Prošlo je tačno 210 dana od prvog podbacivanja lopte u ovosezonskom takmičenju najboljih evropskih klubova. U prethodnih sedam meseci bili smo svedoci pregršt odličnih utakmica, neverovatnih preokreta, iznenađenja, fenomenalnih poteza... Sve je to iza nas. Sada sledi ono najvažnije, borba za prvaka Starog kontinenta.
Kao najbolje izdvojile su se četiri ekipe. Dve ruske, jedna turska i jedna iz Španije, zemlje koja slovi za najtrofejniju kada su u pitanju titule prvaka Evrope. Neki su tu na iznenađenje velikog dela javnosti, dok su neki i pre starta sezone bili viđeni na završnom turniru, koji se ove sezone odigrava u prestonici Nemačke, Berlinu, od 13. do 15. maja.
Zajedničko za sve je da imaju samo jedan cilj - pokoriti Berlin i trijumfalno se vratiti u domovinu. CSKA, Lokomotiva Kubanj, Fenerbahče i Laboral Kuća su u centru pažnje. Ovo je kratak vodič kroz njihovu istoriju, a ujedno i najava krune sezone, Fajnal-fora.
KRATKO KROZ ISTORIJU
Po 16. put će se timovi boriti za naslov prvaka Evrope u takmičenju koje nosi ime Evroliga. Dueli najboljih klubova Starog kontinenta prvi put su na programu bili 1958. godine. Od tada pa do danas često se menjalo ime, a i sam format takmičenja. Nakon prodaje prava od strane FIBA kompaniji čiji je vlasnik Đordi Bertomeu, 2000. godine, dobili smo takmičenje pod nazivom Evroliga, koje je i danas aktuelno.
U sezonama 1965/66 i 1966/67 prvi put je viđen format završnog turnira četiri najbolje ekipe. Na prvom Fajnal-foru trijumfovala je milanska Olimpija, dok je na drugom slavio Real Madrid, tim koji se najviše puta okitio naslovom prvaka Evrope (devet). Međutim, moderni Fajnal-for ustanovljen je 1988. godine, kada je titulu najboljeg u Gentu ponovo, kao i na prvom, ponela milanska Olimpija. Takav sistem takmičenja najviše odgovara grčkim timovima. Panatinaikos je slavio čak šest puta, dok je Olimpijakos tri puta bio najbolji. Između dva grčka velikana ugurao se Makabi sa četiri naslova najboljeg na završnim turnirima.
Nikoga od pomenutih neće biti u Berlinu. Tu su sada neke nove snage, od kojih je jedino CSKA stizao do trijumfa, dok su Laboral Kuća (četiri puta) i Fenerbahče (jednom) osetili kako izgleda igrati pod svetlima najveće pozornice.
CSKA
Jedan od najvećih favorita za osvajanje ovogodišnje Evrolige svakako je moskovski gigant. CSKA je u svojoj istoriji šest puta stizao na krov Evrope, dva puta od kada se igra u ovakvom formatu, 2006. u Pragu i 2008. u Madridu. Armejcima će ovo biti peto uzastopno učešće na završnom turniru, ukupno 15. Od 2003. godine pa do sada samo jednom nisu bili učesnici finalne smotre. To se dogodilo 2011. godine, kada su pod vođstvom Duška Vujoševića neslavno završili takmičenje u prvoj fazi Evrolige. Dakle, iskustvo je jedan od aduta na koje će igrati Moskovljani.
Trener tima, Dimitris Itudis, okupio je oko sebe odličan stručni štab, gde svaki čovek ima svoj zadatak. A, s obzirom na to da ih ima porpilično deluje da su najbliže prišli NBA ligi kada je ozbiljnost i posvećenost u pitanju. Deril Midlton, proslavljeni košarkaš, kao i Andreas Pistolis i Anton Judin čine najbliže saradnike grčkog stručnjaka, dok se o kondiciji računa vode Kostas Hadžihristos i Jevgenij Burin.
