Svedoci smo da se u profesionalnom sportu često zapostavljaju pojedini igrači i učinci koje oni ostvare u manje poznatim ligama. Veliki broj košarkaša se ni ne spominje u novinama ili na portalima sve dok ne stignu nadomak reprezentacije, a oni su takođe tokom karijere zaslužili da se nađu u centru pažnje, jer profesionalni sport spada u jedan od najzahtevnijih poslova i potrebno je mnogo odricanja kako bi se stiglo do uspeha.
Lična karta Ime i prezime: Zlatko Jovanović Datum i mesto rođenja: 15. januar 1984. (Novi Bečej) Visina: 181 centimetar Pozicija: Plejmejker Karijera: Polet Keramika (2001/02), Rudar Pljevlja (2002/03), Igokea (2003/04), Borac Nektar (2003/08), Novi Sad (2007/08), Sloboda Dita (2008/09), Bosna (2009/10), Towzin Electric (2010/11), AEK Kipar (2010), BC Timişoara (2011–2015)
Jedan od igrača koji se uklapa u takvu priču je Zlatko Jovanović (31, 181).
"Košarkom sam počeo da se bavim sa osam godina u rodnom Novom Bečeju, u Polet Keramici. Za sve je zaslužna moja sestra. Košarku sam trenirao uporedo sa fudbalom, jer kao i kod svih klinaca prvo ide fudbal pa sve ostalo. Međutim, vrlo brzo je košarka postala broj jedan", prisetio se svojih početaka Jovanović, pa nastavio:
"Ozbiljniji košarkaški koraci napravljeni su u Novom Sadu u Sports Vorldu, a potom je sledio povratak u Polet, gde sam sa 17 godina dobio pravu šansu. Tada je u ekipi sa mnom bio i moj prijatelj Zoran Erceg, koji je tada imao 16 godina. Usledio je moj odlazak u Crnu Goru u Rudar iz Pljevlja, sa kojim sam stigao do finala crnogorske lige, a potom me put odveo u Banjaluku u Borac Nektar. Tamo me je doveo Drago Karalić, legenda banjalučke košarke, koji je umnogome zaslužan za moj košarkaški razvoj".
Potom je usledio odlazak u Slobodu Ditu i poziv u reprezentaciju Bosne i Hercegovine...
"Da, posle četiri godine provedene u Banjaluci i jednog kraćeg izleta u Igokeu, otišao sam u Slobodu Ditu, gde sam možda imao i najbolju sezonu u karijeri. Tadašnji trener Senad Muminović i direktor Žarko Vujević su mi podredili mnogo toga, a rezultat sjajne sezone jeste i poziv u reprezentaciju Bosne i Hercegovine", ispričao je iskusni plejmejker, a potom objasnio kako je došao u situaciju da igra za nacionalni tim ove zemlje:
"Za reprezentaciju Bosne i Hercegovine sam igrao jer je moja majka rođena u Mrkonjić Gradu, pa sam imao tu opciju da dobijem pasoš i to je ispalo odlično".
Idol iz detinjstva Idol je jedan i samo jedan. Veliki Aleksandar Đorđević. Drago mi je što sam odrastao gledajući ga i prateći njegove velike uspehe.
Zatim je na red došao rad sa Vladom Vukoičičem i prva ozbiljnija povreda u karijeri.
"Posle Slobode Dite, na poziv Vlade Vukoičiča sam otišao u Bosnu iz Sarajeva, gde sam igrao ABA ligu. Ali, te sezone nisam imao sreće. Imao sam bezbroj problema, a potom i povredu koja me je sa terena sklonila na četiri meseca", prisetio se popularni Zlaja.
Od srpskih trenera ni nakon toga nije uspeo da pobgene.
"Upravo tako. Vlade Đurović me je pozvao u Iran, u Tovzin Kašan, gde sam igrao zajedno sa Nenadom Mišanovićem. Bila je to zaista odlična sezona, sa odličnim strancima i 15-ak kvalitetnih košarkaša iz Irana. Iznenadio sam se kvalitetom same lige, divno sam se proveo i pružao sam odlične partije. Jedino je život van košarke bio malo težak, drugačiji, ali se i na to navikneš", ispičao je Zlatko.
Pored sjajne sezone i novog ugovora koji Vam je bio ponuđen, odlučili ste se na novi korak. I niste pogrešili.
"Posle sezone u Iranu ukazala mi se prilika koja me je zaista zainteresovala. Dobio sam ponudu da igram u Rumuniji, u Temišvaru, a to me je zaista mnogo privuklo. Imao sam priliku da budem blizu kuće, a da ponovo nastupam u inostranstvu. Na kraju, uopšte nisam pogrešio. Bile su to četiri divne godine moje karijere. Igrali smo finale plej ofa, finale kupa, a na kraju smo i osvojili Kup Rumunije, što je bio zaista ogroman uspeh za ekipu", ispričao je u jednom dahu.
