Lična karta Ime i prezime: Luka Mitrović Datum i mesto rođenja: 17. septembar 1996. godine (Beograd, Jugoslavija) Visina: 191 centimetar Pozicija: Plejmejker Klubovi: Smederevo 1953 (2014/15), OKK Beograd (2015/16), Beovuk 72 (2016/17), Dunav (2017/18)
Njegova igra nas je očarala kada smo ga gledali u dresu Klonfera, što nas je na teralo da ga pozovemo i saslušamo njegovu priču o dosadašnjem toku karijere i pokušamo da dođemo do odgovora na pitanje zašto još uvek nije zablistao na velikoj sceni.
Kako i zašto ste počeli da se bavite košarkom?
"Otac me je forsirao da pođem na košarku. On ju je trenirao kada je bio mlađi. Sa otprilike šest godina me je odveo na prvi trening u Grockoj, gde je on držao treninge deci, tako da mi je bio i prvi trener. Za Beograd sam počeo da putujem u drugom razredu osnovne škole. Bila je tu jedna lokalna školica košarke. Zanimljivo je da je njen trener bio Kime Bogojević. S obzirom da je jedno tako zvučno ime bilo trener otac nije želeo da propusti priliku, pa me je poslao kod njega."
Zatim je usledio prelazak u FMP.
"Kada sam postao mlađi pionir prešao sam u FMP. Prvi trener mi je bio sadašnji trener juniora Zvezde, Bojan Đerić. To je bila priprema za rad sa legendarnim trenerom mlađih kategorija Milovanom Bulatovićem, koji je birao najbolje iz cele škole košarke kako bi napravio selekciju. Tada sam pokazao kvalitet i uspeo sam da se nađem među najboljima. Čak sam i trenirao sa godinu dana starijima od sebe. Kako sam bivao stariji menjali su mi se treneri. Čitav moj boravak tamo je trajao otrpilike šest godina. Četiri godine u FMP-u i dve godine u Zvezdi, kada je došlo do fuzije između njih. Tada se ništa nije promenilo osim imena, s tim da je iz Zvezde došlo nekoliko njenih najboljih igrača. Ali, kako je FMP bio ubedljivo najbolji u mlađim kategorijama oni su došli samo kako bi popunili broj."
Kao junior ste napustili Zvezdu. Zbog čega?
"Tada je dovedeno nekoliko igrača na mojoj poziciji za koje se pretpostavljalo da su talentovaniji. Želeli su njih da forsiraju, a meni su rekli da mogu da ostanem kao treća opcija. Zato sam se odlučio da odem. Spletom nekih okolnosti uspeo sam čak da postanem i profesionalac, pa sam sa nepunih 17 godina prešao u Smederevo. To je bio veoma dobar izbor, jer grad nije mnogo udaljen od moje Grocke, a takmičio se u Prvoj ligi."
S obzirom da ste iz Grocke, kako je izgledalo putovanje odatle do Čukaričke padine? Da li Vam je bilo naporno?
"Otac me je vozio na treninge. Mada, kada sam počeo da treniram dva puta dnevno onda sam ujutru obično išao sam. On je radio prvu smenu u školi, pa nije mogao da me vozi. Tada sam se vozio autobusom i bilo je dosta naporno. Trening bi počeo u pola devet ujutru, trajao bi do 10, a ja bih kod kuće bio tek oko pola jedan. Nekada se dešavalo i da dva puta putujem autobusom, što bi mi oduzelo dosta vremena. Kada bi se računao odlazak i dolazak više vremena bi otišlo na putovanje nego na trening."
Zar tada nije postojala neka FMP-ova stipendija koja bi Vam omogućila da prespavate bliže hali?
"Postojala je ta srednja škola, ali oni to nisu nudili svima. Tokom poslednje sezone u FMP-u sam imao mogućnost da prespavam u tom nekom noćnom boravku. Imao sam jedan krevet u sobi koju sam delio sa drugarom. Iskoristio sam tu mogućnost, jer su treninzi bili baš kasno, od osam do 10 uveče. Onda bih morao da jurim kući i da se opet vraćam sutradan prepodne."
Kako ste onda pohađali srednju školu?
"Kako meni nisu ponudili upis u njihovu srednju školu meni je ostalo da vanredno pohađam neku drugu. Prvobitno sam upisao Sportsku gimnaziju, ali jednostavno nije išlo. Kod kuće bih ukupno tokom dana bio manje od dva sata. To je bilo premalo za jednog klinca."
Kako ste generalno zadovoljni karijerom u mlađim kategorijama?
