Jedna od retkih večeri ovog proleća koja protiče bez kiše omogućila nam je da uživamo u kafi i prijatnom razgovoru sa Danilom Mijatovićem u njegovom rodnom Vrbasu. Iako ga na terenu karakterišu srčanost i neustrašivost, popularni Dača je veliki tremaroš kada su ovakve vrste razgovora u pitanju. Međutim, ni to ga nije omelo da pruži sve od sebe i predstavi se u najboljem svetlu, baš kao što to već četiri sezone radi u dresu Radničkog iz Kragujevca.
Šansu da zaigrate u prvom timu Vrbasa dobili ste već sa nepunih 14 godina? Bili ste jedan od najdarovitijih momaka u tom uzastu...
Lična karta Ime i prezime: Danilo Mijatović Datum i mesto rođenja: 6. avgust 1983. (Vrbas) Visina: 204 santimetra Pozicija: krilni centar / centar Karijera: Vrbas (1997-2003), Novi Sad (2003-2005), Spartak Subotica (2005/2006), Svislajon Vršac (2006-2009), Radnički Kragujevac (2009-)
"Baš tako. Prve košarkaške korake napravio sam u rodnom Vrbasu. Te 1997. godine ekipa se takmičila u Prvoj B ligi, a sreća u nesreći je bila ta što nas je napustio sponzor. Svi prvotimci su se bukvalno razbežali, pa je trener, Vanja Budimić, morao da se osloni na decu iz omladinskog pogona. Tu sam i ja dobio svoju šansu i maksimalno je iskoristio", priseća se svojih početaka Mijatović.
Put Vas je dalje vodio u nekoliko timova iz regiona...
"U to vreme je i Prva B liga bila izuzetno jaka, pa se pročulo za mene u tih par sezona koje sam odigrao u Vrbasu. Dobio sam poziv od čelnika Košarkaškog kluba Novi Sad. S obzirom na stanje u mom matičnom klubu, nisam dugo razmišljao. Video sam šansu za napredak i prihvatio sam njihov poziv. Ispostavilo se da je to bio odličan potez, jer sam se dobro pokazao i ubrzo prešao u Spartak iz Subotice."
Sa Spartakom niste uspeli da se plasirate u viši rang takmičenja.
"Da. Poslednje kolo smo igrali baš protiv Novog Sada, mog bivšeg kluba, i poraženi smo na svom terenu. Šteta, jer smo imali solidan tim, a posle tog meča sve je krenulo nizbrdo po subotičku ekipu. Ostali smo bez sponzora, pa iako mi je bilo zaista lepo u Subotici morao sam da odem. Bilo je dosta ponuda, a ja sam se odlučio da krenem put Slovenije. Više od dva meseca proveo sam na treninzima sa Olimpijom. Međutim, kako je to bio moj prvi izlazak iz zemlje, jako loše sam se snašao i, da budem iskren, nisam zaslužio ugovor. Sreća je da sam na stolu već imao ponudu Svislajona iz Vršca, koju sam morao da prihvatim, a ispostavila se kao sjajno rešenje", pričao je Mijatović, a lice mu je oblivao znoj više nego tokom kondicionog treninga. Sa Vrščanima je osvojio dve titule u Košarkaškoj ligi Srbije.
Svi znamo kako se završila epizoda drugog kluba iz Vršca, iako su jedno vreme izgledali kao sasvim ozbiljna priča. Spominjale su se razne fuzije i selidbe, a na kraju je klub premešten u Kragujevac. Na čelo stručnog štaba postavljen je Miroslav Nikolić, a jedini koji je sve četiri godine proveo sam Mutom upravo je naš sagovornik.
Kakva su Vaša iskustva iz četvorogodišnje saradnje sa Nikolićem?
Najdraži meč Sa strane gledajući, stiče se utisak da Vam posebnu motivaciju daju Partizan i Crvena zvezda? "Nije baš tako. Za svaki meč se isto motivišem, nevezano ko je rival, ali mi nekako "večiti" odgovaraju po stilu igre, pa protiv njih odigram dobro. Najdraži meč sam odigrao baš protiv Partizana u "Pioniru", kada smo uspeli da ih savladamo sa 96:91, a ja sam postigao 20 poena, od čega pet trojki iz šest pokušaja."
"To mi je zaista interesantno. Istina je, on kao trener i ja kao igrač smo sve četiri godine u Kragujevcu. Zaista je posebno iskustvo raditi sa tako specifičnim trenerom kao što je Muta. Bez dileme je najbolji stručnjak sa kojim sam sarađivao i sve što sam mogao da naučim i čime sam mogao da nadogradim svoju igru uradio sam kroz saradnju sa njim. Na treninzima nikada nije dosadno, uvek se zna ko šta radi, a posebno me raduje što moraš da daš sve od sebe na treningu da bi dobio šansu na utakmicama."
