Za medije retko, gotovo nikada, ne govori, ali se sjajnim radom nameće kao jedan od lidera mlade garde sportskih komentatora, pa je često na "meti" gledalaca. U želji da ga približimo publici na neki način, ali i da čujemo njegovo mišljenje o trenutnoj situaciji u svetskoj košarci, donosimo vam intervju sa Srđanom Radojevićem, komentatorom "Sport kluba", ali i bivšim igračem i trenerom.
Doping u NBA"Bilo je toliko tekstova u kojima ste mogli da pročitate da NBA košarkaši idu na doping testove. I da ne postoji doping kontrola, ko nam garantuje da se igrači u Evropi ne dopinguju? To je priča koja se ovde odomaćila. Za mene je to nipodaštavanje nečijeg rada. Čitao sam knjigu Fila Džeksona u kojoj kaže da tokom leta po pet dana nije mogao da dobije Karla Melouna na telefon jer je on vozio bicikl po planinama. To je preveliki rad da bi neki „teoretičar sporta“ u kafani u Srbiji izašao i rekao „on se dopinguje“. Ne, nego rad, rad, rad... Šta znači doping? Je l Rej Alen uzima doping pa pogađa šuteve. Čovek šutira po tri sata pre sveke utakmice, ispali po 200 lopti. Nikada nećemo znati da li se neko dopinguje. Ako to rade tamo onda rade i ovde. Možemo da tražimo takve stvari pa da pomenemo i kladionicu. Verovatno bih prestao da pratim sport kada bih razmišljao o svemu tome. Ono što mene zanima je teren. To je glavno merilo."
Iako je podjednako uspešan u prenošenju Evrolige i VTB-a, njegova televizijska kuća je prepoznatljiva po NBA ligi. To bio logičan početak razgovora.
"Na kraju očekivano - Majami. Svi smo to pričali tokom sezone i to se obistinilo. Ono što je za mene neočekivano to je Oklahoma. I dalje sam ubeđen da bi ušli u finale da se Rasel Vestbruk nije povredio", počinje priču za "MVP" Radojević i nastavlja:
"Brojne povrede superstarova su sigurno uticale da NBA sezona izgleda bitno drugačije nego što bi izgledala da se one nisu dogodile. Ali, u moru njih bih izdvojio Vestbrukovu. Smatram da je ona imala najveći uticaj na razvoj događaja. Posle toga Oklahoma nije više ličila na sebe. Redži Džekson je nešto odigrao, ali on još uvek ne može da pruži veliki doprinos. U Letnjoj ligi je imao strašne partije, pa će biti zanimljivo videti kako će se razvijati u budućnosti".
Majami je u finalu slavio sa 4-3, ali je vrlo lako moglo da bude drugačije.
"Iskreno, mislio sam da će protiv Indijane imati najviše problema, što se i ispostavilo kao tačno. Nisam očekivao da će San Antonio toliko da ih namuči. Verovao sam da će Spursi da im uzmu jednu ili dve pobede i to sigurno u prvom meču. Ne zbog devet dana odmora kao odmora, već zbog toga što su imali dosta vremena da spreme akcije koje Majami nije imao gde da skautira. Na kraju, Greg Popovič se kockao. Zatvorio je reket i pustio ih da šutiraju. Ušao im je u psihu - "ne možete u reket, šutirajte, a vi znate da to nije dobar šut". Tokom čitave serije San Antonio je dobro branio trčanje, brzo su se vraćali nazad. Tako su došli na šut do pobede. Naravno, sada tu ima priča kako "kockarska taktika" Grega Popoviča nije prava košarka - "šta ti puštaš šut najboljim igračima na svetu". Ja sam mišljenja da kada igraš protiv jačeg od sebe moraš nešto da žrtvuješ."
Mnogo polemike po srpskim medijima i kuloarima je izazvala odluka trenera Spursa da u šestom meču ne pravi faul na tri poena prednosti njegove ekipe pri posedu Hita. Naš sagovornik objašnjava košarkašku filozofiju koja vlada u Americi.
Nisu bitne fizikalije"Često se kao problem naših mladih igrača navode fizikalije. Ne bih da zalazim previše u stvari za koje nisam stručan, ali... Nije stvar u tome kako si građen, već koliko možeš da izdržiš da igraš u kontaktu, da skačeš, trčiš i donosiš dobre odluke. I u drugim sportovima mi imamo taj problem. Nekada smo sve radili u trku, a sada smo to izgubili. Teško nam je palo skraćivanje napada sa 30 na 24 sekunde. Godinama smo se privikavali na to. Kako god to ljudi shvatili, košarka je zahtevan sport - razmišljaš, trčiš i sve vreme si u kontaktu. To iscrpljuje, potrebna je čelična volja."
