Daleko od medija, osim kada dođu sa medaljom, četvorica uličnih basketaša osvajaju svet. Uporedo sa borbom protiv najboljih na terenu, oni se trude da animiraju ljude u Srbiji.
"Ove godine se skupila jedna grupa ljudi koja je napravila dogovor da oformi ligu. Tu je jedan dečko iz Niša, jedan iz Beograda, jedan iz Kragujevca i ja iz Novog Sada. Trebalo je svako da napravi turnir u svom gradu, pa da onda igramo između sebe. Dobili smo FIBA licencu, bodove, podlogu i sve što nam je potrebno sa te strane. Takav sistem bi nam omogućio da osvojimo dosta poena. Odigran je turnir u Kragujevcu koji smo mi osvojili. U Novom Sadu smo mi organizovali i nismo hteli da učestvujemo kako ne bismo nekoga omeli u nameri da se domogne završnog turnira na kome učestvuju po četiri najbolje ekipe sa svih pomenutih takmičenja. Tako dobijamo 16 najboljih ekipa koje se takmiče na završnom turniru u prestonici. Sada slede Niš, pa Beograd i dan nakon toga pomenuti završni turnir, takođe u Beogradu", u dahu je otvorio razgovor za "MVP" Dušan Domović, koji je zajedno sa Markom Žderom, Markom Savićem i Milanom Boškovićem čini ekipu "Basket 3x3", koja je pod zastavom Srbije postala svetski šampion u Atini 2012. godine.
"Doin' It In The Park" u Novom Sadu"Dovidim u Novi Sad dokumentarac o njujorškom basketu "Doin' It In The Park". Biće prikazan krajem avgusta u "Sinema Sitiju". Trudimo se svim silama da promovišemo ovaj sport. Napolju se igra ili mali fudbal ili basket, svako je nekada došao u dodir sa basketarom, pa se lako sporazumevamo sa ljudima."
"Mi se više nećemo takmičiti do završnog turnira, jer ne želimo da smetamo drugima. Ukoliko bismo pobedili nekoga u grupi on bi imao manje šanse da stigne do jednog od prva četiri mesta na kvalifikacionim turnirima. Pobednik našeg turnira ide na turnir u Lozani, a takvih je samo šest. Finalisti svih šest igraju na završnom mastersu, gde se dobija ekipni prvak sveta. Za razliku od nas, Slovenija ima varijantu da pobednik svakog kvalifikacionog turnira ima pravo učešća na raznim čelendžerima, sa kojih pobednici opet idu na jedan od tih šest turnira. Da ljudi ne bi mešali, ovo nije Svetsko prvenstvo koje smo mi osvojili prošle godine. Ovo je pandan Ligi šampiona u fudbalu. Naš Košarkaški savez je odlučio da naš tim, kao najbolji u Srbiji, pošalje na Svetsko prvenstvo prošle godine. Razlog je jednostavan, u ovom sportu je bitna uigranost. Da su birali po jednog igrača iz različitih timova bilo bi malo vremena za uigravanje. Neke selekcije su radile po tom sistemu, a neke nisu."
Domović ističe da je kod nas organizacija lige još uvek na amaterskom nivou, ali da se na tome ipak radi.
"Sve je tu još uvek u nekoj poluamaterskoj varijanti. Jednostavno, ljudi imaju poslove od kojih žive pa ne mogu maksimalno da se posvete basketu. Ali, to ide nekim svojim tokom. Inače, tako funkcionišu sve zemlje u okruženju: Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija... Svi oni su deset godina ispred nas."
Kako početi?
"Mora da se krene redom. Ako želite da uspete, idite stepenik po stepenik. Turnir u Kragujevcu, uđeš u prva četiri i ideš na završni turnir u Beograd. Ako i tu pobediš ideš u Lozanu. Ako ne uspeš u Kragujevcu slede Novi Sad, Niš i Beograd. Na svakom turniru postoji bodovanje. Ukoliko stojite dobro na FIBA listi stičete pravo da vas pozovu sa velikih inostranih turnira."
Momci iz Novog Sada su nedavno organizovali turnir u svom gradu koji je bio dobro posećen.
