Srbija, mala zemlja na brdovitom Balkanu. Izuzetno "trusno" područje izazvalo je gomilu potresa. Njeni građani naučili su da žive u strahu i neizvesnosti. A, kako i ne bi kada je nastala raspadom jedne velike države, nakon građanskog rata. Avgusta 1991. godine policajac, koji je svoju dužnost obavljao u Zagrebu, dobio je premeštaj u Beograd. U jeku najvećih sukoba taj put je ličio na sve samo ne na prevoz porodice iz jednog velikog grada u drugi. Punih 15 sati, sa "otkočenim pištoljem na instrument tabli automobila", vozio je Pero Savanović svoju ženu i dva sina. Tada osmogodišnjem dečaku to je ostalo dobro urezano u pamćenju.
Nakon normalizacije života ovaj dečkić je, kao i većina vršnjaka, krenuo da se bavi sportom. Najpre je pokušao sa karateom. Kaže da je nakon nekoliko treninga, i dobrih batina koje je dobio, video da to nije za njega. Sreća! Prešao je na košarku i stigao do zvanja reprezentativca. Postao je vrhunski košarkaš i, još bitnije, kvalitetan čovek, uvek spreman da otvoreno priča o svom životu i da sjajnim pošalicama i neverovatnim anegdotama nikoga ne ostavi ravnodušnim. Imali smo tu čast i zadovoljstvo da pričamo sa Duškom Savanovićem.
Prvo, hvala Vam na odvojenom vremenu. Za početak, da ne odudaramo od klišea, kažite nam nešto o Vašim počecima?
"Košarkom sam počeo da se bavim relativno kasno, tek negde 1995. godine. Sa treninzima sam počeo u ekipi Radničkog sa Novog Beograda. Posle godinu dana provedenih tu shvatio sam da postoje i klubovi u kojima može ponešto da se nauči, za razliku od tog gde sam bio. Relativno blizu moje kuće obitavao je, do tada meni neznani klub, FMP. E, tu kreće moja priča!"
Spremni smo da je saslušamo.
Lična karta Ime i prezime: Duško Savanović Datum i mesto rođenja: 5. septembar 1983. (Zagreb) Visina: 204 centimetra Pozicija: krilni centar Karijera: Železnik Vorkers (2003/04), Borac Čačak (2004/05), FMP (2005/06), Uniks (2006-2008), Kahasol (2008-2010), Valensija (2010/11), Anadolu Efes (2011-2014), Bajern Minhen (2014-2016), Dinamo Sasari (2016-) Trofeji: ABA liga (2006)
"Jedno je neosporno, svu svoju košarkašku, a dobrim delom i životnu, edukaciju dugujem treneru i velikom čoveku Draganu Dragosavcu. Dosta nas koji smo počeli kod njega, kao trenera pionira u FMP-u, deli to mišljenje. On je čovek koji je iza sebe ostavio sijaset košarkaša, ali i školovanih trenera, sportskih funkcionera i zaslužuje svu moju ljubav i poštovanje. Od generacije koja je počela kada i ja uspeo je da stvori jednog vrhunskog plejmejkera, Bojana Popovića. Bojan je svim svojim uspesima kroz karijeru odao priznanje tom čoveku. Od trenera je zaslužan za uspehe koje postiže Janko Tabaković, a naravno tu negde sam i ja, koji se još uvek koprcam kao aktivni košarkaš."
Da preskočimo Vorkerse i Borac iz Čačka i da krenemo od Železnika i sezone 2006. FMP je tada drugi put osvojio ABA ligu.
"Da! Sećam se da smo na mala vrata ušli u sezonu, a na kraju smo mnoge šokirali. Imali smo vrhunski kvalitet u ekipi, a u korist nam je išlo to što smo bili u senci. Mnogo nam je značila ta titula, pogotovo što smo bili svesni kakva smo imena i ekipe savladali. Ta 2006. godina je sigurno uobličila i dala težinu svim imenima koja su prošla kroz Železnik."