"To je njihovo poštovanje košarke. Ok, tu je uvek kontraargument o fauliranju Šeka, Dvajta... Ono što je osnovna razlika između američke i evropske košarke je puna hala u NBA i prazna hala u Evropi. Gledalac koji plaća kartu toliko koliko je plaća u Americi dolazi da vidi trojku Reja Alena u poslednjoj sekundi, a ne taktički faul. Zna se zašto se to radi. Često u šali sa drugarom kažem da nisam počinjao da treniram košarku da bih ušao da napravim faul, već da bih postigao koš sa zvukom sirene. Isto je sa publikom. U Americi su svesni toga i to se poštuje", ističe Radojević, pa dodaje anegdotu o Gregu Popoviču:
"Bila je priča na Ol Staru kada su upravo o tome grčke kolege pitale Popa. Međutim, tako se namestilo da on nije najbolje razumeo šta ga pitaju i nije znao šta da im odgovori. Nije da on ne razume šta dobija time, o čemu mu je Manu Đinobili pričao, već mu nije jasno kako neko može na takav način da uništava igru. Ima argumenata i za i protiv, ali ja imam filozofiju i u sportu i u svom poslu: "Kada ne znaš šta ćeš pogledaj šta rade Amerikanci". Njima su hale pune, a u Evropi ne mogu da nađu način da privuku publiku. NBA je igra igrača, a evropska košarka je igra trenera. U Americi ćeš prvo Majkla Džordana da pitaš za mišljenje, pa tek onda Fila Džeksona. Ovde je obrnuto i to je ono što ni mi ni oni ne možemo da razumemo jedni kod drugih".
Ovogodišnje finale najjače lige na svetu je jedno od boljih koje je moglo da se gleda poslednjih godina, ali...
"Moj drugar bi rekao da smo odrastali u vreme poslednjih trzaja prave košarke. Ovo finale jeste bilo dobro. Ipak, ne može da se poredi sa nekim ranijim. Možda smo se svi uželeli uzbuđenja i "čiste košarke" koja se igrala u tih sedam utaklmica, ali će ovo finale ući među NBA klasike zahvaljujući trojci Reja Alena i onoj Lebrona Džejmsa pre toga. Činjenica je da je poslednjih godina bilo užasnih finala. Tamo su stizale ekipe za koje se znalo da ne mogu ništa da urade. Sada je bilo uzbudljivo, ali je većina mečeva rešena sa 15 ili 20 poena razlike. Mada, i tu ima oprečnih mišljenja. Oni koji vole taktiku svidelo im se. Onima koji vole odbranu nije. Ja mogu da kažem da su mečevi bili lepi za gledanje i prenošenje."
Nakon prošlogodišnje serije sa sa Bostonom u finalu Istoka činilo se da je Lebron Džejms "prelomio" i ućutkao sve kritičare. No, u poslednjem finalu je loše krenuo, ali ponovo bio na nivou kada je to najviše trebalo njegovom timu.
Raduljica će imati prostora"Otišao je u ekipu gde su mu konkurencija Senders, Pačulia i Judo. Prethodno su otpustili Ajona. To nije nešto sa čim on ne može da se izbori. Uz to, okružen je dobrim šuterima i imaće širinu da pokaže dobru leđnu tehniku. Ono na čemu će morati da radi je kontakt igra za NBA uslove. Leri Dru je u Atlanti znao da igra sa dosta izolacija za spoljne igrače, a u Milvokiju je sada O Džej Mejo - "kralj izolacija". I sa te strane bi Raduljici trebalo malo sreće, da se ne igra previše takvih akcija. Da zaključim, imaće prostora da se dokaže. Važno je da se brzo prilagodi na taj sistem."
"Kada gledaš košarku možeš da imaš igrača čiji način igre voliš ili ne voliš. Možeš da imaš igrača koji ti je iritantan i deluje bezobrazno jer igra "prljavo". Ono što ne mogu da razumem je kada neko kaže "mrzim Lebrona". Čovek na terenu radi sve, nikoga ne provocira, nikoga ne udara na kvarno... Ne daje povoda da ga bilo ko mrzi. Ok, kaži više mi se sviđa kako igra Kevin Durent. Ja više volim Durentov način igre. Ali, Džejms je čudo prirode. Može da brani svih pet pozicija na terenu. Nije sebičan, što je bitan razlog da ti ne bude iritantan. Od kada je došao u Ligu prigovaraju mu na asistencijama. Ja to nisam video u životu. Dok je igrao u Klivlendu čuvala su ga petorica, a on izbaci idealan pas, u ruku, u korak i trebalo bi da budeš u ozbiljnom problemu da ne pogađaš takve šuteve. I oni ga non-stop "pljuju"", pun je reči hvale za MVP-a Lige, ali tu nije kraj:
"Lako je pametovati iz našeg ugla. Tu je veliki pritisak javnosti i navijača. Igraš celu sezonu, umoran si. Ja gledam po svom poslu. Kada dođe finale plej ofa ja sam na izdisaju snage. Tresem se od umora. Sada zamislite kako je njemu. Igra celu sezonu i pri tome ne izlazi iz igre. Da je to lako svi bismo bili NBA košarkaši. Oscilacije su normalne. Možda mlađe generacije ne znaju koliko su razočarenja imali Majkl Džordan ili Džulijus Irving. Lebron je skinuo teret prethodne godine i ove je igrao nekako laganije. Imao je bolje saigrače pa nije bilo potrebe da se troši kao ranije. Mislim da će iz godine u godinu njegova dominacija biti sve izraženija, samo da ga zdravlje posluži. Ne može sve odmah i sada. U Klivlendu nije imao saigrače koji su mogli da isprate njegov talenat. To ima u Majamiju i došle su dve titule za tri godine. Malo li je? Sve što mogu da kažem je - svaka čast“.
