Postoje igrači čiju karijeru samo sticaj srećnih okolnosti učini poznatom. Georgi Gluškov je sigurno jedan od njih. Bugarski internacionalac je bio solidan košarkaš, ali je "besmrtnost" zaslužio kao jedan od evrospkih pionira u NBA košarci. Na današnji dan puni 55 godina života.
Prvi draftovani igrač iz Evrope bio je Krešimir Ćosić. Njega je Portland, tada član ABA lige, birao 1972. godine, a naredne sezone bio je i na NBA Draftu. Želju za njim pokazali su čuveni Lejkersi, koji su ga izabrali kao 84. pika ukupno, ali se Ćosić nikada nije okušao u NBA ligi. Odlučio je da se vrati u Jugoslaviju.
NBA Draft 1985. godine je bio istorijski iz više razloga, a jedan od njih je što su se na njemu našli prvi Evropljani koji su i zaigrali u NBA ligi. Te godine se prvi put u istoriji na Draftu pojavilo nekoliko evropskih igrača. Dva Nemca, Detlef Šremf i Uve Blab, su izabrana u prvom krugu, Šrempf je bio osmi pik, a ostvario je respektabilnu NBA karijeru. Blab je bio 17. pik i nije se naročito proslavio u profesionalnoj košarci. Ipak, oba nemačka igrača su u NBA došla iz američke NCAA lige, dakle kao koledž igrači.
Te godine je kao 38. pik, od strane Netsa iz Nju Džersija,izabran i Fernando Martin, ali je on u NBA završio tek naredne sezone, i to kao igrač Portlanda. U četvrtoj rundi Drafta, kao 77. pika ukupno, Atlanta Houksi su birali Arvidasa Sabonisa, ali je taj izbor poništen jer litvanski gorostas nije imao 21 godinu. Naredne sezone su ga kao 24. pika izabrali Portland Trejlblejzersi. Jedno od neameričkih imena čija karijera je prošla u žiži javnosti je i Manute Bol, koji je te 1985. godine izabran kao 31. pik od strane Vašington Buletsa.
Junak ove priče, Georgi Gluškov, je draftovan od Finiks Sansa u sedmoj rundi 1985. godine. Bio je 148. pik u tadašnjem sistemu izbora novih igrača NBA lige. On je jedinstven po tome što je odmah nakon Drafta i zaigrao u najjačoj ligi na svetu, a pošto nije došao iz koledž košarke označen je kao pionir evropske košarke u NBA ligi. Posebno se ističe da je Gluškov prvi košarkaš iz istočno-evropskog bloka koji je igrao u američkoj profesionalnoj košarci. Njegovo ime dobija na značaju već sledeće sezone kada se na Draftu pojavljuju već pomenuti Sabonis (Portland, 24. pik), zatim Grk Panajotis Fasulas (Portland, 37. pik), Italijan Augusto Bineli (Atlanta, 40. pik), Dražen Petrović (Portland, 60. pik), kao i Aleksandar Volkov (Atlanta, 134. pik). U naredne tri godine NBA se više otvorila ka evropskom tržištu, pojavili su se igrači koji su ostavili dubok trag u američkoj profesionalnoj ligi, pre svih košarkaši sa prostora bivše SFRJ, pa se i ime Bugarina Gluškova sve više pominjalo u kontekstu prvog koji se pojavio u NBA, bez obzira što je njegov učinak u njoj bio samo solidan. Ne više od toga.
Gluškov je igrao na poziciji krilnog centra, a u svojoj jedinoj NBA sezoni beležio je 4.9 poena i 3.3 skokova po meču. Odigrao je 49 utakmica za Finiks Sanse, a na 16 od njih bio u prvoj petorci. Na terenu je provodio nešto manje od 16 minuta po meču. U Finisku su polagali velike nade u njega i bili su razočarani što nije pružao partije kakve su očekivali. Evropska košarka je bila nepoznanica za Amerikance, a Gluškov je u NBA došao sa brojkama od 23 poena i 19 skokova prosečno u Akademiku iz Varne. Pod tim uticajem statistike Amerikanci su očekivali mnogo bolje igre bugarskog internacionalca, a pošto ih nije bilo počeli su da traže razlog zašto je to tako. Sumnjali su da Gluškov koristi steroide, a na kraju su kao razlog loših igara okrivili američku brzu hranu u koju je Bugarin, navodno, bio zaljubljen. Nakon jedne sezone u Sansima Gluškov se vratio u Evropu, ovoga puta kao zvezda zbog NBA iskustva i odigrao je par zapaženih sezona u Kazerti, gde je nastupao zajedno sa legendarnim Oskarom Šmitom. Interesantno je da su Bugarin i Brazilac bili dosta bliski prijatelji i da ga je Gluškov često savetovao da nikada ne ode u NBA ligu. Nakon toga je otišao u Ređo Emiliju, a posle se vratio u Bugarsku. U karijeri je nosio još i dresove Taukeramike, Sijene, kao i bugarskih timova Jambola, CSKA i Balkana. Za reprezentaciju svoje zemlje nastupao je skoro do svoje 40. godine, nepunih 20 godina.
Danas je predsednik Košarkaškog saveza Bugarske, a u maju 2014. godine izabran je u Bord FIBA Evrope u kome se nalazi i potpredsednik KSS-a, Dejan Bodiroga.
Radi preciznosti teksta vredi pomenuti još dva imena za koje se vezuju počeci evropske košarke u NBA. Prvo je Henri Biasati, rođeni Italijan koji je 1946. igrao za ekipu Toronto Haskisa, ali je poznatiju karijeru ostvario igrajući bejzbol. Biasati je igrao sa kanadskim pasošem, a on je i deo prve NBA utakmice odigrane u istoriji koju su njegovi Haskisi igrali protiv njujorških Niksa. Biasati je ostao upisan kao prvi internacionalni igrač u američkoj profesionalnoj ligi. Drugo ime je Petur Gudmunson, Islanđanin koga su, pogađate već, izabrali Portland Trejlejzersi na Draftu 1981. godine. Ovaj 218 centimetara visoki igrač je igrao u sezoni 1981/82 za Blejzerse, nakon toga malo u Evropi i CBA ligi, a zatim još tri sezone u NBA u dresu Lejkersa i Spursa. Iako je rođeni Evropljanin, Gudmunsen je srednju školu i koledž završio u Americi, te se njegov odlazak u NBA ligu ne može svrstati u istu kategoriju sa odlaskom Gluškova i mnogo igrača nakon njega.