Vaše zalaganje je, očigledno, znao da prepozna, pa ste dobili kapitensku traku u jednoj sezoni?
"Da, da (smeh). Bila je to druga sezona po prelasku u Kragujevac. Tada smo već bili ozbiljan tim, a meni je pripala čast da nosim zvanje kapitena u konkurenciji Stivena Markovića, Vukašina Aleksića, Miljana Rakića, Marka Čakarevića, Vladana Vukosavljevića i ostalih. Zaista sam ponosan zbog toga."
I navijači su ponosni na Vas. Sa strane se stiče utisak da Vas simpatizeri Radničkog baš vole.
"Prve godine, kada je tim prešao u Kragujevac, imao sam nekoliko zapaženih partija. Niko od njih tada nije očekivao da možemo ozbiljnije da pariramo timovima u Jadranskoj ligi. Verovatno su prepoznali želju, borbenost i zalaganje u mojoj igri i eto...", govorio je Dača, dok mu se na licu mogao prepoznati izraz zadovoljstva i sreće što je to zaista tako.
Verovatno je evociranje uspomena i sama pomisao na odnos navijača ka njemu uslovila da se naš sagovornik malo opusti. Trema je nestajala, pa se njemu "razvezao jezik". Morali smo da ga zaustavimo i ne dozvolimo mu da se previše opusti. Pravo je vreme za set pitanja vezanih za poslednju sezonu. Pretila je da postane najuspešnija u istoriji, ali...
"Najavljivao se zaista moćan tim i tako se i krenulo sa pojačanjima. Prvo je potpisan Vorti (Mark Vortington prim. aut), kasnije je došao i Teriko Vajt, a u međuvremenu je stiglo i dosta naših iskusnih košarkaša, poput Miloša Borisova, Bojana Krstovića, kasnije i Aleksandra Ćapina i Ratka Varde. Ambicije su bile zaista velike. Nismo dobro startovali u ABA ligi, ali je finiš sezone u tom takmičenju bio zaista neverovatan, pa smo stigli do trećeg mesta, što nam je i najbolji rezultat. Izborili smo i plasman u Evrokup", u dahu je pričao Mijatović.
A onda je došlo polufinale sa Crvenom zvezdom Telekom...
"Tog duela ću se sećati do kraja života. Bila je to velika utakmica, ogroman ulog. Većina mojih saigrača, uključujući i mene, je prvi put igrala tako bitan meč. Vodili smo sedam razlike na dva i po minuta pre kraja i uspeli smo sami sebe da pobedimo ishitrenim šutevima i promašenim slobodnim bacanjima. Sve to samo zbog velike želje za pobedom. Pored svih grešaka, imali smo napad za pobedu. Stiven je probio prvu liniju Zvezdine odbrane, Raško Katić je instiktivno krenuo na pomoć. Naš plej je imao nekoliko opcija u tom trenutku, a on se odlučio da loptu doda meni, što je i izgledalo kao najbolje rešenje, jer sam imao skroz otvoren šut. Prihvatio sam loptu, podigao se na šut i, nažalost, promašio", konstatovao je Mijatović, vidno razočaran.
Kakav je osećaj u takvim momentima? Da li su Vas saigrači i trener tešili? Da li Vam je bilo ko prigovorio zbog promašaja, računajući i navijače?
Ili - ili Teodosić ili Dijamantidis: Teo, naravno. Duda ili Željko: Jako teško, ali Željko. NBA ili Evroliga: Evroliga. Nisam baš neki zaljubljenik u NBA, ali ću ovu pauzu iskoristiti da pogledam neku utakmicu finala. Lebron ili Kobi: Kobi! Najk ili Adidas: Najk. Novine ili internet: Ipak novine. Klub ili kafana: Klub. Vrbas ili Kragujevac: Uh, od svih pitanja ovo je najteže. Neka bude Vrbas, ali za mrvu ispred Kragujevca (smeh).
"Osećaj je užasan! Plakao sam bukvalno celu noć, a sigurno 10 narednih noći nisam mogao da spavam. Stalno mi se ta scena vrtela u glavi. Propuštena je istorijska šansa i za Klub, Grad, kao i za nas igrače. Zaista grozan osećaj. Što se trenera, igrača i navijača tiče - niko od njih mi nije bilo šta ružno rekao. Stefan Sinovec je odmah prišao da uteši Vajta i mene, a i svi ostali su mi pružili podršku. Trener je zamerao na nekim drugim stvarima, ali konkretno poslednji napad nije pomenuo."
Da li je napad bio planiran baš za Vas?