Tokom finala se činilo da se "velika trojka" svela na jednog igrača. Kako Vi vidite budućnost Majamija, obzirom da su počele spekulacije o trejdu Krisa Boša, a ni kolena Dvejna Vejda nisu u sjajnom stanju?
"Nadam se da neće trejdovati Boša. Smatram da je on potcenjen igrač. U poslednje dve utakmice finala se videlo koliko on znači Majamiju. Videlo se za one koji žele da vide. Ko ne želi uvek može da nađe mane. Stil igre Majamija je takav kakav je. Boš nema igru leđima prema košu i ne znam šta ljudi očekuju od njega. Ne može odjednom to da nauči. Može nešto da poboljša, ali zna se kakva je njegova igra i na tome radi. Čovek je u drugom poluvremenu šeste utakmice jednog Tima Dankana odučio od košarke, iako ga je ovaj uneredio u prvom. Da ne pričam o odbrani od pikenrola i one dve blokade na kraju. Pa onaj skok u napadu, posle kojeg u sekundi vidiš samog čoveka i podeliš idealan pas sa tom visinom. I sve uz velike probleme sa ličnim grešakama. To može samo vrhunski igrač. Činjenica je da ima oscilacije, ali Bože moj. Čovek je, nije mašina. Ja ga izuzetno cenim, kao i igru Hita. Doveli su je na takav nivo da njihove fizičke predispozicije maksimalno dolaze do izražaja. Mislim da imaju svetlu budućnost, ali će narednih godina da naprave neke trejdove. Poznato je da ni Vejdova kolena nisu u dobrom stanju. No, tu je Pet Rajli koji će sigurno nešto da osmisli. Ono što bih ja istakao kao jako važnu stvar je i napredak Erika Spolstre. Kako raste ekipa, tako i on raste kao trener. Ranijih godina je znao da kaska u odlukama za iskusnijim kolegama, ali je ove godine on bio taj koji je nametao ritam u duelima sa Indijanom, a imao je briljantne minijature i protiv San Antonija. Mogli smo da vidimo neke neobične pikenrol situacije, gde je Lebron bio sa loptom, a Čalmers mu dolazio u blok i otvarao se po dubini", nadahnuto je naš sagovornik govorio o Majamiju, a priču o ovom timu je zaključio predviđanjem za narednu sezonu:
"Mislim da će i naredne sezone Majami biti najveći favorit, iako je o tome još rano pričati. Moram da pomenem i to da će biti jako čudno, jer će dve najveće franšize u Ligi, Boston i Lejkersi, da "tankuju" sezonu zbog narednog Drafta".
U finalu Istoka je blistao Pol Džordž. Da li se rodila nova velika NBA zvezda?
"Mislim da jeste, ali hajde da sačekamo. Jer, Roj Hibert je igrao sjajno i potpisao novi ugovor pa ga nije bilo pola sezone. Mislim da Džordž nije takav tip i da tako nešto ne može da mu se dogodi. I sam Lebron je rekao da vidi u njemu nešto. Postoji i priča da mu je sestra igrala košarku i da ga je ona dobijala, a da je on sve to koristio kako bi postao još bolji. Prethodnog leta je mnogo radio na tome da popravi šut za tri poena. Očekivao sam da će biti bolji, a on je imao neverovatnu sezonu. Strahovito je napredovao i smatram da se rodilo jedno zdravo igračko rivalstvo između njega i Džejmsa."
Jedno od prijatnijih iznenađenja prethodne sezone bila je ekipa Njujorka. Tokom sezone se stidljivo pominjala i titula nakon 40 godina.
"Interesantna i čudna sezona za njih. Dovodili su igrače u godinama, pričalo se o tome kako su najstarija ekipa u istoriji. Međutim, u jednom delu sezone ih je bilo zanimljivo gledati. Ali, bilo je pitanje vremena kada će stati šut. Nije mi se svidelo kako su igrali protiv Bostona, uprkos tome što su prošli dalje. Lako je moglo da bude drugačije. Sada su doveli Barnjanija. Nisam njegov fan. Sigurno je da će im on dati širinu u napadu, ali je to ponovo jedna defanzivna labilnost."
Čini se da će bolju košarku u "velikoj jabuci" igrati Netsi. Stigli su Pol Pirs, Kevin Garnet i Andrej Kiriljenko, a na klupu je seo Džejson Kid.
Rouzovo hoću-neću"Svi smo mi različiti. Ja njega razumem. Kažem to kao navijač i kao gledalac. Ne možeš da forsiraš čoveka, jer on najbolje poznaje svoje telo. Edrian Piterson se vratio i imao najbolju sezonu u karijeri, uprkos tome što je NFL možda zahtevniji sport. Iman Šampert se povredio kasnije, a vratio se pre njega. Znam dosta ljudi koji su operisani kod istog doktora. Neki su se brzo vratili, drugi nisu nikada. Mi ne znamo kako njegovo telo funkcioniše, da li je u pitanju strah, da li se oseća sigurno, da li ima spoljnih uticaja... Svi znaju da mu karijeru vodi brat i da on vuče poteze. To su sve stvari koje mi ne znamo i ja se ne bih bavio nagađanjima."
