Klupska košarkaška scena u Srbiji strmoglavo propada. Ako izuzmemo beogradske velikane, te fantastičnu priču koju forsira Mega Leks, ostatak Srbije ne može da se proslavi. Prva muška liga Srbije se, gotovo, pretvorila u amatersku. Otvoreni ugovori su već učestala pojava, a dobiti garantovani na čitavu sezonu smatra se premijom. Košarkaši odrade pet meseci u klubu i nakon toga traže sezonske poslove kako bi skrpili kraj sa krajem. Kako li je tek u nižem rangu takmičenja?!
Na prvi pogled, kada preletimo preko spiska igrača koji nastupaju u tom rangu takmičenja, rekli bismo možda i bolje nego u Prvoj ligi. Na čelu tabele nalazi se ekipa Velike Plane, a odmah iza njih je ekipa Dinamika u čijim redovima nastupaju Slaviša Bogavac, Bojan Krstović, Stevan Nađfeji... Svakako respektabilna imena. O snazi Druge lige govori podatak i da je u Zdravlje iz Leskovca došao Edi Sinadinović, koji je, bukvalno, do juče nastupao u ABA ligi. U takvoj konkurenciji najprijatnije iznenađenje je ekipa Dunava iz Starih Banovaca. Sa skorom od šest pobeda i dva poraza nalaze se na trećoj poziciji. Novajlije u Drugoj ligi ne planiraju tu da stanu, a o ambicijama kluba, stanju u ovom rangu takmičenja, kao i o svojoj dosadašnjoj karijeri i daljim planovima govorio nam je Lazar Zorčić, jedan od najboljih igrača Lige.
Naš sagovornik košarkom je počeo da se bavi sa osam godina. Prve korake načinio je u Staroj Pazovi, odakle je ubrzo otišao u Novu Pazovu. Nakon završene Osnovne škole došlo je vreme za iskorak. Put ga je odveo u prestonicu, u redove Crvene zvezde. Sa 15 godina je potpisao stipendijski ugovor i prošao sve filtere kadetske i juniorske škole. Partije koje je tada pružao omogućile su mu da se nađe i na širem reprezentativnom spisku. Ipak, nije se probio među 12 "odabranih". Najosetljiviji period za svakog sportistu je prelazak iz mlađih kategorija u seniorske vode. Usled jake konkurencije u Crvenoj zvezdi, naš sagovornik je izabrao povratak u Novu Pazovu, a nako toga u Dunav iz Starih Banovaca, gde igra svoju četvrtu sezonu.
Lična karta Ime i prezime: Lazar Zorčić Datum rođenja: 22. januar 1988. Visina: 205 centimetara Težina: 113 kilograma Pozicija: Centar Klubovi: Stara Pazova, Nova Pazova, Crvena zvezda, Dunav
Najpre su nas interesovale ambicije kluba u tekućoj sezoni. Može li se ispred Velike Plane i Dinamika?
"Pošto smo novajlije u Ligi, prvi cilj je da obezbedimo opstanak, a sve preko toga je veliki uspeh. Ne zanosimo se prvim mestom. Idemo iz utakmicu u utakmicu. Sigurno da ambicije rastu kako dolaze pobede, jer smo trenutno visoko plasirani na tabeli. Ali, u klubu niko ne razmišlja o tome i ne stvara se atmosfera da jurimo prvo mesto".
A, kako ste zadovoljni Vašim dosadašnjim učinkom?
"Moram priznati da sam prilično samokritičan. Trudim se da posle svake utakmice sagledam svoje greške i ako je moguće već na sledećem meču to ispravim. Moj učinak gledam kroz rezultate ekipe i sa trenutnim plasmanom na tabeli mogu da budem zadovoljan. Mada, smatram da i tim i ja možemo još mnogo bolje. Nije ovo naš maksimum!"
Košarkaški fanatici koji prate ovaj rang takmičenja prozvali su vas "Bananamen", jer ste do skoro imali prosek od šest blokada po susretu?!
"Još u mlađim kategorijama treneri su mi govorili da imam dobar osećaj za "bananu". Raspon ruku mi je mnogo veći od visine i to mi dosta pomaže. Nema tu neke preterane filozofije, sačekam igrača pri šutu, trudim se da ne skočim na fintu i udarim blokadu. Sad, za taj nadimak, sigurno da imponuje, ali ipak sam ja Lazar, a ne Erik. (smeh)"
Gledajući Vas na terenu stekao sam utisak da ste godinama gledali Pau Gasola i skidali mu pokrete. Da li je Španac Vaš idol?