"Kao što sam već opisao, Stiven je prošao, a ja sam u tom momentu bio najbolja opcija, jedini potpuno slobodan. Inače, akcija nije igrana za mene."
Koliko je taj promašaj uticao na Vas i Vaše igre i samopouzdanje u nastavku sezone, a koliko na čitav tim?
"Pa, iskreno, mnogo smo pali. To je bio zaista jak udarac na našu psihu. Muta je svim silama pokušavao da nas podigne i vrati nam veru, ali je jednostavno to bilo neizvodljivo. Slabim igrama u Prvenstvu i Kupu dosta je kumovalo i pravilo o broju stranaca. Bili smo primorani da tumbamo tim, nadovezala se i povreda Varde i sva ona dešavanja oko Stivena. Dovedena su dva nova visoka igrača, Uroš Nikolić i Vladimir Vuksanović, koji je već igrao za nas, ali nismo uspeli da sklopimo kockice. Zaista razočaravajuća izdanja u takmičenjima gde smo imali visoke ambicije."
Kao i na terenu, Dača je vidno temperamentan bio i u opisu svih dešavanja sa turnira najbolje četiri ekipe ABA lige u Laktašima, kao i ostatku sezone. S obzirom na reakcije tokom prepričavanja događaja, možemo samo da pretpostavimo koliko mu je teško bilo nakon same utakmice. Kako bi ga vratili u normalu i oraspoložili ga, vratili smo se na lepše teme.
Kakvi su Vaši planovi za budućnost? Ostajete li u Radničkom ili možda sledi rastanak?
"Radnički mi je u srcu. Fenomenalne četiri godine sam proveo u Šumadiji i zaista bih voleo da se saradnja nastavi. Ugovor mi je istekao, trenutno sam na odmoru, ali imam načelan dogovor sa ljudima koji vode klub da o daljoj saradnji prvo razgovaram sa njima."
Pojavile su se neke glasine da ćete među trenere?
"Ma ne", rekao je, uz glasan smeh, pa je nastavio: "Jednom prilikom je jedan moj prijatelj, koji je trener juniorske ekipe, rekao nešto tako. Njemu se nikada ne zna kada je ozbiljan, a kada se šali. Pojedini su to shvatili preozbiljno, ali je to bila šala."
Za kraj smo ostavili najlakše pitanje... Bar smo mislili da je tako.
Da li možete da nam kažete protiv kog igrača Vam je bilo najteže da igrate do sada, a uz koga se na terenu najlakše uklapate?
"Ne mogu da kažem ništa konkretno što se tiče rivala. Najteže mi je kada moram da igram protiv snažnih 'petica', jer sam ja po konstituciji i načinu igre više krilni centar, pa mi robusni centri baš ne odgovaraju. Puno se namučim i istrošim u fazi odbrane u takvim situacijama. Kada bih morao da izdvojim jednog to bi bio Raško Katić. Izuzetno je jak i rođeni je pobednik. To je osoba koju poznajem i lično i sa sportskog terena i o njemu imam izuzetno lepo mišljenje, ali smo na terenu ljuti rivali i stvarno je teško parirati mu. Što se tiče igrača sa kojima volim da igram to su Marko Čakarević i Miljan Pavković. Ćakarević je čovek uz kojeg dobijate neviđenu sigurnost u fazi odbrane. Ukoliko slučajno pogrešite znate da je on odmah tu iza vas i da će ispraviti vašu grešku, a mogao je da parira svim igračima na pozicijama od plejmejkera do krilnog centra. Zaista fenomenalan igrač. Što se igre u napadu tiče, tu je Miljan Pavković bio bez premca. To je košarkaš koji će u svakom momentu da vas pronađe. Sve što treba da uradite je da ga pratite pogledom, da gledate u njega i budite sigurni - sledi precizan pas pravo u ruke za lagane poene. Uz to je i jako dobra osoba."
A za sam kraj iznenađenje od Dače za nas...
"Čitam "MVP" svakodnevno i gotovo sve što znam od aktuelnosti iz sveta košarke saznam odatle. Novine ne donose puno toga novog, iako više volim njih da prelistam. Mogu vam reći da ste omiljeni među košarkašima u našem klubu", zaključio je Mijatović kroz osmeh, koji je ponovo ozario njegovo lice.
Mijatoviću smo poželeli da ga zaobiđu povrede, da pre trenerskog posla odradi još nekoliko dobrih ugovora i da i u razgovoru sa novinarima bude hrabar i odvažan kao što je u duelu sa protivničkim igračima, uz što manje treme. Rastasmo se u nadi da će nas vreme poslužiti, pa da još neko veče provedemo u ćaskanju o košarkaškim temama, jer sa Dačom materijala za priču ima u izobilju.
(foto: ABA League)