"Da se smrzneš kada čuješ imena. Imaju i ofanzivni u defanzivni kapacitet. Sada će imati doprinos i nekih igrača sa klupe. Vodiće ih debitant, Džejson Kid. On zna košarku, ali ne možemo da predvidimo kako će se snaći u ulozi trenera. Vodio je ekipu na Letnjoj ligi i u prvoj utakmici dobio tehničku. Bilo je dosta priče i oko stručnog štaba. Napravili su i tu dobre stvari, doveli su Lorensa Frenka koji je ranije sa Netsima radio sjajan posao. Videćemo kako će to sve da izgleda. Ja sam mišljenja da bi trenere trebalo deliti na one koji znaju i one koji ne znaju, a ne na mlade i stare."
Nakon prošlogodišnjeg finala Oklahoma je razočarala. U međuvremenu su ostali bez Džejmsa Hardena, ali je veliki peh bila i povreda Rasela Vestbruka u plej ofu.
"Oni malo lutaju. Definitivno ih je pogodio Hardenov trejd. Sem Presti je menadžer koji gradi franšizu. Retko se odlučuje na velike trejdove u kojima bi eventualno doveo nekog superstara. On uzme igrača i razvija ga. Svi se sada pitaju kako je mogao da trejduje Hardena, a svi su se čudili kada ga je birao pre Tajrika Evansa. Videćemo kako će sve to izgledati u narednim godinama. Vestbrukova povreda nije teška, Redži Džekson se dobro razvija, sada su doveli Stivena Adamsa... Ono što im je sada bitno, moraju da nađu šutera posle Martinovog odlaska. Propustili su neke slobodne agente, pa ne znam koga imaju na umu. Ali, Presti je škola San Antonija i sigurno će nešto da izmisli."
Ono što je na neki način obeležilo sezonu je izostanak Derika Rouza. Dugo se spekulisalo o povratku, ali su Bulsi morali bez njega. Kako bi to trebalo da izgleda naredne sezone?
"Sam Rouz menja mnogo toga. To je tim koji igra odličnu odbranu, ali su izostankom glavne zvezde bili ofanzivno limitirani. Mnogi su skloni da kažu da su u tom smislu ograničeni i sa njim. Videćemo kakav će biti nakon povrede. Koliko god to čudno zvučalo, verujem da je napredovao. Stalno ističem Tima Hardaveja kao primer. Imao je sličnu povredu i tokom oporavka je unapredio svoj šut. Mogao je samo da sedi na stolici i da šutira. Da li će Rouz moći da radi sve ono što je radio pre povrede - to znaju samo doktori. Sigurno je da će i strah igrati važnu ulogu. Ja verujem da će bolje da šutira, a za ostalo ćemo videti kada se vrati na teren."
NEDOVIĆ IMA SVE ZA NBA
Prethodni Draft nije doneo mnogo toga NBA ligi. Kako ste Vi to videli?
"Prvo što sam rekao je bilo to da se plašim da se Dejvis ne ispovređuje. To nisu bile teške povrede već one koje te izbacuju iz ritma. Igrao je u diskutabilnoj ekipi pa njegov učinak ne možemo realno da izmerimo. Lilard - iznenađenje ili ne? Ja mislim da nije. Očekivao sam da bude ruki sezone. Takođe, mislio sam da će Harison Barns da pruži više. On je na kraju odigrao dobro, ali tek kada je prešao na "četvorku". Drugi pik, Kid-Gilkrist... To je igrač za kojeg se zna šta može, a šta ne. U lošoj ekipi nije mogao da pokaže Bog zna šta. Lemb nije igrao, kao ni Peri Džons, u Oklahomi znaju zašto. Terens Džons je "pokidao" Letnju ligu i nije dobio priliku. To mi je velika enigma. Rojs Vajt je bio kocka. Da je samo igrački kvalitet u pitanju mislim da bi imao dobru sezonu. Od visokih igrača niko ništa nije pokazao, osim Salindžera koji je dobro krenuo pa se povredio. Jednostavno, takav je trend. NBA je postala liga bekova. Svi su se čudili izboru Sema Buvija pre Džordana. Tada je trend bio da se uzimaju visoki igrači."
Na priču o prošlogodišnjem nadovezala se ona o poslednjem Draftu...
Jedva čekam da počne NCAA"Sa koledž košarkom nikada ne znaš šta može da se desi. Dogodi se veliki broj iznenađenja. Kako je prethodna sezona odmicala delovalo je da je Lujvil najbliži tituli i na kraju su je osvojili. Drago mi je što je tako, pre svega zbog Rika Pitina. Volim da gledam Pejtona Sivu, takođe. Sezona je bila dobra, ali mislim da će sledeća da bude neverovatna. Samo, javlja se problem. Gasi se "ESPN America", pa ko ne može da gleda "Arena sport" biće u problemu. Moraćemo da tražimo strimove (smeh). U svakom slučaju, jedva čekam da počne."
