Lična karta Ime i prezime: Stefan Petković Datum i mesto rođenja: 23. novembar 1992. (Cirih) Visina: 185 santimetara Pozicija: plejmejker Karijera: Frajburg (2009-2012), Minsk (2012-) Aleks Marić je sigurno najsvežiji primer košarkaša srpskog porekla koji ne nastupa za reprezentaciju naše zemlje. Međutim, nije usamljen. Jedan od njih je i Stefan Petković, momak rođen u Švajcarskoj. Sa 17 godina je pozvan u seniorski tim ove zemlje, igrao je pored NBA zvezde Taba Sefološe, trenira od kada zna za sebe, a trenutno igra za beloruski Minsk. Stupili smo u kontakt i donosimo Vam njegovu životnu priču.
"Imao sam dve nedelje, verovali ili ne, kada sam dobio prvu košarkašku loptu, tako da sam uz košarku od kada znam za sebe. Počeo sam u Cirihu i tu sam bio do 14. godine. Moj otac je bio košarkaš i on me je do tada trenirao. Usadio mi je ljubav prema ovom sportu, kao i mom bratu koji igra u Švajcarskoj. Zavoleo sam košarku, a kasnije sam video da bih mogao da napravim ozbiljnu karijeru i evo sada sam u Minsku", počeo je Petković priču za "MVP".
Mladi plejmejker će ove sezone imati priliku da igra protiv srpskih košarkaša u okviru VTB lige.
Partizan blizak srcu"Baš sam malopre gledao Partizan i Radnički. Crno-beli su loše startovali u Evroligi, ali njima nikada ne daju mnogo šanse, a na kraju uvek uspeju. Nadam se da će tako biti i ovoga puta. Jako cenim to što radi trener Vujošević. Pored Partizana, jako mi se sviđa Fenerbahče, nadam se da mogu do fajnal fora, a tu još vidim Žalgiris, CSKA, Real..."
"Zadovoljan sam ovde. Došao sam u Minsk zbog prilike da igram VTB i Evročelendž, jer mi je krajnji cilj da dođem do Evrolige. Nadam se da ću svojim igrama zaslužiti poziv nekog većeg kluba u budućnosti. Igrao sam već protiv Dragana Labovića i Aleksa Marića. Sa Labovićem sam išao i na večeru, dok u Kubanju nisam igrao, pa nisam imao prilike da razgovaram sa Marićem. Uskoro ću se na terenu naći protiv Teodosića, Krstića... Teo je genijalac, on je moj idol, najbolji plejmejker u Evropi. Zaista ga poštujem."
Zatim je istakao da ne sanja o NBA ligi, da mu evropski stil više odgovara.
"Nije mi san da odem u NBA. Radim kako bi se dokopao Evrolige, smatram da mi taj stil više odgovara. Ovde se mnogo više koristi mozak. To su neka moja razmišljanja..."
Rekao nam je da je snimke utakmica reprezentacije Jugoslavije često gledao, a nekih događaja iz ranog detinjstva se i sam seća, kao što je Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu.
"Gledao sam snimke Cvjetičanina, Rađe, Kukoča... A bezbroj puta sam ponavljao utakmice u kojima je igrao moj omiljeni igrač, Saša Đorđević. Poseban utisak na mene je ostavilo finale Evrobasketa protiv Litvanije, gde ih je praktično sam pobedio. Pratio sam još Marka Jarića u Kinderu, a u sećanju nosim i Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu."
Petković je i sam reprezentativac, ali Švajcarske.
"Prvi poziv sam dobio sa 17 godina. Igrao sam sa Tabom Sefološom. Bilo je to takmičenje u B diviziji. Nas dvojica smo ostajali i posle treninga, da dodatno radimo. Pričao mi je o NBA ligi, kako sve tamo funkcioniše. Prema njegovim rečima, Kevin Durent je veliki šaljivdžija. Malo priča, ali ako nešto kaže onda je to kao po pravilu smešno. Pretvara se u potpuno drugog čoveka kada je na terenu. Tada nema zezanja, koncentrisan je maksimalno, radi ozbiljno, sluša trenere... Sefološa mi je kasnije preneo i utiske da su treneri iz ex-YU dosta strožiji nego u NBA ligi. Sa trenerima "preko bare" je moguće razgovarati, dok na ovim prostorima "gvozena ruka" šefa struke preovladava", priča Petković o Sefološinom iskustvu sa trenerom Nevenom Spahijom u Fenerbahče Ulkeru.
I brat košarkašStefanov rođeni brat je takođe uspešan košarkaš. Miroslav Petković brani boje švajcarskog prvoligaša po imenu Vakalo, trenutnog lidera šampionata. Rođen je 1988. godine, visok 183 santimetra, a kao i Stefan igra na poziciji plejmejkera.
Pauze između prvenstava provodi u Srbiji trenirajući. Baza mu je Inđija.
"Ne znam da li reprezentacija Švajcarske ima neke akcije tokom predstojećeg leta. Ali, svakako ću dolaziti u Srbiju, kao i svake godine. Leta provodim radno sa trenerom Dušanom Kasumom, kako bi unapredio svoju igru. Nemam puno vremena za izlaske, uglavnom sam na relaciji Inđija-Beograd, posetim i rodbinu u Kragujevcu, treninzi su u prvom planu, a uz to se družim sa porodicom koju ne vidim po godinu dana", kaže na kraju Petković.
Stefan je dvadesetogodišnjak kome se smeši lepa karijera. Da li će i on postati jedan od igrača za kojim ćemo žaliti jer nije u dresu Srbije, videćemo u budućem periodu. Tada će biti kasno da reagujemo, ali bi igrači kao on trebali da budu dobar primer da u budućnosti više ne pravimo slične greške. Reprezentacija Srbije više ne osvaja medalje kao u prošlosti. To je samo po sebi dovoljno bolno ljubiteljima košarke, a gledanje naših igrača kako se raduju pod drugim zastavama samo pogoršava situaciju.
