Ukoliko živite u Beogradu i ne daje vam se četvrtina realne prosečne plate u Srbiji za pretplatu na gledanje utakmica Prve muške lige onda možete da skoknete do neke od dvorana. Četiri kluba iz prestonice igraju u najvišem rangu takmičenja i igraju zaista kvalitetno. Kriza u evropskoj košarci je učinila svoje, treneri teško dolaze do angažmana vrednih odvajanja od porodice, pa je KLS neočekivano dobila na kvalitetu.
Nedelja, lepi dani na izmaku i devojka iz Kraljeva. Pravac Zemun, na utakmicu između Mladosti i Sloge. Baš me zanimalo da li u "Pinkiju" još uvek vise kofe sa plafona, ali sam propustio činjenicu da Mladost svoje mečeve igra u "Vizuri". Male tribine solidno popunjene, a publika pola-pola. Sve je bilo spremno za podnevni spektakl.
Himna je intonirana u atmosferi koje bi se Siniša Mihajlović ozbiljno postideo. Sa jedne strane domaći - 12 igrača i sedam članova stručnog štaba, a sa druge dečica i trojica koja ih prate. Dragan Nikolić i Boško Đokić se izljubiše po srpski, tri puta kako dolikuje, Milica Dabović je imala uvodnu reč, podbacivanje i utakmica je počela.
Dva trenera su meč provela u putpuno različitom raspoloženju. Popularni Gagi je igrao zajedno sa svojim igračima. Vikao je, proslavljao koševe, nervirao se zbog grešaka svojih izabranika, trčao na svojoj polovini terena tokom svih 40 minuta.... Đokić je mirno posmatrao utakmicu, tek na trenutke pokazujući znake nezadovoljstva.
Publika ni blizu onoj iz Stare Pazove. Beograđani prosto ne zaslužuju da imaju toliko sportskih dešavanja. Za mnoga koja oni ne posećuju većina gradova u Srbiji bi "ubila". A imalo je šta da se vidi.
Očekivao sam laganih plus 20 za domaće, ali iskusni lisac Đokić nije došao u Beograd sa belom zastavom. Proces ceđenja suve drenovine je dobio sasvim novo značenje. Utakmicu je postavio perfektno i prvu deonicu dobio sa 20:11. Kraljevčani su rivale naterali na osam izgubljenih lopti, ali nisu uvek bili kadri da u tranziciji na pravi način kazne te poklone. Uz to, loše su gradili sopstveni koš. Mada, ruku na srce nemaju mnogo igrača kadrih da u reketu atletski odgovore ligi u kojoj se takmiče. Subjektivni osećaj je bio plus 15, pa su stanjem na semaforu mogli da budu zadovoljniji domaći igrači iako su bili u minusu.
Svoju snagu, pre svega duža klupa, u odnosu na goste Mladost je ispoljila u drugom kvartalu. Na poziciju "jedan" je ušao Filip Simić i naterao svoje saigrače da trče. Bio je agresivan na prenosu lopte Sloge i Filip Dumić je počeo da popušta. Za razliku od Sloge u prvoj deonici, domaći su lako dolazili do poena iz tranzicije i na veliki odmor su otišli sa devet poena viška - 42:33.
Kada se očekivalo da Mladost dodatno pojača trener domaćih je dao sva ovlašćenja u napadu Nikoli Kočoviću, igraču koji je nedavno stigao u ekipu. On je u nekoliko navrata pokazao zbog čega je išao na probu u Fenerbahče, ali se pokazalo i to da nije dovoljno dobro upoznao novi tim. Umesto prelamanja utakmice Zemunci su Kraljevčanima dali veštačko disanje. U završnih 10 minuta se ušlo rezultatom 60:57.
Posebnu pažnju moram da posvetim Andriji Bojiću. Ovaj momak je u trećem kvartalu održao čas košarke za sve ljubitelje igre pod obručima. Što bi se u žargonu reklo, odučio je od košarke svoje čuvare. Napadao je i licem i leđima ka košu i delovalo je kao da je Hakim došao među juniore. OK, preterujem, ali je u trećoj desetominutnoj deonici ubacio 10 poena i podelio tri blokade.
Rešeni da isprave greške iz treće četvrtine, domaći su u poslednji period ušli agresivno, ali ih je to koštalo bonusa posle dva minuta igre. To je značilo mnogo opreza u nastavku, a goste je pogledala i sreća. Kako nisu imali snage za "tuču" sa igračima Mladosti oslanjali su se na šut za tri poena, ali ih je on katastrofalno služio (6/30). Međutim, polovinu pogodaka su uspeli da vežu u finišu susreta. Krenuo je Stefan Matović od table, nastavio Nemanja Pavlović i završio ponovo Matović. Usledila je neizvesna završnica, ono zbog čega gledaoci dolaze na tribine.
Dumić je provukao sjajnu asistenciju kroz odbranu Mladosti za Pavlovića iz centralnog pika i Sloga je povela sa 76:75 na isteku 39. minuta. Ispostavilo se da je to bio poslednji koš Sloge na meču. Domaći su u poslednjem minutu pokazali defanzivni kvalitet i na iskustvo Bakića su stigli do bodova.
Na izlasku iz hale prijatan razgovor su vodili Vanja Marinković (Partizan NIS), Stefan Pot (Partizan NIS), Dušan Kutlešić (FMP) i Petar Rakićević (Crvena zvezda mts). Igrači "večitih" koji se druže, uvek ih je bilo... Kada bi makar navijači košarku shvatili kao sport, umesto kao odlazak u boj.
Odlaskom na meč Prve muške lige sam se prijatno iznenadio, kako kvalitetom igre tako i strašću koju ljudi poput Gagija Nikolića imaju prema svom poslu. U nižim rangovima takmičenja se kuju nove zvezde srpske košarke. Kvalitet im nije na zavidnom nivou, fizička sprema još manje, a znate kako često vrhunski treneri vole da istaknu da je tim dobar onoliko koliko je dobar 12. igrač. To bi moglo da se prenese i na srpsku košarku, sport generalno... Koliko su nam dobri niži rangovi takmičenja toliko ćemo sutra biti kvalitetni.
Prošetajte do hale kako biste stekli utisak na kakvom nivou nam je igra pod obručima u ovom trenutku i kako u godinama koje dolaze ne biste zatupljivali svoju decu, rođake i prijatelje pričama "ma oni se drogiraju". Negde tamo postoje uslovi iz bajke u kojima se meri svaki pokret koji još uvek nije napravljen. Ovde se nedostatak uslova maskira znanjem i velikom željom. Podržimo te ljude.
(foto: MVP)