"Da sam generalni menadžer ne bih znao šta da radim. Da li da rizikuješ sa Noelom, koji bi sigurno bio prvi pik da nije bilo povrede, jer je deficit visokih igrača... Čudno je i to što su se mnogi povukli, a mislim da su mogli da prođu. Markusu Smartu su predviđali prvu poziciju. Začudila me i Šarićeva odluka, obzirom da će naredni Draft biti mnogo jači i biće teže plasirati se visoko. Opet, možda momak želi da napreduje, da trenira sa dobrim strategom u Ciboni i konačno napravi neki kontinuitet u radu. Možda se ispostavi da je napravio dobar potez."
Najveća razočarenja su Ben Meklemor i Šabaz Muhamed, koji su pali nisko u odnosu na ono što im je predviđano pre samo godinu dana.
"Bilo je mnogo problema oko Muhameda, što sa smenom trenera na UCLA, što sa lažiranjem krštenice, što sa primanjem novca... Pao je nisko, ali to ne znači da ne može da napravi dobru karijeru, posebno posle odlaska Kiriljenka iz Minesote. Meklemor je jedan od onih koji se meni najviše sviđaju iz ove generacije. Ima lep šut i dobre fizikalije, podseća na mladog Reja Alena. Igraće u Sakramentu koji je krenuo u neku novu priču i biće zanimljivo kako će se snaći. Sviđa mi se i Si Džej Mekkalum. Inteligentan, pametan dečko. Završio je žurnalistiku, pa smo kolege (smeh). Prvi je igrač sa Lihaja koji je draftovan. Kao i Lilard, dolazi sa malog programa i igraće u Portlandu. Blejzersi prave dobru ekipu, pa bi Mekkalum mogao da bude jedan od igrača koji će da obeleže narednu sezonu."
Srbija je posle 10 godina imala pika u prvoj rundi. To je bio Nemanja Nedović. Kakve su njegove šanse u NBA ligi?
"Ima telo, ima predispozicije i samo od njega zavisi kako će se uklopiti u NBA sistem. Brojni generalni menadžeri imaju lepo mišljenje o njemu, a i Golden Stejt igra onako kako njemu odgovara", prokomentarisao je Radojević šanse Nedovića za uspeh "preko bare", a razgovor nije mogao da prođe bez reči o sjajnoj igri Voriorsa u prethodnoj sezoni:
"Mark Džekson je bio strašan igrač i mnogi su sumnjali u njegove trenerske sposobnosti. Ali, imao je dobar stručni štab. Tu je bio Majk Meloun, koji je otišao u Sakramento, pa me baš zanima kako će da se snađe bez njega. Angažovali su Vajt Mambu (Brajan Skalabrini prim. aut) (smeh)... Uradili su i delimično podmlađivanje tima, došao je i Andre Igudala koji bi trebalo da bude bitan defanzivni faktor".
KADA FUDBALER LEŽI NA PARKETU
Tokom sezone prenosite najbolju američku i evropsku košarku. Da li je teško prebacivati se sa jednog na drugo?
Reprezentacija"Ne znam šta da očekujem u Sloveniji. Ekipa je podmlađena, dosta otkaza i povreda. Na ruku nam ide to što su i ostale ekipe u sličnoj situaciji. Dušan Ivković je ranijih godina pokazao da je dobar u situacijama kada nije u prvom planu. Ja ću biti vatreni navijač u svakom slučaju."
"Ja košarku mnogo volim. Trenirao sam je, igrao, gledam je od malih nogu. Potpisujem da ne postoji neko mojih godina ovde ko je odgledao više utakmica uživo od mene. U srećnija košarkaška vremena nisi znao gde ćeš pre da ideš. Bili su tu Beobanka, Beopterol, Radnički, Crvena zvezda, Partizan... Svakog dana se igrao neki meč. Što se pitanja tiče, nemam problem prebacivanja. Ponekad, dok prenosim Evroligu ili VTB, volim da pomenem nešto dobro iz NBA na šta bi se trebalo ugledati. Nije ni tamo sve perfektno, ali neke osnovne stvari bi trebalo prekopirati kako bi igra bila brža i zanimljivija. Kod NBA mi se sviđa to što se forsiraju igrači. Utakmicu gledam kao utakmicu. Bitno je ono što se dešava na terenu i ja se trudim da to prenesem. Nisam ja zvezda već igrači i treneri. Problem ponekad predstavlja VTB. Gledaš dobre igrače, dobro odradiš posao, ali prazna hala. To zna da "ubije". Pa se dešava da ne radi statistika, moraš da pišeš, spustiš glavu i propustiš nešto važno. Naporno mi je utoliko što radim i fudbal, pa mi se dešavaju lapsuzi. Recimo, znam da "odvalim" na fudbalu kako igrač leži na parketu. Teško je da pratiš sve i da u svemu budeš vrhunski. Meni je košarka u krvi."
Kada ste se dotakli VTB-a. CSKA je nakon povlačenja sjajne generacije, koju su predvodili Džej Ar Holden i Tradžan Lengdon, napravio novi tim sa ciljem da osvoji Evroligu. U prethoden dve godine nisu uspeli.