A, bilo je tu baš dobrih imena. Iz ove perspektive svi ste imali zavidne karijere. Pored Vas tu su bili i Marko Marinović, Zoran Erceg, Mile Ilić, Aleksandar Rašić, Predrag Samardžiski... U kakvim ste odnosima sa njima, da li se čujete sa nekim?
"Sve sjajni ljudi, tada momci, a danas svi sem jednog i roditelji. Sa svima se čujem u granicama mogućnosti. Mišljenja sam da ljude vezuje taj ljudski faktor, a nikako poslovni uspesi. Ako nema socijalne povezanosti, kao što je bilo kod nas, džaba svi poslovni uspesi. Iako to nije bilo toliko davno, mogu da kažem da je bilo drugačije vreme, posebno jer nije bilo tolike pomame oko Fejsbuka, Instagrama i ostalih društvenih mreža, koje razdvajaju ljude."
Poslednji, ne i najmanje bitan, kojeg bih pomenuo iz te sezone je Branko Cvetković, pravi "košarkaški globtroter". Pre par dana je osvojio titulu klupskog prvaka sveta sa svojim timom iz Venecuele. Da li ste mu čestitali?
"Dobri moj Cvele! Ima ga po svetu više nego infekcije", počeo je Savanović odgovor u svom stilu i potom dodao:
"Svaka mu čast! Čovek je uspeo u svakoj sredini da se snađe, a uz to i odigra odlično. Na sve to dodajte da on ima porodicu i da su te selidbe sve samo ne lake. To vam govorim iz ličnog iskustva. Siguran sam da ne bih bio u stanju da sve to iznesem kao on. Nismo se videli podosta, ali biće vremena, Bože zdravlja, kada nam karijere malo zađu."
Pošto vidimo da ste, kao i uvek, raspoloženi za šalu, da na red košarke dodamo i red zabave. Pominjete putovanja i selidbe. Nakon dobrih 10 godina povezanosti sa Železnikom došlo je doba da i Vi promenite sredinu. Izabrali ste "egzotičnu" destinaciju, ruski Kazanj.
"Najpre bih voleo da istaknem da je ta generacija u Kazanju zasigurno najbolja grupa velikih igrača sa kojima sam igrao. Naravno, govorim o klupskom nivou. Martin Klivs, Igor Kudeljin, Sergej Čikalkin, Darjuš i Kšištof Lavrinovič, Saulius Štombergas, Peter Samoilenko... Zaista smo bili vrhunska ekipa. E, sad malo o uslovima života. Grad je, urpkos katastrofalnoj infrastrukturi, nudio sve za sjajan život. Apsolutno sve! Jedini problem su bile velike socijalne razlike. Odem na pumpu da natočim gorivo, a preko puta karton naselje. Okrenem se, a Tatar sedi i vrši veliku nuždu na improvizovanoj WC šolji."
Mi smo čuli da ste obožavali ruske zime?!
"To posebno. Parkiram automobil ispred zgrade. Nema ni pet metara do ulaza. Lep dan napolju, ja se lepo naručao, malo odremao nakon obroka, krenuo napolje, a ono sneg do obrva. U ulazu stoje naslagane sve vrste lopata. Samoposluga. Izabereš jednu, čistiš do kola, a onda se vratiš po drugi tip da očistiš oko automobila. Trebalo mi je 45 minuta do auta i još pola sata da očistim oko njega kako bih izašao. Sreća pa taj dan nisam radio manikir."
U Uniksu ste imali korektnu sezonu, a stigli ste i do Fajnal ejta ULEB kupa, gde ste poraženi od Đirone. Vi ste bili najbolji pojedinac Vaše ekipe. Sećate li se te utakmice?
"Iskreno, ne! Pokušavam iz glave da izvučem nešto, ali ne ide. Biće da je bila utakmica kao i svaka druga."
Očigledno Vam bolje ide onaj red zadužen za humor. Mora da je jako zanimljivo kada iz onolikog snega pređete u suncem okupanu Sevilju? Postoji li neka anegdota o tome?