"Bilo je 32 muške, 10 juniorskih i četiri ženske ekipe. Sve smo organizovali na "Štrandu". Bilo je 1.500 do 2.000 ljudi. Manifestacija kao manifasticija se uvek tako pravi da se ostvari kontakt sa ljudima koji prolaze, da se oni animiraju, da se publika zabavi. Imalo smo čirlidersice, em sijeve, repere, fristajlere", priča Domović i nastavlja u istom ritmu:
"Nakon toga smo imali turnir u Pragu, gde smo bili drugi. Izgubili smo neverovatnim košem u poslednjoj sekundi. Pre dva dana smo se vratili iz Moskve. Taj turnir se smatra nezvaničnim prvenstvom sveta. Prijavi se 5.000 ekipa, a samo 16 pozovu, od toga četiri ruske. Dakle, među 12 ekipa sa strane bile su dve srpske, "Olimp" iz Beograda i mi. Oni su jedna od najjačih ekipa u Srbiji i u Evropi, godinama igraju taj turnir. Prošle godine su zauzeli treće mesto. Nekih šest, sedam ekipa od 12 je sa prostora bivše Jugoslavije. Slovenci su bili prvi, Hrvati su nesrećno ispali u četvrtfinalu. Bili su i Bosanci. Mi smo zauzeli treće mesto, ali smo u polufinalu primili šest trojki u poslednjih minut i četrdeset sekundi. To je bilo neverovatno, svaka preko ruke i sa devet metara. Sekund pre kraja je protivnički igrač bacio loptu u vis, sve nas je preletela i ušla u koš. Nekako smo se oporavili i uzeli treće mesto. Pored toga smo osvojili i neke individualne nagrade. Ja sam bio najbolji trojkaš i strelac turnira, kao i kradljivac, ali se ta kategorija ne nagrađuje. Dobili smo jako dobre ocene. Igramo brzo i atraktvno i to se ljudima sviđa. Vole da nas gledaju", sagovornik nam je rekao šta su sve prošli, ali i ono što ih očekuje:
"Slede turniri u Bukureštu, Kijevu, Talinu, završni turnir u Beogradu, pa Kopenhagen. Pobedom na jednom od njih izborićemo plasman u Lozanu, što nam je primarni cilj ove godine. Drugi cilj nam je da budemo najbolje rangirana ekipa nas svetu. Dalje nas očekuju neki promotivni turniri. Želimo da napravimo i neku školsku, poluamatersku ligu. Mnogo dece sedi za kompjuterom. Možda je to neki njihov fazon, ali mi nismo imali internet. Komunicirali smo na terenu. Basket okuplja široku lepezu ljudi i mi želimo da im ga približimo".
Kao i za većinu stvari u našoj zemlji, finansije su ovim talentovanim momcima često kamen spoticanja.
"Mi smo trenutno jako dobro rangirani na FIBA listi. Osmi smo. Veliki problem je to što i dalje sve plaćamo iz svog džepa. Nismo imali sredstava da posećujemo sve velike turnire napolju, fale nam dva četvrtfinala, do kojih uglavnom dolazimo, kako bismo bili prvi na svetu. Nisam isfrustriran zbog toga. Nije mi problem i volim da platim, ali nikako da se promeni situacija u našoj zemlji. Nema nikoga da kaže: "Ti momci su svetski prvaci, najbolji u svom poslu". Ne treba nama pomoć, nego podrška, da ne udaramo glavom u zid svaki put kada nešto krenemo da radimo. U ovom sportu najbitnija je konstantnost, a to je opet vezano za finansije. Nama je isplativije da odemo na dva turnira u Pragu i Bukureštu, nego u Sankt Peterburg. A tamo je bolja konkurencija, bolje bodovanje..."
Koliko je teško igrati i vršiti promociju basketa u uslovima u Srbiji. Da li je moguće naći sponzore za tako nešto?
"Mi smo se snašli za Moskvu. "Max Bet" nam uvek izađe u susret, ali oni imaju politiku da svakog meseca sponzorišu nekog drugog. To što mi tražimo nisu velike cifre pa nam uvek izađu u susret. Čuvamo ih za nešto poput Moskve. Za ostale stvari jako, jako teško. Ipak, mi i dalje tražimo. Čak i kada nađemo nekoga da nam pomogne on to uradi ofrlje. Svaka čast "Najku" što nam je izašao u susret, ali imamo tehničke probleme oko robe. Bole me noge od njihovih patika. Nisam rekreativac. Možda nisam Jusein Bolt, ali sam profesionalac u svom sportu. U tim patikama sam četiri ili pet sati dnevno kada je turnir u toku, a oni nam daju patike za amatere. Pitali smo i marketinške agencije da one rade taj deo posla, a da se mi posvetimo treningu. Ali, sve se svodi na to da mi organizujemo finansije, slikanje, sklapamo izveštaje odmah nakon mečeva..."