Igrački kadar je zaista fenomenalan. Bekovski par Miloš Teodosić - Nando De Kolo je trenutno najbolji u Evropi, a to dokazuje i svrstavanje u idealni tim Evrolige. Kada nekog iz ovog paklenog dvojca sustigne umor igra ne trpi, jer sa klupe ulazi Aron Džekson, košarkaš koji bi u većini evroligaškioh ekipa mogao da bude prva violina. Kajl Hajns je sam držao reket ruskog giganta, a kao nagrada stiglo je priznanje za najboljeg defanzivca ove sezone. Povrede Džoela Frilenda i Viktora Hrijape nisu mnogo uzdrmale Moskovljane, jer je Hajns zaista odigrao fantasičnu sezonu.
Vredni pomena sigurno su i Andrej Voroncevič, moderni krilni centar, koji je u mogućnosti da pogađa i spolja, a i pod samim košem. Nikita Kurbanov je jedan od onih potcenjenijih igrača koji nemaju rejting poput gore pobrojanih, ali je takozvani "lepak". Čovek je kojeg bi svaki trener poželeo u svom timu, jer je u stanju da odigra fenomenalnu odbranu i to na tri različite pozicije, od niskog, preko visokog krila, pa čak i centra po potrebi. Sa druge strane terena isporučiće vam trojku kada se najmanje nadate, te ga stoga ne smete ispuštati iz vida, niti pomagati sa pozicije na kojoj on igra. Uz njih, trener Itudis u rotaciji koristi Korija Higinsa i Vitalija Fridzona na pozicijama beka i niskog krila. Igrači su totalno različitih karakteristika, što omogućuje različiti stil igranja.
Kada sve to stavimo na papir dobijamo jedan moćan tim, individualno spreman da se nosi sa svima, taktički odlično vođen, ubojitog napada, a kada hoće igraju i dobru odbranu. Do završnog turnira stigli su sa jednim porazom u preliminarnoj rundi i četiri u TOP 16 fazi takmičenja. Naravno, u obe grupe su bili prvi. To ih je u četvrtfinalnoj seriji odvelo na srpskog šampiona, Crvenu zvezdu Telekom. Teže nego što rezultat od 3-0 u seriji govori stigli su do Berlina, gde očekuju najviše. Za tako nešto trebalo bi da ih posluži zdravlje, a i da Miloš Teodosić konačno bude na visini zadatka kada su u pitanju završni turniri.
Na početku sezone, u najavi Evrolige, predstavili smo ih kao jednog od favorita. Tada smo naveli: "Miloše, ako ne sada, kada? Ako ne ti, ko?" Isto važi i danas. Kapitenu reprezentacije Srbije predstojeći Fajnal-for će biti sedmi u karijeri. Do finala je stigao dva puta, do titule nikada.
LOKOMOTIVA KUBANJ
Rival ekipi CSKA u polufinalnom susretu, koji je na programu u petak od 18 časova, biće Lokomotiva Kubanj, debitant na završnoj smotri. Klub je nastao 1946. godine u mestu Mineralne Vode, gde je nekolicina železničara strpljivo obučavala košarci oko 150 ljudi. Jedan od tih železničkih radnika bio je i Grigorij Abugov, kasnije poznati košarkaški trener koji je podigao veliki broj profesionalnih košarkaša, od kojih su neki i danas u svetu košarke kao treneri.
U sezoni 2002/03 ekipa iz Mineralne Vode uspela je da izbori plej-of ruske lige, jer je završila kao osma na tabeli. Počišćena je baš od CSKA. Bio je to znak da klub mora da napravi neke promene. I učinio ih je. Prešli su u grad Rostov, gde je stvari u svoje ruke preuzeo Andrej Vedišev, koji je iza sebe imao bronzu sa Evropskog prvenstva i zvanje ruskog šampiona. Pokazao je neverovatne menadžerske sposobnosti i učinio klub jednim od najboljih u Rusiji. Iz godine u godinu rezultati kluba su bili sve bolji, a onda je direktor ruskih železnica, Vladimir Jakunin, odlučio da klub pređe u Krasnodar. Razlog za ovu odluku bila je dvorana, koja nije zadovoljavala potrebe sada već velikog kluba. Vedišev 2013. godine dobija priznanje za najboljeg menadžera u Rusiji, ali se time nije zadovoljio i već ove sezone njegova Lokomotiva je ostvarila istorijski plasman na Fajnal-for.