"Imao sam ja odličan status u klubu. Čak sam i dve godine bio kapiten ekipe, jer sam bio najduže tamo. Samo, tada sam bio mnogo drugačiji nego sada. Bio sam mlađi i samopouzdanje mi još nije bilo formirano, imao sam neke strahove. Kako sam postajao stariji to sam više prevazilazio te strahove. Previše sam razmišljao o tuđim mišljenjima, šta će da ti kaže ovaj, šta će da ti kaže onaj..."
Nezgodno ime "Dešavalo se kada Zvezda izgubi neku važnu utakmicu da me njeni navijači pomešaju sa tadašnjim kapitenom, pa su mi iz besa slali poruke o čijem sadržaju bi najbolje bilo da ne pričam (smeh)."
Kako se stiče samopouzdanje u košarci?
"Tako što provedeš što više minuta u igri, što više poena, dobrih stvari... Primera radi, dosta mi je pomoglo to što sam igrao za Grocku na dvojnoj registraciji dok sam bio u OKK Beogradu. Tada smo bili Druga srpska liga, pa smo ušli u Prvu srpsku. Bio sam najbolji igrač u toj ekipi, imao sam dosta poena u rukama i dosta minuta, zbog čega sam sticao sigurnost i samopouzdanje. Teško je kada si u ekipama kao što su FMP ili Zvezda, gde su 12 otprilike jednakih igrača po kvalitetu. U tim situacijama se retko ko izdvaja, pa ne možeš baš mnogo da se istakneš."
Kako su izgledali Vaši prvi seniorski dani?
"Nisam ja igrao na nekom visokom nivou tada. Ali, prosto igraš protiv dosta starijih od sebe, koji su fizički dosta jači. Ako ništa drugo udariće te. Tamo ima dosta oštrijih faulova. Kreneš na ulaz protivnik te baš saseče. U mlađim kategorijama nema toga mnogo, a ovamo umeju da te patosiraju. Što je najzanimljivije, kada se tako nešto desi nema nikakve frke. Igra se normalno nastavlja. Generalno, takvo iskustvo mi je i bilo potrebno i dosta mi je značilo."
Prva stanica na seniorskom putu je bilo Smederevo. S obzirom da je jedno vreme taj klub dosta bio medijski ispraćen zbog (ne)uslova u kojima radi, kakvo je Vaše iskustva igranja tamo?
"Mislim da to nije nešto što nisam viđao i na drugim mestima. Mislim da je ta priča prenapumpana. Ne putuju sve ekipe u Srbiji velikim autobusom i nemaju sve Bog zna kakve uslove. Kada sam ja igrao tamo imali smo da jedemo posle utakmice, bili su malo bolji uslovi od onoga što se pisalo."
U Smederevu se niste mnogo naigrali.
"Tada je bila veoma jaka konkurencija u ekipi na poziciji plejmejkera. Tamo su bili Petar Šparović i Ognjen Jaramaz, a ja sam imao svega 17 godina. Da li sam mogao da dobijem bar neku šansu, možda sam i mogao. Meni ništa nije bilo obećano, pa nisam ni očekivao da ću mnogo igrati. Mada, nije da nisam bukvalno nimalo igrao. Ulazio sam po par minuta. To su bili baš počeci, navikavanja...."
Usledio je prelazak u OKK Beograd.
"Sve se to dogodilo na polusezoni. Vlade Đurović je postao trener, a ja sam došao na probu na kojoj je bilo još 50 momaka. Kako je prolazilo vreme sve više ih je otpadalo. Eto, ja sam uspeo da se izborim za konačnu selekciju i uspeo sam da se izborim za određeni status."
Onda se protiv Beovuka dogodio jezivi pad.
"Baš je bilo dramatično. Utakmica je bila prekinuta na 10 minuta. Bio sam bez svesti, otac hoće da utrči na teren, redari ga drže... Ja se nisam pomerao. Lako sam pao počelo je da mi krvari uvo. Svi su mislili da krvarim iz njega, a zna se šta je kada se to desi. Svi su se uplašili. Meni je "samo" pukla hrskavica. Od krvi se oko moje glave napravila lokvica, pa je sve izgledalo još dramatičnije. Sreća u nesreći je bila ta što sam imao saigrača Aleksandra Čokanovića, koji je radio kao doktor u Hitnoj pomoći. Tu su bili i klupski doktor i fizioterapeut. Svi su oni odmah dotrčali kako bi mi pomogli."
Kako je tekao oporavak?