"Pun sam ja priča, a ima i iz Sevilje jedna. Bila je to 2008. godina. Posle reprezentacije dolazim u Sevilju. Pokupio me je tim menadžer i odveo do mog novog stana. Ja u trku ostavljam torbe i pri izlasku konstatujem kako je zgrada kao lego kocka. Postojalo je šest ulaza, sva vrata su bila ista, kao u hotelu. Interesantno je da ni prezimena nisu bila na vratima. Žurio sam jer me je čekao Mile Ilić, nekadašnji saigrač iz FMP-a. Odemo Mile i ja na večeru, posle večere popijemo koji "kapućino", on me odveze kući i tu nastaje problem. Recimo da je bilo negde oko tri ujutru. Ja češljam bravu, neće da se otključa i neće. Ja na drugu stranu, obrni-okreni, dobrih 40 minuta, ali ključ ni da mrdne. Počesmo Mile i ja da razvaljujemo vrata, udri nogom, tuci po bravi. Ništa! Tek negde posle sat vremena borbe shvatimo da je pogrešan ulaz. Možda je neko i bio u tom stanu, ali kada je video na špijunki dva "konja" od preko dva metra verovatno je i on popio "kapućino" od straha."
Usledilo je dobrih 10 minuta smejanja, ali to i jeste Duško Savanović. Iako su nas mnogo više zanimale ovakve priče, ipak smo se sa njim našli zbog košarke.
U Sevilji ste odigrali sjajno. Bili ste najbolji igrač Kahasola u toj sezoni, najboljoj za tim u čitavoj deceniji.
"Ta sezona je zaista bila posebna za nas. Mišljenja sam da nismo imali toliko igračkog kvaliteta, ali su ekipom dirigovali odlični stručnjaci, Žoan Plaza i Žan Tabak. Srušili smo mnoge rekorde, kako španske tako i evropske."
Možete li da nabrojite neke?
"Koliko se sećam, bili smo najbolja defanzivna ekipa u Evropi, a prosečno smo primali oko 52 poena. Posle nas je najbolju odbranu igrao Montepaski sa nekoliko primljenih poena više u proseku. Ono čega se uvek rado setim je da sam na jednoj utakmici ušao u anale španske košarke. Postao sam treći košarkaš u istoriji lige koji je za 20 minuta imao indeks korisnosti preko 40, a pritom smo dobili meč."
Izborili ste nastup na finalnom turniru Kupa Kralja, kao i plasman u plej of. U četvrtfinalu Kupa poraz od Barselone rezultatom 77:72, uz opet najboljeg Savanovića sa 11 poena?
"Zaista smo mogli da postignemo mnogo te godine i to neočekivano. Ali, Barselona je bila isuviše dobra i sprečila nas je u tome."
U plej ofu je bilo još neizvesnije. Igrali ste četvrtfinale protiv Reala, postigli ste 19 poena u prvom meču i bili najzaslužniji za brejk, a onda čak 23 Vaša poena nisu bila dovoljna da slavite u Sevilji. U trećem susretu Real je bio bolji sa 67:60 i okončao Vašu sjajnu sezonu. Može li koja reč o toj seriji?
"Opet ta divna sezona... Kao što sam pomenuo, sjajna kohezija među nama na parketu i sa stručnim štabom nas je u plej ofu pretvorila u moćnu ekipu. Igrali smo bolje i zaslužili smo prolazak preko Reala. Ali, kao što i sami znate, u današnjem sportu nije sve samo sport. Real je bio u velikom padu tih godina i trebalo ga je, kao velikog svetskog i španskog sportskog giganta, izvući iz apatije. Naša leđa su, u tom trenutku, bila sjajna prilika da Savez pokaže kako pomoć prijatelja zaista znači i koliko se od nje ima koristi. Bio je to jedan divan sportski eksperiment španskog saveza i neka se završi na tome."
Očigledno je da je ruska zima ostavila trag na Vas pa ste se posle Sevilje obreli u Valensiji, još jednom lepom i toplom mestu. Možda ne iskorak u klimatskom smislu, ali u košarkaškom svakako veliki, jer je to bio prvi evroligaški tim za koji ste potpisali.