Kao i kod njihovog rivala, sa klupe diriguje grčki stručnjak. Reč je o Jorgosu Barcokasu, koji je ime stekao vodeći Marusi i Olimpijakos, sa kojim je 2013. stigao do naslova prvaka Evrope. Barcokas je za asistente angažovao sunuarodnika Hristosa Papasa, kao i srpskog stručnjaka Sašu Grujića.
Što se igračkog kadra tiče sve je u rukama američkog plejmejkera Malkolma Dilejnija. Košarkaš koji je pre par sezona bio na meti Crvene zvezde igra fenomenalnu sezonu i sigurno je najzaslužniji za ovakve rezultate popularnih Lokosa. Njegova zamena je Dontej Drejper, Amerikanac sa hrvatskim pasošem, koji nema realizatorske sposobnosti kao Dilejni, ali je važan šraf u odbrani koju forsira Barcokas i koja je jedna od najboljih u Evroligi. Za šut spolja zadužen je Met Džening, koji je pristigao tokom sezone, kao i australijski reprezentativac Rajan Brokof.
Istina, čitava ekipa je u stanju da pogodi za tri poena. Dokaz za to su i igrači na poziciji krilnog centra, Viktor Klaver i Entoni Rendolf, uz Dilejnija udarne igle "železničara". Obojica su odigrali vrhunsku sezonu, a kao nagrada stiglo je i polufinale protiv CSKA. Prednost ekipi Lokomotive može da predstavlja činjenica da CSKA nema dominantnog centra koji može da gospodari reketom, jer Barcokas je često forsirao takozvane "smol bol" petorke u kojima je Kris Singlton, koji po vokaciji nije centar ali ga u Lokomotivi igra, sedeo na klupi, a Klaver i Rendolf su činili centarski par. Baš takvom igrom demolirali su Barselonu u četvrtoj utakmici četvrtfinala, koja je za ekipu iz Krasnodara bila "win or go home".
Lokosi su takmičenje počeli u grupi C, gde su sve iznenadili i u konkurenciji Barselone i Panatinaikosa zauzeli prvo mesto. Nakon toga, ljubitelji košarke u Srbiji imali su priliku da ih gledaju uživo, jer su u TOP 16 fazi bili u grupi sa Crvenom zvezdom. Neprikosnoven je bio Fenerbahče, a Lokomotiva je završila odmah iza, na drugom mestu.
Tokom čitave sezone su pružali odlične partije, igrali fenomenalnu odbranu, dok su u napadu sjajni individualci lako pronalazili rešenje ako ne prođe prvobitna zamisao. Načinili su do sada pregršt iznenađenja, izbacili favorizovanu Barselonu, prepuni su samopouzdanja. Uz to, odmarali su glavne igrače u VTB ligi samo za ovaj duel. Pokazali su da u bitnim utakmicama imaju hrabrosti i volje, a i znanja da odigraju vrhunsku košarku... Sve to nam garantuje izuzetno uzbudljiv prvi polufinalni susret. Da li neko sa sigurnošću sme da kaže da će CSKA u finale?!
FENERBAHČE
Vreme je da pređemo na drugi susret. Od 21 čas na parket dvorane u Berlinu istrčaće Fenerbahče i Laboral Kuća. Šestostruki šampion Turske dolazi na svoj drugi Fajnal-for. Minule sezone stali su u polufinalu, kada su poraženi od kasnijeg osvajača Reala iz Madrida. Prve okršaje u najelitnijem evropskom klupskom takmičenju upisali su 1960. godine, nakon druge titule prvaka Turske osvojene godinu dana ranije. Treća titula stigla je 1965. Te godine je prestalo da postoji tursko košarkaško prvenstvo. Liga je doživela reorganizaciju i novo ime, Turska košarkaška Superliga. Samim tim, tri trofeja Fenerbahčea otišla su u istoriju.