"Posle mesec dana sam počeo da treniram, a posle još pola meseca sam počeo da igram. Trebalo mi je neko vreme da vratim ruku u funkciju, morao sam maltene da učim ponovo da šutiram. Mesec dana nisam dizao ruku i sada bi ja kao trebalo da šutnem na koš. U početku sam bacao kamenje (smeh). Šutirao sam sa metar odstojanja. Jednostavno, boli te ruka. Vratio sam se čak i malo ranije nego što je trebalo. Baš sam bio pod nekim impulsom. Tu prvu utakmicu sam dobro počeo. Nisam igrao celo prvo poluvreme, posle koga smo gubili sa 15 poena razlike. Drugo poluvreme sam počeo u petorci i za sedam minuta smo uspeli da ih stignemo. Bilo je pola koša prednosti za njih, ja ukradem loptu, krenem na zakucavanje za vođstvo i onda padnem na glavu."
Podrška devojke "Otkako sam počeo da se zabavljam sa devojkom dobijao sam konstantnu podršku od nje. Čak i kada se ne bismo videli tokom čitave nedelje ne bi pravila problem. Stigla je da postane i "poznata" zbog mene. Bio je jedan prenos naše utakmice, a ona je tri puta bila u kadru. Zezao sam je nedelju dana nakon toga (smeh)."
Sezona u OKK Beogradu je bila prva gde ste Vi dobili šansu da pokažete šta znate?
"Posle tog pada mi je trebalo neko vreme da se uhodam. Dešavalo se da jednu utakmicu odigram dobro, dam oko 10 poena, a drugu počnem malo lošije, pa izađem iz igre. Uglavnom sam igrao oko desetak minuta. Pamtim dobru utakmicu protiv Sloge kada sam dao 15 poena. To mi je bila prva malo ozbiljnije odigrana utakmica. Trebalo je da bude i ta protiv Beovuka, ali desilo se šta se desilo."
Brzo ste napustili OKK Beograd. Zašto?
"Sledeće sezone je iz kluba otišao Vlade Đurović. Došao je Darko Kostić, sa kojim nisam našao zajednički jezik. Jednostavno, on je mislio da neko drugi zaslužuje šansu, dok sam ja postao tek treća opcija. Najbolje za sve je bilo da odem."
Usledila je epizoda u Beovuku.
"Postigli smo dogovor da u početku ne igram puno, već da ću u sledećoj sezoni dobiti svoju šansu. Mada sam i tada, nakon što bih odigrao pet minuta, drugu odigrao malo više. Nije da me nisu uopšte puštali."
Zašto ste napustili klub pred početak naredne sezone?
"Tada je Beovuk napravio saradnju sa Megom, koja je automatski poslala nekoliko igrača. Jednostavno, pojavila se velika konkurencija, pa je ponovo bilo razumno da na drugom mestu potražim minute."
Kada već pričamo o prelascima iz kluba u klub, kako funkcionišu transferi u KLS?
"Kada si mlad i nedokazan moraš da zoveš. Uzmeš telefon u ruke i tražiš klub. Ali, kada si stariji i kada znaju za tebe onda oni tebe uglavnom zovu. Ponude ti malo veći novac i tako o ide. Takođe, poznanstva sa trenerima mogu puno da pomognu. Ponekad te i bivši trener preporuči kod nekog drugog. Nađe se način. Nije to sad neki nivo, pre svega finansijski, kako bi menadžeri učestvovali u transferima."
Peckanje sa Mišom Lakićem "Zanimljivo je da sam najbolju utakmicu odigrao baš protiv Beovuka. Moram da kažem da sam bio baš mnogo motivisan. Kada sam ubacio 26 poena prišao mi je Miša Lakić i pitao me da li sam baš tada morao da eksplodiram. Samo sam mu odgovorio: "Hvala ti što si me pustio. Ništa od ovoga ne bi bilo da me nisi pustio da idem (smeh)", na šta je on u svom stilu odgovorio: "Još me i zajebavaš."
Prelazak u Dunav je bio pun pogodak. Šta se dogodilo?
"Dogodilo se to da sam došao u sredinu gde su svi, pre svega, dobri ljudi, počevši od trenera Mitra Ašćerića, pa do svih ostalih. Iskreno, do sada u karijeri nisam nigde naleteo na tako nešto. Ne kažem da su ovi prethodni loši ljudi. Imao sam nesuglasica sa nekoliko njih, jer su želeli da plasiraju ovog ili onog igrača. U Dunavu nije bilo tako. Jedino merilo je bio teren i tu sam konačno dobio pravu šansu. Sve je počelo na treninzima, na kojima sam se ja odmah nametnuo. Pokazali su želju da me zadrže. Upoznali su me sa situacijom i kako sve funkcioniše, našli su mi stan... Ja sam bio prvi igrač kome su našli stan, jer su uvek pre toga imali samo lokalne igrače."
