Put do povratka je bio dug. Morao je od temelja da sagradi novu kuću, daleko južnije. Gradio ju je dugo, čitavih 13 godina. Sada se vraća u staru, koju je napustio kada je ona mnogo više sjala. Najveće zdanje grada sa skromnom sportskom tradicijom ostaće u rukama starog vlasnika, koji glavnog arhitektu nije isplatio do kraja, iako je on u zidove zacementirao tri neprocenjiva prstena.
Možda bez Peta Rajlija ne bi bilo Dvejna Vejda kakvog svi znamo. Možda se ne bi zlatnim slovima upisao u istoriju NBA lige, a možda bi postigao i više, jer je u jednom trenutku viđen kao naslednik najvećeg Majkla. Možda! Sigurno je jedino to da je put kojim su ove dve legende Majami Hita zajedno koračale naišao na račvanje, a jedan drugom nisu pružili ruku. Hladno su mahnuli i tiho se zahvalili na svemu. Tek na kraju, jer tokom sage o novom ugovoru Vejd i Rajli nisu nijednom razgovarali!
Pet Rajli je kroz istoriju često vukao nepopularne poteze. Reč je o velikom egoisti, ali u isto vreme i o čoveku koji je duboko promislio pre nego što je donosio važne odluke. Ruku na srce, sreća ga je služila baš onda kada mu je trebalo.
Draftovala ga je ekipa San Diego Roketsa kao sedmog pika 1967. godine, a nakon toga Portland na proširenom Draftu 1970. Ali, odmah je trejdovan u Lejkerse, gde je postao šampion 1972. godine. Povukao se iz aktivnog igranja košarke sa samo 31 godinom (1976). Već sledeće je postao prezenter u Lejkersima, a potom je teška biciklistička nesreća Džeka MekKinija promovisala Pola Vestheda za glavnog trenera i Rajlija dovela u stručni štab. U toku mandata na klupi Lejkersa zadesila ga je, po mnogima, najjača generacija Jezeraša predvođena novajlijom Medžikom Džonsonom i Karimom Abdul-Džabarom i u svojoj debitantskoj sezoni kao asistent trenera Rajli je uzeo titulu. Već sledeće sezone sudbina se ponovo naklonila tada mladom treneru. Medžik je posle samo šest utakmica, zbog loših odnosa sa trenerom Vesthedom, zatražio trejd. Pogađate ko je stradao i ko je promovisan u šefa struke?
"Šoutajm" era je počela, a sjajna ofanzivna postavka i magija Karima i Medžika promovisala je Rajlija u istinsku zvezdu tog vremena. On je bio predodređen za to i ušao je u njemu najudobnije cipele. Prijateljstvo sa Đorđom Armanijem, skupa garderoba, kretanje među elitom Los Anđelesa... Rajli je živeo svoj san, glamur je bio predodređen za Lejkerse, a tada mladi trener je bio pravi čovek da to iznese svojim šarmom i harizmom.
Sa 44 godine Pet Rajli je na svom kontu imao već šest šampionskih naslova - jedan kao igrač, jedan kao pomoćni trener i četiri kao trener Lejkersa. Nakon dva vezana šampionska prstena 1987. i 1988. mislio je da je ceo svet njegov. Želeo je još, želeo je tri u nizu i u skladu sa tim njegova kompanija "Raily and co" je brendirala frazu tri-pit. Toliko je daleko išao, ali ga je ego pojeo. U reprizi NBA finala iz 1988. godine Detroit je zaustavio Lejkerse i sprečio. Tačnije, Jezeraši su dobili "metlu" i Rajli je spušten na zemlju. Naredne sezone je proglašen za trenera godine (tek prvi put?!), ali je Finiks izbacio Lejkerse u plej-ofu i Rajli je znao da je to kraj jedne ere.
Postao je komentator na televiziji, ali ga je to držalo godinu dana. Liga je upoznala Majkla Džordana, a Rajli je verovatno pomislio da bi bilo sjajno da on bude taj koji će zaustaviti novu najveću zvezdu NBA karavana. Postao je trener Niksa. To je bila prava opcija za njega, jer posle Los Anđelesa samo je Njujork dovoljno glamurozan da prihvati velikog Rajlija. Cilj je bio jasan - vratiti se na zvezdano nebo i svrgnuti sa trona velikog Majkla. Niksi su po pravilu u plej-ofu dolazili do Čikaga, ali je Rajli pred sebe postavio nemogući cilj. Vodio je Njujork do najboljeg skora u istoriji franšize, dobio i drugu nagradu za najboljeg trenera, ali je Džordan čitavoj Ligi, pa i Rajliju, bio noćna mora. Prilika se ukazala nakon prvog Džordanovog povlačenja, Niksi su ušli u finale 1994. godine, dobili su Čikago u sedam utakmica, ali je Hjuston bio prejak u finalu. Rajliju je ostalo da se uteši time da je postao prvi trener koji je dva puta igrao sedmi meč NBA finala sa dva različita kluba.
