U rano proleće, kada su nominacije za letnje turnire pristigle, želim javnosti da prezentujem šta rade sudije kada većina profesionalnih košarkaša odmara. Naime, sezona za većinu sudija traje čitavu godinu, sa nekim sitnim pauzama u kojima se ne isplati prekidati trenažni proces.
Kako je poznato u Evropi i kod nas, nacionalna i regionalna takmičenja se završavaju krajem juna ili početkom jula, u zavisnosti od obaveza igrača prema nacionalnom timu. Kako sada stvari stoje, svake druge godine se igra Evropsko prvenstvo, kome prethode kvalifikacione utakmice u kojima učestvuje većina zemalja. Ženska Evropska prvenstva se održavaju početkom leta, dok su muška predviđena za kraj letnjeg perioda.
Između tih turnira, odnosno kvalifikacionih utakmica (u zavisnosti koju godinu gledamo), FIBA Evropa organizuje Evropska prvenstva u svim mlađim kategorijama. Zbog velikog broja zemalja koje na istima žele i trebaju da učestvuju (naravno, sve u cilju razvoja košarkaškog podmladka u svim zemljama Evrope), sistem takmičenja podrazumeva čak tri ranga Evropskih prvenstava u po tri muške i ženske kategorije. Tako dolazimo do cifre od 18 turnira koji se tokom leta održavaju širom Evrope.
Najslabiji su tzv. "turniri malih zemalja" (C Prvenstva Evrope) i tu je najmanje zemalja učesnica. "B turniri" su najmasovniji i nekada na istima učestvuje čak po 22 ekipe. Oni su praktično kvalifikacioni turniri za narednu godinu i omogućavaju plasman na Evropsko prvenstvo za dve prvoplasirane ekipe. Ovo podrazumeva da se svi letnji turniri mlađih kategorija održavaju svake godine. Evropska prvenstva ili "A Prvenstva Evrope" okupljaju 16 najboljih ekipa na Starom kontinentu i tu je koncentrisan kvalitet. Uglavnom, napominjem, jer se generacije smenjuju, pa je moguće da jedne sezone kadetska ekipa npr. bude dominantna i osvoji medalju, dok sledeće i nije tako jaka jer je došlo do smene generacija.
Ovakav sistem takmičenja forsira nacionalne federacije da razvijaju omladinsku košarku permanentno, stvarajući obavezu da federacija ima dosta angažovanja u prolećnom (pripremnom) i pogotovo letnjem periodu. Ova takmičenja su svakako skupa, ali je ideja vodilja da bazično ulaganje federacija i treba da bude u oblasti mlađih kategorija, kako bi košarka napredovala.
Dosadašnji sistem organizacije podrazumeva da na turnirima sudije budu podeljene u dve grupe: oni koji dolaze sa reprezentacijom i neutralne sudije. To omogućava sudijama zemalja u kojima se igra kvalitetna košarka da imaju bar jednog predstavnika na A turnirima, ali i da na B i C turnirima budu prisutni kao neutralne sudije.
Turniri su po sistemu takmičenja veoma naporni. Uglavnom traju 12 dana (plus dva dana za dolazak i povratak) i u tom periodu se odsudi najmanje devet utakmica. Ceo raspored rada je veoma zgusnut i, uključujući utakmice, nije nimalo naivno izdržati turnir u visokom ritmu.
Ono što je za sudije važno je da se turniri sude kao priprema za sezonu. To znači da pokazani kvalitet suđenja na turniru otprilike pozicionira sudiju za narednu sezonu, što praktično utiče na njegov broj utakmica. Tako da svako od nas na svakoj utakmici turnira daje maksimum, pa i na onoj koja se završi sa po 40 poena razlike.
Na turnirima su, osim četiri delegata, prisutna i dva instruktora suđenja, koji su posebno odgovorni za, pre svega, uspostavljanje ujednačenih kriterijuma (čemu generalno FIBA Evropa teži, s obzirom da sudije dolaze iz zemalja u kojima se igra košarka na različitim nivoima), zatim edukaciju sudija, ali i sastavljanje konačnog izveštaja o svakom sudiji posebno. Taj izveštaj je zvezda vodilja sudiji na terenu edukacije, ali i FIBA Evropi na terenu delegiranja i broja utakmica.
Instruktori su opremljeni najsavremenijim softverima za edukaciju sudija, ali i skauting ekipa, koje pravi poseban tim programera FIBA Evrope. Ti programi su veoma funkcionalni, rade u realnom vremenu i upotrebljivi su odmah nakon utakmice. Kako to u praksi izgleda? Posebna kamera sa obučenim kamermanom direktno je vezana za laptop instruktora koji gleda utakmicu. Na svaku sumnjivu situaciju, pritiskom na jedan taster, program seče video klip dužine koje odredi instruktor, a zavisi od tempa utakmice (npr. pet sekundi pre pritiska tastera i pet sekundi posle). Taj video klip se obeležava jednostavnim oznakama, (npr. prateći sudija, nesportska greška, ispravno), kako bi od isečenih, recimo tridesetak, situacija u toku utakmice instruktor lako znao koja je vezana za kog sudiju. Odmah po zavrsetku utakmice instruktor sa laptopom odlazi do svlačionice i komentariše sa sudijama izabrane klipove, najkarakterističnije, tj. one koji daju najbolju edukaciju sudijama.