"Sticajem nekih birokratskih okolnosti, tim u Sevilji koji je pravljen za Evroligu nikada nije došao do nje. Samim tim se i moja ideja potpisivanja za evroligašku Sevilju nije realizovala. Usledila je ponuda Pamese, koja je tada bila idealno rešenje za mene. Loš start, ali fenomenalan nastavak te sezone, koju sam ponovo krunisao nekim ličnim odličjima."
Beležili ste 12 poena i skoro pet skokova u proseku i izabrani ste u drugu petorku Evrolige. To je bio veliki uspeh, pogotovo kada vidimo da su se uz Vas tu našli i Džeremi Pargo, Vasilis Spanulis, Serhio Ljulj i Kšištof Lavrinovič?!
"Kruna sezone, kruna dobre košarke te godine je i da se nađete među 10 najboljih u Evropi. Veliki igrači, veliki ljudi, a većina njih i moji veliki prijatelji. Prija biti deo toga. Napomenuo bih da sam odabran i u idealnu petorku španske lige."
Ne možemo da pričamo o toj sezoni, a da ne pomenemo poraz u petom meču četvrtfinalne serije Evrolige. Za malo ste ostali bez Fajnal fora, a ponovo je Real bio koban.
"Kao što sam već rekao, Real je tih godina bio u padu. Uprkos novcu i dobrim igračima, nikako nisu dolazili do adekvatnih rezultata. Pobeda nad nama u petom meču ih je odvela na završni turnir Evrolige posle 10 godina pauze. Evroliga je učinila sve da im pomogne. Nikada neću zaboraviti, prva utakmica protiv njih, a nama sude dva španca i Italijan... Smešno! Druga takođe, ovoga puta naš Jovčić. Ne možete da verujete koliko jedan Real izgleda kao druga ekipa bez protekcije."
Nakon poraza od Bilbaoa u četvrtfinalu Endesa lige završili ste misiju u Španiji i krenuli put Turske.
"Trener Ufuk Saridža me je hteo u Efesu i nisam puno razmišljao, a nisam ni pogrešio. Veliki klub! Slobodno ih mogu svrstati među evropske gigante. Organizacija je na nivou NBA lige. Predivne tri godine sam proveo tamo."
Nastupali ste i na turskom Ol-staru.
"Kada već to pominjete red je da se pohvalim da sam ne jednom već tri puta učestvovao na toj manifestaciji."
Ništa zanimljivo sa Ol-stara nemate za čitaoce?
Lebron je klasa Pratim NBA ligu, ali ne na nivou na kojem sam to nekada činio. Omiljeni tim nemam, ali mislim da su to majstori svog zanata, u pravom smislu te reči. Lideri svojih timova igraju vanzemaljsku košarku. Meni jedan Lebron Džejms, u ovom momentu, deluje kao igrač koji nije viđen poslednjih 15 godina, uz dužno poštovanje ostalima.
"Kako ne?! Takmičio sam se u šutiranju trojki. Blago rečeno, bio sam užasan. Očajan! Jedino što mi je predstavljalo utehu je da je sa mnom, u prvom krugu, ispao i Kirk Peni, najbolji trojkaš turskog prvenstva. Tešio sam se da nije dan favoritima."
Hajde da pomenemo i Bajern.
"U Minhenu sam proveo dve godine. Nekako smo došli do granica svega, ali ih nismo prešli. Bajern je klub koji sigurno ima želju da postane veliki jednog dana, ali je trenutno miljama daleko. Mnogo stvari nije ni blizu nivoa koji se očekuje. U Nemačkoj je, a pogotovo u Bajernu, košarka daleko od fudbala. Nekolicina ljudi, samoinicijativno, pokušava da napravi nešto i da uzdigne sve to na viši nivo. Ali, same čelnike kluba nije, za sada, previše briga za to."
Malo ćemo da se uozbiljimo. Govorilo se tada i o nekakvim nesuglasicama sa Svetislavom Pešićem, gde Vas u nekoliko mečeva nije bilo u ekipi. Zvanično ste bili povređeni, ali su išle priče da je došlo do nekakvog sukoba sa trenerom?