"Ja sam tokom čitave sezone imao osećaj da ekipa sa Kiriljenkom i svim tim igračima neće stići do trofeja. Sa druge strane, bio sam ubeđen da će Barselona to da učini. Na kraju ste videli - Olimpijakos. "Armejci" su nakon toga promenili trenera, doveli neke igrači koji nisu imali previše evroligaškog iskustva... Uz to, eksperimentisali su. Dovedu Nikolasa pa ga otpuste. Umesto njega angažuju Krismasa i on odigra korektno, pa njega zamene Papalukasom. Aron Džekson je imao čudnu ulogu... Nisi mogao da ih uhvatiš. Odigraju dve slabe utakmice, a onda jednu sjajnu i pomisliš to je to. Ali, oni odu u kanal u četvrtoj četvrtini istog meča. Imali su i problema sa povredama. Uz to, Mesina je pokušavao da uvede neke stvari iz NBA lige. Očigledno je da bi im trebalo dati malo vremena da se sve slegne. I faktor sreće igra bitnu ulogu."
Obradović je najbliži NBA"Imamo primere Igora Kokoškova i Aleksandra Džikića, koji u Americi rade ili su radili kao pomoćnici. Oni su, na neki način, otvorili vrata evropskoj struci. Kada su glavni treneri u pitanju - ne znam šta da mislim. Duda je imao priliku, Željko je imao neke varijante i nisu se odlučili na taj korak. Kada nisu oni ja stvarno ne znam ko bi još mogao. Velike su razlike između američke i evropske košarke u razmišljanju i vođenju utakmica. Ali, ako je neko blizu odlaska u NBA, po načinu igre koji forsira, onda je to Željko Obradović."
Kako vidite završnicu Evrolige kroz Fajnal for? Da li je to, iz Vašeg ugla gledanja, dobro ili loše? Da li bi bilo bolje da se igra plej of?
"U Evropi imamo doigravanja u domaćim ligama i onda bi se sve zakomplikovalo. Lično, sviđaju mi se četvrtfinala Evrolige. To uvek bude zanimljivo. Ipak, igrači su premoreni, nemaju vremena za trening. Opet, simpatičan mi je i Fajnal for Evrolige. Tamo dođe čitava košarkaška Evropa, navijači... Mislim da je, za sada, bolje da ostane tako."
Pomenuli ste umor igrača. Da li na Starom kontinentu ima previše takmičenja?
"Mislim da ih ima previše. Nema vremena za odmor, mladi igrači nemaju vremena za treninge i više nije problem spremiti igrače, problem je odmoriti ih. Svi pominju NBA i kako se tamo igra svaki drugi dan. To je jedan potpuno drugačiji sistem, timovi imaju svoje avione, sve je mnogo lakše."
Nakon Svetskog prvenstva 2010. godine Turci su počeli mnogo da ulažu u košarku. Šta je razlog njihovih neuspeha?
"Ne prave planski ekipe. Natrpaju igrače, a znaju da uštede na treneru. Problem im predstavlja i to što je igra u njhovom prvenstvu ofanzivno orijentisana, pa se nakon toga treba prilagoditi Evroligi. Sada je došao Željko. Ako on ne napravi nešto ne znam ko će."
ZVEZDA PRAVI DOBRU PRIČU; PARTIZAN IMA MENTALITET VELIKOG KLUBA
Da pređemo na domaću košarku. Uzbudljiva sezona u ABA ligi je iza nas.
"Bilo je naporno za gledanje. Bilo je mnogo loših stvari i na terenu i van njega. Jedni se žale na suđenje, drugi traže neka druga opravdanja... Na kraju je bilo nekako realno, Partizan i Zvezda. Crveno-beli su problematično ušli u sezonu. Promenili su trenera i zaista su delovali dobro na terenu. Sa druge strane, Partizan je rastao kako je sezona odmicala. Pobeda protiv Cedevite je bila prekretnica. Mislim da su svi pred Fajnal for očekivali to finale, pa ko pobedi. Zvezda se namučila sa Radničkim, gde je Muta Nikolić uradio nešto slično što smo pričali za Grega Popoviča. Skupljao je, znao je da su pod velikim pritiskom zbog Evrolige, pustio im je šut i bio na loptu od plasmana u elitno takmičenje. Sad, da li bi ga igrali to je neka druga priča. Na kraju, trebalo bi istaći nepravdu koja je učinjena prema Igokei. Da li je neko pogrešno tumačio ili su naknadno menjali pravila to zaista ne znam."
Sledeće sezone ćemo imati dva kluba u Evroligi. Kakve su im šanse?
Vestermanu nije lako"Bio je često kritikovan tokom sezone, ali nije lako igrati poziciju plejmejkera u Partizanu. Takav je sistem, zna se šta ko sme da radi. Treba se privići. Ista priča je bila sa Ejsijem Loom, svi su osporavali Lafajeta... Činjenica je da je Vesterman mogao bolje, ali bi trebalo uzeti u obzir i to da mu je ovo prva godina u inostranstvu i da je mlad igrač. Možda ćemo moći više da kažemo nakon sezone koja je pred nama."
