Jedan je od najzaslužnijih za popularnost koju košarka ima u Srbiji i regionu, najbolji igrač generacije koja je počela da donosi trofeje sa nacionalnim timom. Korać je, između ostalog, bio najzaslužniji za osvajanje prve medalje reprezentacije Jugoslavije. Bilo je to 1961. godine u Beogradu, Jugoslavija je osvojila srebrnu medalju, a Korać je bio najbolji strelac prvenstva sa 216 postignutih koševa.
Lična karta Ime i prezime: Radivoj Korać Nadimak: Žućko Datum rođenja / smrti: 5. novembar 1938. / 2. jun 1969. Visina: 193 santimetra Pozicija: krilni centar Karijera: OKK Beograd, Lijež, Padova
O Žućkovim košarkaškim počecima kruže zanimljive priče. Kažu da je košarku počeo da igra u srednjoj školi, a mesto u odeljenskom timu je dobio jer je bio najviši u razredu. Ubrzo je zavoleo igru pod obručima i počeo je da je igra ozbiljno. Na juniorskom turniru 1956. godine na jednoj utakmici je postigao 33 poena, koliko je dala ukupno njegova ekipa i već tada je bilo jasno o kakvom se potencijalu radi.
Debitovao je u prvoj ligi 1958. godine i u prvoj sezoni postao najbolji strelac. Nakon toga je to uspeo još sedam puta uzastopno. Nikome ni pre ni nakon njega u istoriji košarke na ovim prostorima to nije pošlo za rukom.
Sа OKK Beogrаdom Korаć je osvojio četiri prvenstvа Jugoslаvije (1958, 1960, 1963, 1964). Bio je prvi strelаc i igrаč Stаndаrdа iz Liježа, prvаkа Belgije (1967/68), a igrаjući zа Petrаrku iz Pаdove bio je prvi strelаc prvenstvа Itаlije.
Uspeo je da obori mnoge košarkaške rekorde, a neki su i dan danas aktuelni. Postigao je 99 poena u utakmici Kupa evropskih šampiona protiv švedskog Alvika, što niko nakon njega nije učinio u elitnom evropskom takmičenju. Zagrebačkoj Mladosti je 1962. godine ubacio 74 poena, što je bio rekord sve do 1985. i 112 poena Dražena Petrovića. Bitna razlika je što je Žućko svoje poene postigao u takmičarskoj utakmici.
Igrao je na poziciji krilnog centra. Nije imao naročit skok, koševe je uglavnom davao iz reketa, zahvaljujući driblingu i brzom, neuhvatljivom izbačaju lopte. Posebna karakteristika mu je bio izbačaj lopte prilikom izvođenja slobodnih bacanja, sa dve ruke odozdo, narodski rečeno "ženskim" stilom. Koraćeva preciznost prilikom takvog izvođenja fascinirala je sve koji su imali prilike da ga gledaju. Dok je igrao u Belgiji gostujući u jednoj televizijskoj emisiji postigao je 100 sobodnih bacanja iz isto toliko pokušaja.
ReprezentacijaZа nаcionаlni tim je debitovаo 1958. godine. Igrаo je nа četiri Evropskа prvenstvа, a nа tri je bio prvi strelаc (1961, 1963. i 1965). Sа reprezentаcijom je osvojio dve srebrne medаlje nа Evropskim prvenstvimа (1961. i 1965), dve nа Svetskim prvenstvimа (1963. i 1967). Bronzane medalje je osvajao na Olimpijskim igrаmа 1968. i Evropskom prvenstvu 1963. U dresu reprezentacije odigrаo je ukupno 180 utаkmicа i postigаo 3.600 poenа.
Radivoj Korać nije bio samo vanserijski košarkaš. Bio je i sjajan student, apsolvent Elektrotehničkog fakulteta, sa velikim darom za fiziku i matematiku. Košarkaške obaveze i prerana smrt sprečili su ga da diplomira. Voleo je slikarstvo, književnost i muziku. Bio je obožavan u društvu, izuzetno popularan, kreirao je modu i diktirao trendove u Jugoslaviji. Prvi džemper na "V" izrez i prvu ploču Bitlsa u Beograd je doneo Radivoj Korać.
Koliko je skroman bio i kakvo poimanje života je imao govori anegdota kada mu je Saša Gec, tadašnji direktor Crvene zvezde, ponudio dvosoban stan i "tristaća" za prelazak na Mali Kalemegdan. Korać je glatko odbio ponudu jer ga materijalno nije interesovalo. Voleo je OKK Beograd i košarku je igrao iz ljubavi. U Belgiju je takođe otišao jer je dao reč da ako odlazi u inostranstvo Lijež će biti klub u kome će igrati. U vreme prelaska u belgijski klub Korać je već bio najbolji igrač Evrope i mogao je da bira tim u kojem će da igra, ali je zbog date reči otišao u Lijež bez obzira na mnogo bolje finansijske ponude.
Poginuo je 2. juna 1969. godine u blizini Sarajeva u teškoj saobraćajnoj nesreći, žureći da se vrati u Beograd i stigne na premijeru predstave "Kosa" u Ateljeu 212. Prvi je sportista sahranjen u Aleji velikana u Beogradu. Na izričito insistiranje tadašnjeg predsednika države Josipa Broza Tita umesto državnom, kovčeg je bio prekriven olimpijskom zastavom, jer je "bio veći od zemlje koju je predstavljao".
FIBA je 1971, nа predlog tаdаšnjeg generаlnog sekretаrа Vilijаmа Džounsа, u Korаćevu čаst pokrenulа tаkmičenje "Kup Rаdivojа Korаćа", а košаrkаške utаkmice nisu igrаne 2. junа po odluci Košаrkаškog sаvezа Jugoslаvije. Zanimljivo je i to da je ta tradicija poštovana i nakon raspada stare države, a da su je pre desetak godina prekinuli "večiti" rivali iz Beograda. Pehаr koji se dodeljivаo pobedniku ovog međunarodnog tаkmičenjа nаzvаn je "Žućkovа levicа". Tаkmičenje je ugаšeno 2002. Danas je to ime našeg nacionalnog kupа.
Počast legandarnom košarkašu odao je i Beograd. Na početku Knez Mihailove ulice, ispod zidnog sata, otkrivena je spomen ploča jednom od najboljih jugoslovenskih igrača svih vremena. Takođe, na istom mestu otvoren je i "Ćošak Radivoja Koraća", gde se legendarni košarkaš u mladosti rado sastajao sa prijateljima i saigračima.
U Žućkovu čast je snimljen i film koji je osovjio brojne međunarodne nagrade - "Zlatna leivca - Priča o Radivoju Koraću".