"Vidite, ja sam u Bajern otišao samo da bih sarađivao sa našim trenerom. Imao sam sa njim nekakvo iskustvo iz Valensije i na konto toga sam se odlučio za Minhen. Karijev odnos sa igračima i ljudima u klubu je užasan. Neopisivo loš! Konstantno vređanje svih i svuda je postao njegov zaštitni znak. Košarkaška javnost to, manje-više, već zna. Da ću ja biti deo toga i u tolikoj meri?! E, to već nisam znao."
O čemu se tu zapravo radilo?
"U plej-ofu sezone 2014/15 meni je umro otac. Ostao sam da odigram četvrtu utakmicu, koju smo pobedili i posle koje smo izjednačili na 2-2 u seriji. Dva dana pre pete, odlučujuće utakmice finalne serije, otišao sam kući na sahranu. Uspeo sam da se vratim na peti meč, ali sam ga odigrao dosta loše. Nisam postigao nijedan poen. Izgubili smo utakmicu i titulu. Od prvog dana sledeće sezone Pešić mi je stavljao do znanja da ta utakmica nije bila na nivou i da mu se nisam lično izvinio zbog toga što sam odigrao loše. Nekoliko puta tokom sezone je provukao tu priču, a poslednji put početkom plej-ofa prethodne sezone. To je bio i poslednji put da sam zaigrao za njega. Naravno, u javnosti, od sramote, nisu mogli da kažu ništa drugo nego da sam povređen. Kako drugačije objasniti moj odlazak i njegove postupke?! A, sve to zarad njegove lične zaštite. Nikada u životu nisam, a nadam se i da neću, bio toliko povređen kao čovek. Čitava košarkaška javnost me zna kao dobrog, neincidentnog i poštenog momka. Čime je njegovo ponašanje prouzrokovano - ne znam. Moraćete njega da pitate. Meni smeta što se u javnosti konstantno prezentuje jedna priča, a istina je sasvim drugačija. Igranje za Karija je bila moja najgora odluka u karijeri. Ali, svi mi pravimo greške. Ponekad svesno, nekada slučajno, ali život ide dalje."
Sada ste u Italiji. Košarkaški sladokusci tvrde da je to najlepša liga za gledanje. Prilično sam siguran da ćete se odlično snaći u takvom okruženju. Kakvo je Vaše mišljenje o Sasariju, o italijanskoj košarci, o svemu što ste do sada videli?
"Hvala Vam na lepim željama! Liga još nije počela, pa ne bih da trčim pred rudu. Svi kažu brza i divlja košarka... Pa hajde da vidimo. O Dinamu mogu da kažem sve najlepše do sada. Klub vodi entuzijasta, čovek koji je ni od čega napravio veliki brend. Okružen je istomišljenicima i sve funkcioniše sjajno. Kada sam ja odrastao italijanska liga je bila ubedljivo najjača u Evropi, tako da mi je u podsvesti uvek bila želja da se i tu oprobam. O životu na ostrvu i Sardiniji ne moram previše da pričam. Pretpostavljate i sami koliko je dobro."
Došao je red i na temu nacionalne selekcije. Najpre čuvena 2010. godina. Prvo što me zanima je da li ste bili glavni u održavanju dobre atmosfere?
"U svakom timu je atmosfera, po mom mišljenju, presudni faktor za neki rezultat. Ako nema hemije džaba odlični igrači, neće biti rezultata. Zasluge za dobru atmosferu imaju svi. Mogu neki da imaju veći ili manji uticaj, ali u suštini zavisi od svih. Ako svi mene izdvajaju kao onog koji ih zasmejava, onda mi je i više nego milo. Prosto sam takav, da ne kažem šaljivdžija."
Imate li neku anegdotu vezanu za reprezentaciju, kako na ovom tako i na nekom od ostalih takmičenja na kojima ste učestvovali?
"Puno stvari se tih godina izdešavalo. Na prvu loptu bih pomenuo Nebojšu Ilića, jednog nadasve unikatnog čoveka, neopisivo dobrog. Litvanija, 2011. godina. Novinari i volonteri nas opsedaju na svakom koraku, rade nekakve ankete, dovode nas do ludila. Neša je stavio slušalicu u uvo, a drugi kraj u džep, ni blizu telefona. Čim bi naišao neko nepotreban on bi samo gurnuo slušalicu u uvo i izmišljao razgovore. Bilo je uživanje gleadati ga koliko je u stanju da "priča" na taj način."
