Pred nama je još jedno Evropsko prvenstvo u košarci, jubilarno 40. po redu, koje će biti održano u periodu od 31. avgusta do 17. septembra. Ova manifestacija je kroz dugačku istoriju svoga postojanja doživela mnogo "bočnih udara", ali se čini kao da sve više gubi značaj u očima njenih najvažnijih aktera - igrača. Da li će pauza koja sledi od pet godina, najduža ako se izuzme ona koja je nastala zbog Drugog svetskog rata, da promeni nešto ostaje nam da se nadamo.
Drugi put u svojoj istoriji i drugi put zaredom takmičenje će organizovati četiri zemlje - Finska, Izrael, Rumunija i Turska. Utakmice A grupe će se igrati u Helsinkiju, B grupe u Tel Avivu, C grupe u Klužu i D grupe u Istanbulu. Svaka grupa broji šest selekcija, od kojih će četiri najbolje izboriti plasman u osminu finala. Mečevi D grupe će se igrati u "Fenerbahče Areni", dok će domaćin završnice turnira biti "Sinan Erdem Arena".
I dok fanovi širom Evrope sa nestrpljenjem očekuju mečeve svojih ljubimaca, veliki broj ljubitelja igre pod obručima je razočaran zbog novog "šamara" koji je FIBA dobila od NBA lige. Broj košarkaša koji neće nastupiti na smotri najboljih selekcija na Starom kontinentu je toliki da bi oni među sobom mogli da organizuju kvalitetniji Evrobasket od onog koji ćemo imati priliku da gledamo u prvoj polovini septembra... Miloš Teodosić, Nemanja Bjelica, Nikola Jokić, Janis Adetokunbo, Kosta Kufos, Marčin Gortat, Rudi Gober, Nikola Batum, Aleksi Ažansa, Toni Parker, Dirk Novicki, Danilo Galinari, Ivica Zubac, Ante Žižić, Mario Hezonja, Ersan Iljasova i Omer Ašik su najzvučnija imena kojih iz različitih razloga, opravdanih i neopravdanih, neće biti na Evropskom prvenstvu.
"Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo", rekao je svojevremeno Artur Šopenhauer. Neki će ove reči možda da shvate za 10 ili 20 godina, neki drugi verovatno o tome neće ni da razmišljaju. Istorija pamti one koji je pišu, pa će 17. septembra 12 momaka sa pravom moći da kažu da su najbolji na Starom kontinentu.
O istorijatu takmičenja i velikom broju zanimlljivosti smo već pisali 2013. i 2015. godine, a ono što se od tada promenilo je da je Španija riznici medalja dodala još jednu zlatnu. Sovjetski Savez je i dalje apsolutni lider po broju osvojenih medalja, čak 21 - 14 zlatnih, tri srebrne i četiri bronzane. Sledi ga Jugoslavija sa osam zlatnih, pet srebrnih i četiri bronzane medalje. Na trećem mestu se nalazi Crvena furija sa tri prva, šest drugih i tri treća mesta. Pored pomenutih selekcija, prvaci Evrope su još bili Litvanija tri puta, Italija i Grčka po dva puta i Čehoslovačka, Francuska, Mađarska, Nemačka, Rusija, Letonija i Egipat po jednom.
"MVP portal" je za vas pripremio, kako ste to već i navikli, detaljno upoznavanje sa selekcijama koje će se nadmetati u Finskoj, Izraelu, Rumuniji i Turskoj. Uz to, ponovo ćete biti u prilici da Evrobasket učinite dodatno zanimljivijim kroz našu igru "MVP Menadžer - EP 2017".
PAROVI PRVOG KOLA
Grupa A (31. avgust)
Slovenija - Poljska (12.45č)
Island - Grčka (15.30č)
Francuska - Finska (19č)
Grupa B (31. avgust)
Nemačka - Ukrajina (14.45č)
Litvanija - Gruzija (17.30č)
Italija - Izrael (20.30č)
Grupa C (1. septembar)
Mađarska - Hrvatska (14č)
Španija - Crna Gora (16.45č)
Rumunija - Češka (19.30č)
Grupa D (1. septembar)
Belgija - Velika Britanija (13.15č)
Srbija - Letonija (16č)
Turska - Rusija (20č)
(foto: FIBA)