"Kada smo počinjali emisiju pred žreb rekli smo da bi u klubovima želeli da imaju dva tima koja čiste sve pred sobom. U takvoj situaciji se boriš sa ekipama koje su u tvom rangu za preostala dva mesta. Partizan je dobio šansu kao i prošle godine, s tom razlikom što je tu i Fenerbahče i praktično će se boriti za jedno mesto. Pitanje je kakve će ekipe sastaviti Budiveljnik i Nanter. To su timovi koji nemaju iskustvo igranja u Evropi, iako Ukrajinci imaju novac. Ono što ja često ističem je da Partizan ima mentalitet velikog kluba, pa često dobijaju jače od sebe baš zbog toga što se nikoga ne plaše. Tako razmišlja predsednik, tako razmišlja trener, tako razmišljaju igrači, a to se onda prenosi na navijače i na celokupnu atmosferu. Mislim da će tako biti i sa Zvezdom. Njihova grupa nema tako dominantne timove, osim možda Panatinaikosa, svi su tu negde. Svako svakoga može da dobije 20 razlike, ali i da izgubi na isti način. Biće neizvesno, ali bih sačekao da vidim konačan izgled svih timova. Ono što je važno, čeka nas mnogo dobre košarke u Beogradu i mi, novinari, bi trebalo odmah da počnemo da šaljemo zahteve za akreditacije, jer će se tražiti akreditacija više."
Zvezda je daleko odmakla u pravljenju tima za narednu sezonu. Šta im još fali?
"Mislim da će dovesti još jednog pleja. Nelson je odličan igrač, ali za standarde Evrolige je potreban neko na koga možeš malo više da se osloniš u ofanzivi. Verovatno će dovesti i neku "četvorku". Već su doveli sjajne igrače. Bobi može da promeni tok utakmice, da natera protivnika da menja sistem igre. Sa Blažičem su dobili jedan novi atletski nivo, što će im pomoći da se lakše nose i sa Partizanom u domaćim takmičenjima. Šilb je fantastičan napadač, ali zna da pročita situaciju na terenu i odigra dobar pas. Neko će reći da je slabiji u defanzivi, ali ne može da ima sve. Da je tako bio bi u NBA. Pogledajte koliko slabih defanzivaca ima u Barseloni, a oni igraju najbolju odbranu u Evropi. Na treneru je da sve to uklopi, a moj stav je da Zvezda pravi dobru priču."
Kako vidite Partizan? Neki u šali kažu da su crno-beli prethodne godine podmladili sastav, a ove prave još mlađi.
Vajt je čudan tip"Imao sam priliku da pričam sa nekolicinom NBA skauta godinu dana pre nego što je on došao u Radnički. Pitao sam za njega i svi su isticali da je problematičan. Činjenica je da je izašao iz teške povrede (lom noge prim. aut) i da je trebalo da se izbori sa svojom psihom. Realno, mogao je da prođe u NBA. Povreda ga je sprečila i to nije više samo fizički problem. Nije lako izboriti se u glavi sa tim. Moraš da se nosiš sa propuštenom šansom. U ABA ligi je imao neke dobre partije, ali nije dominirao onako kako se to očekivalo. Sve u svemu - jako čudan tip.“
"Svi su očekivali da ode Lučić, ili Bertans u NBA. Povreda Letonca je u velikoj meri poremetila planove Partizana. Da je on zdrav to bi bila potpuno druga priča. Dovede se "trojka" i jedna "četvorka", eventualno ako su planirali nekog iskusnog centra i pleja. Ovako, situacija sa Bertansom bitno menja stvari", analizira situaciju u redovima šampiona Srbije i ABA lige i dodaje:
"Crno-beli imaju dobru bazu sastavljenu od mladih igrača koji će sada biti iskusniji za godinu dana. Ušli su u taj Vujoševićev sistem i znaju šta mogu da očekuju. Trebalo bi još više da rastu, ali to zavisi i od pojačanja".
Superliga nam je donela iznenađenje u vidu Mega Vizure...
"Fenomenalna sezona! Obožavao sam Dekija Milojevića kao klinac, još dok je bio u mlađim kategorijama Beovuka. Ko to nije gledao džabe je da mu pričam. To su bile fantastične utakmice. Iznenadio sam se kada sam čuo da će on da bude prvi trener ekipe. Znao sam da može da bude legitimni član stručnog štaba, da radi individualno sa igračima. Sećam se kada je Duda, pre par godina, organizovao da dođu bivši asovi da rade sa decom u kampovima. Tačno se videlo šta Deki može da ih nauči. To je ta škola Miše Lakića, gde stekneš znanje o nekim sitnicama koje možeš da primeniš na terenu. Nervira me što se to izgubilo u našoj košarci, to razmišljanje u igri - "ovaj je jači od mene, daj da ga pobedim na drugi način". Milojević to odlično radi, upravo tome uči svoje igrače. Nisam gledao puno utakmica Mege ove sezone, pa da se u startu ogradim, ali mi se posebno svidelo, gledajući ih kroz Superligu, što su jedan od retkih timova u Evropi koji igra NBA rogove. Ovde se igra sa driblingom, pa igrač bira stranu. Mega ide sa pasom i odatle gradi akciju", reči hvale za Dejana Milojevića samo naviru:
"Sviđa mi se Dekijeva igračka karijera i bilo bi mi drago da je izgradi i kao trener. Svi koji ga poznaju znaju da je dobar momak, pošten i vredan. Ima dobar odnos sa igračima i medijima. Voleo bih da i u ABA ligi naprave solidan rezultat. Videćemo koga će da dovedu, imaju dosta mladih igrača".
Na kraju razgovora da kažemo nešto i o Vašem poslu. Ono što niko ne vidi.
