Na kom nivou organizacije je najjača liga Srbije imali smo prilike da se uverimo u godinama koje su za nama. Ovih dana smo svedoci novih nemilih scena, a tokom čitave Suprlige tema je bilo sve osim igre i igrača.
Ipak, u odnosu na neke ranije godine, uprkos tome što titula u Superligi odavno ne donosi ništa, novu dimenziju besmisla u sezoni 2013/14 doneo je prvi čovek Košarkaške lige Srbije, Dragan Gogić. sa svojim saradnicima.
SudijeNeiscrpna tema i uvek dobro opravdanje za neuspehe u srpskoj košarci su sudije. Ali, tokom trajanja Superlige i plej ofa iste samo petorica sudija su kažnjena, što govori u prilog činjenici da su "ljudi u sivom" dobro obavljali svoj posao. Po dva meča su propustili Marko Juras, Aleksandar Glišić i Marko Pecelj, a po jedan Milivoje Jovčić i Ilija Belošević. Ako se u obzir uzme da su arbitri prepušteni sami sebi i izloženi nestvarnim pritiscima, te da im KLS duguje oko 1 000 000 (milion) dinara, sa doprinosima, za polufinale i finale iz sezone 2008/09, da li se mogu okarakterisati krivima ukoliko donesu neku lošu odluku?!
Ako zanemarimo promenu pravila igre (sa FIBA na ULEB i nazad), ono što je obeležilo poslednja dva meseca su novčane kazne nakon svakog odigranog kola. Dragan Gogić je za 14 kola Superlige, za četiri meča polufinala i dve utakmice finala izrekao novčane kazne u vrednosti od 7 399 000 (sedam miliona i tri stotine devedeset devet hiljada) dinara, što je oko 64 000 (šezdeset i četiri hiljade) evropske valute.
Najgore je prošao trener Partizana NIS. Duško Vujošević je ukupnoj kazni doprineo sa 1 403 000 (milion i četiri stotine tri hiljade) dinara. Slede ga "večiti rivali". Crvena zvezda Telekom je nakupila kazne u vrednosti od 920 000 (devet stotina i dvadeset hiljada) dinara, a Partizan NIS 885 000 (osam stotina i osadeset pet hiljada) dinara. Visoko četvrto mesto drži Aleksandar 'Saša' Pavlović sa 322 000 (tri stotine i dvadeset dve hiljade) dinara, sledi ga Radnički sa 276 000 (dve stotine i sedamdeset šest hiljada) dinara i Dragan Todorić sa 230 000 (dve stotine i trideset hiljada) dinara.
Ono što je dolivalo ulje na vatru su kazne (uglavnom za Vujoševića) za skidanje sakoa tokom mečeva. Ako bismo zanemarili to da takvo pravilo ne postoji gotovo nigde u svetu, postavlja se pitanje da li je nivo organizacije i takmičenja na tako visokoj lestvici da je stajling trenera i učesnika na terenu (koji su kažnjavani zbog različitih boja steznika i dresova) najveći problem?! Koji je smisao teranja trenera da nose sako u dvoranama u kojima nema klima uređaja, a dešavalo se da klubovi budu opominjani i zbog toga što u svlačionicama nije bilo tople vode (Crnokosa).
Na kraju, prema informacijama do kojih je došao "MVP", izrečene kazne niko ne plaća, pa se postavlja i pitanje njihove svrsishodnosti?!
Problema u srpskoj košarci je mnogo, ali se oni, kako to obično biva, uspešno guraju pod tepih, dok je dobrih igrača i trenera sve manje. a praznih dvorana i ugašenih klubova sve više.
(foto: KLS)