Što se košarke tiče, ne možemo da zaboravmo poraz od Turske u polufinalu?
"Turci su zaista puno uložili u to takmičenje. Nisu želeli ništa da prepuste slučaju. Igrali su iznad svojih mogućnosti. Javnost, veorvatno, pamti tu utakmicu po poslednjem košu Kerema Tunčerija. Moram da priznam da je bilo vrlo teško videti da je izašao u aut. Da nije bilo amaterskih snimaka sa utakmice mislim da ni dan danas ne bismo znali za to. Međutim, sama utakmica je jedan veliki znak pitanja. Tretman koji smo imali je za istoriju. Mi smo igrali košarku, a Turci rukomet. Pored svega, imali smo šansu za medalju, ali smo izgubili od Litvanije. Tu moramo da krivimo samo sebe."
Nakon tog takmičenja Kevin Durent je posebno pohvalio baš Vas. Koliko Vam to znači?
"Za nekoga ko ne izgleda za naslovnice "Sports Illustrated"-a, igrao sam prilično dobro. Pretpostavljam da mu se svideo način, kao i pristup igri koji imam, a to je atipično. Nema toga previše u Americi... Hvala mu na tome! Lepe reči od jednog od najvećih igrača današnjice."
Na pomen imena Duška Savanovića većina se seti promašenog zicera za pobedu protiv Francuza na Evropskom prvenstvu u Litvaniji. Prvi deo Šampionata ste odigrali maestralno, a nakon pomenutog poraza usledile su povrede i na kraju loš rezultat.
"Nažalost, da! Mnogo njih se seća toga kao nečega primarnog vezanog za mene. Ta utakmica nije imala neki rezultatski značaj, ali je izgleda imala veliki mentalni. Nakon poraza smo završili kao drugi u grupi. Potom su usledile povrede Rašića i Tepića, pa Bjelice i ostali smo samo sa Kešeljom i Paunićem spolja. Kada u drugoj fazi takmičenja igrate protiv najboljih svaki igrač je zlata vredan, a nama ih je falilo mnogo. Realno, nismo mogli više od toga. Takve su bile okolnosti."
Pred Svetski kup 2014. godine selektor Aleksandar Đorđević je rekao da računa na Vas, ali Vas nije uvrstio ni na širi spisak od 32 imena. Da li je tu bilo neke svađe, nekih nesuglasica, ili je u pitanju nešto treće?
"Nije bilo nesuglasica. Istina je da smo se čuli i da sam bio u planu. Njegova odluka je ta da posle nije trebalo da budem u timu. Naravno, trener ima pravo da sastavi ekipu kakvu želi. Jedino što sam mu ja zamerio je način na koji sam saznao za to, a to je bilo preko novina. Mišljenja sam da je trebalo da bude drugačije. No, to je prošlost. Reprezentacija igra sjajno i mislim da ne bi trebalo skretati temu sa toga. Presrećan sam zbog uspeha i voleo bih da to potraje još mnogo godina."
Znači, pratili ste Olimpijske igre?
"Naravno. Ponavljam, oduševljen sam. Ipak, moram da dodam i ovo. Iako je postalo praksa da stižemo do polufinala i osvajamo medalju, javnost mora da shvati da nikakav neuspeh ne bi bio ni kada bismo osvojili peto mesto. To ne sme da se tumači kao loš rezultat, jer smo mi mala zemlja i, shodno uslovima, to bi bio fantastičan podvig."
Moram priznati da sam oduševljen Vašim odgovorima i da mi se nakon svakog sledećeg pitanja sama pišu. Sad malo ovako, trener koji je na Vas ostavio najjači utisak i najviše uticao na Vas kao košarkaša je:
"Rekao sam već na početku razgovora. Dragan Dragosavac kao temelj svega! Posle njega neizostavni su Žoan Plaza i Duda Ivković. Zahvalan sam i srećan što su nam se putevi ukrstili, jer karijera bi mi zasigurno imala drugi tok da nije bilo njih. Kakav, ne znam, ali drugačiji sigurno."