Imao je još jednu godinu ugovora, ali je odlučio da pređe u Majami i faksom je obavestio rukovodstvo Niksa da odlazi na Floridu. To je Majami koštalo milion dolara i uz to su morali da predaju Njujorku pravo na prvog pika sa narednog Drafta. Velika cena, ali Majami i Rajli su imali pakleni plan.
Namera je bila da Majami postane bolji od Niksa i da sa drugog mesta pokuša da sruši povratnika Džordana. Scenario je bio isti. Majami je 1996. ispao od Bulsa, koji su imali do skoro najbolji skor u istoriji NBA lige, a naredne sezone Rajli je odveo Majami u prvo konferencijsko finale u istoriji franšize. Opet ti Bulsi, taj Fil Džekson i taj Majkl Džordan...
Čikago je ostao bez Majkla i krenuo je pad, a Rajli je vodio bitke sa Niksima na Istoku i nije uspeo da uvede Majami u toliko željeno NBA finale. U međuvremenu se odrekao najveće zvezde ekipe Tim Hardaveja i Rajlijev Majami se ispumpao kao balon. Posle razočaravajuće sezone 2002/03 i skora od 25-57 Rajli je otišao u privremenu trenersku penziju i postavio svog dugogodišnjeg asistenta Stena Van Gandija za glavnog trenera.
Usledio je Draft koji je promenio sve!
Tragična sezona dala je loteri pika Majamiju i imali su pravo da biraju sa petog mesta. Izbor je bio jedan od najboljih u istoriji. Drhtali su, ali do pete pozicije je ostao Dvejn Vejd - munjeviti bek koji je mogao, a mnogi će reći da i dalje može, da probije kroz bilo koji reket. Majami je dobio lidera koji je već u prvoj sezoni bio najbolji strelac i asistent tima i tako se upisao u istoriju kao četvrti novajlija kome je to pošlo za rukom od postojanja sata za ograničenje napada.
Ipak, pametni Rajli je znao da ne može sam i naredne godine mu je pridružio veliku zvezdu Šekila O'Nila. Verovao je da Vejdova mladost i Šekovo iskustvo mogu da donesu ono što Rajli žarko želi još od vremena u Niksima. Oni su se sjajno povezali, Majami je došao do finala konferencije, ali je Detroit bio bolji nakon sedam utakmica. Vejd je imao problema sa gripom, pojavile su se i prve povrede kolena, čak i povreda ramena. Ipak, on je znao da je vođa i da tim mora da se ugleda na njega. Stegao je zube i u drugoj i trećoj utakmici finala Istoka ubacio ukupno 78 poena. Majami je zvanično dobio vođu - čoveka koji će dati oba kolena, srce i dušu za tim.
I Pet Rajli je to osetio. Rešio je da se vrati ponovo na klupu i otpleše poslednji ples kao trener. U decembru 2005. smenio je svog prijatelja i dugogodišnjeg asistenta Van Gandija i seo na vrelu klupu. Rezultat je došao. Rajli i Vejd su nosili Majami do prve titule u nekom sportu još od NFL naslova za Majami Dolfinse 1973. godine. Vejd je u finalu beležio prosečno gotovo 34 poena i bez sumnje bio najzaslužniji za preokret nad Dalasom, koji je poveo sa 2-0. Priznanje za MVP-a finala je to potvrdilo.
Krenula su sve češća poređenja sa Flešovim idolom Majklom Džordanom i sve je slutilo na bajku. Međutim, Majami i samog Vejda zadesili su veliki pehovi. U narednoj sezoni Vejd je propustio čak 31 meč zbog povrede ramena, a ni ostatak ekipe nije bio u najboljem zdravstvenom stanju. Ipak, Šakil O'Nil i Pet Rajli su dogurali ekipu do plej-ofa, a Vejd je nastupio sa povređenim ramenom. Nije bilo dovoljno! Čikago je "počistio" Majami u prvom kolu plej-ofa, a Vejd je zaradio novu povredu koja ga i danas prati - popularno "skakačko koleno".
Tek 14. novembra vratio se na teren, ali Majami nije bio ni nalik ekipi koja je pre samo dve godine uzela šampionski prsten. I sam Rajli je te sezone morao da se podvrgne operaciji kolena i propustio je 21 utakmicu. Tim sa Floride je zabeležio najgori skor u Ligi, a Vejd je izvukao sezonu uprkos stalnim bolovima u kolenu.
