20.12.2016. - Olimpijakos je rutinski u Pireju u “Domu mira i prijateljstva” savladao Crvenu zvezdu, Real je u Madridu "demolirao" Bamberg.
22.12.2016. - Crvena zvezda je u Beogradu pred 7.000 gledalaca rutinski savladala Real Madrid, Bamberg je lako savladao Olimpijakos u Nemačkoj.
U ova dva dana i ove četiri utakmice je slikovito predstavljen novi format Evrolige i koliko je nepredvidiv ovakav sistem takmičenja. Posle odigranih utakmica nema vremena za radovanje i plakanje. Probudiš se ujutru posle meča i već te sutradan u svlačionici čeka skauting za sledećeg protivnika.
Crvena zvezda je bez ikakvog preterivanja i preuveličavanja rutinski pobedila Real Madrid. To ne znači da je to bilo lako. Ono što igraju crveno-beli je teško u svakom košarkaškom aspektu. Zvezda je svoju timsku igru dovela na taj nivo da, kada je čovek gleda, to izgleda lako, a to je najteže.
Iskreno, ne znam šta je veći uspeh bio: Da li to što je Real pobeđen, da li to što je sveden na 70 poena ili što je Zvezda učinila da izgleda kao banda (da ne kažem kao Makabi i Armani ali ne želim toliko da ih uvredim) koja ne zna više šta da radi na parketu.
Dejan Radonjić je u ovoj utakmici taktički postavio gotovo savršenu igru. Odbrana je funkcionisala bez greške i dublja analiza iste nije ni potrebna, dovoljno je videti da je jedan Real Madrid dao 65 poena. Možda će ljubitelji statistike pronaći koliko puta se to Realu desilo u Evroligi, ali po mom sećanju jako, jako retko. Pogotovo u eri Pabla Lasa. Svi ključni igrači su bili potpuno odsečeni, pojedini, tipa Rendolf, čak su i smetali na terenu.
Osnovna ideja Dejana Radonjića je bila da odseče “prve violine” Reala: Ljulja, Kerola i Rendolfa koji su zajedno dali 25 poena. Zajedno su šutnuli 0/12 za tri poena. Sa druge strane je sam Tejlor ubacio 25 poena uz šut 7/10 van linije 6.75 metara. Ovo pre svega dokazuje da, iako je Džefri Tejlor u osam utakmica pre utakmice sa Zvezdom ubacio samo 16 poena i imao šut za tri 3/11, nije slučajno u Real Madridu i da u tom timu mogu da igraju igrači sa visokom klasom. Međutim, ako je neko trebalo da bude “žrtvovan” u odbrani i da mu se pusti šut to je bio upravo Tejlor. I ono što me je na kraju obradovalo je to što Radonjić nije u toku utakmice menjao koncept odbrane i nije se prilagođavao novonastaloj situaciji u kojoj je Tejlor najopasniji igrač u napadu.
Mnogi se neće složiti sa mnom (što je i normalno, svako ima svoje razmišljanje oko košarke), ali lično smatram da, iako se isto boduju poeni igrača iz drugog plana, oni nemaju istu težinu kao poeni glavnih poentera. Real nije menjao svoje napade i počeo je da igra na raspoloženog Tejlora. On je svoje poene postizao iz šuteva sa viška. Iako nije bio ni blizu da ubaci i dalje su se napadi kreirali za Kerola, Rendolf je i dalje iz igre "jedan na jedan" pokušavao da dođe do svojih poena... U nekoliko situacija su i preskočili Tejlora koji je naočigled svih iskazivao i nezadovoljstvo zbog toga. Poeni Tejlora bi dodatno dobili na težini da su Kerol i Rendolf ubacili po 10 ili više poena. Ovako, oni su “ispucali” svoju kvotu šuteva bez postignutih poena, što ih je nateralo na koji nerezonski šut više kao poklon Zvezdi na vođstvo sa dvocifrenom razlikom.
U prethodnim tekstovima analizu sam radio po četvrtinama. Ovog puta ću odstupiti od takvog koncepta jer se svodi na prepričavanje događaja, a i dolazi do ponavljanja. Pogotovo u ovakvoj utakmici u kojoj jedan tim dobije sve četiri četvrtine. Ne treba tu previše analizirati kada jedan Real za 40 minuta ima vođstvo ukupno dva i to na početku druge četvrtine. Od tog trenutka kada je Zvezda stekla vođstvo, nije ga ispuštala. Real je u trećem delu pokazao na momenat znake života prilikom prilaska na tri poena zaostatka (50:47), međutim tu je na scenu stupio Zvezdin stub nosač ove sezone, Stefan Jović, i sa pet vezanih poena je ponovo vratio Zvezdu na put ka sigurnoj pobedi. Do kraja utakmice Zvezda je radila ono što najbolje radi već čitave sezone - odbrana na vrhunskom nivou i na njenim krilima poeni u serijama koji dotuku protivnika.
Pored Jovića, isticali su se sad već standardni poenter Marko Simonović, pa Marko Gudurić sa svojim standardnim minijaturama kada u kratkom periodu, što iz elegantnih prodora, što iz šuteva, dođe do svojih poena, pa Kuzmić, koji pored zaključavanja reketa (petorica unutrašnjih igrača Reala ukupno 16 poena), sve je veća pretnja za protivnički koš... Ali isticati pojedince u Zvezdi je pomalo nepravedno, jer oni su tim u pravom smislu te reči. Svako od njih je šraf u mašini koja funkcioniše pa je tako npr. napadački vrlo slabi Dženkins opet imao ogromnu ulogu u odbrani i mnogo znači za ovaj tim.
Zvezda je posle Barselone i Makabija pobedila još jednog velikana evropske košarke, drugi put zaredom. Poznajući navijače crveno-belih, prvi sledeći poraz od Reala će doživeti tragično. Malo im je potrebno da se razmaze. I u prethodnim tekstovima sam napominjao da sam imao osećaj da će ovaj tim dobro funkcionisati iz jedinog razloga – što je sastavljen po principima igre trenera Radonjića. Kada trener ima materijal s kojim može da ostvari svoje zamisli, vrlo se retko doživljava neuspeh. Jedino mi nije jasno dovođenje Nejta Voltersa koji mi se nikako ne uklapa u ovaj sastav Crvene zvezde. To donekle objašnjava i što se posle skoro dva meseca on još nije uklopio i što Jović i dalje mora da igra 30 ili više minuta. I to je trenutno najveći problem u igri Beograđana ove sezone. Šta raditi kada Jović padne, kada zbog umora odigra slabu utakmicu? A borba za ono što je ključno tek predstoji.
Sledeće kolo je poslednje u prvom delu Evrolige. Kao poslastica za Zvezdinu uspešnu 2016. godinu dolazi bez premca najjači tim Evrolige i bez sumnje ekipa NBA kvaliteta – CSKA. Zvezda je do sada najbolje igrala utakmice u kojima je bila otpisana na startu, zašto ne bi priredila i ono najveće iznenađenje?
(foto: MVP / Dragana Stjepanović)