Pojava nove lige kao da je bacila neku kletvu na Fenerbahče. Usledila je duga pauza kada su trofeji u pitanju, a ekspanzija i rast turskog tima ponovo je počeo 1991. godine, kada su predvođeni trenerom Ćetinom Jilmazom, najviše zahvaljujući Leriju Ričardu, stigli do prve krune u nacionalnoj Superligi. U naredne četiri sezone tri puta su učestvovali u finalima plej-ofa, ali im je titula izmicala. Takav razvoj situacije naterao je čelnike da pojačaju ulaganja u tim. U sezoni 1997/98 osvojili su treće mesto, koje im je omogućilo ponovni nastup u Evroligi. Generacija u kojoj su nastupali Mahmud Abdul-Rauf, Marko Milić, Žan Tabak, Ibrahim Kutlaj, kasnije i Konrad MekRe, bila je jedno od prijatnijih iznenađenja i stigla je do 16 najboljih, gde je poražena od Reala.
Tokom leta 2006. godine došlo je do fuzije sa Ulkerom, koja je klub izdigla u sam vrh evropske košarke. Usledila su četiri naslova prvaka u pet sezona, a nakon razočaravajućih nastupa u Evroligi čelnici su povukli jedini logičan potez. Angažovan je Željko Obradović, osmostruki osvajač Evrolige. Popularni Žoc je već u prvoj sezoni vratio titulu prvaka Turske u vitrine Fenerbahčea i krenuo u gradnju tima koji će biti kadar da pokori Evropu. Prethodne sezone je ostvaren najveći uspeh plasmanom na Fajnal-for. Međutim, u nacionalnom šampionatu su, iznenađujuće, poraženi od Pinar Karšijake.
U tekućoj sezoni Obradović nije dozvolio nikakva iznenađenja. Od starta sezone njegov tim je izgledao sjajno. Sklopio je fantastičnu ekipu, spremnu da igra i na koš više, a i na mali broj poena. Dominiraali su u obe grupe, a u četvrtfinalu su "počistili" starog dužnika, madridski Real.
Na svakoj poziciji Fenerbahče poseduje makar dva odlična košarkaša. Igrom diriguju Bobi Dikson, ili ako više volite Ali Muhamed, kao i grčki internacionalac Kostas Slukas. Bogdan Bogdanović je zadužen za dalekometnu paljbu, a na poziciji broj dva menja ga oporavljeni Riki Hikmen. Povratnik iz NBA lige, Luiđi Datome je udarna snaga sa niskog krila i neko ko, uz Bogdanovića, rešava sve egal završnice uglavnom u korist svoje ekipe. Srpski reprezentativac Nikola Kalinić je tu da poboljša odbranu ekipe, a da pored dobre odbrane poseduje i dobre realizatorske sposobnosti pokazao je u četvrtfinalnoj seriji protiv Reala.
Simpatizeri turskog kluba, kojih i u Srbiji ima dosta, strepeli su za učešće Jana Veselog na završnom turniru. Ipak, Leteći Čeh se oporavio u pravo vreme i pokazao da je spreman za juriš na naslov prvaka Evrope. Uz Ekpea Judoa, Veseli predstavlja pravi bedem pod košem i stalnu napast za protivničke odbrane, pre svega iz fenomenalnog pikenrola koji Obradović forsira, a Dikson i Slukas odlično izvode. Potom i sa skokom u napadu, posle kojeg uglavnom sledi efektno zakucavanje. Njihove zamene su još jedan povratnik iz NBA lige Pero Antić, kao i turski reprezentativac Bariš Hersek.
Kada na klupi sedi čovek kome će nastup u Berlinu biti 15. na završim turnirima i čovek koji je osam puta stizao do trofeja, uz samo jedan poraz u finalima, a na terenu "plešu" četvorica bivših NBA igrača, kao i pregršt reprezentativaca i prekaljenih evroligaških asova, onda nema sumnje da se radi o velikom favoritu, možda i najvećem za osvajanje Evrolige. Kladionice kažu da je Žoc bliži devetoj tituli nego Teo prvoj. Greše li?!
LABORAL KUĆA
Kako bi opravdala zvanje favorita i osvojila naslov prvaka, ekipa Fenerbahčea najpre će morati u polufinalu da savlada najprijatnije iznenađenje ovogodišnjeg izdanja Evrolige, Laboral Kuću. Luda družina iz Vitorije šokirala je mnoge, a poslednji u tom nizu bio je Panatinaikos. Grčki velikan je "počišćen" u četvrtfinalu, a ceh je platio Aleksandar Đorđević, koji od tog trenutka nije više trener "zelenih".