Takođe, na turnirima se vodi i tzv. digital score sheet (digitaln zapisnik), koji daje sve moguće informacije o utakmici odmah nakon iste, ispraćene odgovarajućim video klipovima. To znači da ukoliko kliknete na npr. lične greške igrača sa brojem pet domaće ekipe, program vam prikazuje statističke podatke kada je koja načinjena, ispraćene video klipovima. Isto važi i za šut iz igre bilo kog igrača i sve ostale statističke podatke. Za ove potrebe sudijski odsek FIBA Evrope donosi ogromnu količinu opreme u mesta odigravanja turnira.
Radni dan sudije počinje obaveznim futingom u ranim jutarnjim časovima. Nastavlja se doručkom u tačno određeno vreme, nakon čega sledi sastanak svih sudija. Na sastanku se, u sali sa video projektorom, u dogovoru oba instruktora, puštaju karakteristične situacije od prethodnog takmičarskog dana na video klipovima, a od sudija se traži da iste komentarišu, kako bi se uspostavili ujednačeni kriterijmi. Ovakve sesije mogu trajati i do dva sata, a uobičajeno je između sat i sat i po.
Zatim se, po rasporedu, ulazi u ritam utakmice. Sudi se svaki dan, osim dva slobodna dana koji se koriste samo za edukaciju i odmor (eventualno obilazak grada, prijem kod gradonačelnika ili nešto slično). Takođe, pretposlednjeg dana se uglavnom igra manji broj utakmica, pa je 30 odsto sudija slobodno. Uobičajena je obaveza svakog sudije da pored utakmice koju sudi svaki drugi ili treći dan bude i stand-by sudija, koji u opremi sedi za zapisničkim stolom u slučaju povrede. Ukoliko je sudija došao sa ekipom podrazumeva se da, ako mu raspored dozvoli, pogleda i utakmice svog nacionalnog tima.
Kad sam već pomenuo povrede, one su najveći problem svake grupe sudija na turniru. Slobodnih sudija nema, pa svaka eventualna povreda, koja na određeno vreme odstranjuje sudiju sa terena, podrazumeva da neko mora da sudi dve utakmice u toku jednog dana. Svedok takvih situacija sam bio i sam, kada se dešavalo da se povredi po troje ili četvoro kolega, što prouzrokuje da troje ili četvoro drugih moraju da sude po dve utakmice dnevno. Verujte mi da suditi jednu ovakvu utakmicu nije nimalo lako, jer je ritam igre i trčanja na visokom nivou.
U ovom ritmu utakmica (10 utakmica za 12 dana) svima je jasno da sudije moraju da dođu na turnire u top fizičkoj spremi, kako bi dali najbolje od sebe. Za to je potrebno najmanje dvadesetak dana bazičnih priprema, sa po, najmanje, jednim treningom dnevno, pa smo srećni kada imamo dovoljno vremena da se adekvatno pripremimo, tj. kada turnir pada bar mesec dana po završetku sezone.
Najblji od nas redovno dobijaju po dva turnira tokom leta, što podrazumeva mesec dana odsustva od kuće, posla i porodice, ali i mesec dana paklenog tempa, koji, uz sreću, biva završen sa teškim nogama i možda ponekim finalom.
Pre tri godine srpske sudije su dominirale na letnji turnirima, odsudivši 14 finala ili polufinala, tj. utakmica za medalju. Na ostala četiri nisu bili prisutni, jer su to uglavnom bili turniri malih zemalja. Doći do utakmice za medalju na bilo kom turniru podrazumeva kontinuirano suđenje bez greške iz utakmice u utakmicu, do samog kraja. Verujem da oni koji su se i malo udubili u dosadašnju priču tačno znaju šta to znači i koliko je napora potrebno uložiti.
Osim naših nogu, na turnirima najviše "stradaju" naše porodice. Od njih smo razdvojeni i neretko nemamo snage ni vremena ni za dnevno viđanje, uglavnom na Skajpu. Supruge neretko moraju da uzimaju slobodne dane ili delove godišnjeg odmora u tom terminu, pa dolazi do velikih tumbanja u rasporedima življenja. Da napomenem da za ove turnire, što svakako mnoge najviše zanima, nismo plaćeni po odsuđenoj utakmici (što je uobičajena praksa), već po danu turnira, rekao bih simblično. Nekada je to dovoljno da se pokriju naši troškovi tamo gde smo i poneki poklončić, kao zahvalnost najmilijma u povratku kući.
Ovim blogom pokušao sam da vam približim kako izgleda letnji deo sezone, kada košarkaška takmičenja zamru i lige se završe. Mladost tada izlazi na teren i mi sudije vraćamo tada košarci ono što smo od nje tokom sezone dobili, mogu slobodno reći, žrtvujući mnogo. To radimo da bismo u sledećoj sezoni bili što spremniji, ali i zato što smo zaljubljeni u igru između koševa i čarobnu narandžastu loptu!
(foto: FIBA)
