Svojevremeno je bio jedan od najvećih talenata u Evropi, pa i šire, u svom godištu. Bio je jedan od lidera "zlatne generacije" košarkaša rođenih 1987. godine. Momak iz Prokuplja je mnogo obećavao, ali još nije dosegao visine u koje su ga projektovali.
Lična karta Ime i prezime: Dragan Labović Datum i mesto rođenja: 20. april 1987 (Prokuplje, Jugoslavija) Visina: 207 centimetara Pozicija: Krilni centar Klubovi: FMP (2003-2005, 2006-2010), Borac (2005/06), Aris (2010), Frankfurt Skajlajners (2010), Jenisej (2010/11), Krasna Krila (2011/12), Nižnji Novgorod (2012/13), Košalin (2013/14), Aliaga (2014), Al Rijadi (2014), Asesoft (2014/15)
Međutim, Dragan Labović je veliki borac i košarkaš koji se ne rađa svaki dan. Nalazi se u najboljim igračkim godinama i spreman je da se vrati na put sa kojeg je, iz mnogo razloga i često ne svojom greškom, skretao.
Rodno Prokuplje je napustio sa samo 12 godina i otišao u Leskovac. Nakon tri sezone je usledio poziv FMP-a. U međuvremenu je igrao za pionirsku i kadetsku reprezentaciju svoje zemlje.
"FMP je bio pozitivna stvar koja mi se desila. Kao prvo, nisam imao problema na prelazu iz juniorske u seniorsku košarku. Druga važna stvar je bilo igranje u Borcu iz Čačka, što je bio još jedan korak napred. Uz to, FMP mi je omogućio da igram utakmice protiv najjačih timova u bivšoj Jugoslaviji i u Evropi. I kao četvrto, ne najmanje važno, da nije bilo FMP-a nikada ne bih bio najbolji strelac Jadranske lige, što mi je najveće priznanje u dosadašnjem toku karijere", počeo je razgovor za naš portal Labović.
Sa nacionalnim timom osvajao je isključivo zlatne medalje u mlađim kategorijama. Poneo je MVP priznanje na Evrobasketu za igrače do 18 godina 2005. U dresu Borca je zaradio epitet najkorisnijeg igrača Košarkaške lige Srbije, da bi kruna njegovog uspona bila titula najboljeg strelaca regionalnog takmičeja u sezoni 2008/09.
Očekivalo se da krilni centar napravi novi iskorak u karijeri. Pominjala su se imena evropskih velikana poput Makabija i Virtusa iz Bolonje, ali do transfera nije došlo.
"Jednostavno kockice se nisu poklopile. Ekonomska kriza je uhvatila maha, a klub je živeo od prodaje igrača. Nije se pojavila ekipa spremna da plati propisano obeštećenje i tu su počeli moji problemi", prisetio se tog perioda Labović.
Prvi klub van granica Srbije sa kojim je potpisao ugovor bio je Aris. Potom su usledili Frankfurt Skajlajnersi, Jenisej, Krasna Krila, Nižnji Novgorod, Košalin, Aliaga, Al Rijadi i u sezoni 2014/15 rumunski Asesoft.
"Prošao sam mnogo toga. Ali, svuda mi je bilo lepo i imao sam važnu ulogu. To mi je najbitnije", istakao je.
Labović se trenutno sprema za sezonu koja sledi. Već dva meseca individualno radi sa Jadrankom Nikolićem, popularnim Lokijem, i fizički izgleda besprekorno.
"Saradnja sa Lokijem je nešto najbolje sto mi se desilo u poslednje tri godine. Trening sa njim je praznik. Ovo nam je prvo leto da radimo zajedno i baš me zanima kakav ću biti kad uđem u halu. Dva meseca jako i naporno treniramo. Na more sam otišao na dva dana i to kada mi je sin slavio rođendan. Ne postoje reči koje mogu da opišu moju sreću i to koliko mi je drago što imam privilegiju da radim sa takvim čovekom! Voleo bih da bude tako dokle god budem aktivan igrač, a i kada prestanem. Čovek je u stanju da vozi bicikl po 100 kilometara", ushićeno govori o svome treneru Labović.
"On je sa 10 do 20 odsto fokusiranosti na košarku postigao velike stvari. Nikada ranije nisam radio sa iskrenijim čovekom. Nije ptopustio nijedan trening od kada radimo zajedno. Čak ni vodu nije zaboravio. Radi naporno i verujem da će mu se to isplatiti. Ima karakter kakav se retko sreće", na kratko se u razgovor ubacio Nikolić, čovek koji je radio sa Slobodanom Živojinovićem, Borisom Bekerom, sa košarkaškom reprezentacijom SFR Jugoslavije i SR Jugoslavije, u najvećim srpskim košarkaškim klubovima, reprezentaciji Slovenije, Union Olimpiji...
Labović kaže da ponuda ima, ali da će zbog iskustava koje je stekao u životu dobro razmisliti pre nego što se opredeli za klub u kome će nastaviti karijeru:
"Od naredne sezone ne znam šta da očekujem. Prošle godine sam izabrao klub koji je bio stabilan i koji je igrao u Evrokupu. Na kraju se raspao. Ostali su mi dužni 40.000 dolara i niko mi se nikada više nije javio, a uredno su potpisali dokumenta gde sve piše. Međutim, za to niko ne snosi odgovornost tako da ću sledeći klub pažljivo birati. Siguran sam da će ovaj trud koji sam uložio da mi se vrati i da će na kraju sve biti dobro".
O sukobu sa Dušanom Ivkovićem 2012."Ne bih se vraćao na tu temu. Ali, mislim da je posle toga sve krenulo u pozitivnom smeru. Sada reprezentacija ima 12 razigranih košarkaša. To je skup odličnih igrača koji imaju značajne uloge u svojim klubovima."
Kako neki novi klinci ne bi ponavljali greške koje je on pravio, krilni centar je imao poruku za mlade košarkaše:
"Nema tu puno filozofije. U Srbiji postoje tri ili četiri sistema. Moraš da izabereš jedan, da budeš spreman na sve i da izdržiš", savetuje Labović.
Upitali smo ga da li bi nešto menjao u svojoj karijeri kada bi mogao da se vrati na njen početak i da li je sebi postavio neke ciljeve, kratkoročne i dugoročne?
"Promenio bih samo organizaciju svoga vremana posle treninga. Sigurno bih koristio preostalih 20 sati kvalitetno. Ne bih radio protiv sebe", kroz smeh je konstatovao Labović i potom dao završnu reč:
"Jedini planovi koje trenutno imam u glavi su jaki treninzi".
Na kraju nam je ostalo samo da poželimo zdravlje i sreću "zlatnom dečku" srpske košarke, uz nadu da ćemo ga u narednim godinama gledati tamo gde igračkim talentom zaslužuje da bude.
(foto1, foto3: Privatne fotografije Dragana Labovića; foto2: FIBA Europe)
