Član "zlatne generacije" srpskih juniora iz Meca 2009. godine otisnuo se "preko okeana" u potrazi za košarkaškom srećom. Iste sezone je sa Beuvokom stigao do vice-šamponske titule u Srbiji, gde je bio jedan od najboljih igrača završnog turnira.
Lična karta Ime i prezime: Petar Torlak Datum i mesto rođenja: 20. april 1991. (Beograd) Visina: 189 santimetara Pozicija: bek Klubovi: Univerzitet Ist Karolajna (2010-)
"Tadašnji selektor U18 reprezentacije je bio Vlade Jovanović. Pozvao me je na pripreme za Evropsko prvenstvo i ta akcija je okončana zlatnom medaljom. Nakon toga smo bili na terasi Skupštine sa plivačima i vaterpolistima. U tom trenutku nije bilo prihvatljivih ponuda za mene u Srbiji. Nisam hteo da odvajam školu i košarku sa svojih 18 godina. Odlučio sam se za Ameriku, koja daje mogućnosti da se rade obe stvari istovremeno", objašnjava svoju odluku da se otisne u nepoznato Petar Torlak i nakon tri godine ističe da se ne kaje:
"Sa ove tačke gledišta, uveren sam da sam uradio pravu stvar. Način košarke u Srbiji i Evropi se razlikuje u odnosu na Ameriku. Tamo se igra dosta brže i mnogo se radi na individualnom napretku. Ja sam ovde dobro taktički potkovan od strane naših trenera, a tamo sam dosta radio na individualnoj tehnici i snazi. Mislim da sam, da tako kažem, postao kompletniji igrač. Pored toga, ušao sam u krug najboljih studenata u Americi, gde nas ima oko 800 hiljada, pa imam razne beneficije prilikom zapošljavanja kada se budem odlučio za tu vrstu karijere, koja me, za sada, ne zanima. Razvio sam se i na jednom i na drugom polju, pa ćemo videti gde će me to odvesti kada se vratim ovde", zadovoljno kostatuje mladi bek u razgovoru za "MVP".
Ono što je pozitivna strana kada su odlasci mladih košarkaša iz Srbije na studije u Ameriku u pitanju su, između ostalog, uslovi rada. A svoje impresije podelio je i Torlak.
"To ne može da se poredi. Hala u kojoj igra Ist Karolajna prima 10 hiljada ljudi, što je više od našeg "Pionira". Igrao sam u dvoranama koje su normalne za njihove standarde, a one primaju po 20 ili 30 hiljada ljudi", priča u dahu i nastavlja:
Libo vodio do istorijskog uspehaTrener Ist Karolajne je legendarni plejmejker Nort Karolajne, Džef Libo. Nekadašnji košarkaš Tar Hilsa i kasnije San Antonio Spursa vodio je ECU do istorijskog uspeha u prethodnoj sezoni, kada su osvojili jedan od četiri turnira koji se igraju u prvoj NCAA divziji.
"Mi imamo avion za košarkaški tim koji nas vozi na utakmice. Odsedamo u hotelima "Hilton" i "Meriot", jer imaju takav ugovor sa školom. Sa nama putuju profesori ili asistenti kako bi nam objašnjavali ono što će se raditi na predavanjima dok smo mi na putu. Tako da to ne mogu da poredim sa Srbijom. Ali, nigde nije kao kod kuće".
Sjajni uslovi zahtevaju i odricanje, a naš sagovornik ističe da slobodnog vremena praktično da nema. Disciplina je vojnička.
"Vremena za neko druženje kao kod nas praktično da nema. Ustaje se vojnički, u šest, sedam ujutru. Potom slede predavanja od tri do pet sati, zavisno od dana u nedelji. Trenira se šest do sedam sati dnevno. To opet zavisi da li je predsezona, sezona ili vreme nakon sezone. Posle toga idemo na zajedničko učenje. Vraćam se kući u devet uveče, gde padam od umora. Kada je mentalitet ljudi u pitanju, nekako su uštogljeni, ali hoće da pomognu, da učine. Ja nisam imao nikakvih problema što se toga tiče. Profesori, treneri i saigrači su mi pomogli da se uklopim, posebno te prve godine. Zahvalan sam im na tome".
Pored košarkaškog napretka, Torlak je i uzoran student.
"Završavam u martu, primam diplomu u maju. Ja sam većinu ispita iz četvrte godine dao unapred, pa planiram da celu sledeću sezonu posvetim treningu i da se vratim i zaigram Superligu za neki od naših klubova. Nadam se da bih tu mogao da pokažem šta sam naučio za četiri godine. Inače mi se više sviđa evropska košarka, više mi leži".
Košarkašku karijeru je počeo u Beovuku sa osam godina. U čuvenoj školi Miše Lakića, iz koje su potekli brojni vrhunski igrači i treneri, ostao je sve do odlaska na koledž. U reprezentaciji je igrao sa Dejanom Muslijem i Danilom Anđušićem, koji su sada seniorski reprezentativci.
Hvala Savezu"Ovom prilikom želim da se zahvalim ljudima iz Košarkaškog saveza Srbije koji su me stavili na širi spisak univerzitetske reprezentacije. Mnogo mi je žao što sam bio sprečen da se odazovem pozivu zbog povrede koju sam doživeo jos u Americi. U isto vreme, čestitao bih momcima na osvojenom trećem mestu u Kazanju."
"Pratim ih i svaka im čast. Stigli su do reprezentacije. Samo neka tako nastave, Povremeno se čujem sa Muslijem, Anđušićem, Vukasovićem... Nadam se da ćemo se ponovo sresti u A reprezentaciji i da ćemo osvojiti još neku medalju", priželjkuje Torlak, a o srpskoj košarci kaže sledeće:
"Nisam imao mnogo vremena, ali sam pratio, uglavnom Zvezdu i Partizan. Veliki je problem vremenska razlika".
Ono što mu predstoji je još jedna godina u NCAA ligi, a potom povratak u Evropu. Neverovatno organizovan sistem zameniće evropskim. Sledi mu novo prilagođavanje.
"Uvek je lepo vratiti se među porodicu i prijatelje. Nije meni problem, brzo se navikavam na date okolnosti", uz smešak završava Torlak.
(foto: ecupirates.com; FIBA Europe / Pascal Allee)