Šta je svrha tolikog mučenja?
"Ja i da sam bogat isto bih radio, jer ja ovo volim. Ustajem rano jer jedva čekam da se probudim da idem da treniram. Ništa oko toga mi nije teško da radim. Žao mi je što ljudi koji to mogu da isprate to ne prepoznaju. Iskrivljen je sistem vrednosti, prepoznaju neke Stanije, "Farme", Karleuše... Svi oni imaju dobrog marketing menadžera. Neke vrednosti se nameću. Ipak, nikada mi nije palo na pamet da idem odavde. Imam jako veliku porodicu koju volim i veliki broj drugara koji me podržavaju. Ako svi odemo srpski se neće pričati u budućnosti", konstatuje Domović.
Kako se snalaze momci u okruženju?
"Sve što radiš u početku je teško. Oni se malo lakše snađu. Hrvatima je "Cedevita" izašla u susret i odobrila im budžet od sedam, osam hiljada evra, a uz to imaju pomoć Grada. Slovenci i Hrvati su ispred nas na rang listi. Slovenci su jedno vreme bili prvi. Kod njih je taj sistem jako razvijen, oni od basketaša prave zvezde. Bosanci se nekako snalaze, kao i mi. U sličnoj situaciji su momci iz "Olimpa". Mi imamo dobru saradnju sa Ministarstvom omladine i sporta, sa Pokrajinom, sa Gradskim sekretarijatom za sport Novog Sada, ali novo je i postoje administrativni problemi. Prvo, tvoj klub mora da postoji godinu dana i da posluje čisto, da nije u minusu. Pa i nakon toga ne možeš da dobiješ velika sredstva, jer postoje drugi sportovi koji Grad prestavljaju godinama. Tako da i to što dobijemo je kratkoročno i minimalno. Smatram da radimo dobar posao i da će se taj odnos menjati. Mnogi kritikuju državu, ali mi možemo da ih pohvalimo i da kažemo da nam pomažu."
Da li je lakše od kada ste postali svetski prvaci?
"Jako je lep ukus pobede i biti najbolji na svetu u nečemu. Ali, to ne znači da ti je sutrašnji dan i sledeći protivnik lakši. Mi se nismo promenili. I dalje idemo od turnira do turnira i radimo nešto naše što niko i nikada neće moći da nam uzme."
Pored basketa "tri na tri", Domović je dobar i u igri "jedan na jedan".
"Bio sam pobednik kvalifikacija u Novom Sadu, pa u Beogradu na turniru "King of the rock" 2011. godine. Išao sam u "Alkatraz". Izgubio sam košem razlike u osmini finala. Pored Svetskog prvenstva i Moskve, to je sigurno jedna od najlepših uspomena. Kada "Red Bul" nešto organizuje to je spektakularno. "Alktraz" je sam po sebi jeziv i surov. Ima jako veliku istoriju i zanimljivu priču. Tu su bili okoreli kriminalci, malo ih je bilo sa bejzbol i ostalo im je jedino da igraju "jedan na jedan". Zbog toga se "Red Bul" i odlučio za to mesto. Na to sve, 64 najbolja basketaša na svetu. Ne može da bude bolje."
Našeg sagovrnika smo nedavno mogli da gledamo u Jutjub hitu "Teren je tamo gde si ti", u projektu u kojem je učestvovao i poznati komentator Slobodan Šarenac.
""Hipo Alpe Adria Banka" je osmislila takvu vrstu igre da napravite što kreativniji klip, kako bilo šta ubacujete bilo gde. Glavna nagrada je odlazak na Evropsko prvenstvo. Sve informacije imate na udjiuigru.rs. To je krenulo stidljivo, pa su ljudi počeli da kače stare klipove, ali se to sada menja. Imate mnogo ideja na internetu, samo bi trebalo da izdvojite 10 minuta svoga vremena i možete da dobijete priliku da podržite našu reprezentaciju u Sloveniji", zaključio je Domović.
(foto: Dušan Domović)