Jednu utakmicu Evrolige, protiv Olimpije, rešili ste trojkom sa zvukom sirene. Da li je to možda Vaš omiljeni meč, ili imate neki drugi?
"Taj susret sa Olimpijom, koji pominjete, nije bio ni blizu dobrog. Jesam presrećan njegovim krajem i tim pogođenim šutom, ali kvalitet same utakmice nije bio na zavidnom nivou. Bila je ružna i za igranje i za gledanje, dosta duga i loša sa obe strane. Verovatno meni najdraža je sa reprezentacijom protiv Španije u Turskoj, u četvrtfinalu."
Leksikon Guča ili Egzit: Na Egzitu sam bio prvi i poslednji put 2000. Tada je imao smisla. Danas je nešto sasvim drugo. Guča... Da ne poveruješ u šta su pretvorili narodski, lokalni, sabor trubača zarad dobre zarade. Nema više moralnih načela. Kafana ili klub: Kafana. Ali, dobar je i klub, samo zavisi sa kim se okružiš. Nisu svi klubovi droga i niski moral... Domaća ili strana muzika: Nije bitno kakva, bitno je da je domaća. Najki ili Adidas: Najki, bezuslovno i neosporno prvi... Duda ili Željko: Pa zar oni nisu kumovi? NBA ili evropska košarka: NBA!
Lep izbor. Vaš kum, Bojan Popović, je svrstao Vas među omiljene saigrače. Vi budite malo kreativniji od njega.
"Pa ja neću puno da razmišljam. Bez sumnje je to moj veliki prijatelj Dejan Milojević. Znate, tu sposobnost da poentira na stotinu razičitih načina, da igrače čini boljima i da konstantno, svake svoje sekunde na terenu, bude opasan nema ni jedan odsto igrača. E, to je vrhunski kvalitet. Miloje je sve to posedovao. Zahtevao je stalnu koncentraciju od protivnika. To je za mene talenat, a ne kako ti stoji dres i kako izgledaš na fotografijama. Imajte na umu da sam ja košarku učio od svih, od igrača na mojoj poziciji, a još više od bekova i plejmejkera. Imao sam sreće da u karijeri igram sa, kao i protiv, velikih košarkaša, genijalaca. Od svakog sam nešto "skinuo". Čak i od onih koji igraju niže lige i nisu napravili neke karijere. I od njih sam "krao". Perfekcija ne leži u jednom čoveku, ona je tvoja sposobnost da skupljaš male stvari od svih oko sebe. Ako naučiš da spoznaš to naučićeš da i sebe postaviš na pravo mesto. Tvoje bogatstvo raste svakim priznanjem da "on" to super radi."
Zvučimo prozbiljno več neko vreme...
"Sezona 2005/06. Sa ekipom FMP-a putujem u Lisabon. Igramo ULEB kup. U avionu sa nama je bio Jašar Ahmedovski. Oduševljene svih prisutnih. Ali, svuda prisutan neki stid. Niko ne sme da mu priđe. Ja sam poznat kao čovek bez srama, mnogi znaju to. Zašto bih se stideo?! Prilazim čoveku, pitam da se slikamo i naravno da dobijam pozitivan odgovor. Nakon mene navala, od Kineza do pilota."
Pominjanjem FMP-a naterali ste me da Vas pitam da li pratite dešavanja u domaćoj košarci? Ako pratite, koga vidite kao favorita ABA lige, koliko mogu naši timovi u evropskim takmičenjima? Da li Vam se KLS čini kvalitetnijom nego minulih godina?