"Nikad nisam imao igrača kojeg sam želeo da kopiram. Često gledam košarku na televiziji i trudim se da iz toga nešto naučim, a posmatrajući Paua Gasola sigurno može mnogo da se nauči, jer on je vanserijski igrač. Kako će zvučati ako kažem da mi jedino fali još desetak centimetara pa da budem kao on?! (smeh)"
Čuli smo i pre ovog razgovora da je dugajlija iz Banovaca uvek raspoložen za šalu, a prvih par odgovora na prilično ozbiljna pitanja je to i potvrdilo. Pokušali smo da ostanemo fokusirani na košarku. Jedan od Vaših saigrača je i svetski šampion. Koliko ovom timu znači Dejan Majstorović i da li je bolji košarkaš ili basketaš?
"Dejana poznajem odavno, jer smo trenirali kao klinci u mlađim selekcijama Crvene zvezde. Prvenstveno je dobar momak i odličan igrač. Sigurno da tim svojim kvalitetima daje veliki napredak našoj igri. Sad, da li je bolji basketaš ili košarkaš to on najbolje zna. Mada, titula svetskog šampiona u basketu možda može da olakša oko konačnog zaključka."
Kada smo se dotakli saigrača, sa kim Vam je u dosadašnjoj karijeri bilo najlakše da igrate? Ujedno, imate li nekoga protiv koga baš i ne volite da vodite duele?
"Od saigrača teško da mogu nekog da izdvojim. Ali, ako bih morao to bi bili Nikola Vuković i Slobodan Popović, sa kojima se dosta družim i privatno. Po mom mišljenju, najteže je igrati protiv prijatelja, jer teško možeš da isključiš emocije, tako da koliko mi je drago da igram sa saigračima, toliko bi mi bilo još teže da mi oni budu rivali."
Kakva je situacija sa trenerima?
"Bilo je mnogo trenera koji su radili sa mnom i od svakog se naučilo ponešto. Izdvojio bih mog prvog trenera, Dušana Jelaču, koji me je bukvalno naučio da driblam loptu i da šutiram. Tu je i Davor Adam, koji mi je bio saigrač, a sada me često prati na utakmicama i njegovi saveti mi mnogo pomažu."
Vraćamo se na Drugu mušku ligu Srbije. Interesovalo nas je sve vezano za ovaj rang, rad, kvalitet, mlađe kategorije, a naravno i finansije.
"Sigurno da je mnogo kvalitetnija nego liga koju sam sa Dunavom igrao prethodne godine. Ima dosta igrača koji su pred kraj karijere došli da igraju ovaj rang, a igrali su mnogo ozbiljnije lige, što ovde, što u inostranstvu. Samim tim liga dobija još veći kvalitet. Takođe, dosta je mladih i talentovanih igrača koji žele da se dokažu. Što se tiče platežne moći timova, mi u Dunavu nemamo neka primanja u odnosu na pojedine klubove. Svi smo dobri drugari u ekipi i ovo posmatramo kao hobi ili nekakav oblik zabave. Za mlađe selekcije ne mogu da kažem nešto precizno jer trenutno nemam vremena da ih pratim."
Posmatrajući Vaše predispozicije, potencijal, a i kvalitet koji posedujete, stekao se utisak da ste daleko ispred ovog ranga takmičenja. Ipak, i dalje ste u Dunavu. Da li je to "nemanje vremena", koje ste pomenuli, vezano za posao i postoji li razlog što ste trenutno u Drugoj ligi, a ne negde gde kvalitetom pripadate?
"Baš tako. Postoji! Svako ko me poznaje zna da sam ostvaren na poslovnom planu, jer radim u sopstvenoj, odnosno porodičnoj firmi, tako da mi je zbog toga košarka uvek bila na drugom mestu. Ali, bez obzira na sve, to je sport brtoj jedan i mislim da će uvek biti prisutna u mom životu. Da li sam mogao više i bolje očigledno nikada neću saznati."
Pa to znači da je za Vas košarka samo hobi?!
"Hobi! Prethodni odgovor je gotovo sve rekao. Jednostavno, ne živim od košarke. Da budem iskren, dobijam novac od Dunava, ali to ne može da mi pruži neki kvalitet života."
Kakve su onda ambicije Lazara Zorčića?
"Ambicije su vezane za Dunav, a posle završetka sezone ću videti šta dalje. Sport je jako nepredvidiv, mnogo čudan. Sad me hvale, sad sam maestro, a već sutra ću biti obična bljuzga. Uvek te pamte samo po poslednjoj utakmici."
Nadamo se samo da ta poslednja utakmica neće biti skoro. Ozbiljnost na visokom nivou dala nam je šansu da "udarimo" tamo gde su svi najslabiji. Interesovalo nas je kako Lazar vidi stanje u srpskoj košarci.