Sa druge strane, mesto stratega na klupi baskijske ekipe zacementirao je Velimir Perasović. Kao košarkaš je ušao u istoriju kluba kao član generacije koja je u Vitoriju donela prvi trofej, kako španski (Kup Kralja) tako i evropski (Kup Rajmonda Saporte), u sezoni 1995/96, nastupajući tada pod imenom Taugres. Promena imena u Taukeramika bila je talična po klub. Usledio je meteorski uspon u vrh španske, a samim tim i evropske košarke. Prvi nastup u plej- ofu domaćeg šampionata zabeležili su 1998. godine, a naredne sezone stigao je i drugi trofej u domaćem Kupu. Nakon toga su osvojili još četiri pehara u tom takmičenju.
Prva decenija 21. veka bila je zlatno doba za tim iz Vitorije. Listi zvezda kao što su Pablo Laso, Perasović, Džo Arlauckas i Marselo Nikola pridružili su se Saulius Štombergas, Fabricio Oberto, Dejan Tomašević, Hoze Kalderon, Horhe Garbahosa, Arvidas Macijauskas, Andres Noćioni, Pablo Priđoni, Igor Rakočević, Luis Skola, Goran Dragić, Tiago Spliter i Mirza Teletović, a u poslednjih par godina i Nemanja Bjelica, Tomas Ertel, Fernando San Emeterio i još mnogi... U sezonama 2001/02, 2007/08 i 2009/10 stigli su do naslova prvaka Španije. Što se Evrolige tiče, četiri puta su stizali do završnog turnira. Tri puta su poraženi u polufinalu. Jednom su prošli prvu prepreku, ali su u finalnom meču 2005. godine poraženi od Makabija. Tu su peti put. Mogu li konačno do kraja?
Ako verujete kladionicama onda je odgovor odričan. Međutim, sa tim se ne bi složili Darius Adams i Janis Burusis, dvojac koji je odigrao fenomenalnu sezonu i za nijansu se izdigao u odnosu na ostatak tima. Burusis je svrstan u idealan tim Evrolige.
Pored Adamsa, trener Perasović na poziciji plejmejkera koristi Majka Džejmsa. Cela ekipa je kadra da pogodi za tri poena i to je možda i najjače oružje baskijskog tima. Sa pozicije beka to čini Fabijen Kozer, koji je trenutno povređen, što može da predstavlja veliki hendikep za ekipu. Takozvani "lepak" ovog tima je Adam Hanga. Mađarski repezentativac igra u životnoj formi i neizostavni je deo svake strategije, kako u napadu tako i u odbrani. O kvalitetima Davisa Bertansa i Jake Blažiča publika u Srbiji je dobro upoznata. Svakako bi trebalo dodati i Alberta Korbača, još jednog igrača koji je kadar da ubaci nekoliko trojki u nizu. Unutrašnja igra zasniva se na pomenutom Burusisu, kao i Darku Planiniću, dok sa pozicije krilnog centra "štetu" protivničkim odbranama pravi Kim Tili.
U prvoj fazi takmičenja su kao treći u grupi B prošli u drudi krug, gde su u "grupi smrti" sve iznenadili i fenomenalnim partijama završili kao drugi na tabeli, odmah iza CSKA, a ispred Reala, Barselone, Olimpijakosa, Žalgirisa, Himkija i Brose Basketsa. U već pomenutoj četvrtfinalnoj seriji prosto su zbrisali sa terena grčkog velikana, PAO, što ih je dovelo u Berlin, na iznenađenje velikog dela javnosti. Da li je čudima kraj?
Nadamo se da ste uspeli da stignete do kraja i da sa nešto većim znanjem ulazite u završnicu još jedne fenomenalne sezone u nejelitnijem evropskom klupskom takmičenju. Nismo vam pomogli puno oko prognoza? Nije nam ni bio cilj, jer ovde je samo jedno sigurno - Evropa će dobiti novog vladara. Ko će to biti? Brzo će nedelja...
Direktne prenose centralnog događaja sezone u evropskoj košarci možete da gledate na kanalima "Sportkluba". Komentatori ove televizije, Srđan Radojević i Darko Plavšić, nalaze se na licu mesta, pa ćete imati ugođaj direktno iz "Mercedes-Benc Arene".
(foto: Euroleague; PBC CSKA Moscow)
