Završena je još jedna sezona Košarkaške lige Srbije. Odigrano je 26 kola u kojima je snage odmerilo 14 najboljih srpskih ekipa, ne računajući učesnike ABA lige. Daleko od sjaja, raskoši i medijske pažnje najjačih srpskih klubova igrala se jedna liga u kojoj je nastupilo preko 200 igrača, a uprkos velikoj finansijskoj krizi i prilično obesmišljenom sistemu takmičenja, često se mogla videti jako dobra košarka.
Vojvodina, Mega Vizura, Metalac, Konstantin i Sloboda su zauzeli prvih pet mesta i oni će se pridružiti ekipama iz ABA lige u borbi za titulu prvaka Srbije u Superligi. Oni su pokazali najviše i zasluženo će nastaviti svoju sezonu, a o njima ćemo svakako često slušati i čitati narednih meseci. Međutim, oni sada nisu tema. Osvrnućemo se samo na one koji su u poslednjem kolu završili svoju takmičarsku sezonu. Ekipe od 6. do 14. mesta su se borile za plasman u Superligu i za opstanak u ligi, neko sa manje neko sa više uspeha, ali svima im je zajedničko da su već krajem marta završili takmičenje, mada postoji najava da bi moglo da bude pokrenuto razvojno takmičenje. Njegova uloga bi trebalo da bude da produži sezonu pomenutim klubovima.
6. Vršac
Već prošlog leta se znalo da će Vrščani imati tešku sezonu. Nakon dugo vremena generalni sponzor Hemofarm je napustio ekipu, ponos južnog Banata je dobio nove klupske boje i novi grb, dvoranu "Milenijum" je napustila talentovana generacija juniora (Nemanja Dangubić, Nemanja Krstić, Luka Anđušić, Nikola Milutinov, Luka Mitrović...) i bilo je jasno da više ništa neće biti isto u vršačkom gigantu. Ekipa koja je u protekloj deceniji igrala finale međunarodnog Kupa Koraća (2001) i osvojila Jadransku ligu (2005) leta 2012. imala je samo dva igrača pod ugovorom u prvom timu. Proces oporavka poveren je mladom treneru Oliveru Popoviću i sada, osam meseci kasnije, može se reći da je misija ispunjena. Vršac je sakupio solidan tim, odlično su startovali u sezoni i učestvovali su na finalnom turniru nacionalnog Kupa u Kragujevcu. Na kraju su ostali "prvi ispod crte" po pitanju plasmana u Superligu, pa se sezona može oceniti kao zadovoljavajuća.
Ključni igrač ove sezone bio je Nemanja Radović. Crnogorski krilni centar je napustio Budućnost, gde nije dobio zadovoljavajuću minutažu, a u Vršcu je odigrao fenomenalnu sezonu sa 15.5 poena i 8.7 skokova po meču. Radović je na kraju završio kao drugi najbolji igrač Lige (po indeksnim poenima), iza Bobana Marjanovića. Pored njega, najbolji utisak su ostavili Đorđe Milošević i Aleksandar Mitrović. Kao i za većinu drugih ekipa iz ove grupe, teško je prognozirati bilo šta po pitanju rostera i planova za narednu sezonu. Ipak, vršačkom timu treba odati priznanje na ovoj sezoni i nadamo se da će i u narednim godinama zadržati sličan nivo.
7. FMP
Nakon dogovora o poslovno-tehničkoj saradnji između FMP Železnika i Crvene zvezde pre nepune dve godine, ova ekipa je dobila status filijale ABA ligaša. Miloš Pejić je i ove sezone odradio solidan posao i do poslednjeg kola bio je u igri za plasman u Superligu. Gomili mladih igrača iz FMP-ovog sistema pridružio se iskusni Miloš Bojović, što je bilo dovoljno za jako dobru sezonu tima iz predgrađa. Uz Bojovića (11.9 poena u proseku), odlične partije su pružali krilni centar Nikola Marković (11.8 poena) i bek Dejan Đokić (10.8).
Poseban značaj ovog tima u KLS bilo je pružanje šanse juniorima Crvene zvezde. Najbolji članovi omladinske škole (i učesnici Evroliginog juniorskog F8 turnira) Dušan Ristić, Nikola Rebić i Brano Đukanović su stekli dragoceno seniorsko iskustvo igrajući širom Srbije protiv daleko iskusnijih igrača. Što se tiče daljih planova ekipe za sada je teško bilo šta pretpostaviti, obzirom da sve zavisi od planova i ambicija Crvene zvezde. Međutim, nema sumnja da ćemo i u narednom periodu imati prilike da gledamo prvoligašku košarku u Železniku.
8. Borac Mozzart Sport
Čačani su rutinski odradili još jednu godinu u prvoligaškom društvu. U katastrofalnoj finansijskoj situaciji uspeli su da sastave tim od domaćih igrača, a zrno ozbiljnosti i kvalitativne iskorake dobili su sa igračima sa otvorenim ugovorima. I zaista, veliko je pitanje kako bi Borac prošao da sredinom sezone nije imao pomoć prekaljenih internacionalaca, Mladena Pantića i Mlađana Šljivančanina.
Pantić je odigrao samo devet mečeva (20.6 poena i 11.6 skokova u proseku), ali svih devet na MVP nivou. Šljivančanina je povreda prekinula u trenutku kada je dostigao sjajnu formu (18.2 poena po meču), ali i to je bilo dovoljno da se rutinski obezbedi opstanak u Ligi. U samoj završnici sezone veliku pomoć pružio je još jedan bivši član Borca, Nemanja Protić.
