Tog jutra sam imao nekoliko neodložnih poslovnih obaveza: pohvaliti koleginici frizuru, pobeći od direktora, skloniti se u kakvo ćoše, čekati 16 časova i odlazak na ćevape u "Staru Hercegovinu" ili na krilca u "Dubočicu". Mislim, budimo realni, kraj je radova, predaju se stanovi, a i za taj dan je predviđen dolazak poznate pevačice da preuzme ključeve. Sreći nikad kraja.
- Alo, mali! Ti što mi ličiš na jednu od sestara Kesler... Dovlači se do bloka B, galopom!
Direktor je zaista verovao da ima istančan smisao za humor. Uporno me oslovljavao po nekakvom nemačkom duetu "Die Kessler-Zwillinge" iz 60-ih prošloga veka, a osećao sam i da poređenje sa predmetnom životinjom nije slučajno.
Elem, ušao sam u stan i zagrizao jabuku. U kupatilu je bila čitava delegacija: ključar, šef gradilišta, keramičar, diša. Na tranzistoru trešti "Ne prilazi, dvojka si"... Bio je nekakav sparan dan, ne sećam se više. Na zidu žuta fleka, pa tako, pogolema, a kroz fugu probija voda. Pukla račva.
- Vidi mali... Ti znaš da te ja volim. Ali, život će te brzo naučiti da od ljubavi nema 'leba. Danas dolazi čovek da preuzme ovaj stan. Mene nešto žiga sa desne strane, mislim da upravo dobijam napad slepog creva, tako da ćeš morati ti da ga primiš. Objasni čoveku kako si mu ovako lepo udesio gajbu. Ponudi ga obavezno ratlukom, a štitnik za zube imaš kod Bilje sekretarice.
Moja majka ima zlatne ruke, ali gomboce ne zna da napravi. Mesi ih od nekih šljiva veličine lubenice. E, takvu sam jednu knedlu progutao i seo na kadu.
Čoveče, kakva sramota. Nema šta, pukla je kosa T-račva, moram da polomim čitav prednji zid dakta. Majko i oče, kako to reći čoveku koji danas dolazi po ključeve.
Najavili su mi da bi gospodin Petrović trebalo da se pojavi svakog trenutka. Iskreno sam se nadao da je mali i mršav. Pogledam u dokumenta i ovlaš mi kroz glavu prođe da se zove Aco. Aco Petrović. Bože, kao košarkaški trener.
Kucanje.
Aco je izgledao viši nego na terenu, ali osmeh je isti. I frizura, naravno. Ratluk neće.
Tako bih mu rekao kako sam lud za košarkom, kako ga volim od Indijanapolisa i smatram dobrim duhom Kasperom našeg tima. Kako mi je beskrajno žao jer se naša košarka tako lako odriče dobrih ljudi i trenera. Htedoh da mu prenesem Adamove poruke iz Amerike koji mu je pomagao oko skautinga u Indijanapolisu, da ga malko i priupitam šta je to bilo sa Radmanom...
Htedoh, ali zaćutah. Sramota bi jača od ushićenja.
- Vidite gospodine Petroviću, ne znam kako da Vam kažem, ovaj, sve je spremno, naravno, za vaše useljenje. Ali, vidite, ovaj, imamo taj jedan mali problem.
- Kakav problem?
- Pa znate, vidite, voleo bih da nađem neku drugu reč za to što se desilo, ali, nažalost, nemam je. Pukla je kanalizaciona cev u Vašem stanu i trenutno imamo problem sa izlivanjem fekalnih otpadnih voda.
- Aha.
- Pa da. Znate, nama bi trebalo tri dana da to popravimo i sve vratimo u prvobitno stanje. Moramo, ovaj, da srušimo taj jedan mali zid i tako...
- Slušajte gospodine!
- Ovaj, da. Slušam.
- Sve što mogu da učinim da vam pomognem ja ću uraditi! Ako vam treba bilo kakva moja saradnja ili pomoć, ja sam tu da vam izađem u susret.
- Ma, kakvi!
- Ostaviću vam ključeve, pa se vidimo za pet dana. Rekli ste tri, ali neka bude pet. Zovite me u bilo koje doba dana ukoliko vam zatreba još nešto. Želim vam sve najbolje!
Ode Aco, ostah ja postiđen.
Gledam kroz prozor, dolaze nove godine, hoću li se sećati ove lekcije? Kada ti neko pokaže kako je lako biti dobar, hoćeš li, čoveče, zapamtiti? Sabiraš li u srcu na isti način kada te nečija ruka pomiluje kao kada množiš kada te nečija šaka šamara?
Divni ljudi i trenuci bogatstva koji za njima ostaju. Razasuti novčići...
Setio sam se Ive Nakića i slučajnog susreta u Knez Mihailovoj. Zamolio sam ga za autogram, a on me je upitao čemu sve to, ko se njega uopšte seća. Skromni Ivo...
- Ako ti baš znači, potpisaću.
Znači Ivo, znači.
Znači mi Aco, znači.
A, eto, pre neki dan u Sibiru, na -360, gradeći neke druge, tuđe zgrade, čitam novine. Čitam o Aci. Ustah do prozora i ponovo se setih lekcije koju mi je dao. Setih se osmeha kada je došao nakon pet dana. Našeg dugog razgovora o Adamu, Indijanopolisu.
Izdrži i pobedi! Volimo te.
(foto: ABA League)
