Domaći košarkaši koji su odlučili da karijeru nastave uporedo sa školovanjem nalaze se daleko od očiju javnosti. Goran Huskić je jedan od njih, skrenuo je pažnju na sebe odličnim igrama u drugoligašu Radničkom iz Obrenovca prošle sezone, a ove se odlučio da karijeru nastavi "preko bare".
Lična karta Ime i prezime: Goran Huskić Datum i mesto rođenja: 26. mart 1992. (Beograd) Visina: 213 santimetara Pozicija: krilni centar / centar Koledž: Univerzitet Hauard
"Pre dve godine je malo falilo da odem u Ameriku, ali sam hteo da sazrem i stasam kao košarkaš. Verovatno ni ove sezone ne bih bio u SAD da nije došlo do problema oko ugovora sa španskom Kahom Laboral, sa kojom je trebalo da ozvaničim saradnju" - započinje razgovor Huskić.
Zašto ste se odlučili za Ameriku?
"Ameriku sam uvek smatrao dobrim potezom, kako za život posle košarke, tako i za košarkašku karijeru."
Huskić ne igra za koledž iz prve divizije, što je sticaj raznoraznih okolnosti, ali najviše zbog toga što je zakasnio sa odlukom da pređe okean. On pohađa Junior koledž, ali je njegov Hauard rangiran kao treći u čitavoj Americi u toj kategoriji. Plan mu je da nakon odigrane sezone pređe u prvu NCAA diviziju i nastavi sa košarkaškim razvojem, paralelno sa školovanjem.
"Hauard junior koledž je poznat po dobrom treneru i odličnom programu, skoro svaki igrač sa Hauarda posle sezone biva regrutovan od najboljih škola iz Divizije 1. Jako sam srećan što sam ovde."
Kako ste se snašli u timu, da li ste zadovoljni igrama koje pružate?
"Svakom Evropljaninu koji dođe da igra koledž košarku potreban je određeni period prilagođavanja. Ja mislim da sam se dobro snašao, starter sam, imam minutažu i ulogu u ekipi, siguran sam da ću, kako vreme prolazi, pružati i bolje igre."
Nakon devet odigranih utakmica Huskićev tim ne zna za poraz. Naš igrač startuje na poziciji centra, koja mu nije prirodna.
"Kada startujemo igram centra, ali me u toku utakmice trener prebacuje i na krilnog centra, što mi je i prirodna pozicija."
Kako ste se prilagodili životu u Americi?
"Još se prilagođavam. Jako je drugačiji od našeg načina života. Moram reći da sam u malom gradiću u Teksasu i trudim se da radim ono zbog čega sam ovde, treniram i učim, a ostalo će samo doći."
Načuli smo da Vam najviše nedostaju sarme. Kakva je hrana u "obećanoj zemlji"?
"Hahaha... tačno... Trenutno mi najviše nedostaje naša hrana. Rekao bih da ovde možete jesti jako ukusnu hranu, a nezdravu. Mislim da im najviše nedostaje hrana na kašiku."
Kakvo je navijanje na utakmicama, da li su pune dvorane?
"Amerikanci jako vole koledž košarku, na utakmice dolaze svi, od profesora i studenata, do stanovnika mesta."
Da se vratimo na početak i Srbiju. Kada ste i zašto počeli da trenirate košarku?
"Dolazim iz košarkaške porodice. Svi kod kuće vole i poštuju košarku. Moj stric je bio jako dobar košarkaš, igrao je Prvu ligu stare Jugoslavije u Radničkom sa Crvenog krsta. Povrede su ga sprečile da napravi ozbiljniju karijeru, ali mogu reći da sam velikim delom zbog njega zavoleo košarku."
Da li ste zadovoljni napretkom koji ostvarujete iz sezone u sezonu?
San reprezentacija"Bio sam jako srećan kad sam dobio poziv na pripreme reprezentacije. Za mene je igranje za zemlju najveći uspeh košarkaša. Želim da kažem da mi je mnogo drago što sam radio sa tako dobrim trenerom kao sto je Aleksandar Džikić i da vrlo dobro pamtim savete koje mi je dao za dalju karijeru."
"Mnogo mi je značila prošla sezona u Radničkom. B liga je puna starih znalaca košarke od kojih može mnogo da se nauči. Mislim da ostvarujem veliki napredak svake sezone, dokaz za to je da sam prošle godine prvi put dobio značajnu minutažu u obrenovačkom Radničkom i završio kao četvrti igrač lige po statistici. Dobio sam poziv na pripreme reprezentacije i imao ponude nekoliko klubova. Sada sam u Americi i igram koledž košarku, što je dokaz da napredujem."
Pratite li igre tima iz Obrenovca, nisu baš najbolje startovali u Drugoj ligi?
"Pratim naravno, nisu baš u formi, dobar je to tim. Mislim da imaju dosta problema na poziciji plejmejkera."
U Srbiji ste se izdvajali atletskim sposobnostima, zakucavanja i blokade su Vam bile zaštitni znak. Kako se snalazite protiv tamnoputih igrača?
"Ako sam se u Srbiji izdvajao po tome, ovde se izdvajam po inteligenciji i razumevanju igre, jer u koledž košarci imate pregršt igrača sa izvanrednim atletskim sposobnostima."
Pratite li NBA ligu, imate li košarkaške uzore?
"Pratim, najviše cenim košarkaša Oklahome Kevina Durenta."
Da li ste planirali odlazak na neku NBA utakmicu?
"Naravno, čim budem u mogućnosti obavezno ću posetiti neki NBA meč."
Kada biste mogli da birate, NBA, Evroliga ili možda neki domaći klub?
"NBA je, naravno, najviši cilj, ali mnogo poštujem i volim evropsku kosarku. Kada bih birao put to bi bilo ovako: Posle završene dobre škole iz divizije 1, da dođem u Partizan, koji je za mene košarkaški hram, a posle Partizanovog drila mogu gde hoću", završio je Huskić.
