Ovaj 22-godišnji Beograđanin odigrao je novu utakmicu na MVP nivou u petak protiv Valensije. Treba biti pošten i reći da je upravo on najzaslužniji za devetu evroligašku pobedu 77:75 na vrućem gostovanju u La Fonteti.
Ubacio je 25 poena, uhvatio devet lopti i bio nepogrešiv sa linije slobodnih bacanja na ne tako malom uzorku za igrača koji pokriva jednu od unutrašnjih pozicija (11/11). Upisao je po dve ukradene lopte i blokade, ali način na koji Zvezdina petica igra u poslednje vreme govori mnogo više od puke statistike.
Već u prvoj čevrtini duela Petrušev je jasno stavio do znanja da partije protiv Milana, Olimpijakosa i Barselone nisu bile stvar kratkotrajne inspiracije, već da se u potpunosti adaptirao na zahteve elitnog evropskog košarkaškog takmičenja. Filip je poslao jasnu poruku da je usvojio sve postulate spartanske strategije trenera Ivanovića i da je rešen da se ove sezone etablira kao prvorazredni evropski centar.
Srpski Domantas Sabonis
Autor ovih redova je, blago rečeno, bio oduševljen košarkaškom svestranošću Filipa Petruševa u njegovoj prvoj profesionalnoj sezoni. A ko nije? Noseći dres Mege je opravdao brojne hvalospeve iz perioda dok je tokom koledž karijere nosio dres Gonzaga Buldogsa.
Slučajnost ili ne, ali svojim stilom igre me je neodoljivo podsećao na Domantasa Sabonisa, litvanskog asa koji je takođe košarkaški stasao na ovom poznatom univerzitetu. Lagan za pozicije koje pokriva, sposoban da na različite načine rešava protivničke odbrane, aktivan na skoku, sposoban da udeli dobar pas, prijateljima sam često povlačio paralele između Srbina i Litvanca.
Mega je te sezone igrala po Filipovim notama, a on je na kraju sezone sasvim opravdano proglađen najkorisnijim igračem ABA lige. Sa prosekom od 23,7 poena, 7,6 skokova i indeksom korisnosti 28, bilo je jasno da je prerastao “mali veliki klub” i da je idealan čas za prvu ozbiljnu odiseju u karijeri.
Neprijatna klima Bosfora
Uploviti u profesionalne košarkaške vode nije bilo nimalo lako za nekadašnjeg studenta renomiranog univerziteta Gonzage. Štaviše, Petrušev je nakon fantastične epizode u Megi i MVP priznanja u ABA ligi u sezoni 2020/21, imao jako loše iskustvo u dresu Anadolu Efesa. Atipična košarkaška filozofija Ergina Atamana nije prijala srpskom košarkašu, koji je drugi uzastopni pohod na tron Evrope uglavnom posmatrao u trenerci kraj terena nego na parketu.
Iz ove perspektive možda ne bi bilo pogrešno reći da je Petrušev napravio malu “grešku u koracima”, odnosno da je odluka o selidbi na Bosfor možda bila prebrza. Mega jeste košarkaška sredina idealna za razvoj talentovanog igrača, ali sa druge strane, na ovoj košarkaškoj akademiji časovi o rezultatskoj važnosti svake utakmice i individualne odgovornosti da se ispoštuje svaki posed na meču nisu deo redovne nastave.
Stoga bi možda manje bolan bio prelazak u neki Evrokup tim ili evroligaša skromnijih apetita. Ovako odlazak u ekipu koja žarko želi tron i pobedu u svakom meču ne daje previše prostora za grešku. Naročito ako znamo da je Ataman prošle sezone na visokim pozicijama imao Danstona, Plajsa, Singltona, Moermana - igrače koji su bolje poznavali sistem ovog trenera i koji su znatno iskusniji od Petruševa.
Teško da nešto može gore uticati na samopouzdanje talentovanog igrača nego činjenica da sezonu presedi na klupi. To je bilo očigledno u junsko-julskim reprezentativnim mečevima protiv Letonije i Belgije. U Rigi nije postigao niti jedan poen za 12 minuta na terenu, dok u Čairu nije proveo ni sekund na terenu. Nesiguran, van fokusa, mislima možda u Letnjoj ligi, perspektiva jednog od najtalentovanijih srpskih igrača je u tom momentu delovala jako maglovito.
Selidba na Mali Kalemegdan
Nakon što je letos objavljeno da će novi klub Filipa Petruševa biti Crvena zvezda, mnogi su na njega gledali kao igrača koji se nakon loše sezone u Efesu vraća na Mali Kalemegdan da oživi karijeru. Retki su bili oni koji su pamtili njegove odlične partije u Megi i blistava izdanja u dresu mlade U18 reprezentatcije Srbije kada je u tandemu sa Markom Pecarskim doneo “orlićima” evropsko zlato terorišući sve vršnjake.
Možda jedan od razloga leži u tome da on iskače iz kalupa igrača kakve ovdašnja javnost voli. Nije temperamentan, ne daje zapaljive izjave medijima i govor tela mu je na terenu često takav da na košarku gleda kao na posao, a ne na strast koja se na ovom podneblju nekako podrazumeva. On je jako mlad napustio Srbiju i košarkašku pismensost je Baskoniji, a već kao srednjoškolac se otisnuo u SAD.