9. OKK Beograd
"Klonferi" su još jednom ambiciozno ušli u sezonu sa već tradicionalnom pripremnom turnejom u Kini i potvrdom učešća u regionalnoj Balkanskoj ligi. Sada, sedem meseci kasnije, možemo reći da je OKK zagrizao preveliki zalogaj. U domaćoj konkurenciji su već sredinom takmičenja izgubili ambicije po pitanju Superlige, a u BIBL ligi su još jednom potpuno razočarali. Treba reći da je već na startu sezone ekipa ostala bez Filipa Šepe, kome je otkriven tumor na rutinskom pregledu.
Iskusni plej Vladimir Popović je ubacivao 13.6 poena po meču, a Nikola Jeftić 13.2. Od ostalih igrača možemo istaći Stanoja Kneževića i Vuka Malidžana koji su odigrali solidne sezone, dok je Ivan Marinković kao pozajmljeni igrač Partizana pružio svakako manje nego što se očekivalo. Ekipu je u završnici napustio i Aleksej Nešović, koji je igrao sa otvorenim ugovorom.
10. Tamiš
Tim iz Pančeva već nekoliko sezona igra sasvim solidnu košarku. I ovoga puta su sastavili kombinaciju mladih i iskusnih igrača, što im je donelo dobru sezonu u kojoj su rano pokazali da opstanak neće biti problem. Branko Jereminov se pokazao kao jedan od najboljih plejmejkera u Ligi (11.1 poena, 5.8 asistencija), a Slobodan Lalić (11.7 poena) i Ivan Mičeta (12.1 poen) su upotpunili trio iskusnih igrača sa kojima opstanak nije bio problem.
U finišu sezone Tamiš se pojačao igračima sa ABA iskustvom (Nenad Stefanović i Mirza Sarajlija), ali nije bilo prostora za neki veći rezultatski iskorak.
11. Smederevo 1953
Zoran Todorović je još jednom napravio odličan posao obezbedivši opstanak sa skromnom ekipom. Za razliku od prošle sezone, u timu nije bilo dominantnog centra Darka Balabana, pa je posao bio dodatno otežan. Na kraju su na krilima Marka Popadića (15 poena u proseku) i Stafana Đorđevića (13.3) sačuvali prvoligaški status i obezbedili još jednu sezonu dobre košarke za svoju publiku.
12. Sloga
Kraljevčani su dugo bili na samom dnu tabele i sredinom Šampionata činili su se kao izvesni putnici u B ligu. Ipak, u drugom delu ekipa je značajno podigla formu i sa nekoliko velikih pobeda ostavili su fenjer drugima. U Kraljevu ostaju nagomilani problemi, velika finansijska dubioza i loša infrastruktura, ali pozitivna stvar je da će se pored Ibra i dalje igrati prvoligaška košarka.
Navijači Sloge za to mogu da zahvale, između ostalih, Marku Popoviću koji je bio lider ove ekipe. Odlični plej sa iskustvom iz Endesa lige (Mursija) vodio je tim sa 18.6 poena i 8.1 asistencija po meču, čime se istakao kao verovatno najbolji organizator igre u Ligi. U ključnim momentima odgovornost je preuzimao veteran Mitar Trivunović, a kao veliki dobitak za ovu sezonu Slogaši mogu uzeti mladog Aleksandra Marelju, koji je eksplodirao u drugom delu sezone (12 poena i 5.8 skokova po meču).
13. BKK Radnički
"Krstaši" su prošle godine, nakon povratka u prvoligaško društvo, odmah obezbedili i Superligu pod vođstvom Dragana Nikolića, ali ove godine je išlo puno teže. Trenersku palicu je preuzeo Marko Ičelić, tim je podmlađen sa nekoliko mladih reprezentativaca (Nemanja Bezbradica, Nikola Silađi, Luka Igrutinović, Bogić Vujošević), ali rezultati su uglavnom bili razočaravajući.
Za novog trenera postavljen je Milan Mitrović, a Radnički je tek u finišu obezbedio opstanak. Na kraju, najveću dobit iz ove sezone imao je mladi Igrutinović (13.1) koji se nametnuo kao lider ekipe.
14. Jagodina
Poslednjih godina u ovom gradu u centralnoj Srbiji puno se ulaže u sport, pa nikoga nije začudio plasman košarkaške ekipe u najviši rang takmičenja. Ipak, Jagodinci su u eliti plesali samo jednu godinu. Skroman roster i trenerske rokade (Dragan Kostić, Vojkan Benčić) su bili veliki problem, čak i u ovako skromnoj konkurenciji.
Sredinom sezone Jagodinci su vezali nekoliko dobrih partija na krilima iskusnog krilnog centra Rajka Kljajevića, ali on je ubrzo pronašao inostrani angažman pa se bez njega igra potpuno raspala i ispadanje u niži rang je bilo neminovnost.
Sve u svemu, ekipama treba odati priznanje na borbenosti i volji za takmičenjom uprkos očajnoj finansijskoj situaciji i činjenici da mnogi igrači nisu dobili ni dinara u ovoj sezoni. Ostaje nam da se nadamo da će KSS pronaći model da se domaći šampionat oživi, jer u ovom stanju teško da će dugo opstati.
(foto: kls)
