Preminula legenda Lejkersa i NBA lige

U ponedeljak, 22. marta, u Los Anđelesu je u 87. godini života preminuo Eldžin Bejlor, jedan od najboljih krilnih košarkaša i igrača generalno u istoriji košarke. Kako je izjavila njegova supruga, Bejlor nije bio boletsan, umro je prirodnom smrću.

Bejlor je rođen 16. septembra 1934. godine u Vašingtonu. Košarku je počeo da igra sa 14 godina, ali mu je pristup terenima bio ograničen jer su u to vreme tamnoputi ljudi bili marginalizovani. Nakon dve godine u srednjoj školi je izbačen zbog loših ocena, pa se zaposlio u radnji za popravljanje nameštaja i igrao košarku rekreativno. Promenio je školu i kao senior beležio 36.1 poena. Izabran je u najbolji tim u Vašingtonu i postao je prvi Afroamerikanac kome je to pošlo za rukom.

Zbog lošeg rejtinga njegove škole nije bilo mnogo zainteresovanih koledža za Bejlora, pa mu je prijatelj pomogao da dobije stipendiju na Koledžu Ajdaho, gde je trebalo da igra košarku i fudbal. Bejlor je beležio 31.3 poena po utakmici, ali je nakon godinu dana menadžment škole odlučio da otpusti trenera i da ukine stipendije. Jedan prodavac automobila ga je odveo u Sijetl, ali je morao da pauzira godinu dana kako bi stekao pravo da igra za Univerzitet Sijetl. Igrao je AAU košarku u sezoni 1955/56, a onda se vratio na velika vrata.

Na Draftu 1956. godine Mineapolis Lejkersi su izabrali Bejlora u 14. rundi, ali je on odlučio da ostane na koledžu. U sezoni 1956/57 je beležio 29.7 poena i 20.3 skokova, a godinu dana kasnije je Sijetl vodio do prvog i jedinog finala na NCAA tuniru. Bejlor je beležio 32.5 poena u sezoni, ali je Kentaki stigao do titule.

Usledio je Draft na kome su Mineapolis Lejkersi birali Bejlora sa prve pozicije i on je udlučio da se otisne u profesionalce i da preskoči poslednju godinu studija. Bejlor je stigao u tim koji je iza sebe imao sezonu sa učinkom 19-53, a prema kasnijem svedočenju tadašnjeg vlasnika tiam Boba Šorta da Bejlor nije postao igrač Lejkersa tim bi bakrotirao i nestao. Na sreću ljubitelja košarke, Bejlor je postao jedan od najboljih igrača svih vremena. Već u prvoj sezoni je bio rame uz rame sa najboljim igračima Lige. Beležio je 24.9 poena, 15 skokova i 4.1 asistencija, pa je zaslužeo poneo zvanje najboljeg novajlije.

Svih 14 sezona svoje karijere Bejlor je proveo u Lejkersima, dve u Mineapolisu u 12 u Los Anđelesu. Odigrao je 846 utakmica i prosečno beležio 27.4 poena, 13.5 skokova i 4.3 asistencija. Na Ol staru je nastupio 11 puta, a 1959. godine je izabran za najboljeg igrača utakmice najvećih zvezda. U idealnoj petorci Lige se našao 10 puta. Dresovi sa brojem 22 su povučeni iz upotrene od strane Los Anđeles Lejkersa i Univerziteta Sijetl.

Bejlor nije imao sreće kada je period u kome je igrao u pitanju. Boston Seltiksi su dominirali u njegovoj eri i nikada nije uspeo da stigne do titule, iako je igrao osam puta u finalu. U svoje vreme bio je igrač sa najviše poena na utakmici regularnog dela sezone, kao i najviše poena na plej of meču. Prvi je prebacio brojku od 70 poena, a kao i sa borbom za titulu nije imao sreće da njegove utakmice ostanu zabeležene kamerom. NBA liga u to vreme nije bila popularna kao danas, pa su snimci sa Bejlorom izuzetno retki. Poput borbe sa Seltiksima, Bejlor nije imao sreće ni sa tim što su se njegove najbolje godine poklopile sa najboljim godinama Vilta Čemberlejna, pa nikada nije uzeo titulu najboljeg strelca NBA lige.

Eldžin Bejlor je bio igrač koji je trasirao put velikim zvezdama poput Majkla Džordana i Kobija Brajanta. Prema svedočenjima onih koji su ga gledali, bio je spektakularan, nezautstavljiv na terenu. Njegova statua se sasvim zasluženo nalazi ispred "Stejpls Centra".

Kada je završio igračku karijeru Bejlor je bio uspešan i kao operativac. U periodu od 1974. do 1976. godine je bio pomoćnik u stručnom štabu Nju Orleans Džeza, a nakon toga tri godine prvi trener ekipe. Na 221 utakmici kao trener imao je učinak od 86 pobeda i 135 poraza, ali na to ne bi trebalo gledati kao na loš rezultat jer je to bio tim koji je osnovan 1974. godine. U periodu od 1986. do 2008. godine Bejlor je bio potpredsednik košarkaških operacija Los Anđeles Klipersa, gde je 2006. poneo zvanje za najboljeg operativca Lige uglavnom zbog toga što su Klipersi te godine dobili prvu plej of seriju nakon 30 godina pauze. Sa ovom ekipom se nije rastao na najbolji način, jer je raskid saradnje pratio veliki rasistički skandal. Bejlor je podneo ostavku u oktobru 2018. godine, a u februaru naredne godine je tužio gotovo čitav menadžment Klipersa za rasnu diskriminaciju, uključujući tadašnjeg vlasnika tima Donalda Sterlinga. Optužbe su kasnije odbačene.

Bejlor je imenovan u Kuću slavnih 1977. godine.

(foto: Getty Images)