Koliko su Vas cenili i poštovali u Rumuniji dovoljno govori činjenica da ste bili jedan od omiljenih igrača među navijačima, a u poslednje dve sezone i kapiten ekipe. Iako ste i ranije u karijeri imali tu ulogu (Borac Nektar prim. aut), kakav je bio osećaj kada Vam se to dogodilo u pečalbi?
"Biti kapiten ekipe je zaista nešto neprocenjivo. Tu je i dodatna odgovornost, ali mislim da sam opravdao tu čast koja mi je ukazana. Sa navijačima sam imao poseban odnos, cenili su moju igru, moju borbenost i jako mi je drago zbog toga".
Žalim za Crvenom zvezdom Da li postoje neke stvari u karijeri za kojima žalite, neki neostvareni ciljevi? Jedini žal u karijeri mi je kad sam na polusezoni iz Slobode Dite otišao u Crvenu zvezdu, ali nisam potpisao ugovor jer sam morao da ostanem do kraja sezone u Slobodi. Međutim, ko zna zašto je to dobro.
Na reprezentativnom planu branili ste boje BiH. Kakva iskustva su Vam ostala u sećanju iz tog perioda i koji od igrača Vas je najviše oduševio stavom, ponašanjem, talentom?
"U trenutku kada sam nastupao za reprezentaciju tada su u njoj igrali mlađi košarkaši koji su danas nosioci. Elmedin Kikanović, Nemanja Gordić i Nihad Đedović su samo neki od momaka koji su tada nastupali za nacionalni tim. Svi oni su sjajni igrači, ali što je bitnije još bolji momci", odgovorio je Zlatko, a mi smo morali da upitamo da li je u prošlosti bilo kontakta i sa Košarkaškim savezom Srbije?
"Bio sam na svim širim spiskovima pionirske i kadetske reprezentacije, ali nisam uspevao da uđem u 12 najboljih. Tada su prednost dobijali Ivan Koljević, Vukašin Aleksić, Veljko Tomović, Aleksandar Rašić... To su bili zaista dobri igrači na poziciji organizatora igre, tako da jednostavno nemam razloga da budem nezadovoljan u tom smislu".
Koliko pratite srpsku košarku i dešavanja u njoj? Da li pratite Superligu, ABA ligu? Da li pratite igre "večitih rivala"?
"Naravno da pratim dešavanja u srpskoj košarci, kao i ABA ligu. ABA liga je ozbiljno takmičenje, ali smatram da se nekako mora pronaći rešenje po kome bi se i domaća liga vratila na staze stare slave. Nismo svesni koliko dobrih mladih košarkaša ima u domaćoj ligi, ali su jednostavno zapostavljeni i ne mogu da dođu do izražaja. Što se tiče "večitih rivala", naravno da ih pratim. Partizan je godinama bio simbol Evrolige i nadam se da će u narednom periodu ponovo biti član najjačeg evropskog takmičenja. Što se tiče Crvene zvezde, ja kao strastveni navijač crveno-belih sam oduševljen njihovom igrom ove sezone i načinom na koji su nas predstavljali u Evropi".
Kada smo se dotakli srpske košarke i "večitih rivala", nismo mogli a da ne postavimo pitanje i o reprezentaciji Srbije?
"Smatram da je Aleksandar Đorđević napravio sjajne rezultate, da je odlično uklopio ekipu i da ćemo biti još bolji i čak doći i do medalje na Evropskom prvenstvu, samo ako nas povrede zaobiđu. Ljudi ne shvataju kakav je to uspeh kada se nađeš među tri najbolje ekipe na svetu ili u Evropi. Nadam se da će i Erceg uspeti da se nađe u 12 igrača koji idu na Evrobasket. Zbog toga bih bio posebno srećan", dodao je Zlatko.
Hobi Šta radi Zlatko Jovanović u slobodno vreme? U slobodno vreme pratim, obožavam i igram tenis. Često ga igram sa raznim bivšim i sadašnjim košarkašima, Rankom Velimirovićem, Markom Šutalom, Goranom Ikonićem.
Da se vratimo na Vas i Vašu karijeru? Kakvi su dalji planovi, gde ćete igrati naredne sezone?
"Novi klub se čeka, prelazni rok je u toku, nadam se da će se to pitanje rešiti uskoro. Ponude postoje, a u narednom periodu će se i o tome više znati. Nema dileme da još uvek imam mnogo toga što kao profesionalni košarkaš mogu da ponudim", odgovorio je popularni Zlaja, koji je dodao da i po završetku sebe vidi u košarci:
"Jednostavno, svakoj karijeri će doći kraj, pa tako i mojoj. Kada to vreme dođe sebe vidim i dalje u košarci, verovatno kao trenera mlađih kategorija".
Za kraj još jedno pitanje koje postavljamo svim sagovornicima. Pratite li rad "MVP portala"?
"Naravno da pratim MVP. Odličan ste sajt, sa bezbroj informacija i zaista uživam dok vas čitam".
Zlatko Jovanović je prethodne sezone nastupao za ekipu Temišvara, za koju je u proseku postizao 16 poena, uz 5.2 asistencije i dve uhvaćene lopte po utakmici. Želimo mu mnogo sreće, kako u nastavku karijere tako i u životu.
(foto: Facebook)