Još kada se na sve to doda i pomalo haotično stanje u igri Zvezde prva dva meseca tekuće takmičarske godine, partije Petruševa su bile takve da su se potpuno utopile u crveno-belu letargiju.
Ivanovićev vojnik sa visokim činom
Dolaskom na kormilo Duška Ivanovića sve je krenulo na bolje u redovima aktuelnog jadranskog i srpskog šampiona. Većina igrača je dobilo priliku da se nametne od nule, a čini se da je nekdašnji košarkaš Efesa i Mege to najbolje iskoristio.
Kraj novembra - početak decembra je period godine kada je započet vrtoglavi uspon forme Zvezdinog krilnog centra. Zapažena uloga u oba trijumfa nad Partizanom nagovestila je da će u Ivanovićevoj vojsci stroge discipline Filip imati visok čin. A onda su partije u poslednje vreme, naročito u Evroligi, potvrdile te nagoveštaje i čak okarakterisale ovog igrača kao glavnog u jednom odredu, onog visokih igrača.
Najpre se pojavio protiv Milana. U drugom meču “duple” evroligaške sedmice, kada je bilo evidentno da je umor sustigao Vildozu i Nedovića nakon pobede nad Žalgorisom, Petrušev je bio najistaknutiji pojedinac. Ubacio je 20 poena, uhvatio 11 skokova iako su sa druge strane bile proverene vedete poput Hajnsa, Dejvisa, Melija, Vojtmana.
Zatim je bio ključni faktor u velikoj pobedi nad Olimpijakosom u Pireju, a ta partija je možda najbolji indikator košarkaške svestranosti koju ovaj igrač ima. Ubacio je 14 poena, promašio je samo jedan šut iz igre, a zalepio je četiri blokade i tako pokazao da je i te kako prisutan i u defanzivi. Trojka koju je pogodio nekoliko sekundi nakon što je tražio izmenu, kada je mu je bukvalno bila “duša u nosu” je trejdmark tog duela.
Svakom simpatizeru Crvene zvezde i dalje stoji knedla u grlu pri pukoj pomisli raspleta duela Crvene zvezde i Barselone. Ali, ako se nečeg treba sećati iz duela protiv katalonskog giganta to je nova “all-around” partija Petruševa. Ovaj meč je završio sa 24 poena i 10 skokova, a načine na koje je rešavao izuzetno potentnu odbranu Blaugrane je zaista impoznatna.
I hronološkim putem dolazimo do najbolje, najblistavije i najkompletnije partije Zvezdinog visokog igrača ove sezone. U momentu kada je pažnja javnosti bila uglavnom usmerena van terena zbog “slučaja Kampaco” i kada su Vildoza i Martin van stroja zbog povreda, malo ko je verovao da će se crveno-beli vratiti iz Valensije sa pobedničkim osmehom.
Ali, Petrušev je već u prvoj četvrtini, koju je završio sa indeksom korisnosti +16, najavio da nada ipak postoji. Zrelo i inteligentno je koristio sve prednosti u duelu sa Dubljevićem, nekoliko puta “rešio” iskusnog Crnogorca u napadu, a dobrim rešenjima u odbrani ga isterao iz zone komfora. Podsetimo, iskusni crnogorski centar igra fenomenalno u poslednje vreme, tako da je ovo bilo jako teško sprovesti u delo. Nije ga pokolebalo to što je na njega u pojedinim delovima motrio agresivni i snažni Rivero.
Kako je meč odmicao član centarske linije crveno-belih nije gubio na sigurnosti i odlučnosti. Naprotiv, ono je raslo i na kraju je izrastao u junaka važne pobede. Podatak da je bio nepogrešiv sa linije penala i da je konvertovao svih 11 pokušaja možda najbolje oslikava na kom je nivou njegovo sampouzdanje.
Malobrojni navijači Crvene zvezde su posle meča sačekali Petruševa ispred La Fontete i povicima “MVP, MVP…” pohvalili briljantnu partiju ovog igrača. Naredne sedmie u Beograd dolazi aktuelni vicešampion Evrope madridski Real, a nadahnuti Zvezin košarkaš će naspram sebe imati defanzivnog maga Valtera Tavaresa. Videćemo da li u svom napadačkom arsenalu ima oružja da naudi jednom od najboljih evroligaških defanzivaca u poslednjih 10 godina.
Sve u svemu, ovakva izdanja jednog od najtaletnovanijih srpskih košarkaša ne mogu da ne prijaju svakom poštenom ljubitelju igre pod obručima sa ovih prostora, nebitno da li njegove simpatije stanuju sa “ove ili one strane brda”.
Srpski košarkaški rasadnik nije, kao nekada, prebogat kvalitetnim mladim igračima, tako da je jako bitno da napredak i razvoj Filipa Petruševa nastavi da ide uzlaznom linijom.
(foto: Valencia Basket, KK Crvena zvezda, ABA league)
Priredio: Aleksandar Nikolić