"Mislim da nije sjajno. Počinjem od reprezentacije, koja nema kontinuitet dobrih igara kao nekada. Zvezda je klub broj jedan u državi, pa onda svi ostali. Mega dobro igra ove sezone, dok Partizan i Metalac nisu na nivou prethodnih sezona, pogotovo Partizan. Moram da napomenem da je jedan od osnovnih problema novac. Znamo da ga u Srbiji nema skoro pa nikako. Igrači su jako slabo i neredovno plaćeni, ako uopšte i dobijaju nešto. To prouzrokuje bukvalno egzodus u okolne zemlje, gde igraju za prilično skromne cifre spram njihovog kvaliteta. Takođe, to je jedan od razloga zbog kojeg košarkaši odlučuju da završe karijeru, iako im godine dozvoljavaju još mnogo vrhunskih sezona. Samim tim i kvalitet je na niskim granama. Nažalost, svaka priča o stanju sporta u Srbiji se svede na novac. Ali, budimo realni, kako da treniramo dva puta dnevno, da posvetimo sebe samo sportu, da nam to bude centralna i jedina preokupacija, a da ne dobijamo ništa?!"
Ton priče i izraz lica odavali su da je "nije sjajno" prilično blag izraz, kojim nije hteo nikoga da uvredi niti povredi. Pokušaji da se izvuče nešto više nisu urodili plodom. Stoga, usledio je set relativno opuštajućih pitanja. Pratite li Evroligu, može li Zvezda među 16, ko će na završni turnir, a ko do trofeja?
"Pratim Evroligu, a Zvezdu gledam redovno. Dobila je izuzetno tešku grupu, gde već ima dosta iznenađenja. Mislim da će morati da ostvare pet pobeda za prolazak dalje, jer su i Strazbur i Bajern, koji su direktni konkurenti, ostvarili pobede protiv favorita. Mislim da Real ima i dalje najbolju ekipu, ali tu su CSKA i Fenerbahče. Ne bih se usudio da prognoziram, ali jedno je sigurno - biće jako zanimljivo."
A, kakva je situacija sa najboljom košarkaškom ligom na svetu? Koliko pratite NBA, imate li nekog favorita ili eventualno nekog od igrača koga volite da gledate?
"Tu sam već slabiji. Više mi "leži" evropska košarka. Ipak, ponešto i ispratim. Golden Stejt igra odlično, a Stef Kari je ove godine neverovatan. Ipak, po mom mišljenju, Klivlend ima najbolju ekipu. Ne treba otpisati ni Čikago, kao ni San Antonio. U plej ofu ćemo videti pravu košarku."
Svedoci smo da su posle igrača i košarkaški treneri iz Evrope pošli "preko bare". Na Starom kontinentu su ostali oni koji dominiraju tu već godinama, a to su naši proslavljeni stručnjaci Željko Obradović i Dušan Ivković. Kada bi mogli jednog od njih da dovedete u Vaš klub, ko bi to bio?
"Koga god da izaberem ne bih napravio grešku. Njihovi trofeji dosta govore o njima. Dva vrhunska trenera, gde bi bila čast samo gledati ih i trenirati za njih."
Kada su u pitanju košarkaši, koga biste dodali Dunavovom sastavu? Može i domaći, a može i stranac.
"Ako bih već mogao da biram to bi bili Teodosić ili Bjelica od domaćih, a od stranaca Stef Kari bez razmišljanja."
Red je da se i totalno odaljimo od košarke. Iako na parketu vodite velike borbe sa protivničkim igračima, privatno sloveite za šaljidžiju i veselu osobu. Pretpostavljam da koristite priliku i da osetite čari noćnog života?
"(smeh) Naravno!"
A, da li tada praktikujete odlazak u kafanu ili ipak birtate neki klub?
"Pretežno klubove. Mada, kada se slavi neka pobeda onda sa saigračima biram kafanu. Kada smo prethodne sezone osvojili prvo mesto i plasirali se u Drugu ligu baš smo dobro slavili."
Da ne idemo baš u detalje tog slavlja, kažite nam simpatišete li više opremu koju proizvodi Adidas ili ste pak fan Najkija?
"Stvar ukusa, ali za mene uvek Adidas."
Za kraj nam recite, da li pratite rad "MVP portala"?
"Pratim. Drago mi je što postoji takav jedan portal, koji izveštava o košarci u svakom njenom obliku. Bilo bi dobro da ih ima još. Nastavite sa ovako dobrim radom i ako je moguće budete još bolji u narednom periodu."
Uz zahvalnost na lepim rečima i još lepšim željama, zapitali smo se šta mi njemu da poželimo, da li uspeha na košarkaškom planu ili poslovnom?! Eto, to je danas košarka u Srbiji...
(foto: KK Dunav)