Rajli se vratio u funkcionersku stolicu, a Vejd je zasijao punim sjajem. Sa 30 poena u proseku bio je najbolji strelac Lige, a postao je prvi igrač u istoriji NBA koji je u jednoj sezoni zabeležio 2.000 poena, 500 asistencija, 100 ukradenih lopti i 100 blokada (prvi igrač niži od 195 centimetara kome je to pošlo za rukom). Bio je i ostao pojam za strahovitog defanzivca, jednog od najboljih u istoriji kada su bekovi u pitanju. Ipak, ta i naredna sezona na klupskom planu nisu ispunila očekivanja i Vejd se bacio na ulogu menadžera.
Iskorstivši prijateljstva sa LeBronom Džejmsom i Krisom Bošom, napravio je "veliku trojku". Rajli je ostao u senci jer njegove pregovaračke sposobnosti nisu došle do izražaja, već isključivo Vejdove. Rođeni pobednik je imao plan, pristao je da bude najmanje plaćen i zadovoljio se sa 16 miliona po sezoni. Želeo je titule.
Pomenuta rojka je donela Rajliju još dve titule i načinila ga opet ponosnim, a ključ je bio u kapitenu, generalnom menadžeru - Dvejnu Vejdu. Bio je i dalje vođa, iako možda nije igrao na LeBronovom nivou. Nosio je tim uprkos brojnim povredama. Ipak, Džejmsov povratak u Klivlend značio je novi početak za Majami. Vejd je potpisao novi ugovor prema kojem je trebalo da zaradi 20 miliona dolara u sezoni 2015/16. Po završetku sezone je postao slobodni agent.
Želeo je kući, a Rajli, čini se, nije imao veliku ambiciju da ga zadrži u svojoj, ili ipak Vejdovoj procenite sami. Ispred jednog od retkih igrača čije se ime poistovećuje sa timom prednost su dobili Hasan Vajtsajd i Goran Dragić, sa maksimalnim ugovorima. Rajli je opet nepopularno prelomio i zario nož u srce svim navijačima Majamija. Ponudio je Vejdu ono što on nije mogao da prihvati. Prvo 20 miliona, a potom 40 za dva sezone. Čoveku kojem novac nikada nije bio satisfakcija. Primera radi, Majkl Konli Džunior će novim ugovorom u Memfisu zaraditi 153 miliona dolara, a Vejd je za 13 godina u Majamiju zaradio 156!
Hit se odrekao jednog od šest aktivnih igrača sa desetogodišnjim NBA iskustvom koji nisu menjali tim (Manu Đinobili, Tim Dankan, Toni Parker, Dirk Novicki i Nik Kolison). Dalas, koji je vodio ratove sa Majamijem u finalima NBA lige, dao je primer odanosti i vernosti zadržavši Novickog, ali je Rajli opet izgurao svoje. Krenuo je u rebilding, dao veliki novac Dragiću i Vajtsajdu, a odrekao se Vejda i uz njega Džoa Džonsona i Luola Denga.
Mnogi su verovali da će popularni "Kobijev ugovor" otići u ruke Vejda, ali se Pet Rajli postavio iznad situacije smatravši da je dve godine gubitak vremena. S toga, Dvejn Vejd se vraća svojoj prvoj kući. Odlazi u Čikago koji je tim potezom definitivno odbio da uđe u potpuni rebilding na koji se slutilo odlaskom Derika Rouza i Žoakima Noe u Njujork. Vejd je pristao na dvogodišnji ugovor vredan 47.5 miliona dolara, iako mu je Denver nudio nešto više novca.
Zašto? Zato što njemu novac nikada nije bio na prvom mestu. To se baš i ne može reći za Rajlija, koji je svoju slavu u vreme Lejkersa koristio da bude voditelj okupljanja elite i to naplaćivao 50 hiljada dolara po večeri. Ako već neće završiti priču u Majamiju, završiće je tamo gde je sve počelo. U Čikagu, gde je doživeo najtužnije trenutke. On je dete razvedenih roditelja. Živeo je sa ocem i maćehom, ali je često posećivao majku. Sa 10 godina je gledao kako je hapse zbog posedovanja veće količine kokaina namenje za prodaju. To ga je učinilo jačim, okrenulo ga košarci i američkom fudbalu i urezalo u srce da nikada ne zaboravi odakle je pošao.
Na mestu gde je gledao svog idola kako celu Ligu drži u šaci, ponosan na to što je bar u nekoliko navrata zaličio na njega. Oprostiće se slavno, kako i dolikuje, a imaće potpuno pravo da se popne na zapisnički sto u "Junajted Centru" i da kaže: "This is my house", baš onako kako je govorio u ''Amerikan Erlajns Areni" kada je gotovo sam dobio svoj novi klub u utakmici za pamćenje.
(foto: Getty Images)
