je tog leta Srbiju predstavljao na Univerzijadi u Šenženu i okitio se zlatnom medaljom.
"Univerzijada je jedno veliko iskustvo za mene. Utisci sa tog takmičenja su fenomenalni. Mnogi kažu da su to male Olimpijeske igre. Pre svega, Kina kao država je nešto što se teško može opisati.Sve je bilo na zavidnom nivou. Mislim da bi naša košarka bila na daleko višem nivou kada bismo imali upola dobre uslove kao što ih oni imaju. Tada sam prvi put osetio šta znači nositi nacionalni dres i rado bih ga opet obukao. Došli smo do zlata. Imali smo spoj igrača koji su se jako dobro razumeli na terenu, a gde je atmosfera u ekipi bila odlična. Mislim da nas je to krasilo sve vreme koje smo proveli zajedno, što je mnogo bitno. Trener Luka Pavićević me je dosta promenio svojim savetima. Oni su mi bili od velikog značaja kasnije u karijeri. Zadovoljstvo mi je što sam bio deo svega toga".
Potom su usledile epizode u Grčkoj i Ukrajini...
"Bio sam u Ikarosu posle Metalca. To baš i nije bio put kojim sam želeo da idem i mislim da je to moja greška. Sezona nije bila sjajna jer sama adaptacija na inostranstvo je išla teško, a i način igranja u Grčkoj je bio novina za mene. Ta liga je jaka, igra se taktički, poziciono, što mi je, svakako, jedno veliko iskustvo. Odlazak u Ukrajinu je prošao bolje. Bio sam bolje pripremljen na ono to me očekuje u svakom smislu. Doveo me je srpski trener Jovica Arsić sa kojim sam imao odličnu saradnju. Te godne uUkrajini je igralo dosta Srba, pa mi je i adaptacija bila lakša. Sa druge strane, liga je bila totalno drugačija od Grčke. Igrala se brza košarka, sa velikim brojem Amerikanaca, igra u tranziciji je preovladavala... I tu sam stekao neka nova znanja i poneo sa sobom još jedno iskustvo."
Nakon sezone u ekipi Čerkasi Mankisa vratio se u Srbiju, ali samo na kratko. Posle jednog meča u Meridiani pošao je put Španije, u Manresu.
"Pošto sam bez kluba proveo nekih četiri meseca odigrao sam jednu utakmicu za Meridianu, posle koje sam odmah otišao u Španiju . Sve što mogu da kažem za Manresu kao klub i za špansku ligu staje u jednu reč - fenomenalno! Mislim da je španska liga san svakog košarkaša. Drago mi je što sam bio deo nje i nadam se da ću vratiti tamo", evocirao je uspomene iz najjače lige u Evropi i potom pokušao da je uporedi sa ABA ligom:
"Endesa liga je najkvalitetnija u Evropi, definitivno. Kada pogledamo klubove i igrače koji igraju tamo mislim da nijedna liga ne može da se poredi sa njom, pa ni ABA. Organizacija je na vrhunskom nivou, kao mali NBA. Međutim, ABA liga je na dobrom putu da postane jedna od vodecih liga u Evropi. Po načinu igre slična je Endesi, ima dosta taktike, tranzicije, kvalitetnih igrača i klubobva, trenera sa izuzetnim znanjem... Tako da mislim da kroz nekoliko godina može da bude na još višem nivou. Smatram da infrastruktura mora da bude unapređena u velikoj meri kako bi dosegla nivo Endesa lige".
Prethodne godine se vratio u Metalac, koji sada igra u regionalnom takmičenju. Pitali smo ga da nam uporedi Metalac sada i onaj u kojem je nastupao u sezoni 2010/11.
"Tim je mlad, sa mladim trenerom Vladimirom Đokićem pred kojim je svetla budućnost . Doktor Boško Đukanović je na čelu kluba i on bez njega ne bi bio to što je sada. Mislim da je on čovek od kojeg sve zavisi, pa i to dokle će Metalac kao klub dospeti. Ono što bih naglasio jeste da Metalac mora da ima halu kakva dolikuje jednom ovakvom gradu. To je nešto što mora da se reši što pre kako bi Metalac i Valjevo mogli da razmišljaju i o nekim evropskim takmičenjima. Smatram da imaju snage za tako nešto. Da se vratim na pitanje. Sve je isto, a ništa isto nije."
Koliko je za srpsku košarku važno da postoje centri kao što je Valjevo?
"Potrebno je više ovakvih mesta kao što je Valjevo. Smatram da će se pojaviti, ali pre svega mislim da je novac ono što nas kao zemlju dosta koči. Izuzetno bi bilo za Srbiju da se jedan Čačak, Kraljevo, Niš, Novi Sad, Kragujevac i još neki gradovi stabilizuju, da pomognu sportu da se i u tim gradovima nešto promeni i da se više novca ulaže u košarku. I ne samo u košarku, već i u druge sportove."
Da li igranje ABA lige prija Valjevu ili mu odmaže?
"Mislim da je Valjevo zaslužilo da igra ABA ligu i da je igranje iste ogromno zadovoljstvo za Valjevce", kratko je odgovorio naš sagovornik.
Da li bi srpska klupska košarka, koja je definitivno u krizi, više dobila ulaskom Čačka, Kraljeva, Niša iili nekog drugog grada u Drugu jadransku ligu ili je bolje rešenje igranje domaće lige?
"Ovo je teško pitanje. Ponoviću, mislim da je najveći problem Srbije novac. Sada, da li bi bilo dobro igrati našu ligu ili Drugu jadransku... Mislim da na to pitanje nemam odgovor, ali sam ubeđen da ljudi koji vode našu košarku znaju i razmatraju ono što je najbolje za nju."
Konkurencija u Metalcu na poziciji plejmejkera je izuzetno jaka. Pored Ljubičića, tu su iskusni Nikola Otašević, kao i Slobodan Dunđerski.
"Prvi put sam se suočio sa tim da igram u timu koji ima tri plejmejkera, a pre nedelju dana dobili smo i četvrtog, Nemanju Protića. Sigurno je da takva situacija traži adaptaciju. Pozicija plejmejkera je osetljiva i mnogo znači za ekipu. Ima nas dosta i smatram da na svakoga od nas ova situacija utiče na drugačiji način. Ali, trener Đokić odlučuje o tome ko će da igra i naše je da se povinujemo njegovoj odluci."
Vladimir Đokić krupnim koracima krči svoj put na trenerskoj mapi na ovim prostorima, a Ljubičić ima samo reči hvale za njega:
"Mlad, vredan, radan, ima sjajne vizije i velika je podška svima nama. Mislim da je dokazao mnogo toga tokom ove sezone i da je pred njim svetla budućnost. Zadovoljstvo je raditi sa njim".
Metalac Famakom je loše otvorio sezonu. Zbog radova u hali morali su šest puta da gostuju na otvaranju takmičenja. Skor do prvog meča u Valjevu je bio 0-5. Ali, od tada su devet puta pobedili i izgubili samo četiri meča. U Valjevu su pali Budućnost VOLI i Cedevita, a u narednom kolu Metalac će ugostiti Partizan NIS. Čini se da loš start nije poremetio planove i atmosferu u timu.
"Ono što je izmđu nas to samo mi znamo. Držimo to, čuvamo i negujemo. Lepo je čuti da neko vidi da sve funkcioniše kako treba", zaključio je razgovor Ljubičić.
(foto1, foto3: KK Metalac Farmakom / Foto studio ART; foto2: mavpabasket.com)