"Pratim. Bez ikakve sumnje, favorit u reginalnom takmičenju je Crvena zvezda. Postavili su stabilan temelj minulih godina i sada fino zidaju sprat po sprat. Drže se koncepta i on im daje jako dobre rezultate. Voleo bih da vidim i onaj stari, dominantni Partizan, da stanu na noge. Bez jednih nema drugih i obratno. Čini mi se da će ostale ekipe iskoristiti ligu da pokušaju nešto stidljivo, iz senke. Neki će probati da afirmišu svoje mlade igrače. Ali, na kraju ne vidim ko ima sredstava da sastavi neki konkurentniji tim i da se ozbiljno umeša. Iako novac nije presudan, velika je njegova moć i uticaj na stabilnost klubova, a sama stabilnost dosta utiče na igru. Što se KLS-a tiče, mogla bi da bude opet ona stara, sa početka ovog veka, kada je cela Srbija igrala. Centralizacija košarke je neizbežna, hteli mi to ili ne, i ona diktira kvalitet i kontinuitet lige. Ulagati u nešto kratkoročno se ne isplati. Pa i kada krečiš kuću hoćeš punu disperziju, da traje duže. Da li je kvalitetnija - ne znam, znam da je drugačija. Pojavi se dosta mladih i zanimljivih igrača svake godine. Ali, nije to nešto što menja kvalitet. Može da bude i najbolja u Evropi, samo je pitanje da li se nekome to isplati."
Španska košarka je trenutno pojam za evropske uslove. Igrali ste dugo tamo. Kako to izgleda iz Vašeg ugla, koliko je to daleko u odnosu na Nemačku, gde je sigurno dobra organizacija? Koliko su ispred nas?
"Po organizaciji i vođenju klubova niko nije ispred nas. Pod "nas" mislim na zemlje stare Jugoslavije. Španija jeste dobra, ali svi mi gledamo Real i Barselonu kao neke repere. Šta ćemo sa ostalim klubovima?"
To nam Vi recite.
"Kada ima para lako je voditi tim. Ne para, nego nepresušnog izvora novca. E, tada je smejurija rukovoditi sa ligom, ili klubom. Čini nam se da sve sija. U Nemačkoj je pogotovo tako. Stavite jednog Nemca ili Španca da vodi bilo koji naš tim i, verujte mi, ne bi znao ni trening da zakaže. Sposobnost naših ljudi da egzistiraju u neljudskim uslvima, kako u životu tako i u sportu, je kategorija poznata samo nama. Vratiću se na odgovor o KLS-u. Možemo da budemo ubedljivo najbolji, samo ako neko nađe interes u tome."
Zašto nismo? Niko još nije pronašao interes?
"Po organizaciji jesmo, sigurno smo prvi u Evropi. A, ovo drugo, ipak, nije pitanje za mene."
Šta Duško Savanović planira posle okončanja igračke karijere? Da li ostaje u košarci? Inteligentni ste, košarku držite u malom prstu, imate li utisak, koji ja imam, da biste bili odličan trener, ili Vam je dosta parketa?
"To je rak rana za sve profesionalne sportiste. Ipak, naći ću nešto zanimljivo. Vama hvala na lepim rečima, a sve što mogu ja da kažem na tu temu je da je još rano i da ću videti kako će se sve odvijati. Još bih igrao. Smatram se vrlo svestranim čovekom i ništa mi nije teško. Voleo bih da uživam malo van košarke. Za početak, na primer, neka staklena bašta, a posle ćemo već da vidimo."
Fali nam još samo dva pitanja da bismo prestiglio Bojana Popovića, Vašeg kuma. Evo, prvo neka bude da li čitate "MVP portal"?
"Ne, Neću ni posle ovog intervjua, jer znam šta sam rekao, a znam i da Vi nećete to da menjate. Šalim se, od danas sam Vaš verni pratilac."
I za kraj, da li je istina da Vas kum "dere" kada igrate "jedan na jedan"?
"HAHAHAHA! Dok smo igrali basket ljudi su ga zaustavljali na ulici da ga pitaju gde ima sauna, toliko je mokar bio. Dragi moj kum! Puno me naučio i hvala mu od srca!"
Hvala i Dušku Savanoviću od srca za ovaj sjajni intervju. To je najmanje što možemo da mu kažemo nakon iskrenih i zanimljivih odgovora na sva pitanja koja smo mu postavili. Naravno, uz još jednu zahvalnicu, nevezano za intervju, idu i najlepše želje za nastavak karijere, kao i privatnog života, jer ih je takva osoba zaslužila.
(foto: FIBA Europe; Euroleague)