Srpski se priča kad se peče rakija"Kritike za izgovor stranih reči i izraza tokom prenosa su uvek prisutne. Nemam nameru da govorim književnim jezikom dok radim utakmice. Jedan moj poznanik kaže da se na srpskom priča kad se peče rakija, a o kompjuterima i košarci moraš na engleskom, hteo to ili ne. Pojedini izrazi na engleskom na jednostavan način prikažu ono što želim da kažem. Jedna reč menja 14 rečenica srpskog jezika, a vreme je bitan faktor u ovom poslu. Takođe, stručni izrazi su na engleskom, kao što je to u tenisu forhend, bekhend, slajs i slično. Trudim se da pričam na srpskom što je više moguće, ali se neke stvari ne mogu prevesti. Pikenrol i pikenpop nije dva na dva, jer postoji strana pomoći i mnogo drugih stvari. To je dva na pet. Nijedan posao nije lak, a ljudi kod nas su navikli da neke oblasti tako "etiketiraju"."
"Onaj ko gleda sa strane rekao bi: "Vidi ga ovaj, ništa ne radi ili sedi u kafiću". Kada je sezona u toku ja zaspim u četiri ili pola pet ujutru. Ne spavam mnogo i to mi predstavlja veliki problem. Kad god da legnem budim se u 11 sati najkasnije. Utakmice gledam non-stop. Kada radimo Evroligu dođem kući i gledam snimke ili stavim nešto da se snima i onda gledam kada nađem vremena. Volim da gledam i pratim sve, jer to je moj stil prenosa - da ukažem gledaocima na tendencije u igri neke ekipe i trenera. Želim da pokažem ljudima na koji način bi trebalo da gledaju košarku, a ne da se ja pravim pametan i budem u centru pažnje. Sve što kažem je u cilju edukacije gledalaca. Ko hoće može da sazna mnogo toga. Nikada nisam imao ambiciju da se nekome dopadnem već da kažem ono što mislim. Mogu i ja da pogrešim, ali ću pravu kritiku uvek da uvažim. Ona može da dođe od trenera ili igrača, biram koga ću da slušam u tom smislu. Svestan sam da čovek, koji god posao da radi, ne može svima da se dopadne."
Zbog čega "navijate" za Majami?
"(smeh) Kada dođem na posao i radim utakmicu gledam koja ekipa bolje igra i normalno je da ću da pratim taj ritam. Valjda ne bi trebalo mirno da pričam dok neko "gazi" na terenu. Zato ne razumem ono: "Recite komentatorima da manje navijaju za Majami". Imam 32 godine i ne zanima me ko će da dobije. Moje je da odradim posao najbolje što mogu. Jedini tim za koji sam navijao bili su Šarlot Hornetsi, ali njih više nema. Možda ljudi to ne razumeju, jer nisam ni ja kada sam bio klinac. Kada uđem u halu, a imali smo tu sreću da radimo Evroligu uživo, ne čujem ništa oko sebe. Moram da se skoncetrišem na 500 stvari. Nije lako da radiš sam. Gledaš statistiku, pratiš igru, posmatraš sudije, a imaš još gomilu stvari. Desi ti se da spustiš pogled na statistiku i prikažu ti nekoga u publici, a ti ga ne vidiš. Posle ti kažu da nisi prepoznao ovoga ili onoga. Zbog toga se trudim da ne obraćam pažnju na podatke tipa ko je koliko visok. To ne možeš da imaš u glavi, moraš da pogledaš. Samo igra, pokažeš neku tendenciju, nateraš ljude da razmišljaju košarkaški. Igrač je svetinja i tačka. Nema onih priča: "Vidi šta je promašio" ili u fudbalu: "Nije mu bilo teško da postigne gol". Da nije teško svi bismo bili vrhunski sportisti. Mišljenja sam da bi trebalo maksimalno da se zaštiti igrač i ne volim da dajem kritike na tu temu. Naravno, njih će uvek biti ako neko udari na kvarno, ali što se same igre tiče - ne."
Koliko je teško pronaći meru u tom približavanju košarke gledaocima? Ne prate svi košarku svakodnevno.
"Drago mi je što si me to pitao. Nisam siguran da ja uvek nađem pravu meru. Vremenom stičem iskustvo i postaje mi jasnije šta je bitno da kažem, a šta ne. Ali, kada radiš na strogo sportskoj televiziji i prenosiš meč Budiveljnik-Nanter to neće da gleda bilo ko, već onaj ko to stalno gleda. Ja to tako shvatam. Onda prenosiš Partizan u Evroligi, što gleda dosta ljudi kojima se košarka svodi samo na Partizan u Evroligi. Tu je zamka. Ne želim da vređam inteligenciju ljudi koji nas stalno gledaju, a i mišljenja sam da bi se stalno trebalo prilagođavati boljem. Zamislite da se u ekipi prilagođava igra najlošijem igraču. Ne možete da se prilagođavate onome ko gleda jednu košarkašku utakmicu u tri meseca i da tako vređate one koji vas stalno prate. Ne znam da li je moj rezon ispravan. Drugo je kada si na nacionalnoj televiziji. Tamo moraš da se prilagodiš onima koji ne gledaju stalno", završio je Radojević.
(foto1-3: privatne fotografije Srđana Radojevića; foto4: "Novosti")