Kakva je bila konkurencija u Dunavu?
"U početku smo na mojoj poziciji bili Nikša Nikolić i ja. On je vukao neke probleme sa povredama, pa možda nije igrao kako ume. Jednostavno, kako je vreme prolazilo igrao sam sve bolje, pa sam u međuvremenu postao i startni plej. Drugačije je kada počneš da igraš, a poslednji put si ozbiljno igrao u mlađim kategorijama. Oduvek sam bio igrač od uloge, a sada mi se konačno ukazala šansa da vodim igru. Sve je postalo drugačije, a da se naviknem na novu ulogu mi je svojim savetima pomogao pomoćni trener u Dunavu, Slobodan Adamović. Kada je Nikolić otišao uspeo sam da zaređam nekoliko utakmica sa preko 20 poena. U klubu su zbog toga odlučili da ne dovode nikogaa osim Petra Despotovića, koji je više bek. Maltene celu sezonu sam igrao bez izmene. Pogotovo kada je Nikša otišao, onda bukvalno na pleju nije bilo nikoga osim mene. Trener mi je dao potpunu slobodu i na tome sam mu mnogo zahvalan."
Kako je izgledao život u Starim Banovcima? Tada ste se prvi put odselili iz kuće.
"Kao što sam rekao, dobio sam stan, koji sam delio sa još dva cimera, od kojih jedan nije bio tu čitave sezone jer je doživeo težu povredu. Mogu da kažem da mi je najviše nedostajala mamina kuhinja, ali sam tamo imao tri redovna i vrlo ukusna obroka. Sa te strane je sve bilo sjajno. Roditelji mi generalno nisu mnogo nedostajali, jer sam svakog vikenda išao kući. Iskreno, ne bih se ni tada toliko vraćao da nemam devojku."
Da li ste osećali pritisak, s obzirom da Vam se odjednom ukazala velika šansa?
"Nisam osećao nikakvu vrstu opterećenja. Niko mi nije rekao: "Mi ti plaćamo stan i hranu i od tebe očekujemo to i to". Nisam takve stvari imao u glavi. Bio sam potpuno opušten. Možda čak i previše. Pomoglo je i to što su ljudi u klubu prijatni i komunikativni. Igrao sam dobro, pa nije bilo azloga da osećam bilo kakvu neprijatnost."
Da li ste oduvek imali bezrezervnu podršku ljudi iz kluba?
"Poverenje sam sticao za vreme prijateljskih utakmica koje sam odigrao dobro. Bilo ih je sigurno bar 10 i na svakoj sam bio zapažen. Kasnije smo imali razgovor u kome su oni mene pitali da li mogu da budem lider. Jedno su prijateljske, a drugo ligaške utakmice. Pa još kada dođu utakmice pred TV ekipama. Neko ume da oseti i tu vrstu pritiska. Prvo su morali da se uvere da ja mogu sve da podnesem. Vremenom sam počeo dobro da igram i tako im pokazao da mogu da mi veruju."
Kakva je danas situacija sa Dunavom? Da li Vam je ponuđen novi ugovor?
"Jeste. Moje je da čekam početak avgusta da vidim da li će stići neka ponuda iz višeg ranga takmičenja. Obećao sam im da neću KLS igrati u nekoj drugoj ekipi. Ljudi iz kluba su za takvu moju odluku dali punu podršku."
Kakvi su Vaši ciljevi i želje? Koliko daleko možete da dogurate?
"Ne gledam ja te stvari na taj način. Ne možeš da znaš koji ti je krajnji limit. Sreća je bitan faktor kada je karijera jednog igrača u pitanju. Zavisi i od toga kako reaguješ kada dobiješ šansu. Meni je bitno da ja verujem u sebe. Mislim da mogu da igram dobru košarku."
Mitrović je u Košarkaškoj ligi Srbije tokom prethodne sezone beležio 15.2 poena, 4.8 asistencija i 3.5 skokova. Njegove partije nisu prošle nezapaženo, u međuvremenu je postao član agencije "Beobasket", pa se sa nestrpljenjem očekuje njegov novi angažman.
(foto: KK Dunav: MVP / Dragana Stjepanović)
